Šta se dešava sa atinskim gigantima? (part 2)

Nakon što je pre par dana analizirana zelena strana Atine i njihov predstavnik, sada se okrećemo crvenoj strani, odnosno, da budem precizniji predgrađu Atine-Pireju i Olimpijakosu. Olimpijakos, jedno od najvećih imena u skorijoj istoriji evropske klubske košarke, trostruki osvajač Evrolige, osvajač Interkontinentalnog kupa, uz to 12 puta šampion Grčke i 9 puta osvajač kupa Grčke. Kada te podatke navedemo, apsolutno nikome nije jasno kako je moguće da jedan takav tim već dve godine uporedo igra u drugoj ligi Grčke i Evroligi u isto vreme.

Problem u prvenstvu Grčke i suspenzija koju je Olimpijakos dobio pre 3 godine, prouzrokovana je lošim odnosima unutar saveza koji je očigledan već duži niz godina. Opšte je poznato da grčki košarkaški savez stoji na strani Panatinaikosa i gura ih, te je navijačima Olija i onim neutralnim, kranje čudna i sporna bila situacija iz 2012. i 2013. godine, kada je Olimpijakos uzimao “back to back” titulu u Evroligi, a u domaćem prvenstvu gubio od Panate u finalu, ista situacija se ponavljala i u kupu tih godina.

Eskaliranje sukoba desilo se pre 3 godine (13. februara 2019.) na utakmici polufinala kupa, gde su se u dvorani OAKA sastali PAO i Oly. Sticajem okolnosti, bio sam lično prisutan na tom meču i od prvog minuta mi je sve delovalo vrlo čudno. Vatrena atmosfera u OAKI nije bila ništa neočekivano, kada se uzme u obzir da se igra najljući derbi, a pogotovo ako ste odrastanje proveli u Pioniru i redovno prisustvovali srpskoj verziji večitog derbija, te su pritisak i buka sa tribina značajni. Na svaki kontakt na parketu publika bi podivljala, a igrači Olimpijakosa dobili ličnu grešku, te su crveno-beli ako se ne varam bonus ispunili već posle 2-3 minuta igre u prvoj deonici. Sa druge strane, dozvoljena je bila nešto tvrđa igra i retko kada je sviran faul za Panatu, druga četvrtina se nastavila u istom maniru, brzo ispunjen bonus, ako se ne varam i tehnička greška Blata. Posledica svega toga bio je veliki broj lakih poena sa bacanja i mučenje Blatove ekipe da bilo šta uradi, rezultat na poluvremenu 40-25. Nakon toga, igrači Olimpijakosa se nisu vratili na teren za drugo poluvreme, Janokopulos je okačio čuvene crvene tange, a publika nastavila da slavi narednih 30ak minuta.

Rezultat svega-Panata je prošla službenim rezultatom 20-0, jer se drugi meč nije ni igrao, a zavrzlama se nastavila bojkotom lige od strane Olimpijakosa, gde je tim iz Pireja, koji je ako se ne varam do tog trenutka vodio na tabeli, počeo da igra sa drugim timom i juniorima, da gubi već dobijene utakmice i da šteluje da bude poslednja ekipa u plej ofu, kako bi se sa Panatinaikosom susreli što pre. Kada je došao taj trenutak ponovnog susreta Olimpijakos je izašao sa uslovima da ne želi da igra ukoliko budu sudili arbitri iz domaćeg saveza, te su tražili neutralne sudije iz Evrope. Taj zahtev je dugo bio razmatran i sećam se da se do dan pred meč ništa nije znalo, ali je onda odbijen i Olimpijakos nije izašao na teren, nakon čega su diskvalifikovani i prebačeni u drugu ligu Grčke.

Pročitajte i   Majstorice top 8 EK

Nešto kasnije, početkom prethodne sezone 2019-20. crveno-beli su doživeli neverovatan peh, kada je njihovom treneru Dejvidu Blatu dijagnostikovana užasna bolest-multiple skleroza. O Blatu, svakako ne vredi trošiti reči, čovek koji je osvojio praktično sve: Evročelendž, Evrokup, Evroligu, Evropsko prvenstvo, treće mesto na Olimpijskim igrama, a uz to je i bio trener šampionske generacije Klivelenda 2016. godine, u kojoj je doduše otpušten nakon odigrane 41 utakmice i skora 30-11. Odlazak Blata bio je šok za ceo košarkaški svet, a na klupi ga je nasledio jedan od najboljih grčkih stratega i čovek koji ima prsten Evrolige sa Olijem – Jorgos Barcokas.

