Sve se to dogodilo na putu za Ludilo

Ide lepo vreme. Vreme je da i mi krenemo. Madness se sprema, za nekih mesec dana sve će prštati u svetu koledž košarke, a ako turnir dočekate nespremni, krivica je samo vaša. Sve što, za sada, trebate da znate o 15 najbolje rangiranih koledž ekipa u vreme pisanja ovih redova.

Baylor 23-1

Priču krećemo od najvećeg prijatnog iznenađenja, ekipe Baylor-a. Medvedi su pred početak stidljivo projektovani među timove koji bi iz drugog plana mogli napraviti solidan uspeh, ali su njihove dosadašnje partije potpuno povećale apetite svih pristalica zelenih. Baylor je ekipa sa najboljom formom, početkom sezone, negde u trećoj nedelji, ušli su jedva u Associated Press ranking 25 najboljih timova. Sada, na kraju februara i nakon 15 vezanih pobeda, prvi su na listi. Najbolji start još od 1948. godine dodatno dobija na težini kada se uzmu u obzir skalpovi Villanove, Arizone, Butlera, Texas Techa i Kansasa. Najteže su dobili Villanovu, 6 razlike, ostale su prosto pregazili. Da nije bilo nesrećnog poraza od Washingtona u drugom kolu, kada su prokockali 13 poena prednosti, sada bismo imali 2 neporažene ekipe.

Najjače oružje Bearsa je timska odbrana. 4 odlične ekipe sa kojima su igrali, Arizonu, Butler, Kansas i Texas Tech, sveli su na sezonske minimume po broju postignutih poena. Trener Scott Drew je odustao od dugogodišnjeg insistiranja na zoni prelaskom na odbranu čovek na čoveka, što je donelo rezultat.

Bearsi su veoma iskusna ekipa, čak 8 igrača, od kojih 4 startera, su iz raznih razloga koristili redshirt godinu. Kao jedan od najkorisnijih u timu izdvaja se Freddie Gillespie sa double double prosekom, inače igrač koji pre Baylora nije briljirao ni u koledžu III divizije. Baylor se kroz skoriju istoriju uvek uzdao u svoje plejmejkere, pamtimo i ovde Brady Heslipa i Pierre Jacksona između ostalih, a ključevi tima sada su u rukama transfera sa Auburna Davona Mitchella koji, kao i Gillespie, igra najbolju košarku u karijeri. Baylor nikako nije napadačka ekipa, samo dva igrača imaju u proseku dvocifren broj poena, Jared Butler sa 16.1 i MaCio Teague sa 13.6. Prošlogodišnji veoma bitan igrač Tristan Clark se polako vraća u ritam posle duge povrede i mogao bi dosta značiti napadački.

Nakon dosta godina Baylor ima odličnu mušku selekciju, do sada su najčešće žene vadile stvar. Izgubili su faktor iznenađenja, sada su sva svetla reflektora usmerena ka njima. Mnogo toga će biti na nejakim plećima Butlera i Teague-a. Trenutno su najbolji. Ali i mnogi su bili pre njih. 

Gonzaga 26-1

Filip Petrušev

Konstantan problem u proceni mogućnosti Buldoga predstavlja jako slab konferencijski raspored, odnosno, snaga rivala koja ne govori dovoljno o manama ekipe. Zagsi se standardno prošetaju svojom WCC konferencijom pa se tek na Madnessu susreću sa pravim izazovima. 26 pobeda ne mora da znači koliko onaj jedan poraz od Michigana. Za sada su igrali sa samo tri rangirane ekipe, nijednom u top 10.

Buldozi su možda i najbolja ekipa koledž košarke koja nikad nije osvojila titulu. Najbliži su bili pre tri godine predvođeni Williams-Gossom, ali je UNC bio bolji. Kao i uvek, “možda je ovo ta sezona” nada tinja u ovo vreme godine.

Gonzaga ima fantastičnu unutrašnju liniju. Odlaskom Hachimure i Brandona Clarke-a otvorilo se mesto za neke klince koji su ga odlično iskoristili. Raduje što je najbolji među jednakima naš Filip Petrušev, najbolji strelac (16.1) i skakač (7.7) tima. Petrušev igra svoju drugu sezonu i u potpunosti se nametnuo kao glavni igrač. U paru sa konačno zdravim Killianom Tillie-om čini izuzetan par pokretnih, modernih centara koji su izuzetno komplementarni. Freshman Drew Timme radi odličan posao sa klupe održavajući ritam.

