Evrokup top 8

Nakon 16 utakmica, ove sezone u Evrokupu smo stigli do eliminacione faze – odnosno plej ofa. Od 24 ekipe koje su nastupale u takmičenju, nakon druge runde ostalo je svega 8 ekipa koje će se boriti za naslov šampiona i obezbediti plasman u najelitnije takmičenje u Evropi – Evroligu za narednu sezonu. Sezona koja je bila dosta istumbana pomerenim i otkazanim utakmicama usled COVID19 pandemije, imali smo dosta slučajeva gde ekipe igraju kao domaćini na neutralnim terenima, a imali smo i slučaj da dve ekipe u dva dana odigraju uzvratni meč na istom terenu, gde se računalo da je domaćin jednom igrao “kod kuće” a drugi put “u gostima.” Dosta sekcanja, dosta čudnih utakmica, dosta teška sezona za sve, jer su pauze i izostanci igrača menjale ritam ekipama i neretko određivale pobednika, no približava se kraju i ova dugoočekivana sezona i sada nas čeka ono najzanimljivije – plej of. Od osam ekipa imamo jednog predstavnika iz regiona – podgoričku Budućnost, jednog predstavnika iz Italije – Virtus iz Bolonje i po dva predstavnika iz Rusije: Lokomotiva i Uniks, Francuske: Monako i Metropolitan i Španije: Huventud i Gran Kanarija. Od favorita, jedino je Unikaha “otpala” u top 16 fazi i to sa skorom 1-5, dok je najveće iznenađenje svakako ekipa Metropolitana iz Pariza.

Top 8 faza se igra na dve utakmice, a prvi dvomeč u kojem se susreću Uniks i Lokomotiva, odigran je juče, dok se ostala tri meča u kojima se sastaju Monako i Budućnost, Virtus i Huventud i Metropolitan i Gran Kanarija, igraju danas. Prednost domaćeg terena, usled zauzimanja prvog mesta u svojoj grupi u top 16 fazi, obezbedili su Monako, Virtus, Uniks i Metropolitan.

Virtus je pokazao zbog čega su ga mnogi pred početak takmičenja svrstavali u glavnog favorita za naslov šampiona, samo ću istaći da su oni jedina ekipa koja ove sezone nije imala niti jedan poraz u kontinentalnom takmičenju. Kada pored toga, dodam da je u pitanju ekipa koju predvodi sa klupe Saša Đorđević, a koju čine MVP regularnog dela takmičenja – Miloš Teodosić, MVP top 16 faze takmičenja – Vins Hanter i doskorašnji NBA igrač – Marko Belineli, mnogima je jasno zašto je to tako. Virtus je u odnosu na prošlu sezonu ojačao roster Džošom Adamsom, Amarom Alibegovićem i Avudu Abasom, međutim bomba koja je odjeknula Italijom i Evropom krajem novembra 2020. godine bila je dolazak Belinelija u Bolonju. Belinelija ne treba preterano predstavljati, u pitanju je krilo reprezentacije Italije, kao i igrač koji je nastupao 12 sezona u NBA ligi, gde je igrajući za San Antonio 2014. godine osvojio prsten, beležeći 10 poena u proseku. U pitanju je vrhunski šuter, koji je kroz karijeru redovno beležio dvocifrene učinke u NBA ligi, a 2014. godine je osvojio i takmičenje u brzom šutiranju trojki. Saletova mašinerija igra odličnu atraktivnu, efikasnu, timsku košarku, toliko su napadački superiorni ove sezone da su vodeći u par statističkih parametara: postižu najviše poena po utakmici 89,2, imaju najviši procenat šuta iz igre od 53,75%, a uz to beleže prosečno 25 asistencija po utakmici. Dok na drugoj strani parketa igraju dosta jaku i organizovanu odbranu, primaju svega 76,38 poena po utakmici – po čemu su 4. najbolja odbrana takmičenja, uz to su drugi po broju defanzivnih skokova – 26,44, a imaju i najviše ukradenih lopti po utakmici 8,7.

