ABA donji dom (part 1)

Kada nakon nepotpunih 18 odigranih kola regionalne ABA lige, pogledamo tabelu, jasno ćemo uočiti da se na istoj izdvajaju dve celine. Gornji dom čini prvih 6 timova, koji imaju pozitivan skor i koji se bore za mesto u plej ofu, dok drugi deo tabele, odnosno donji dom, čine timovi koji imaju negativan učinak. Najveći problem lige, kao i doduše celog sveta, predstavlja virus COVID-19, koji je neretko ulazio u ekipe, mučio igrače, trenere, pomoćno osoblje u klubu, a nažalost u Mornaru smo imali i slučaj da je dugogodišnji ekonom tima Luka Macanović izgubio bitku sa ovom bolješću. Rezultat uticaja virusa je pored istupanja Primorske iz lige već u 9. kolu i mnoštvo otkazanih, odnosno odloženih utakmica. Stoga imamo slučaj da u ligi gotovo svi timovi (sem Mege i Splita), nakon 18 kola imaju barem jednu manje odigranu utakmicu, a čak pet timova je sa po 3 utakmice manjka, dok je Zadar na 4 utakmice deficita.

Ove godine, liga je proširena za dve ekipe, te je na početku sezone liga brojala 14 timova, sistem je uspostavljen tako da niko  od ekipa koje su učestvovale u prethodnoj sezoni neće ispasti. S obzirom da je liga proširena, odlučeno je da će poslednji tim ispasti u drugu ABA ligu. Stoga je istupanje Primorske iz lige, olakšalo posao većini ekipa iz donjeg doma, jer su sem 20-0 u medjusobnom skoru i sigurne dve pobede, dobili i još jedan vid sigurnosti, jer je sada jasno ko će biti poslednjeplasirani. Prema nekim informacijama, ekipa koja bude na kraju sezone zauzela 13. poziju na tabeli igraće plejof za opstanak sa drugoplasiranom ekipom iz ABA 2 lige, međutim ova informacija još uvek nigde nije potvrđena, te je vrlo  moguće da ni ove godine neće biti ispadanja iz lige.

Istupanje Primorske nije bilo neočekivano, oni su nagovestili da finansijski nisu spremni za ovo takmičenje još pre početka sezone, jer su izgubili glavnog sponzora. Još u septembru prvi čovek kluba iz Kopra, Goran Jagodnik je izjavio da će klub odustati od učešća u ligi, a tada se kroz medije provlačila informacija da je tim Primorske raspušten i da su igrači slobodni u izboru nove sredine. Na 20 dana pred početak lige (10. septembra), sve je bilo spremno za povratak makedonskog predstavnika MZT-a u regionalno takmičenje, ali je svega par dana nakon te informacije (14. septembra) stigla nova vest da su tigrovi iz Kopra ipak obezbedili novog sponzora i da će definitivno nastupati u ligi i ove sezone.

Primorska je na kraju skrpila kakvu takvu ekipu, uglavnom su sve bili slovenački igrači, uz par igrača iz regiona, međutim vrlo slabo i po imenima, ali i po kvalitetu i prikazanom na terenu. Simpatizerima fantazija su svakako za oko zapala dva glavna igrača Primorske, krilni centar i bivši igrač Mege – Jurij Macura, kao i iskusni tridesetogodišnji bek – Luka Vončina. Njih dvojica su beležili konstatno dobre partije sa visokim indeksom korisnosti, dok je Macura relativno često imao dabl-dabl partije, Vončina je imao par utakmica sa preko 20 poena. Nakon diskvalifikacije Primorkse, Macura je bio slobodan u pronalaženju nove sredine, te je potpisao za FMP iz Železnika. Pored njih kladioničarima je u lošem sećanju ostao bivši igrač Krke i Olimpije, Erjon Kastrati. U pitanju je krilni igrač, poznat simpatizerima regionalne lige, koji je ove sezone imao zagarantovanih 35 minuta na parketu, ali je imao katastrofalno loš procenat realizacije šuta, pogotovo za tri poena. U jednom trenutku je imao neverovatan niz od preko 10 uzastopnih promašaja iza linije 6,75, te je pored sve slobode koju je imao u timu uspevao da mečeve završi sa manje od 10 poena na svom kontu, čime je obarao mnoge tikete ljubitelja +/- igre koji su ga forsirali “u plus”. Pored pomenutog trija, zapažene uloge su imali domaći slovenački igrači, bekovi Matej Rojc (1993.) i Rok Nemanič (2001.), kao i krilni igrač Urban Durnik (1997.). Kako je Primorka igrala sa praktično svega 7-8 igrača, u igri je pored pomenutih igrača bio i srpski centar Bojan Radulović.

Primorska je u prvih 9 kola svakako izgubila 9 puta, uz par debakla od preko 30 poena razlike, ali je i u par navrata zaličila na pravu ekipu, te su 3/4 parirali Zvezdi, a onda su namučili i Megu koja ih je dobila tek nakon produžetka sa svega 2 poena razlike. Bilo kako bilo, od tigrova iz Kopra se opraštamo i možemo reći da je ogromna nepravda što taj projekat nije izdržao nešto duže. Velika žal ostaje što je najprijatnije iznenađenje u prošloj sezoni i jedno od najvećih u regionalnoj ligi u prethodnih pet godina, moralo ovako neslavno da završi.

Kada pogledamo donji dom videćemo da su tu timovi sa nešto slabijim budžetima, trenutno najlošiji sa svega 4 pobede je novajlija u ligi – Borac iz Čačka. Tim iz Čačka je već godinama na, čini mi se, zdravim nogama i već tri godine, od kako je uvedena ABA 2 liga beleže značajne rezultate i pokušavaju da stignu do višeg ranga takmičenja. Ove godine je stanje sa pandemijom virusa pomoglo Čačanima da se plasiraju u ABA ligu, mada se može reći da su oni sasvim zasluženo dobili poziv jer su prethodne sezone u ABA 2 ligi bili ubedljivo najbolji sa skorom 20-2.

Tim je preko leta pretrpeo određene promene, stigli su Novaković, Smit i Tornton, a u prethodnog meseca im se pridružio i gruzijski reprezentativac Duda Sanaze. Tim je uglavnom sastavljen od domaćih igrača, tu su iz generacije ‘96:  Radovan Đoković, Ivan Gavrilović, Nenad Nerandžić, Uroš Čarapić i pomenuti Novaković, uz njih bivši centar Partizana Dušan Miletić (‘98.), kao i bivši bek Zvezde i Partizana Stevan Karapandžić ‘01. Pored pomenutih domaćih igrača konce vuku tri igrača iz SAD, najbolji strelac ekipe i momak koji je već drugu godinu u Čačku – Brajsi Džons igra na poziciji beka i u proseku beleži 12 poena, 2,5 skoka i 4 asistencije po utakmici. Krilni igrač Entoni Smit beleži solidne partije sa prosekom od 8,5 poena i 4,5 skoka po utakmici, dok Torton koji igra na poziciji beka za sada nije opravdao očekivanja.

Tim Borca generalno “kuburi” sa visokim igračima, te u rosteru imaju svega tri unutrašnja igrača, dva krilna centra i jednog čistog centra. Najbolji skakač ekipe je Nerandžić sa 4,5 skoka po utakmici. Borac pre svega igra srčano, za to je svakako najzaslužniji trener Marko Marinović – Malina, momci igraju dosta motivisano i pored nedostatka kvaliteta, te su uspeli da dva puta savladaju favorizovani Partizan. Čačani ove sezone beleže prosečno 77,4 poena po meču, odnosno 0,72 po posedu, dok sa druge strane primaju 0,76 poena po posedu, uz to beleže prosečno 27,5 skokova i preko 15 asistencija. Ekipa igra u skladu sa svojim mogućnostima, a timu pored centara, fali i par iskusnih igrača, koji će preuzeti odgovornost i povući ekipu, odnosno umiriti ritam i privesti utakmicu kraju, kada je to potrebno. Borac ima dosta talentovanih domaćih igrača, koji imaju perspektivu i koji bi za koju godinu mogli da se razviju u pravom smeru. Jedan od igrača na koje treba obratiti pažnju je bek Nikola Kočović, koji prosečno beleži 11 poena, uz dva skoka i tri asistencije, uz šut iz igre od 41% (51% za dva i 35% za tri). Nezavidna situacija je u Čačku iz razloga što u dosadašnjem delu sezone su od konkurenata za opstanak pobedili samo Split kod kuće (+21) i dva puta Partizan. Međutim, Borcu će glavne utakmice biti protiv društva iz donjeg doma, gde će juriti da nadoknade -4 protiv Krke, -6 protiv FMP-a i -5 protiv Cibone, dok ih čeka i dvomeč protiv Zadra.

Na skoru 5-9, trenutno se nalazi ekipa Zadra, koja ima najmanje odigranih utakmica u sezoni. Zadrani su, da kažemo već tradicionalno, po ko zna koju sezonu za redom u borbi za opstanak u ABA ligi, a ove godine za Sizipov posao angažovan je bivši selektor Hrvatske reprezentacije i trener Varezea, Bilbaoa, Cibone i Cedevite – Veljko Mršić. Tim je tokom leta potpuno renoviran, te su otišli gotovo svi bitni igrači, sem Domenika Mavre, koji i ove godine vodi glavnu reč u timu. Roster čine uglavnom mladi domaći igrači generacija 1999-2003. Brala, Planinić, Buljan, Paponja, Jordano,Palokaj, Beljan i Vujičić. Pored njih tu su iskusni ABA igrači Mavra, Vuković, Junaković i povratnik Filip Kraljević, uz trio iz USA: Kodi Džastis, Džastin Karter i Činanu Onuaku.

Novi Srbin u Zadru, nakon prošlogodišnjeg boravka Fundića u Krešinom gradu, je bivši igrač FMP-a i član šampionske generacije ‘94-95. reprezentacije Srbije na Evropskom prvenstvu U20 – Aleksandar Bursać. Popularni Buki igra na poziciji krilnog centra i nakon rastanka sa FMP-om je proveo godinu u Atini, gde je individualno radio i čekao pravu ponudu. Zadar je kako trenutno deluje, idealna sredina za njega, u dosadašnjem delu sezone je beležio odlične partije sa prosečno 9 poena, 2,5 skoka i 1 asistenciju, uz fenomenalan šut iz igre od ukupno 62% (65% za dva i 50% za tri), a jedina slaba tačka su mu slobodna bacanja koje izvodi ispod 40%. Najbolju partiju Bursać je pružio protiv svog bivšeg kluba u Železniku, kada je za 35 minuta ubacio 19 poena, uz samo dva promašaja iz igre. Apsolutni lider ekipe je Domenik Mavra, hrvatski reprezentativac provodi na terenu 30 minuta i beleži prosečno 12 poena, 5 asistencija i 2 skoka, sa prosečnim indeksom 15. Najbolju partiju ove sezone je i Domenik zabeležio protiv FMP-a, dabl-dabl učinak sa 23 poena i 11 asistencija. Od Amerikanaca najbolje se pokazao centar Onuaku, koji je otkrovenje sezone uz Macuru u ABA ligi, 208 cm visoki bivši igrač Hjustona, u ABA ligi prosečno beleži 15 poena i 7,5 skokova, uz 1 blokadu. Među pratiocima regionalne lige je pridobio simpatije zbog neobičnog šuta sa linije penala, jer šutira “iz bunara.” Onuaku je imao odlične partije u poslednja tri kola, kada mu indeks korisnosti nije padao ispod 20, a protiv Splita je sakupio čak 41 indeksni poen.

Zadar igra dosta promenljivo ove godine, beleže prosečno 74,7 poena po utakmici, odnosno 0,62 poena po posedu, po čemu su pretposlednji u ligi, a sa druge strane primaju 0,76 poena po posedu. Do sada nisu nikome od favorita uzeli skalp, međutim u zavidnoj su situaciji, jer sa direktnim rivalima Krkom i Splitom imaju pozitivan skor, FMP su savladali u gostima sa 10 razlike, dok sa Borcem i Cibonom nisu igrali. Imaju ta četiri meča fore da zabeleže još neku pobedu i time se odmaknu sa dna tabele, gde svakako po kvalitetu i ne pripadaju, što će dodatno biti lakše nakon osvajanja kupa Krešimira Ćosića, po drugu godinu za redom.

Dvostruki osvajač regionalne lige i tim koji je kroz svoju istoriju napravio neka vrhunska imena, FMP iz Železnika, ove godine ima prilično lošu sezonu. Nakon odlične prethodne sezone, kada su do poslednjeg trenutka bili u borbi za plasman u plej of, došli su do toga da se ove sezone bore za opstanak. Tim je tokom leta osakaćen odlascima, te su u Zvezdu prešli: Uskoković, Rit i Radanov, dok su otišli i ostali igrači koji su činili “core” ekipe: Pot (Igeokea), Jeremić(Mornar) i Đoković(Split). Dok su se ekipi pridružili Nenadić, Radonjić, Lešić, Čarapić, Nemanja Jaramaz… Sve u svemu od početka sezone FMP je imao slabiji tim nego prethodne sezone, a u međuvremenu su ekipi napustili Lešić, Ulubaj, Čarapić i Jaramaz, ali i trener Vladimir Jovanović. Dok su ih zamenili neki novi igrači poput američkog beka Hendsa, pomenutog Macure i nigerijski krilni centar Izundu. Roster čine domaći igrači Pecarski, Radovanović, Čović, Lazarević, Šešlija, Đorđević, kao i dva mlada igrača iz Zvezdine zlatne generacije ‘01. Nemanja Popović i Lazar Vasić. Novi trener je dobro poznato lice u Železniku – Vanja Guša, poznat po odličnom radu sa mladim igračima, doveo  je U16 i U17 selekcije reprezentacije do srebra i bronze, a u karijeri je vodio i mlađe selekcije FMP-a i Zvezde, a kao glavni trener je vodio Zlatibor i Al Kuvajt.

Glavni igrač ekipe ove sezone je sigurno bivši igrač FMP-a, Zvezde i Mege – Nemanja Nenadić, koji je nakon dobre sezone u Megi dobio prektično svu slobodu u Železniku. Nemanja u FMP-u ponovo diže samopouzdanje i beleži 17 poena u proseku, uz 5 skokova, 2 asistencije i 1 ukradenu loptu po utakmici, što ga je i dovelo do dresa reprezentacije u poslednjem prozoru kvalifikacija za Evropsko prvenstvo. Povratak Stefana Lazarevića je možda i najsvetlija tačka sezone u Železniku, bivši igrač Crvene Zvezde, koji je mučio muku sa povredama prethodnih godina, ove godine je doživeo preporod. Krilni igrač koji je ‘96. godište,  je ove godine jedan od glavnih nosioca igre FMP-a, te na parketu provodi 30ak minuta i beleži 9,5 poena, 5 skokova, 2,3 asistencije i 1 ukradenu loptu. Čović i Lešić, kao iskusni igrači su do odlaska Lešića bili nosioci, što je donekle bilo i očekivano, dok je Ulubaj imao nešto lošiju sezonu i u decembru je otišao iz kluba. Stafan Đorđević je najveće razočarenje ove sezone u FMP-u, momak koji je bio u sastavu reprezentacije za kvalifikacione prozore u prošloj sezoni i pominjao se kao potencijalno pojačanje Zvezde. Mladi centar ‘98. godište, je ove sezone u ABA ligi beleži nešto manje od 7 poena i blizu 4 skoka po meču, na samo 4 meča od 13 odigranih je postigao dvocifreni broj poena.

FMP je nakon tih promena krajem 2020. godine, počeo ponovo da skockava sastav, te su Hends, Macura i Izundu odigrali tek po dve utakmice i pokazali su se dobro. Međutim, na Kupu Radivoja Koraća, koji je sredinom februara održan u Novom Sadu, ekipa iz Železnika je razočarala i izgubila od lidera KLS lige – Vojvodine. Partija u kupu je bila veoma slaba, rotiranje igrača i izgubljenost u ulogama, te to nije ličilo na nešto što Guša želi od ekipe. FMP je do sada zabeležio 5 pobeda na 15 utakmica, od toga je jedna bila protiv Cedevite. Od konkurenata, za sada panteri imaju negativan skor sa Splitom nakon dvomeča, dok će sa Cibonom u revanšu juriti -13, sa sa Zadrom -10, a Borac su savladali 6 poena. Protiv Krke nisu igrali do sada, a sa Partizanom imaju poraz iz prvog meča od 13 razlike. Ukoliko Guša uspe da nametne svoju zamisao, verujem da će ekipa uspeti da se uzdigne i obezbedi siguran kraj sezone, jer kvalitetnih igrača u ekipi svakako ima.