Osim na centarskim pozicijama, Zagsi su izgubili najbolje igrače i u backcoart-u, odlaskom Zacha Norvell-a i diplomiranjem Josha Perkinsa i Geno Crandalla, ostavši samo sa Corey Kispert-om kao prvom i uglavnom jedinom opcijom spolja. Joel Ayayi se srećom pokazao kao izuzetan backup, a dosta su dobili od transfera sa Texas A&M-a Admona Gildera. Osim njega, tim je pojačan i Ryanom Woolridge-om, pa su sve rupe dobro popunjene.

Prošlogodišnji najbolji napadački tim lige nastavlja u istom ritmu i ove sezone. Odlično trče, imaju dosta napadačkih opcija i u 11 od 12 poslednjih mečeva ubacivali su minimum 83 poena, što je proizvelo čak 7 igrača sa dvocifrenim prosekom poena. Kako to obično biva, odbrana je stvar zbog koje se stavlja prst na čelo, ali daleko od toga da su prozirni na svojoj polovini. Jedna od najneizvesnijih sezona mogla bi biti “ta” za njih, u svakom slučaju, možda i prvi favorit u ovom trenutku.

Kansas 22-3

Po prvi put od debija Billa Selfa 2004. godine Jayhawksi ove sezone  ne brane titulu Big 12-a. Odlasci Dedrica Lawsona i Lagerld Vicka su malo poremetili balans, ali Self je ponovo okupio ekipu sa mnoštvom talenta. Kansas igra jako dobro. Tri poraza možda podižu neke obrve, ali porazi od Duke-a, Villanove i Baylora ne brinu mnogo, s obzirom na veoma jak raspored u sezoni. Devon Dotson i Udoka Azubuike su fantastičan dinamični duo, a unutrašnja linija je najveća snaga tima, pogotovo u odbrani, pa je Kansas trenutno statistički ekipa koja najbolje brani reket. Azubuike je zbog povrede zgloba odložio svoju NBA karijeru i spreman je da popravi svoju draft poziciju i potpuno zaključa reket sa skoro 3 blokade u proseku. Njegova dominacija u reketu će sigurno proći zapaženo.Sve dok ne stane na liniju penala…

Pročitajte i   March Madness for dummies

Spoljašnja linija tima je izuzetno talentovana, predvođena Devonom Dotsonom, budućim pikom prve runde, koga dopunjuju Ochai Agbaji i plejmejker Marcus Garrett, najbolji defanzivac na lopti. Transfer sa Iowe Isaiah Moss je zadužen za širenje odbrane dobrim šutem sa perimetra i to bi manje više bilo to što se tiče glavnih protagonista. Ostali su uglavnom mladi, epizodisti, bez ikakvog iskustva. Jayhawksi su sigurno tim budućnosti. Na njima je da što pre postanu i tim sadašnjosti.

San Diego State 26-0

Undefeated. Epitet koji mnogo toga govori o nekoj ekipi. Kod Asteka, možda i mnogo toga skriva. San Diego State je u žižu upao skoro, tek kada pred kraj regularnog dela sezone neko nije provalio da oni još nemaju nijedan poraz. Jedna od najvećih misterija ove sezone, tim koji je projektovan kao jedan od onih koji možda imaju šansu da se nađu na Madnessu sada se polako provlači u mnogim analizama favorita turnira. Mid major ekipe su uglavnom omiljenje Pepeljuge kada krene mart, ali San Diego State ne namerava da se na balu zadrži samo do ponoći. Uspeh UNLV-a iz 1990, kada su postali poslednji tim van 7 najboljih konferencija koji je osvojio turnir, sigurno je u glavama mnogih.

Pokriće im daje statistika, Asteci su jedini tim koledž košarke rangiran i među top 10 odbrana i top 10 napada. Mogu da vas zatrpaju spolja, 4 startera šutira trojke sa 37 ili više procenata uspešnosti, vode računa o lopti, dobro brane reket i na sve to, prepuni su iskusnih igrača. Asteci su napravili odličan posao, samo 4 igrača prošlogodišnje ekipe je napustilo tim, a na njihovo mesto dovedeni su iskusne pridošlice sa drugih programa, koji od prvog dana prave razliku. Transfer sa Washington State-a Malachi Flynn je najbolji strelac tima sa 16.7 poena u proseku, prati ga fantastični šuteri Matt Mitchell i Jordan Schakel, a unutrašnjost reketa u oba smera čuvaju transfer sa Vanderbilta Yanni Wetzel i trenutno povređeni Nathan Mensah, za koga se očekuje da bude spreman za Madness.

San Diego State ima još mnogo posla pred sobom. Još uvek nisu skinuli neki veći skalp ove sezone, do duše, nisu ni imali kada pošto nisu ni naleteli na neku od rangiranih ekipa. Prvi pravi ispit imaće tek na Madnessu. Videćemo koliko underdogs-i mogu ove godine.

Dayton 23-2

Nakon par godina konsolidacije Letači su ponovo tim koji ima šta da kaže na Madnessu. Još jedna „mala“ ekipa koja traći svoj izlaz iz senke velikana, poput SDSU-a i Gonzage pruža dobre rezultate, ali ipak neuporedive sa timovima koji igraju konstantno protiv powerhouse ekipa. To i nije jedina sličnost sa Gonzagom, igraju dosta atraktivnu, napadačku košarku predvođeni prošlogodišnjim rukijem konferencije, a ovogodišnjim kandidatom za igrača sezone Obi Troppin-om, koji je okružen izuzetno dobrim šuterima sa perimetra, pre svih Jalenom Crutcherom i transferom sa Michigana Ibi Watson-om. Osim vatre spolja, Dayton je najbolja ekipa po procentu šuta iz reketa.

Kako obično ide priča o medaljama i stranama, odbrana je najveći problem tima. Slabo brane svoj reket, nemaju klasičnog rim protectora, gube dosta lopta u tranziciji koju forsiraju, a osim Toppina nemaju ni izrazitog skakača. Dayton je jako nezgodna ekipa koja dosta zavisi od svog šuta i raspoloženja glavne zvezde, još uvek nisu poraženi u regularnom delu i sigurno u jako dobroj formi čekaju ovogodišnje Ludilo.

Duke 22-3

Nakon što su prvi put posle 3 godine ostalli bez Final Four-a, Plavi đavoli su resetovali roster koji će bez Ziona Williamsona, Cam Reddisha i R.J. Barretta morati da se osloni na sirovi talenat. Iako bez trojice najboljih igrača, Duke još uvek ima prošlosezonske protagonist, pre svega  lidera Tre Jones-a, što je uz već uhodan sistem Coach K-ovog treniranja one-and-done igrača osnova svih očekivanja koja su po tradiciji najviša.

Ovogodišnja Duke-ova freshman senzacija je Vernon Carey, centar u nekonvencionalnom modernom smislu te reči, najbolji je strelac (17.6) i skakač (8.7) tima, a ako računate samo 14 šutnutih trojki, i najbolji po procentu za tri poena (43%). Tre Jones drži sve konce u svojim rukama, a prate ga još dva fantastična freshmana Cassius Stanley i Matt Hurt. Duke igra sa mnogo samopouzdanja, čudesna pobeda protiv North Caroline u stilu Partizanovog osvajanja kupa samo pokazuje koliko klinci veruju u svoje mogućnosti. Statistički su jedan od najbolje izbalansiranih timova, 8. napadački i 11. po timskoj odbrani. Imaju inside-out igru, pretnje sa nekoliko pozicija, jako dobrog plejmejkera, visinu Carey-a u reketu i kao kod svakog Duke-ovog tima poslednjih godina, pitanje je samo koliko će im neiskustvo odmoći u putu ka tituli. Ovaj tim Bluedevilsa je po čistom kvalitetu sigurno slabiji od prošlogodišnjeg, ali nekako kompaktnije izgledaju.

Maryland 21-4

Terapinsi svake sezone ulaze sa sve većim ambicijama, a ove konačno pucaju na one najviše. Prošle godine su zastali u drugoj rundi, ali su svi osim Bruna Fernanda ponovo tu, spremni za par koraka dalje. Fernando jeste bio mnogo bitan šraf, ali su prošlogodišnji freshman godinu dana iskusniji, pre svih Jalen Smith, koji ima nameru da pokaže zašto mu se predviđa dobra NBA karijera. 15.4 poena i 10.5 skokova uz 2.5 blokada pokazuju da je reč o veoma dobrom unutrašnjem igraču pod oba obruča. Za ofanzivnu kreaciju i realizaciju zadužen je senior Anthony Cowan Jr, koji predvodi ne baš dobru šutersku ekipu, ali veoma čvrst i potentan tim.

Pročitajte i   Najslađih 16

Maryland je prava takmičarska ekipa, igraju petu najbolju odbranu u NCAA, odlično trče, skaču, imaju dobar matchup za svakog protivnika, igraju jako tvrdo i jako teško gube, pobeđuju teško i sa malom razlikom i ako ih bar malo krene šut, a to je pre svih posao Cowan-a i Aarona Wigginsa, mogu da igraju i nadigraju svaku ekipu sa ovog spiska.

Florida State 22-4

Seminoles-i su konstanta Madness-a poslednjih nekoliko godina, svake u poslednjih 5 godina su dobili makar jedan meč na turniru, stalno su tu negde, ali to negde najčešće postane nigde. Ovogodišnja izdanja im daju nadu da mogu napraviti konačan iskorak. Tim je totalno drugačiji od prošlogodišnjeg, dva najbolja igrača Terance Mann i Mfiondu Kabengele su sada u NBA, a u timu su se odlučili na izgradnju tima, ne pojedinaca.

Trent Forrest im je glavni igrač tima, najbolji defanzivac, jedan od boljih u ligi, drugi najbolji strelac i skakač i prvi asistent. M.J. Waker pokazuje dobar napredak, a kao najbolji napadač izdvojio se Devin Vassell, pre svega zbog odličnog šuta sa distance. Seminolesi imaju širinu, čak 11 igrača igra preko 10 minuta u proseku. Igraju timski, čvrsto, veoma jako u odbrani, a čak 12 igrača redovno upisuje makar 3 poena u proseku. Među njima je i naš freshman Balša Koprivica (5 p 3 sk za 11 minuta) koji još ima vremena da opravda srednjoškolski hype. Florida State ima sve potrebno za turnirski sistem – širinu, dubinu, visinu, atleticizam i odličnu odbranu. Napadački talenat je pomalo upitan, ali, kada su još napadi osvajali prvenstva?

Penn State 20-5

Ovo je definitivno sezona mid-major timova i velika šansa da neki od njih ostavi dubok trag na završnom plesu. Penn State je definitivno jedan od hitova prvenstva. Igraju odlično, u seriji su od 8 pobeda i uz Maryland dominiraju Big 10 konferencijom. Mogu vas dobiti na više načina, dobrom odbranom, dobrim napadom, timskom igrom ili fantastičnim sekvencama glavnih igrača. Igraju u jako visokom ritmu, statistički su među 20 ekipa i u odbrani i u napadu.

Ovo je nešto novo za Nittany Lionse. Po prvi put od 1996. godine nalaze se među 25 rangiranih ekipa. Lamar Stevens je apsolutni lider tima. Atletsko krilo, izuzetan napadač isporučuje bez problema svojih 18-20 poena svim odbranama. Kada bi popravio svoju selekciju šuta i preciznost sa perimetra, sada bismo predstavljali budućeg lottery pika. Solidan backup ima u Myreonu Jonesu, dosta sigurnijem šuteru i Mike Watkinsu, koji dominira u  oba reketa. Primetan nedostatak kvaliteta će verovatno biti razlog što neće doći do same završnice, ali su svakako ekipa na koju treba obratiti pažnju.

Kentucky 20-5

Velikan kašljuca. Ne vidi se to toliko po rezultatima, uspevaju oni da dobijaju utakmice, ali generalno nešto fali ovoj ekipi. Neki stari Wildcatsi sigurno ne bi imali poraz od Evansville-a na kontu. Pobede protiv Michigan State-a i Louisville-a malo vade stvar. PJ Washingon, Tyler Herro i Keldon Johnson uveliko grade svoje profesionalno ime, a utisak je da jako talentovani srednjoškolci koji su letos pristigli nisu kadri da odmah popune velike cipele koje su nasledili. Situaciju su iskoristili pre svih Immanuel Quickley, koji je od prošlogodišnjeg drugopozivca postao lider ovogodišnjeg tima. Slična situacija je i sa Nickom Richards-om, koji svojom fizičkom dominacijom pruža sigurnost defnazivno i ofanzivno, popravivši prosek poena za preko 10 u odnosu na prošlu sezonu. Od freshmana, Tyrese Maxey pokazuje dobar napadački potencijal, al ii dalje se leči od dečijih bolesti u drugim segmentima igre.

Calipari je po ko zna koji put u karijeri i ovog leta krenuo od nule. Utisak je da su ovogodišnji regruti sa 5 zvezdica ipak malo slabije rodili nego prethodnih godina. Ambicije su uvek najviše, ali realno, prošlogodišnji proboj do Elite 8 faze sada deluje sasvim dobro.  

Louisville 21-5

Kardinali su u blagom padu. Nakon 10 vezanih pobeda došlo je do obaranja forme, pa su se Georgia Tech i Clemson omastili na njihov račun. Chris Mack posle dve godine kašljucanja pokušava da izgradi svoj sistem u post-Pitinovskoj eri. Luoisville na papiru ima sve, par igrača koji jako dobro znaju šta je Madness, jednog od najdominantnijih igrača lige i talentovan backup. Jordan Nwora je prvi, drug ii treći igrač tima. Samo zbog nezgodne povrede koja ga je sprečila da se pokaže pred budućim NBA poslodavcima vratio se i nastavio gde je stao. Prošlosezonsku statistiku je još nadogradio, trenutno je na 18.2 poena i 7.3 skokova, a uz to je i najbolji šuter tima. Zajedno sa seniorima Stevenom Enoch-om i Dwayne Suttonom čini izuzetno jak frontcourt, prepun iskustva, atleticizma i snage.

Pročitajte i   Dok mrežice miruju – najbolji igrači sezone 2012/13 (deo 2.)

Spoljna linija tima je znatno slabija. Mnogo više se očekivalo od transfera sa St Josephs-a Lamarra Kimble-a koji ne doprinosi mnogo sa svojih 5 poena za 22 minuta na parketu. Ryan McMahon se ponekad izdvoji zahvaljujući odličnom šutu za tri, ali to su sve varnice u gustoj zimskoj noći. Situacija je prilično jednostavna – Kardinali će stići onoliko daleko koliko ih Nwora odvede.

Villanova 19-6

Jay Wright poslednjih godina pravi ozbiljan powerhouse od Divljih mačaka. Odlazak Phila Bootha i Erica Paschalla otvorila je proctor nekolicini odličnih freshmana da se pokažu na velikoj sceni. Saddiq Bey je jedan od najnezgodnijih igrača za protivničke odbrane. Napada unutra, spolja, licem, leđima, uz to je i dobar distributer sa visokog posta, odlično skače i solidan je defanzivac. Izuzetno svestran igrač, jedan ud najuniverzalnijih u ligi. Jeremiah Robinson-Earl pruža podršku u samom reketu. Villanova je uvek zavisila od svojih plejmejkera. Nekada Kyle Lowry, do skora Jalen Brunson ili Donte Divicenzo, a sada Collin Gillespie. Njegova sposobnost da vodi tim i pogađa gomilu šuteva nikada nisu bili upitni, odbrana je drugi par opanaka.

Wildcatsi su odlično izbalansiran tim, ako volite dosadne poštapalice – spoj mladosti i iskustva. Jako dobra unutrašnja linija osigurana odličnim šuterima. Interesantan roster, najveći problem je iskustvo igrača, ali ga zato trener ima na pretek. Nedostatak rezervne opcije na pleju bi ih mogao koštati u pohodu na novi Final Four.