Ekipa ima dosta iskusnih igrača, jasno raspodeljene uloge i u suštini na okupu su već dve, a neki i tri godine, što ih čini još konkurentnijima. Na pleju bivši reprezentivac Srbije iz Saletovog mandata – Pefi Marković, na beku Teo, na niskom krilu Belineli, kao visoko krilo Vins Hanter i na centru Džulijan Gembl. Pored njih reprezentativac Italije Avudu Abas, kombo bek Džoš Adams, sjajni igrač zadatka Amar Alibegović, kombo 4-5 Kajl Vims, uz Đampaola Ričija i Amadea Tesitorija čine roster tima. Zanimljivo je istaći da Marković i Teodosić zauzimaju prva dva mesta u takmičenju kada je broj asistencija po utakmici u pitanju, obojica imaju prosek od 6,6.

Virtus će u plej ofu igrati sa Huventudom iz Badalone, klub sa jakom istorijom, koji sa klupe predvodi bivši trener Valensije i Bilbaoa – Duran Karles, ove godine igra dosta nedefinisano i promenljivo. Ekipu predvode dva bivša igrača Barselone, koji su prethodnog leta stigli u Badalonu, dva tridesetčetvorogodišnjaka – Pau Ribas i Ante Tomić. Ovaj tandem je u tekućoj sezoni ekipi Huventuda doneo preko potrebno iskustvo i kvalitet, a igrači su dobili više slobode i ipak znatno lakše protivnike sa kojima u svojim veteranskim danima mogu da se nadmeću, te su došli u takmičenje u kojem još uvek prave prevagu. Posebno se ova konstatacija odnosi na reprezentativca Hrvatske Tomića, koji prosto dominira takmičenjem sa prosekom od 13 poena, 5,6 skokova i 3 asistencije, a njegov učinak u odbrani nije mreljiv statistikom, ali je zaista značajan. Ribas sa druge strane,  beleži 10 poena, 2,5 skoka i 4 asistencije po meču i prava je glava ekipe koja zna da povuče, iznudi faul, spusti tempo… Njih dvojica svojim iskustvom dosta pomažu i mladim igračima u timu, kojih ove godine nije malo. Bitan šraf u timu je makedonski plejmejker Nenad Neno Dimitrijević (‘98), koji je već kroz prethodnih par sezona u ACB ligi skupio dovoljno iskustva i beleži dosta kvalitetne i zrele partije sa prosečno 4 asistencije, 2 skoka,  1 ukradenom loptom po meču, a uz sve to je i najbolji strelac ekipe sa prosekom od 14 poena.

Pored navedenih igrača, odličnu sezonu ima i dvadesetčetvorogodišnji Španac Ćavi Lopez-Arostegi, krilo Huventuda u proseku beleži 12,5 poena, 5 skokova i 1,5 asistenciju po utakmici, uz šut iz igre od 52%. Bivši student Britiš Kolumbije, krilni centar iz SAD – Konor Morgan, ekipi daje čvrstinu pod košem, dok odlični šuter Vladimir Brozjanski sa krila širi igru i kažnjava sve uz odličan šut iz igre od 55,6%, uz njih Basas i Ventura na beku rade odličan posao u odbrani. Uz njih tu su još dva igrača iz SAD – Šon Dovson i Demetris Džekson. Dovson je igrač koji pravi prevagu u ovom takmmičenju i to je pokazao u meču sa Partizanom kada je ubacio 19 poena uz tri promašaja iz igre, međutim imao je dosta problema sa izostancima ove sezone te je nastupao na svega 8 utakmica. Sa druge strane Džekson je bivši NBA igrač, koji poslednjih godinu dana luta u svojoj karijeri, a Huventud ga je skoro angažovao, nakon odlične polusezone u Ritasu gde je beležio 13,5 poena i 5 asistencija po utakmici.

Meč ove dve ekipe će svakako biti svojevrsna poslastica, ne bih se usudio da dam prognozu pobednika ali svakako bih dao ulogu favorita Virtusu, što zbog imena, što zbog dosadašnjeg skora, što zbog količine novca koja je uložena u sam projekat. No ja ću, lično u ovom duel navijati za Huventud, jer nisam preterani fan Virtusa.

Treći dvomeč koji će odlučiti o učesniku polufinala, onaj koji je i najinteresantniji za ljubitelje košarke iz regiona, igra se između Monaka i Budućnosti, ovaj susret možete pratiti od 18h na Sport klubu. Kneževi koji su grupu sa Huventudom, Nanterom i Unikahom prošli sa ubedljivih 5-1, ugostiće Budućnost, koja važi za jednog od najvećih favorita za osvajanje ABA lige i koja je u sjajnom ritmu od 8 vezanih pobeda, od kojih je poslednja nad glavnim rivalom u regionalnoj ligi – Crvenom Zvezdom.

Monako sa klupe predvodi selektor reprezentacije Crne Gore – Zvezdan Mitrović, koji je u karijeri pored ostalih timova vodio Asvel, Monako, Budiveljnik, Azovmaš i Himik, a zanimljivo je da je na početku karijere bio pomoćnik upravo u Budućnosti 1995. godine. Zvezdan je dosta cenjen trener i poznato je da njegove ekipe igraju jaku odbranu, a tim je pun atletski nadarenih igrača. Na klupi reprezentacije je već 4 godine, a u karijeri je osvojio šampionat Francuske sa Asvelom 2018. kup Ukrajine sa  Budiveljnikom, kao i tri kupa Francuske 2016,2017. i 2018. sa Monakom. Ekipa Monaka u ovaj dvomeč takođe sa nizom od 8 pobeda u svim takmičenjima, a u sjajnoj formi se nalazi njihov centar i bivši igrač Crvene Zvezde – Matijas Lesor. Povremeni reprezentativac Francuske, ove godine igra odlično i dosta se igra bazira na njemu, što je i način igre koju Mitrovićevi timovi preferiraju. Lesor je tekući deo sezone prosečno beležio 12 poena, 6 skokova, i po jednu ukradenu loptu, blokadu i asistenciju, uz prosečan indeks korisnosti od 17, što ga čini trećim najkorisnijim igračem takmičenja.

Pored sjajnog centra, glavni igrači tima iz kneževine su američki igrači: Di Bost, Grej Rob, Markus Najt i Kadin Kerington. Plejmejker Di Bost ima dugogodišnji staž u timovima koji nastupaju u Evroligi, a prethodne godine je stigao u kneževinu, on je još jedan akter koji je u nekom trenutku bio član protivničkog tima, naime reprezentativac Bugarske je u sezoni 2012/13. igrao za Budućnost. Bost ove sezone prosečno beleži 14,5 poena, 3 skoka i 4,7 asistencija i dirigent je igre svoje ekipe. Najbolji strelac Monaka je bek Rob Grej, koji je u tim iz Metropolitana stigao pred početak top 16 faze i koji je u 6 utakmica za Monako prosečno ubacivao 18,5 poena po meču uz neverovatan šut za tri od 63%. Grej je lider Evrokupa po procentu ubačenih trojki. Pored njih dvojice bekovsku liniju upotpunjava Markus Najt, bivši igrač Ludvizburga, koji je imao fenomenalnu sezonu u prvenstvu Nemačke prošle godine, gde je beležio 16,5 poena, 3 skoka i 3 asistencije. Najt je bio pun pogodak za Monako letos i pravo je čudo kako ga neki od jačih klubova nije pokupio, a trenutno je na 14,2 poena, 4,6 skokova i 3 asistencije, uz 1,2 ukradenu loptu po utakmici. Kadin Karington je doživeo povredu, te je van parketa od oktobra meseca, a upravo umesto njega je Grej stigao, do povrede Karington je beležio 10 poena u proseku. Od ostalih igrača zapaženu ulogu imaju i krilni igrači Džalil Obraen i Vilfred Jegute.

Budućnost je ove godina sastavila, slobodno mogu reći odličnu ekipu, sastav koji godinama praktično igra zajedno je zadržan i letos ojačan sa dva odlična igrača, bivšim NBA centrom Vilijem Ridom i iskusnim krilnim igračem Malvinom Edžimom, koji već godinama ima odlične sezone u Evrokupu. Letos je centarsku liniju tima iz Podgoricu pojačao i član čuvene zlatne generacije Srbije 94-95. koja je pokorila Evropu – Dragan Apić. Pored njih, u toku sezone su stigla još dva idealna timska igrača: reprezentativac Italije Amadeo DelaVale i bivši reprezentativac Srbije i kapiten najtrofejnije generacije Crvene Zvezde – Luka Mitrović. Na njih dodajte bazu igrača koju čine Džastin Kobs, Nikola Ivanović, Petar Popović, Danilo Nikolić, Zoran Nikolić i Suad Šehović, kao i dva mlada igrača Fedor Žugić i Aleksa Ilić i biće vam jasno kakva ekipa je u pitanju. Naravno, za nivo ABA lige ova ekipa je vrhunska, zato i ne čudi skor od 17-3 u regionalnom takmičenju, dok je Evrokup nešto zahtevnije takmičenje, te je skor podgoričana 8-8. Ruku na srce, dosta muke je Budućnost mučila sa koronom i izostancima igrača.

Sa klupe podgoričana je u sred sezone otušao Petar Mijović, a na vruće mesto je seo proslavljeni reprezentativac Srbije i bivši igrač Budućnosti – Dejan Milojević. Od dolaska Miloja, Budućnost igra dosta dobro, a najveći uticaj trener je bio na promenu u vidu nivoa agresivnosti u odbrani. Plavo-beli primaju 80,5 poena po utakmici, dok postižu 80,9 poena i beleže svega 14,1 asistenciju po meču po čemu su najgora ekipa od svih učesnika top 16 faze takmičenja. Dakle, kao što možete pretpostaviti, u igri Budućnosti mnogo toga se svodi na idividualni kvalitet i samostalno građenje pozicije, odnosno izolacije, kako za bekove Kobsa i Ivanovića, tako i za centre Edžima i Rida, a kao razlog takve igre ekipa beleži i 13 izgubljenih lopti po utakmici. Bekovski duo Ivanović-Kobs, ove sezone fenomenalno funkcioniše, s tim da je ove sezone situacija takva da je Kobs prihvatio nešto drugačiju ulogu, gde uzima dosta manje šuteva i ima igrače na koje se može osloniti u napadu u vidu Edžima i Rida, te beleži čak 5,3 asistencije po meču, ali i postiže 11 poena. Ali kada je bitno lopta ide u ruke Nikole Džonija Ivanovića, koji ove godine apsolutni lider ekipe i najbolji strelac, proseku na parketu provodi 25 minuta i beleži 15,2 poena, uz 3,5 asistencije, 2 skoka i 1 ukradenu loptu.

Malvin Edžim je bio pun pogodak, 2,01 m visoki reprezentativac Kanade je u Podgoricu stigao iz Uniksa i prava je mašina, Edžim nije neko ko preterano troši lopte, belezi u proseku poena uz odlican sut iz igre od 58%, a na skoku je konstantno aktivan te beleži 6 u proseku. Rid je lider u takmičenja po procentu šuta iz igre, sa 70%, što predstavlja 12 poena i 7 skokova u proseku po meču. Zapažene ulogu u timu ima i Danilo Nikolić sa 7 poena i 4,5 skoka po utakmici, dok je Amadeo DelaVale koji je došao umesto Vona prosečno beležio 10 poena i 1 asistenciju na 6 utakmica top16 faze. Budućnost konačno ima nešto dužu rotaciju i više opcija u napadu, što daje mogućnost timu Dejana Milojevića da igra nešto agresivnije. Za vikend su jednu evroligašku ekipu Zvezde sveli na svega 63 poena i izgledali su perfektno na parketu gde razliku praktično nisu spuštali ispod 15 poena tokom čitavog meča-

U ovom dvomeču bih blagu prednost dao Monaku, no definitivno će ovo biti jedan od najinteresantnijih četvrtfinalnih duela.