Još uvek bez dobrog naslova

„U životu imate slobodu da pravite izbore koje želite, ali niste slobodni od posledica svojih izbora.“ Svašta može da se pročita na omotu flašice vode, zar ne? Sad me i ne čudi što je Divac imao želju da uđe u taj biznis sa vodom, imao bi on šta da kaže/napiše na temu posledica svojih izbora…

NBA draft je mnogo zanimljiv, zaista, pozornica za najveće talente, velike zvezde koje će se ugasiti poput supernove već u prvoj sezoni, anonimuse koji će zablistati niotkuda, internacionalne prospekte kojima će u jednom od deset slučajeva pravilno izgovoriti ime i prezime i klince u dresu Latrella Sprewella koji će vrištati u čudu na svaki izbor Knicksa. Najviše od svega, NBA draft je flertovanje sa budućnošću. Odavno je rečeno da se na draftu ne biraju igrači, već oni koji to treba da postanu. Zato i ne čude greške, mnogo, mnogo grešaka, propusta, nejasnih izbora i naknadne pameti, ali i vizija, snoviđenja ili šta već, koja se ispostave kao izbori proroka Izaije lično. NBA draft 2021 će biti drugačiji po mnogo čemu, pre svega po vidljivom odsustvu kvaliteta na centarskim pozicijama i po činjenici da, osim prva 4 pika, gotovo svi ostali imaju šanse da završe kao peti ili dvadeset peti pik. Ali će i NBA draft 2021 biti i isti kao i svi pre njega: večita težnja generalnih menadžera da baš njihov dodir pretvori u zlato ono čega se dotaknu, po cenu da ispadnu smešni poput udarca lopte u međunožje. Tuđe međunožje.  Ko je Dončić, a ko Mličić pokazaće naredne godine. Ko su legitimni izbori predstojećeg drafta, pokazaće tekst koji upravo čitate.

Nekako imam utisak da NBA sezona ove godine traje kao neki reality na Pinku. Finiš prošle sezone u „mehuru“, off-season kratak kao … znate, baš kratak, nagurana sezona sa naguranim plejofom i naguranom titulom Bucksa: sve je to stalo u manje od godinu dana. Ni „velika matura“ jedne koledž generacije, poznata i kao NBA draft, nije pošteđena ovog naguravanja, pa će se ovogodišnji izbor budućih NBA zvezda biti održan u julu, prvi put nakon 1947. godine. U narednih nekoliko desetina redova pokušaću da vam predstavim neka imena koledž košarke koja traže svoje mesto u svetu velikih dečaka. Kako je ovo blog o koledž košarci, neće biti reči o igračima koji nisu imali kontakt sa istom.

Top 5

Cade Cunningham, Oklahoma State

Samo su neke stvari u životu konstanta: smrt, porez, Petar Denda i Cade Cunningham kao prvi pik na draftu. Mada, ako ste dovoljno pametni ili moćni, porez i možete da eskivirate. Detroit Pistonsi su u istorijskoj prilici da ponovo naprave glupost na draftu i promaše franšiznog igrača. Sa tom razlikom što su pre 18 godina imali šampionski tim, a sada vape za igračem koji će preokrenuti ponor franšize. A Cade je svakako to. Posle hvalospeva pisanim o njemu u prethodnom tekstu, ostaje da se samo podrobnije upoznamo sa time šta Cunningham jeste, i što je mnogo važnije u kontekstu drafta, šta može da postane. Cade je u NCAA stigao kao velika srednjoškolska zvezda, kao neko od koga se i očekuje da bude prvi pik i upravo je svojim, pre svega, mentalnim sklopom i radnom etikom na najboljem putu da baš to i postane. Na Oklahoma State-u su očekivali fantastičnog igrača, čak su i rođenog brata budućeg prvog pika uključili u trenerski tim da bi ga privoleli, ali su dobili i mnogo više od toga. Cunningham je odigrao sezonu srazmernu hajpu koji ga je pratio. Pokazao se kao mnogo bolji šuter nego što se činilo, plejmejkerske sposobnosti nikad nisu ni bile upitne. Pokazao se i kao pravi lider, momak za primer, koji nije bežao od obaveza, treninga, nastave. Jedini razlog zašto nije ostvario veći uspeh sa Kaubojima je to što ne možete posaditi jedno drvo pred kućom i očekivati da ćete imati celo dvorište u hladu. Postoje NBA skauti koji se kunu da je Cunningham najkompletniji prospekt kojeg su videli u poslednjih 20 godina, ali da ne idemo baš previše. Cade je 203 cm visok plejmejker koji zna sa loptom. Nema baš kreaciju na nivou Dončića, ali je svakako sposoban da sam rešava napade. Slično Dončiću, fantastičan je dodavač, iako se to ne vidi u statistici, što je opet više krivica njegovih saigrača nego njega samog. U društvu nekoliko legitimnih NBA igrača, Cunningham može lagano da bude na 6-7 asistencija po meču. Pošto će ga birati Pistonsi, prethodnu rečenicu možete i da zanemarite… Kao što sam već napisao, ispostavilo se da je mnogo bilji šuter nego što se mislilo, imao je skoro 6 šuteva za tri po meču, od kojih je ubacivao okruglo 40%. 85% sa linije penala govori dosta i o mentalnoj stabilnosti i koncentraciji. Još bolji procenat ima kao catch-and-shoot opcija, pa nije nemoguće koristiti ga kao drugog beka. Fizički, poseduje sve što mu treba da bude solidan defanzivac i na najvišem nivou. Što se mana tiče, ponekad pokušava i previše toga, što dovodi do neizbežnih izgubljenih lopti. Takođe, nije se pokazao kao preterano eksplozivan igrač, štaviše, znatno se mučio da poentira iz reketa, u kontaktu. Izbor Cade Cunninghama je no-brainer, čak i za Detroit. Poređenje sa Lukom Dončićem se nekako nameće, mada je Cade bar dve godine daleko od tog nivoa, ako mu se ikada i približi.

Evan Mobley, USC

Prvi, najbolji i verovatno jedini zaista kvalitetan centar u ovogodišnjoj klasi. Mada ni on nije centar u konvencionalnom smislu te reči. Ako ta reč još uvek i ima konvencionalni smisao u današnjoj košarci. Mobley je „213cm visoko krilo“ koji može skoro sve na terenu: da trči, da skoči, da povuče kontru, da driblingom izbaci igrača, da asistira, da zakuca, da pogodi trojku i onda u odbrani da blokira igrača u kontri. Pokretan unutrašnji igrač, u napadu možda najsličniji Chrisu Boshu, kad smo već kod poređenja sa generacijom 2003. Pre svega se ipak ističe kao defanzivni faktor, rim-protektor po definiciji, vrlo sličan Anthony Davisu pod svojim košem. Veoma pokretan, brz, skočan, osim 3 blokade po meču imao je i preko jedne krađe. Svakako je da sva ta pokretljivost i skočnost plaćaju cenu snagom i masom, ali Mobley pokazuje defanzivne veštine dovoljne da sačuva dominantne petice, ali i bekove i krila u preuzimanjima. Mobley je i sasvim dobar napadač. Zahvaljujući predispozicijama odlična je meta za lob pasove, ali je vremenom mnogo napredovao i u igri leđima na niskom postu, a baš kao i Bosh, zna da pogodi i spolja, čak i za tri poena. Dobar je i u kreaciji, zna da spusti loptu na parket, a odličan je u završnicama pod kontaktom, zahvaljujući odličnoj koordinaciji i kontroli tela. Ono što bode oči kad se pogleda statistika je 2.5 asistencija po meču, što samo pokazuje da Evan razume ovu igru. Iskren da budem, u vreme kada je Anthony Davis dolazio u ligu nisam od njega očekivao ovoliki uspeh, ali je pokazao da žgoljavi visoki može da postane mišićavi visoki koji će vladati reketom. I pored očiglednog nedostatka kvalitetne mase, ne vidim zašto i Mobley ne bi mogao isto. Po mokovima, Mobley je između drugog i četvrtog mesta, mada je nekako najrealnije da završi kao treći. Vrlo lako se može pokazati kao najbolji izbor dana. Dobro, drugi najbolji.

Jalen Suggs, Gonzaga

Vrlo je verovatno da ćemo na ovom draftu u top 5 imati dva Jalena, iako se do Jalena Rose-a niko tako nije zvao. Prvi Jalen ikada je ime dobio kao kombinaciju imena oca (James) i ujke (Leonard), da bi se produkt Rose-ove majke primio među mladim roditeljima kao revakcina nakon 3 nedelje. Kako god, o onom Jalenu iz razvojne lige nećemo govoriti u ovom tekstu, tako da nam ostaje Gonzagin. Suggs bi trebalo biti biran među 5, bilo je realnije da to bude Orlando sa petog mesta, ali eventualni odlazak Lowry-ja otvara mu prostor u Torontu. Suggs je igrač kojeg možete upariti sa VanVleetom. Najbolje se snalazi u tranziciji, kad prosto leti po terenu. Vrlo često sam otvara kontru ukradenom loptom. Odličan je asistent, iako nije bio primarni ball-handler na Gonzagi, beležio je skoro 5 asistencija po meču. Solidan je šuter, ali ne mnogo više od toga. Upitna je kreacija, bolje se snalazi kad drugi kreiraju za njega. Najveći problem koji jedan plejmejker može da ima je čest gubitak lopti. Suggs ima prolaz u današnjoj košarci, pre svega zbog odličnih atletskih sposobnosti, dobre odbrane i skoka, ali je pitanje koliko će se njegova pozicija kristalisati na najvišem nivou. Kako sad stvari stoje, plafon bi mu bila karijera George Hill-a recimo.

Scottie Barnes, Florida State

Nema mnogo igrača koji su se na pred-draft kampovima pokazali bolje od Barnesa. Dramatično je popravio svoje šanse, smatran je mogućim lottery-jem, ali je oduševio menadžere toliko da je sad legitimni top 5 pik. Ono što su svi i pre combine-a znali je da je elitni defanzivac. Nominalno je četvorka, ali je pokazao da, makar na koledž nivou, može uspešno da brani svih 5 pozicija. Oni koji brane tri smatraju se odličnim defanzivcima. Barnes je onda super-odličan. Scottie nije samo igrač kojeg biste uveli samo za odbranu, da kojim slučajem igra rukomet, a ne igra, već igra košarku, pa to i ne možese da uradite, što prethodni komentar čini totalno bekorisnim. Imao je neke fantastične trenutke inspiracije kada su plejmejkerse sposobnosti u pitanju. U sezoni je asistirao za čak 31.6% postignutih poena svog tima, što je bolji assist percentage od nekih plejmejkera, recimo Tre Mann-a, Jareda Butlera ili Ayo Dosunmua. Četvorka sa plejmejkerskim sposobnostima nije dugo viđena na NBA terenima, još od Borisa Diaw-a. Barnes je neverovatan timski igrač, ne poseduje sujetu modernih sportskih zvezda, potpuno je posvećen timu i pobedi i veliki je borac. Izuzetne pohvale od svojih trenera ima kao kompletna ličnost, iako je dosta mlad. Barnes nije imao neke fantastične proseke, delom zbog toga što je igrao na Florida State-u, gde se minuti dobijaju teže nego triper u samostanu, već i zato što je ofanzivno dosta limitiran. Njegovo poentiranje se svodi na spektakularna zakucavanja, ali, ne trebaju vam u timu samo igrači koji postižu poene. Treba neko i da počisti posle žurke.

Lottery

Davion Mitchell, Baylor

Šampion sa ekipom Bearsa je verovatno igrač koji je najviše profitirao od prošlogodišnjeg Madnessa. Osim šampanjca po završetku finalnog meča i vatrenog fana u liku prezimenjaka iz Utah Jazza, Davion je dobio i dodatak u svom CV-ju pred ovogodišnji draft i od potencijalnog pika prve runde postao ozbiljan lottery prospekt. Mitchell je nizak (185 cm), relativno star za rukija (22 god) i sa tek jednom fantastičnom šuterskom sezonom za koju se može pokazati da je samo anomalija pre nego pravilo, ali je i pored toga veoma interesantan mnogim menadžerima. Pre svega zbog eksplozivnosti i sposobnosti da poentira u gužvi. Ne libi se da napada obruč, vrlo često pored mnogo snažnijih i viših defanzivaca. U poslednoj sezoni je dramatično popravio šut i kreaciju. Mitchell je možda i pre svega ostalog jedan od najboljih defanzivaca na perimetru u ovogodišnjoj klasi. Uz dosta rada i malo sreće, može da dostigne visine svog poznatijeg prezimenjaka Donovana.

James Bouknight, UConn

Ljubav između Bouknighta i Oklahoma City-ja više nije tajna. Čelnici Thundera su prosto bili impersionirani onim što je bek Connecticuta pokazao na pred-draft testovima, a pogotovo njegovim šutem, kreacijom i atleticizmom. Sve ovo govori da bi Bouknight lako mogao završiti kao šesti pik drafta i biti jedan od nosilaca procesa regeneracije Oklahome u narednim godinama, s obzirom da ovi imaju više pikova budućih draftova nego Kardašijani pribora za jelo. Bouknight je fantastičan skorer, ima onu ubitačnost Lou Williamsa kada ulazi sa klupe, zna za kratko vreme da zatrpa koš protivnika. Izuzetan je kreator sopstvenih šuteva, odličan u završnici, efektivan kada napada obruč, baš kao njegov umalo prezimenjak i prethodnik na UConn-u Ryan Boatright. Najveća mana svakako je totalni nedostatak plejmejkerskih osobina, a skaute brine i činjenica da nije baš najbolji kao spot-up šuter, pa ostaje otvoreno pitanje kako dati loptu u ruke nekome ko nije plejmejker? Ne bi škodilo da unapredi odbranu, pogotovo na lopti. U ovom trenutku, naviše liči na Jordana Clarksona.

Moses Moody, Arkansas

Moody je šuter, najkraće rečeno. Malo detaljnije, Moody nije samo šuter, već svestrani bek koji ima plejmejkerske sposobnosti i jako dobar defanzivni potencijal. Imao je jako dobru freshman sezonu na Arkanzasu i pokazao je veliki plafon, kada je napadačka igra u pitanju. Sa 198 cm i 93 kg ima gotovo „propisanu“ građu za NBA beka. Ne treba mu desetak driblinga da bi napravio separaciju, šutira bez problema i preko ruke rivala. Dobro se snalazi i na poziciji 3, gde se često spušta na ofanzivni skok, pa je tako sezonu završio sa 2 skoka u napadu po meču, što je impresivno za beka. Od mana, najviše mu zameraju na nedostatku eksplozivnosti i nekim odlukama na terenu, pre svega u kreaciji i organizaciji napada.

Prva runda

Keon Johnson, Tennessee

Kako da ne spomenemo igrača koji je oborio 20 godina star rekord u odrazu? Johnsonov zabeležen skok iz mesta od 122cm deluje zastrašujuće, a još je strašnija lista igrača koje je „preskočio“, poređenja radi, Nate Robinson je imao gotovo 12 cm niži odraz na merenju, Victor Oladipo 15, a Zach LaVine čak 17cm, a ova trojica bogami umeju da skaču. Johnson još uvek nema mnogo toga da ponudi NBA timu od skakanja, ali svakako poseduje ogroman potencijal, možda i na All Star nivou. Atleticizam i odbrana su već dovoljno dobri da odmah može doprineti na NBA nivou. Johnson je prospekt u razvoju, embrion, mladica, kako god želite to da nazovete. Uz dobru obradu u rukama majstora i mnogo, mnogo, mnogo individualnog rada, pogotovo u šutu, može izrasti u jednog od uspešnijih iz ove draft klase.

Jared Butler, Baylor

Još jedan NCAA šampion kome je Madness odlično poslužio da zainteresuje potencijalne poslodavce. Butler je spreman za NBA nivo gde može da donese odličnu radnu etiku, dobru odbranu, jako dobar šut i veoma dobre plejmejkerske sposobnosti. Butler je pobednik, ne sklanja se kada je gusto, preuzima odgovornost i najčešće to radi jako dobro. 42% šuta za tri poena na solidnom uzorku dovoljno govori o potencijalu sa perimetra. Najveća njegova prednost je što može uspešno igrati i na 1 i na 2, sa loptom ili bez nje, može spolja, a može i iznutra. Za njegov pobednički karakter je možda i najbolje da ne bude biran do kraja prve runde, kako bi upao u kvalitetnu plejof ekipu u kojoj bi mogao mnogo da doprinese iz drugog plana. Kada bi mu i atleticizam bio na nivou šuta spolja, sada bismo govorili o možda i top 3 piku.

Trey Murphy III, Virginia

Izbor Treya Murphy-ja se može pokazati kao pun pogodak za njegov novi tim. Murphy je možda i najspremniji za današnji NBA. Verovatno je i igrač koji je najviše profitirao zbog svetske pandemije, s obzirom da je zbog promene pravila NCAA izbegao godinu dana pauze nakon transfera sa Rice-a. Instant se uklopio u tim Cavaliersa i postao treća napadačka opcija u već izgrađenom sistemu Tony Bennetta. Pokazao se kao odlična 3&D varijanta, gotovo uopšte ne šutira sa poludistance i veoma je koristan za ekipu koja već ima oformljen sistem i glavne zvezde, poput New Orleansa recimo. A i igrači koji dolaze sa Virginia-e nekako prolaze u NBA bolje od očekivanja. Mora da je zbog odbrane i dobrog šuta…

Chris Duarte, Oregon

Možda i najčistiji šuter ovogodišnje klase. Pozvan je u green room, pa postoji mogućnost da bude draftovan i kao lottery, ali takva je situacija sa bar pola igrača na draftu. Zbog njegovih 42.4% za tri poena i defanzivnih sposobnosti mnogi ga porede sa Klay Thompsonom pa koji bi bio bolji scenario za njega od učenja od mastera u timu Warriorsa. Duarte je ready now igrač, sa svoje 24 godine potpuno je sazreo i spreman je da od prvog dana doprinese NBA timu koji ga izabere.

Corey Kispert, Gonzaga

Jedan za drugim dva najbolja šutera klase. Kispert je krilo koje pogađa trojke, to se od njega traži i to on i isporučuje u 9 od 10 situacija. Nezgodno je samo što se ta jedna situacija kad ga nema obično baš poklopi sa danom kada je i najpotrebniji, pa je tako Kispert u finalu za Gonzagu značio koliko i baterijska lampa na solarni pogon. Kispert je odličan u igri bez lopte, savršeno se kreće i koristi blokove. Svom novom timu će doneti spejsing, siguran šut za tri poena, ne baš savršenu odbranu, ali i učestvovanje u skoku pod oba koša. Za dobre šutere, kao i za dobre vanilice, uvek ima mesta.

Jalen Johnson, Duke

Još jedan Jalen, ovoga puta Johnson sa Duke-a. Uzmite ovo „sa Duke-a“ sa priličnom dozom rezerve, jer je Jalen napustio ekipu u sred sezone kako bi se bolje pripremio za draft, što je potez koji je razočarao više ljudi nego Herbafast. Već ovo je mnogima bilo dovoljno da postane jedan od omraženijih igrača ovogodišnje klase, a to što sebe vidi kao „visokog plejmejkera poput prezimenjaka Magica“ svakako nije pomoglo da se poberu simpatije. Johnson je problematičan karakter, sve ono što recimo Cunningham i Mobley nisu i to ga može koštati više pozicije na draftu, a možda i NBA karijere. Fizički, Johnson je fantastičan prospekt, izuzetan atleta, solidan sa loptom u rukama i potencijalni point forward, što je često igrao u srednjoj školi, pošto u NCAA nije stigao pošteno ni da se oznoji. Šut mu je svakako slabija napadačka strana.

Krađe

Sharife Cooper, Auburn

Koliko smo samo puta čuli priču o otrovu i malim bočicama? Cooper je još jedna od tih priča, igrač kome nedostaje 7-10 cm da bi bio legitimni top 5 pik. Cooper je fantastičan asistent, sa preko 8 asistencija u proseku na Auburnu, a uz to treba imati na umu činjenicu da je bio i najbolji strelac tima sa preko 20 poena u proseku. Pick&roll igra je njegova prirodna sredina, kao i igra u tranziciji gde brzina i eksplozivnost dolaze do izražaja. U napadu ima sve, osim onog najvažnijeg za plejmejkera – šuta. Sigurno je jedan od atraktivnijih igrača iz ove klase. Problem za njega, skaute, ali i mene je to što je odigrao samo 12 mečeva u prethodnoj sezoni zbog administrativnih problema. Elitne dodavačke sposobnosti i fantastična kontrola lopte po stilu igre podsećaju na ples Trae Younga, bar do onog dela kada šut dođe na red.

Ayo Dosunmu, Illinois

Dosunmu se zaista može pokazati kao jedna od krađa drafta, pogotovo ako padne ispod top 20 pikova. U pitanju je jedan od najboljih napadača koledž košarke. Pomalo je nekarakterističan za nove košarkaške tokove, pošto veliki broj poena postiže sa poludistance, tim predivnim, nepravedno davno zaboravljenim šutem. Dosunmu ima fizičke mogućnosti da igra na pozicijama 1-3, dobro se snalazi sa loptom u rukama, odličan je u igri 2 na 2 i veoma je koristan defanzivac, pogotovo u preuzimanjima. Jako je koristan u skoku, a poseduje pregled igre bolji od mnogih plejmejkera sa drafta.

Cameron Thomas, LSU

Thomas ne može da ne uspe u NBA ako zadrži nivo igara sa LSU-a. U pitanju je košgeterska mašina, sa preko 23 poena po meču. Ima odličan potencijal kao napadačka opcija sa klupe, igrač koji poenima u nizu menja ritam meča. Ukoliko još bude radio na šutu za tri poena, može dostići nivo recimo Jamala Murraya. A možda se i nađe u timu sa njim, ako još bude dostupan kad Denver bude birao sa 26. mesta. Hirurški precizan sa linije penala. Na LSU je važio za glavnog potrošača lopti, ponekad i mnogo više nego što je trebalo. Uzima gomilu šuteva, što često ne opravdava svojim prosecima šuta koji su u najbolju ruku solidni. Takođe, igrači koji imaju više izgubljenih nego asistencija sa pravom podužu obrve skautima i generalnim menadžerima. U najgorem slučaju biće šesta, sedma opcija u timu koja donosi poene sa klupe.

Nah’Shon Hyland, VCU

Kakav bih ja bio bloger kad u nekoj klasi ne bih imao i ličnog favorita i to ne onog u top 10 pikova? A kako da vam favorit ne bude neko ko se zove Nah’Shon, a nadimak mu je Kosti? Hyland je skorer, ponekad pokazuje obrise igre Trea Younga samopouzdanje Ja Moranta. Daleko je od toga da bude elitni plejmejker, nedostaju mu osobine trenera na terenu i pre svega pregled igre, ali napadački potencijal svakako postoji. Hyland bi mogao veoma da usreći neku od ekipa koje će prebirati po dnu prve runde.

Herbert Jones, Alabama

Izbor Herba Jonesa može biti samo dobar potez na ovom draftu. Od njega se ne očekuje ništa, ni da bude biran u prvoj rundi, čak možda i da bude biran uopšte, ali nizak rizik u ovom slučaju može zaista doneti visoku nagradu. Herb je bek/krilo sa Alabame koji na terenu radi sve, osim brisanja parketa u poluvremenu. Ovakvog igrača ne možete ne voleti, čovek igra sa toliko zaraznom energijom da brzo postaje ljubimac čak i neutralnih igrača. Nesebičnost i timski duh su među glanim razlozima za dobar plasman Crimson Tide-a na ovogodišnjem Madnessu. Jones je visok, vitak i fantastičan atleta, najveći borac na terenu, odličan defanzivac i sasvim dobar napadač iz drugog plana. Mnogo je popravio šut za tri poena koji je sad negde na nivou solidnog, a ako dodatno unapredi taj segment, eto i buduće 3&D senzacije.