Pored problema u savezu, kao i nesrećnog rastanka sa jednim od najboljih košarkaških trenera u Evropi, a možda i u svetu, Olimpijakos je takođe u prethodnom periodu imao probleme sa novcem i budžetom, što je usko povezano sa krizom koja je žestoko uzdrmala Grčku. Blat je imao zamisao da podmlađuje ekipu, da se šansa da nekim novim imenima, da se izvrši smena generacija i da Spanulis i Printezis polako postanu samo epizodisti, a ne nosioci igre. To je svakako bio težak posao, objasniti jednom Spanulisu koji je u tom trenutku u 36. godini života postizao prosečno 15 poena po utakmici, a imao i utakmice sa po 20 i 25 poena, da mora da ustupi mesto nekom mlađem igraču, samo zato što je mlađi… Spanulisu i Printezisu, koji su rođeni pobednici i lideri i uvek daju maksimum na parketu, to je palo dosta teško, ali je i selekcija igrača bila takva da nije bilo preterano dobrih igrača koji bi mogli da povuku ekipu kada ne ide.

Barcokas je tu već drugu sezonu i pokušace da napravi novi sistem, ali on je poznat po tome da mu treba vremena i jedan od trenera koje izuzetno poštujem. Tokom prethodnog leta Oli je ostao bez najboljeg igrača – Milutinova, a pored njega tim su napustili i Ročesti, Brendon Pol, Baldvin, Rubit i Pokuševski, te su morali da promene način igre i oforme praktično novi tim, što u uslovima pandemije i nije preterano lako bilo. Pored toga treba napomenuti da su Olimpijakos na kraju sezone 2018-19. napustili veoma kvalitetni evroligaški igrači kao što su: Najdžel Viljems Gos, Zek Lidej, Mindaugas Kuzminskas, Aksel Tupan i Janis Strelnieks. Sa druge strane su u prethodnih pet godina samo dva puta uspeli da se plasiraju u plej of fazu, gde su 2018. izgubili od Žalgirisa i zabeležili jedan nastup na fajnl foru-2016. godine, kada su izgubili u finalu od Fenera. Dakle, njihov pad se beleži u poslednje 3 sezone i praćen je čudnim i nesrećnim okolnostima.

Letos je najveće pojačanje svakako bilo dovođenje Slukasa, na početku sezone to nije bio taj Slukas od prošlih godina i ono što su svi priželjkivali, ali kako je vreme prolazilo, on se uigrao i u poslednje vreme beleži odlične partije sa 15+ poena i 5+ asistencija. Spanulis je pred penzijom, ove godine puni 39 godina i polako ga energija i telo izdaju, te je trenutno na 6,7 poena po utakmici i na samo 6 utakmica je bio dvocifren. Printezis ima snage za još koju sezonu pa da postane Rejes u Olimpijakosu, ali i njega sve češće muče povrede, mada je i ove sezone imao 5 utakmica sa preko 15 poena, prosek mu je 9 poena i 2,5 skoka. Papanikolau je dugo vremena van forme, on se praktično nikada nije vratio na ono što je pružao pre odlaska u Barselonu i NBA, a uz to i on će ove godine napuniti 31 godinu… Okosnica ekipe su prektično ova četiri veterana, koji su vojnici Olimpijakosa, koji žive za klub i koji će nesporno uvek dati sve što imaju za njega, ali njih četvorica ukupno imaju 133 godine i nisu u stanju da iznesu tim kroz ovako paklen ritam u Evroligi.

Pročitajte i   Evroliga 2020-21.