Auburn 22-3

Prošlogodišnja Final Four ekipa podigla je svoj apetit na najvišu lestvicu. Istina, nema više Bryce Browna i Jareda Harpera, ali je tu i dalje 8 igrača koji sada znaju šta ih očekuje u martu. Ekipa i dalje štuca, nekoliko neočekivanih poraza pokazuju da uloge još uvek nisu najbolje podeljene, ali kasting i dalje traje. Auburn je izuzetno iskusna, uigrana i nezgodne ekipa. Svi skaču (6 igrača sa 4 i više skoka po meču), svi osim Wileya šutiraju spolja (7 igrača sa preko 30% šuta spolja) i svi se jako dobro dopunjuju.

Priča se manje više svodi na 4 slova. Sam Doughty je najvažniji igrač iz prošlogodišnje ekipe i ovaj odlični senior je pravi lider ekipe, pre svega zbog fantastične odbrane, ali od ove godine odrađuje i više nego dobro svoje napadačke zadatke sa 16 poena u proseku. Najveću podršku ima u još jednom senior, J’Von McCormick-u, koji je najbolji razigravač tima, a iako je sporadičan šuter, ume da uđe u odlične serije u šutu spolja. Treći najbitniji senior je Austin Wiley, zadužen za skokove i prljave zadatke. U gomili matoraca freshman Isaac Okoro dođe kao pravo osveženje i sigurno najveći talenat u ekipi.

Oregon 20-6

Patke su imale jako turbulentnu sezonu. Prošlog leta su svrstavani među 10 najboljih timova lige, da bi ih lošije partije dovele na marginu zaborava, što im je i skinulo pritisak i omogućilo prolaz do Sweet 16 faze. Ova ekipa može da ponovi taj rezultat, iako je roster dosta promenjen i dalje predvođen odličnim trenerom Altmanom koji se trudi da što bolje uklopi novajlije u svoj sistem.

Sreća za njega je što nije morao da izmišlja novog lidera, Payton Pritchard je i dalje tu i nosi baklju. Elitni plejmejker i izuzetan strelac jedan je od najpotcenjenijih igrača koledž košarke. Sa 20 poena i 6 asistencija po meču konstantno igra na najvišem nivou. Izuzetan je šuter i gotovo kompletna napadačka igra Oregona zavisi od njegovog raspoloženja i forme. Oregon je definitivno bekovski orijentisana ekipa. Chris Duarte najbolje od ostalih koristi svako koncentrisanje odbrane na Pritchardu. Ovaj izuzetan strelac tek nadograđuje svoju igru pošto je prethodno igrao na JUCO koledžu. Will Richardson i Anthony Mathis su dvojac snajperista zadužen da kasni svako udvajanje i to rade neverovatno efikasno, Mathis sa 40%, a Richardson čak 50% šuta za tri poena. Šut svakako nije problem Oregona, nevolje su unutra. Nedostatak dominantnog unutrašnjeg igrača mogao bi im biti najveća prepreka.

Creighton 21-6

Bluejaysi se još od vremena Doug McDermotta nisu nadali velikom uspehu na Madnessu. Trenutno ima svega par timova koji igraju bolje od njih. Jedan su od najpotentnijih napadačkih timova koledž košarke i sa nadom očekuju dobru prognozu za mart. Kao i Oregon, izuzetno su bekovski orijentisani. Igraju u visokom ritmu, dosta trče i još više šutiraju.

Letošnja turneja po Australiji pokazala je da Creighton ima dosta dubok roster, sa par izuzetnih freshmana koji mogu eksplodirati svakog časa. Za ofanzivnu produkciju najzaslužniji je bekovski duo TyShon Alexander i Marcus Zegarowski, koji zajedno postižu skoro polovinu poena ekipe uz odlične procente šuta za tri poena. Swingman transfer sa Missouri State-a Denzel Mahoney i Mitch Ballock koriste i najmanji proctor za šut. Sva četiri najbolja strelca tima šutiraju prosečno oko 40% za tri poena, što je previse baruta za svaku odbranu koledž košarke. Mane – pogledaj pod Oregon.

Tek smo zagrebali površinu. U nastavku priče, predstavćemo igrače za koje ćete jednog dana moći da kažete “e pa ja sam njega gledao dok je još bio na…”. Do tada, radite šta već inače radite. Pozdravlja vas vaš Toine.

Add a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *