Znate onaj osećaj kada, šta god da radite, imate utisak da nešto zaboravljate? Ne, nisu u pitanju ključevi, isključivanje šporeta, plaćanje računa i druge trivijalnosti. U pitanju je nešto mnogo jače, nešto što proganja. Tu su i sitni podsetnici: cvetanje divljih trešanja, zastrašujući ponoćni hor zagrejanih mačora, skupljanje lokalnih džukaca oko jedine keruše u kraju (kako je uvek samo jedana?) i rušenje svih aksioma statistike populacije kada se deset njih okupi oko jadnice. A i životinje su takođe glasne u ovo vreme… Tu je i ono žuto cveće koje raste iz do tada neprimetnog žbunja, nikako da naučim kako se zove, a za koje kažu da je siguran vesnik proleća. Sve to kao da mi skreće pažnju da sam nešto zaboravio, ali nikako da se setim šta bi to moglo biti, što je i samo po sebi definicija zaboravljanja, zar ne…

Oduvek je mart, Martius, March ili ožujak označavao početak. Početak proleća, početak nove godine, početak buđenja. Prvi mesec u kalendaru kod starih Rimljana, pa i ne toliko starih Rusa, svetkovina glorifikacije boga rata i molitvi za sigurnost useva. Odvajkada je mart bio mesec proslava, preko demonstracija vojne sile u starom Rimu pod pokroviteljstvom boga Marsa, od kojih je jedna glave koštala i velikog Julija Cezara, preko sada već multinacionalnog fenomena proslave St.Patrick’s Day-a, sve do različitih kvazi-hipi festivala posvećenih rađanju proleća. Novi počeci, demonstracija sile, pojava novih zvezda na polećnom nebu, svrgavanje velikana i velika svetkovina za široke mase – o svemu tome će biti reči u ovom tekstu. Doduše, neće biti vidovnjaka koji će vam savetovati koga da se pazite, samo jedan stari bloger i par filtriranih sekvenci njegovog ličnog ludila. Ovoga puta, u slavu bogova košarke.

77. izdanje anualnog košarkaškog ludila u SAD poznatijeg kao March Madness već je počelo periodom inkubacije virusa čiji se prvi simptomi pojavljuju na kvalifikacionim konferencijskim turnirima. Za one koji su nam se sada pridružili, svaka od 32 konferencije u I diviziji koledž košarke, osim Ivy League,  na Veliki ples šalje svoje šampione, odnosno pobednike konferencijskih turnira. Čelnici Ivy League smatraju odigravanje turnira čistim gubljenjem vremena, pa na turnir šalju tim sa najboljim skorom u ligaškom delu. Šta očekivati od konferencije u kojoj igraju koledži Princeton, Harvard i Yale, koji će posle 54 godine ponovo osetiti Ludilo na sopstvenoj štreberskoj koži. Ostalih 36 ekipa se dobija pozivom dobrog i poštenog Komiteta koji pozivnice deli najboljim ekipama iz regularnog dela sezone na osnovu učinka i težine rasporeda. Uglavnom. Ponekad se prilikom izbora služe principima ovdašnjih reallity programa. Anyway, 68 izabranih ekipa se deli u 4 geografska regiona u kojima se timovi rangiraju po pozicijama od 1 do 8. 4 najslabije rangirane ekipe na turniru igraju svoje mečeve u okviru First Four runde čiji je jedini cilj da 68 ekipa svede na normalan broj za eliminaciona takmičenja koji iznosi 64 tima. Zašto odmah ne pozovu 64 ekipe, ako ikada saznate, javite mi u komentaru.

Neke od konferencija su već završile posao oko slanja svog predstavnika na Madness, dok se većina najjačih turnira igra u narednih nekoliko sati. Nedelja koja predstoji, 13.3, je izborna nedelja, odnosno Selection Sunday, kada će predobri i prepošteni komitet saopštiti konačan izgled ovogodišnjeg kostura turnira, takozvani Bracket. Sigurni učesnici ovogodišnjeg Big Dance-a su za sada UNC Asheville, pobednici Big South konferencije, Northern Iowa iz Missouri Valley konferencije, Austin Peay iz Ohio Valley-a, Florida Gulf Coast iz Atletic Sun-a, UNC-Wilmington iz CAA, Iona iz MAC-a, Chattanooga iz Southerna, Green Bay iz Horizon League, Gonzaga iz West Coast-a, Fairleigh Dickinson iz Northeasta, South Dakota State iz Summit League, Holy Cross iz Patriot League, Stony Brook iz America East-a, Middle Tennessee iz Conference USA, Hampton iz MEAC-a i pomenuti Yale Bulldogsi, šampioni Ivy League. U vreme kompletiranja ovog teksta (subota na nedelju veče) igra se još 16 završnih konferencijskih turnira. 15. I 16.3. u UD Areni u Daytoni, Ohio igraju se mečevi First Four runde, a od 17. Do 20.3. mečevi prve i druge runde Madnessa. Od 24. Do 27.3. igraće se regionalna polufinala i finala, čime će se dobiti 4 učesnika Final Four-a koji se ove godine odigrava na NRG Stadium-u, što bi Aca Englez rekao, domu fudbalera Houston Texansa . U nastavku teksta, upoznaćemo se sa ekipama koje bi po mnogo čemu mogle da obeleže ovogodišnji turnir.

Favoriti

Neke od ažurnijih kladionica nisu čekale konačan kostur turnira da proglase najveće favorite. Tako na primer, ako je suditi po bukijima kladionice Bodog.net, naveće šanse da se domognu Final Four runde ove godine imaju North Carolina, Oklahoma, Kansas i Michigan State. Kako to obično biva u izvrnutom svetu logike Madness-a, trenutno druge najbolje rangirane ekipe u državi Villanova Wildcatsa nema na ovoj listi. Najtrofejnija ekipa koledž košarke sa 11 titula, UCLA Bruinsi, ostala je zarobljena tamo negde u vreme Darka Pančeva i VHS kaseta.

Kansas

Počnimo priču od početka. Direktno od najvećeg favorita za titulu. Jayhawksi na turnir dolaze sa skorom 25-4 i sa devet uzastopnih pobeda u februaru. Veća je verovatnoća da jedan tramvaj pretekne drugi nego da Kansas ne bude prvi nosilac svog dela kostura na ovogodišnjem turniru. Bill Self je za svojih 12 godina na Kansasu osvojio isto toliko titula prvaka Big12 konferencije. Veoma iskusna ekipa sa svim složenim kockicama, liderom sa gomilom iskustva u liku Perry Ellisa, nekoliko veoma talentovanih igrača poput Wayne Seldena i Frank Mason III i velikim brojem kvalitetnih role player-a i budućih zvezda, sve je to dovoljno za preko 80 poena po meču i zvanje najboljerangiranog tima u državi.

Michigan State

 

Spartansi su na početku sezone stidljivo smatrani favoritima, a prevelike fluktuacije u igri nisu nikako učvrstile strahopoštovanje njihovih protivnika, ali tim kojeg predvodi Tom Izzo i za koji igra Denzel Valentine sigurno je u najužem krugu favorita za put u Houston. Furiozan start od 13 uzastopnih pobeda zasenila je ne tako sigurna igra u narednih 15 mečeva u kojima su imali 5 poraza koji su otkrili dosta slabosti ovog talentovanog tima. Michigan State je šesta najbolja skakačka ekipa lige, najbolji su po broju asistencija kao i po procentu šuta za tri poena. Šta više favoritima treba od toga? Ova generacija Spartansa je možda ofanzivno i najpotentnija od svih koje je Izzo predvodio do sada. Samo da podsetimo, reč je o treneru koji je za 21 godinu izveo 7 Final Four generacija. Osim već dovoljno glorifikovanog Valentine-a, treba spomenuti i savršeno komplementarnu dopunu u vidu Bryna Forbesa.

Virginia

Još jedna „vruća“ ekipa koja na turnir dolazi nošena serijom od 11 pobeda iz poslednjih 13 mečeva. Dva poraza koja su doživeli, od Duke-a i Miami-ja u gostima, su bila na jedan posed. Virginia je ekipa koja je imala drugi najteži raspored u čitavoj ligi i nisu se obrukali u njemu. Naprotiv. Zabeležili su 9 pobeda u duelima sa 50 najboljih timova, kao i 4 pobede protiv top 10 ekipa. Druga strana medalje je da je 4 od 6 poraza u sezoni stiglo od ekipa koje su rangirane između 50-og i 100-og mesta. Poređenja radi, ostali favoriti za F4, Kansas, Villanova i North Carolina kombinovano imaju dva ovakva poraza. Upravo ovi porazi su najveći razlog za brigu Cavaliersa. Nema sumnje da će i ove sezone kao i mnogo puta do sada Virginia igrati možda i najbolju odbranu na turniru, dok će za postizanje poena najzaduženiji čovek biti fenomenalni Malcolm Brogdon.

Villanova

Wilcatsi posle drugo godina imaju kvalitet za Final Four. Igra im se ne zasniva na raspoloženju nekog određenog pojedinca, već na fantastičnoj timskoj sinergiji. Zbog toga su i jedan od najkompletnijih i najkompaktnijih timova lige. Napadi se sastoje od dosta kretnje, jako dobrog protoka lopte i traženja najbolje postavljenog čoveka. Jednostavno, kada ih krene, ne znate odakle sipa. A često, ne samo da sipa, nego i pljušti. Ove sezone su zabeležili samo 4 poraza i to sve od jako dobrih ekipa: Virginia, Oklahoma, Yavier i Providence.

North Carolina

Tar Heelsi su na odličnom putu da osvoje prvu ACC titulu nakon 2008. godine. U igri North Caroline sve se vrti oko napada. Deseti su najefikasniji napad lige sa 83 poena po meču, a peti najnesebičniji tim sa 18 asistencija. Koriste izgledne situacije za poentiranje, što im donosi jako visoke procente šuta iz igre. Osim toga, njihovo prisustvo u skoku je više nego upečatljivo, sa preko 42 timska skoka po meču. Marcus Paige nije na nivou igara koje su mu se predviđale pred početak sezone, ali je zato Brice Johnson nadmašio i najoptimističnija očekivanja. Da ne bude sve tako ružičasto, pobrinula se porozna odbrana koja je statistički tek 146. u ligi. Što je još i dobro, kada se pogleda statistika šuta za tri poena, po čemu su 311. ekipa u državi. Ipak, iskustvo i kvalitet su na njihovoj strani, pa se može očekivati da imaju sasvim dobar turnir.

Favoriti iz senke

Nikoga ne bi iznenadilo da četiri prvorangirane ekipe iz regiona nađu svoje mesto na Final Fouru. Jedino što se to do sada nikada nije desilo… Čar Madnessa jeste u pepeljugama i favoritima iz senke, ekipama koje zablistaju poput zvezde padalice na noćnom nebu, osvoje sve na prečac, a onda se ponovo izgube u mraku. Upoznajte ekipe koje možda nisu u najužem krugu favorita, ali svakako imaju pravo da sanjaju.

West Virginia

Jedna od najtežih ekipa koledž košarke. Teži i od produženog vikenda u tazbini. Svakako nisu ekipa koja umire u lepoti, ali su protivnik koje niko ne voli da vidi sa druge strane. Pa ni Kansas, koji su dobili dvocifrenom razlikom kod kuće. Bivši koledž Kevina Jonesa jednostavno igra na poen manje, protivniku  „prepuštaju sredinu terena“ i oportunistički koriste i najmanje greške poput hijena. Da ne bude baš sve košarkaški katanaćo pre svih je zaslužan Jaysean Paige sa svojih 14 poena po meču i to sa klupe.  Tim bez zvezda u kojem svako tačno zna svoj posao. Tempo igre ne opada ni za bit dok se rezervisti menjaju sa starterima. Stari vuk Bob Huggins opet je sve lepo posložio.

Iowa State

Iowa State je nekako u trendu na poslednjih par turnira. Ekipa potpuno orijentisana na napadačku igru i prošle sezone je bila u vrhu svih napadačkih statistika. Pa opet nisu mnogo uradili…  Prosečno postižu 82 poena po meču uz odličnih 57% šuta iz igre, po čemu su šesti tim u državi. Georges Niang je izrastao u pravu koledž zvezdu i biće udarna igla napada Cyclones-a sa svojih skoro 20 poena po meču. Zanimljivo je da čak 7 igrača Iowa State-a u proseku beleži dvocifreni broj poena. Ipak, protiv Buddy Hielda i njegovih 39 poena nisu mogli, pa su poraženi na konferencijskom turniru. I pored toga, skoro sigurno će se naći na turniru među jednima od povlašćenih.

Indiana

Kako zaboraviti jedan od najkošarkaškijih programa u ligi? Hoosiersi nemaju samo slavno ime i tradiciju, već i u realnom vremenu predstavljaju opasnu pretnju. Uglavnom zahvaljujući jednom od najboljih igrača koledž košarke, o kojem je već bilo dosta reči u ovom blogu – Yogi Ferrellu, koji je skoro postao tek drugi igrač u istoriji Big 10 konferencije sa 1.800 poena, 400 skokova i 600 asistencija. Indiana je fantastična šuterska ekipa, sa preko 42% timskog šuta van linije za tri poena. Najveći problem za njih predstavlja povreda druge violine tima Jamesa Blackmona koji je završio svoju Madness priču, ali su tu rezervisti spremni da iskoriste svaki minut., a dosta toga u reketu će zavisiti od neverovatno efikasnog Thomasa Bryanta i njegovih 70% šuta iz igre.

Purdue

Boilermakersi imaju dovoljnu visinu, čvrstinu, odbranu i šut spolja da bobede bukvalno svaku ekipu na turniru. A.J.Hammons i Isaac Haas su verovatno najdominantniji „tornjevi blizanci“ na ovogodišnjem Madnessu. Raspoloženi Hammons je verovatno jedan od najdominantnijih low-post igrača u državi. Swingman Rapheal Davis je fantastična kombinacija neverovatnog on-ball defanzivca i pouzdanog šutera, sa oko 40% šuta za tri poena u sezoni. Ako uđu u dobar ritam, nema mnogo ekipa koje mogu zaustaviti ovogodišnje Boilermakerse.

Favoriti iz mraka

Nisu baš u senci, više u čistom mraku, ali ovi timovi su sposobni možda ne baš da odu do samog kraja, ali sigurno da spreče neke od gorenavedenih da to učine.

Providence

Providence ili jednostavnije Chriss Dunn. Dunn je već dobro poznat redovnim čitaocima ove kolumne. Do-everything plejmejker Friarsa je već pokazao svoj značaj za tim – onda kada se razboleo. Dok je bio na klupi, Providence je zabeležio 5 poraza u 6 mečeva. U poslednjim intervjuima pred početak marta, Dunn je jasno izjavio da želi da ostavi trag na turniru. A kada to kaže jedan od najboljih igrača lige, izjava dobija na težini. Dunn će se sigurno potruditi da svoju koledž karijeru završi u stilu. Ben Bentil je spreman da iskoristi svaki trenutak koji će koncentracija na Dunna doneti. Tim koji svakako treba ispratiti.

Wisconsin

Badgersi su daleko od prošlogodišnjeg uspeha, ali su i dalje tim na koji treba obratiti pažnju. Ne samo što nema Dekkera i Kaminskog, već je i legendarni trener Bo Ryan odlučio da je vreme za papuče, keks i šolju mleka. Angažovanjem Grega Garda tim je podignut iz mrtvila i na dobrom je putu da nastavi svoj neverovatni niz od 17 uzastopnih učešća na Madnessu. Nakon dve sezone dopadljive igre vredne gledanja i uživanja, Badgersi su ponovo onaj stari, dosadni tim koji igra košarku na manji broj primljenih poena. Za odbranu beše kažu da osvaja titule? Badgersi nisu ni senka prošlogodišnjeg vicešampiona, ali su i dalje ekipa koja zaslužuje respekt.

Vanderbilt

Vandi nikako nije ekipa za zezanje. Visoki su, čvrsti, jaki. I neverovatno konfuzni. U stanji su da odigraju očajno poluvreme, kao skoro protiv Volunteersa, kada su pravili greške kao da su se skupili pred sam meč, pa onda da zablistaju u drugom uz šut od preko 60%. Damian Jones i Luke Kornet su jedan od najboljih centarskih tandema u ligi, kohezioni faktor predstavlja Jeff Robertson, dok je za dalekometnu artiljeriju zadužena haubica Riley LaChance-a. Ekipa je jasno iskristalisana, starteri igraju 90% vremena i veoma, veoma su nezgodni, što su na svojoju koži osetili Georgia, Florida i Kentucky u poslednje vreme. Ukoliko Jones prestane sa lošom navikom da na svakih šet minuta pravi po jedan faul, Vandi je ekipa koja zaista može mnogo.

Texas

Big 12 je ove godine jači nego ikada, sa fantastičnim Kansasom, napadački nastrojenim Iowa State-om, „uvek neugodnom“ Oklahomom i čvrstom West Virginia-om. A šta je sa Texasom? Ekipa Shaka Smarta sigurno može bolje od dosadašnjih partija. Na Big12 turniru su ispali kao iz džipa katastrofalnom igrom protiv Baylora, al ii dalje mnogi veruju u ovaj tim. Cam Ridley je u tom meču zaigrao prvi put posle dva meseca, Isaiah Taylor, plejmejker pokretač, takođe ima mnogo problema sa stopalom, ali Smart sa razlogom veruje da u njegovom arsenalu još ima dosta suve municije. Strech četvorka Connor Lammert i igrači koji strašno brzo napreduju Shaq Cleare i Kerwin Roach će imati prilike da mnogo toga pokažu na turniru.

Pepeljuge

Jednostavno, jedino iznenađenje na turniru bi bilo da iznenađenja ne bude. Sve bi bilo mnogo jednostavnije, a neko bi već trošio milione od savršenog bracket-a. Ali to ne bi bio Madness. Koje su to ekipe koje će pokušati da uguraju nogu u staklenu cipelicu na ovogodišnjem Velikom plesu? Ukoliko se, naravno, prvo plasiraju na isti.

Arkansas – Little Rock

Skor u sezoni: 27-4

Projektovan rang: 12. nosilac  regiona

Ajde iskreno, ko je uopšte i čuo za njih?  Prošlogodišnji skor 13-18 i ispadanje u prvom kolu Sun Belt konferencije Trojansi iz Arkansasa su nadogradili skorom 17-3 u ovogodišnjem konferencijskom rasporedu predvođeni novim trenerom Chris Beard-om. Glavni adut ekipe, u skladu sa nadimkom Trojansi, je fanatična odbrana. Arkansas – Little Rock je treća ekipa u celoj koledž košarci po najmanjem broju primljenih poena, a sedma po dozvoljenom procentu šuta protivnika. Kako i obično biva kod ovih timova, nema glavne zvezde, rotacija se zasniva na 9-10 igrača sa podjednako bitnom ulogom. Kako ono kažu, nezgodan protivnik?

Valparaiso

Skor u sezoni: 26-5

Projektovan rang: 11. nosilac  regiona

Valpo je dobro poznato ime u sveti koledž košarke i to baš po pitanjui martovskih iznenađenja, još od kad ih je na terenu predvodio Bryce Drew, koji ih sada predvodi sa klupe. Te davne 1998.g. upravo Drew je trojkom u poslednjoj sekundi doneo Crusadersima prvi i jedini plasman u Sweet 16 fazu šokiravši Ole Miss. Prošle godine, Valpo je bio na korak od novog iznenađenja izgubivši u tesnoj završnici od četvrtorangiranog Marylanda 65-62. Ove godine, celokupna petorka se vraća na mesto (umalo) zločina. I spremni su za korak dalje. Valparaiso je najbolji tim prve divizije po broju primljenih poena na 100 poseda protivnika (88.8 poena). Kao prvi među jednakima izdvaja se krilo na trećoj godini Alec Peters sa 17.5 poena i 8.3 skokova po meču.

Yale

Skor u sezoni: 22-6

Projektovan rang: 13. nosilac  regiona

Prva ekipa koja se plasirala na ovogodišnji Madness. Pobednik Ivy League se na turnir vraća prvi put nakon 1962. godine. A pošto se pojavljuju često koliko i Halejeva kometa, siurno će se bar potruditi da se za njih čuje. Tradicija koju imaju štreberske ekipe iz Ivy League im sigurno ide na ruku. Davne 1989.g. Princeton je stigao najbliže što je jedan 16-rangirani nosilac prišao pobedi nad prvorangiranim timom, izgubivši košem u poslednjim sekundama od Georgetowna nakon što im je Alonzo Mourning blokirao poslednji šut uz vrlo verovatan prekršaj. Mala digresija – najbolji strelac Hoyasa te sezone bio je bivši košarkaš Crvene Zvezde i kapiten olimpijskog tima iz Seula Charles Smith.  Kolege iz štreberske lige ipak su ostavile svoj pečat na Madnessu: 2010.g. Cornell je kao 12. nosilac uspeo da dođe do Sweet 16 faze, dok je Harvard u dve uzastopne godine 2013. i 2014. uspevao da izbaci trećeg i petog nosioca, New Mexico i Cincinnati. Kao i većina ostalih potencijalnih pepeljuga i Yale se oslanja na čvrstu odbranu. Sa spoljnih pozicija glavnu opasnost predstavljaju Justin Sears i Makai Mason, dok iznutra deluje Brandon Sherrod koji je skoro postao rekorder NCAA lige sa 30 uzastopnih pogodaka iz igre.

San Diego State

Skor u sezoni: 23-8

Projektovan rang: 12. nosilac  regiona

San Diego State je uspeo da obezbedi plasman na turnir u šest uzastopnih sezona, usput dva puta prišavši na korak do Elite 8 faze. Loša vest za ovosezonske Azteckse je što su u svih tih šest nastupa bili rangirani najmanje kao četvrti nosilac. Ovogodišnji San Diego State je zbog jako slabog rasporeda veoma loše rangiran i jedina šansa da uopšte osete Ludilo je da osvoje MAAC turnir, što ne bi trebalo da bude veliki problem za njih, jer su u konferencijskom rasporedu imali tri pobede više od drugoplasiranog Fresno State-a. Aztecsi ne bi bili bez iskustva na turniru, nekolicina igrača iz prošlogodišnjeg tima koji je poražen od šampiona u trećoj rundi je i dalje tu, dok seniori Winston Shepar i Skylar Spencer pamte i Sweet 16 dane. Uz to, predvođeni su i trenerom Steve Fisherom koji je osvajao turnir sa Michiganom. Možda i jedna od najboljih loših ekipa.

Northern Iowa

Skor u sezoni: 22-12

Projektovan rang: 12. nosilac  regiona

Northern Iowa je po drugi put za redom osvojila konferencijski turnir, ovoga puta pogotkom Wes Washpun-a uz zvuk sirene protiv Evansville-a. Glavni razlog zašto su Panthersi na ovoj listi potencijalnih pepeljuga nije neka impresivna defanzivna statistika, iako su 15. najbolja  odbrana lige, ni tim prepun veterana Madnessa već jednostavna i efektna činjenica – Northern Iowa zna da igra protiv velikih. To su prvi put pokazali u novembru, pobedivši tada prvorangirani tim u državi North Carolinu, da bi nekoliko nedelja kasnije naneli prvi poraz u sezoni Iowa State-u. Da to sve nije slučajno, dokazali su u polufinalu konferencije kada su porazili velike favorite Wichita State i to drugi put u sezoni. Panthersi tako imaju impresivan skor 8-3 protiv 100 najboljih ekipa koledž košarke. Posebno je impresivno to što imaju čak 9 poraza od ekipa sa rangom 120 i slabijim. Jednostavno, definicija pepeljuge na turniru.

VCU

Skor u sezoni: 22-9

Projektovan rang: 11. nosilac  regiona

Nekako su VCU Ramsi godinama ekipa od koje se očekuje da iznenadi. Paradoksalno, zar ne? Iako više nema Shaka Smart-a i njegovog energičnog vođenja tima, palicu je preuzeo Will Wade, deo stručnog štaba tima koji je 2011 stigao do Final Four-a iako su, kao i ove godine, bili smešteni tek kao 11. nosilac kostura. Ramsima će trebati još dosta truda da se uopšte plasiraju na turnir, jer na konferencijskom turniru igraju sa Rhode Islandom, St.Bonaventure-om i verovatno Daytonom u finalu, ali ih ohrabruje činjenica da zbog dobrog skora mogu da se nadaju i pozivu komiteta. Ekipu koja se i ove godine oslanja na neverovatan full-court presing predvode dva startera sa prošlogodišnjeg Madness-a Mo Alle-Cox i JeQuan Lewis, dok je šesti igrač prošlogodišnje ekipe Melvin Johnson izrastao u glavnog skorera tima.

Koga gledati?

Kao i uvek, sve se vrti oko njih. Neki će zablistati, neki će razočarati, neki stari heroji će izgubiti svoje supermoći dok će ih neki sasvim novi neočekivano pokazati. U svakom slučaju, igrači koje ćete sada upoznati sigurno neće ostati nezapaženi na ovogodišnjem turniru.

Jawun Evans

Freshman Oklahoma State-a je neko ko tek treba da izgradi svoje ime u svetu košarke, ali sa 13 poena, 5 asistencija i 4 skoka na dobrom je putu da to vrlo brzo uradi. Ipak, nije samo to ono što ga dovodi na ovu listu. Presudio je meč protiv rivala iz Oklahome, kada je zasenio čak i Hielda ubacivši 42 poena.

Rico Gathers

Čovek takvih dimenzija ne bi trebalo tako dobro da se kreće. Gathers je jedan od najdominantnijih unutrašnjih igrača koledž košarke. Da ne kažem jedan od najzastrašujućih. Dominacija koju često prikazuje je prosto neverovatna. Ovaj senior centar Baylora igra svoju najbolju sezonu karijere sa 14 poena i 11 skokova u proseku, ali više od brojki impresionira atleticizam koji je prosto nekarakterističan za igrače sa skoro 130 kg.

Ben Simmons

Ukoliko se LSU ne plasira na završni turnir, ljubitelji prave košarke će biti uskraćeni za veliku priliku da odgledaju poslednje sate koledž košarke budućeg NBA superstara. Ben Simmons je jednostavno neko koga morate videti na delu. Nikakav blog vam ne može opisati neverovatan potencijal koji ovaj australijanac prikazuje iz meča u meč. Ipak, nakon katastrofalnog poraza na konferencijskom turniru, Simmons je izgleda završio svoju koledž priču. Ne računajući srednjoškolce, poslednji prvi pik drafta koji nije odigrao meč na March Madness-u bio je Mychal Thompson 1978.g.

Buddy Hield

Volite košgetere? Obožavaćete ovog momka. Hield beleži nestvarne partije ove sezone. Večeri sa 30+ poena za njega su samo laka šetnja po kraju. Fantastični procenti šuta, neverovatan napadački potencijal, samopouzdanje, harizma… sve je u rukama možda i najboljeg koledž igrača današnjice.

Kay Felder

Za one sa jeftinijim ulaznicama. Ako volite priču o otrovu i malim bočicama, Felder is your guy. Možda i igrač sa najboljim ball handlingom u ligi. Kao i Hield u Oklahomi, i Felder ima zeleno svetlo u Oaklandu. 26 poena i 9 asistencija po meču mu to i dozvoljavaju.

Derrick Jones Jr.

Kakav je to spisak bez pravog dunkera? Jones je tek freshman, ali freshman koji je na prečac osvojio ljubitelje atletike u košarci. A s obzirom da se freshmani danas u koledž košarci zadržavaju kraće nego u auto školi, ne bi bilo loše obratiti pažnju na ovog momka, dok je još tu.

Max Hooper

Šuter Oaklanda je jednostavno morao da se nađe na ovoj listi. Ne zbog spektakularnih brojki, dominantnih zakucavanja ili ekstraordinarnog talenta, već isključivo zbog činjenice da je u sezoni uputio tačno 122 šuta ka košu. Ništa neobično. Dok ne vidite da su bukvalno svi od tih šuteva bili van linije za tri poena. Čovek jednostavno nije opalio dvojku u sezoni!

Gary Payton II

Ili ti, Gary Payton na steroidima. Sin Rukavice je neverovatan atleta. Toliko dobar da ni njegov otac u najboljim danima ne bi mogao lako da ga zaustavi. Uz to i igra veoma dobro, sa 16.8 poena, 8 skokova i 5 asistencija za svoj Oregon State. Da, 8 skokova po meču za plejmejkera viskokog 190 cm.

Jack Gibbs

Sećam se pre nekoliko godina kako sam gledao žgoljavog plejmejkera Davidsona kako rešeta koledž odbrane kao od šale na martovskom turniru. Taj žgoljavi plejmejker je danas  najbolji trojkaš sveta i igrač koji ne prestaje da oduševljava. Davidson verovatno nikada više neće izbaciti takav prospekt kao što je Steph Curry, ali novi žgoljavi plejmejker polako skreće pažnju na sebe. Jack Gibbs ne samo da je imao nekoliko 40+ partija uz skoro 26 poena u proseku u sezoni, već je i kompletan paket, sa 5 skokova i asistencija po meču.

Kriss Dunn & Ben Bentil

O Dunn-u je već dosta pisano u ovom blogu, sada je red da se skrene pažnja na njegovog komplementa Bentila. Ova dva igrača predstavljaju možda i najubitačniji inside-out duo u koledž košarci. Kako ga opisuju, Ben Wallace sa osećajem za košarku. Ili jednostavno, Charls Barkley. U svakom slučaju, za preporuku je da zakačite bar neki meč Friarsa ove sezone.

Denzel Valentine

Valentine je u ovom trenutku uz Hielda najveći favorit za zvanje igrača godine. Ono što ga je malo usporilo je povreda kolena i minorna operacija krajem decembra, ali se u poslednjih nekoliko mečeva sezone uspešno vratio na svoje POY brojke – 18.3 poena, 7.6 skokova i 6.6 asistencija. Valentine je neko ko ima iskustvo sa Madnessa i ko igra u ekipi koja juri najveće domete. Zato je i vrlo verovatno da ćemo za njega najviše i čuti na turniru.

Perry Ellis

Nekako se ime ovog momka već godinama stidljivo provlači kroz raznorazne liste igrača, ali nikada do sada nije bilo boldovano. Pre svega, nema spektakularnih zakucavanja, ubistvenih krosovera, 40+ partija. Ellis je samo neko ko godinu za godinu, iz večeri u veče, završava svoj posao za Kansas. Ove godine, Ellis je apsolutni lider Jayhawksa na terenu i van njega i sa svojih 16 poena i 6 skokova za možda i najbolji tim države pomalo preskočen u razmatranjima za najboljeg igrača lige.

Klupa Monmoutha

Ovi momci svakako zaslužuju da se na njih skrene pažnja. Pogledajte i zašto.

Toliko u uvodu u jednu od najlepših košarkaških priča. Madness je pred vratima, u utorak i sredu igraju se mečevi First Four rudne, a onda … polećemo! Pratite dnevne izveštaje i komentare na forumu i uživajte u poslednjem utočištu amaterske košarke na svetu, na mestu gde se lopta kotrlja samo iz ljubavi prema basketu. Pozdrav do sledećeg čitanja, ’Toine.