Pored toga, u Olimpijakosu već drugu godinu za redom nemaju ni dovoljno kvalitetne strance koji će da povuku, koji će da budu nosioci, bilo skoreri, skakači, asistenti ili odbrambene mašine. Kod Olija se uvek znalo da domaći igrači vuku konce i da su oni nosioci, ali uvek je bilo tu stranaca koji donose dodatnu energiju i novu dimenziju, uglavom su godinama bazirali igru na atletski jakim centrima (Dorsi, Danston, Birč, Hanter, Milutinov…) i plejevima koji će da rasterete Spanulisa (NWG, Lo, Grin, Heket, Lafajet…). Sada, nažalost, nema ništa od toga, kao što rekoh domaći igrači su ostareli, a novca za kvalitetne strance nema, pa se dovode iznuđena rešenja.

Na centru je ove godine Olimpijakos produžio Elisa i potpisao Hasana Martina, ako pogledamo gore nabrojane centre iz prethodne decenije i uporedimo ih, jasno je da je ovogodišnji dvojac nedovoljno kvalitetan. Ruku na srce, u pitanju nisu evroligaški centri, Elis je poznat poznavaocima košarke iz regiona iz perioda u Mornaru, a u Pirej je došao iz Promiteasa, dok je sa druge strane Martin stigao iz Budućnosti.

Na beku je nešto bolja situacija, tu su MekKisik, Dženkins i Harison. Konkretno od njih najviše sam očekivao od Harisona, koji je prošle dve godine igrao odlično za Galatu, u pitanju je klasični bek skorer, ali prosto ove godine nije njegova sezona, malo su za to krive i povrede zbog kojih je propustio 4 utakmice u EL, gde beleži blede partije od po 8 poena. MekKisik je dugo u Evropi i karijera mu ide uzlaznim putem polako, te je nakon Gran Kanarije, Gaziantepa i Bešiktaša, prošle godine stigao u Pirej, gde je jedan od najkonstantnijih igrača sa 10 poena, 2 asistencije i 2 skoka po utakmici. Dženkinsova uloga u ovoj ekipi sa 32 godine je svakako upitna, te ne vidim poentu njegovog dovođenja…

Pročitajte i   AEK

Saša Vezenkov i Žan Čarls Livio na cetvorci prave društvo Printezisu i donose određeni kvalitet i širinu ekipi. Vezenkov je prosto procvetao ove sezone, pogotovo u situacijama kada je Jorgos bio povređen, te je bilo i partija sa po 20ak indeksnih poena, dok je Livio s druge strane takođe kao Harison imao problema sa povredama.

Pored nabrojanih igrača u ekipi se nalazi još par domaćih igrača koji čine rotaciju, u pitanju su dete PAO-a Haramkopulos(‘97), Arisovo dete Hristidis(‘98) i nešto iskusniji povremeni reprezentativac Grčke – Larencakis(‘93), koji je u AEK-u  stekao ime.

Roster svakako nije sjajan, ali ima tu dosta potencijala, veterani se još trude i doprinose, centri-radnici rade svoj posao, ali opet nešto fali Oliju. Tim nema klasičnog lidera, Slukas se nameće da bude to, a igra se dosta timski. Tim jeste po papiru skockan po Barcokasovom ukusu, možda fali par igrača… Pehovi sa povremenim povredama su bile svakako zančajan hendikep, ali i pored toga Olimpijakos je nakon 23 utakmice zabeležio 11 pobeda, što je dovoljno za deobu 10. pozicije sa Valensijom. Olimpijakos igra toplo-hladno, imali su par nesrećnih poraza, igra im nije ubedljiva, ali deluje kao da im fali glavni motor i pokretač, fali im konstantnost. Utakmice Olija nisu tokilo zanimljive kao prethodnih godina, mnogo manje energije je na terenu, ali jedan od razloga za to su svakako i prazne tribine.

Odbrambeno su nešto slabiji i po atletskim predispozicijama i po učinku na parketu gde primaju skoro 80 poena po utakmici, dok u napadu imaju utakmice i sa preko 100 poena, ali i one kada jedva pređu 60. Trenutno su u nizu od četiri poraza, od kojih je jedan bio totalno neverovatan protiv Žalgirisa u Kaunasu. Jasno je da je na Barcokasu težak posao, imaju veterane koji drže svlačionicu i dok se ne napravi smena generacija, tu teško da će moći nešto više da se uradi… Ali opet sa dovođenjem dva ozbiljna pojačanja sve se može promeniti i ekipa dići na viši nivo.

Add a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *