MARCH SADNESS

Skoro tridesetak godina je prošlo otkad je Pekić pisao o godinama koje su pojeli skakavci, godinama koje je proveo u zatvoru, bez kontakta sa svetom, degradiran, asocijalan, u sukobu sa vlašću i samim sobom. Danas, kao pripadnici najusamljenije vrste koju biologija poznaje, Homo Sapiens, svedoci smo sopstvenog tamničenja, degradacije i dekadencije u godini koju nam polako jedu, ovaj put ne skakavci, već nešto mnogo manje i opasnije. Svi smo različiti, takvi su nam i odbrambeni mehanizmi, pa su neki počeli da razmišljaju šta će biti ako se jednog dana stvarno pojavi neko zajeban virus, kao u filmu Outbreak, ako nam je ovaj ispljuvak slepog miša gotovo uništio civilizaciju, drugi pokušavaju da žive mimo sveta, isposnički, kao da njih to ne pogađa, a treći se ponašaju poput Evrolige, jednostavno obrisavši ovu godinu iz kalendara, uspomena, memorije, čekajući povratak “stare normalnosti”. Ko god bio u pravu, na kraju, svi ćemo biti godinu dana stariji, deblji i mrzovoljniji, a pouke teško da ćemo ikada izvući. Nikada ranije i nismo…

Lopta je okrugla, čuli smo to million puta, i kao takva, uvek će se kotrljati. U punim ili praznim halama, u “balonima”, na otvorenom, pod maskama, dok god bude postojao makar jedan način, neko od pravih zaljubljenika će ga pronaći. Ipak, ostaće zapamćeno da je jednog marta 2020.g. i ta lopta prestala da se kotrlja. Po prvi put u istoriji, March Madness je otkazan. Mali virus iz Vuhana uspeo je nešto što zajedno nisu Drugi svetski rat, Korejski i Vijetnamski rat, pretnja nuklearnog napada i Jalen Rose. (2018. godine, dugogodišnji borac protiv sistema pozvao je igrače da bojkotuju Madness zbog odnosa koji NCAA ima prema njima).

Neki bi rekli, sezona i onako nije bila nešto. Nije bilo nekih dominantnih timova, čak 4 mid-major tima su upala u 10 najboljerangiranih, Kansas, kao jedan od najboljih, imao je 3 poraza u sezoni, čak ni kandidati za Naismith trofej nisu prikazivali bog-zna-kakve partije, štaviše, košarkaško ime o kojem se najviše pričalo na koledžu ove godine je Sabrina Ionescu, budući WNBA superstar. Mnogo je priča koje će ostati neispričane, mnogo Pepeljuga neće dočekati svoju cipelicu, mnogo igrača neće imati svoj “one shining moment” koji će im obeležiti dalju karijeru. Neodigrani Madness doneo je mnogo gubitnika, bez i jednog pobednika. Najviše je možda izgubila Gonzaga, verovatno najbolju šansu da konačno osvoji titulu. Statistički, igrali su najsličnije onom timu iz 2017.g. koji je Williams-Goss predvodio do samog finala.

Drugi najveći gubitnik svakako je Dayton koji je konačno imao tim za najveći uspeh. Kada kažem tim, mislim Obi Toppin. Spektakularni igrač koji nikada neće imati šansu da razdrma koševe na Madnessu, ali će svakako imati svojih pet minuta na velikoj sceni. A verovatno i mnogo više od toga. I drugi su sanjali vlažne martovske snove: Baylor je imao dobru šansu da uzme titulu u muškoj i ženskoj konkurenciji, Rutgers je konačno nakon skoro 30 godina bio u predvorju dvorane Velikog plesa, Self je ponovo posložio kockice na Kansasu kao posle uragana koji je odneo sirotu Doroti u zemlju Oza, a renesansa San Diego State-a, koji je po prvi put nakon Kawhi Leonarda imao tim za velika dela najviše zahvaljujući Malachi Flynn-u, surovo je prekinuta lockdownom.

Pošto se i gubitak, poput svega u životu, meri novcem, metrički najveći gubitnik je svakako NCAA, koja ostaje bez skoro 860 miliona dolara zarade od turnira, ali za njih se brinem koliko i za onog nakupca iz serije “Priče iz radionice” legendarnog Zokija Radmilovića. CBS i AT&T su ostali bez ogromnog novca od reklama u toku prenosa, a slične sudbine je i korporacija Disney. Za one koji ne znaju, Disney je vlasnik ESPN-a koji prenosi najveći deo mečeva ženskog turnira. Nike i Coca Cola ostaju bez prilike da prezentuju nove reklame, ali ipak najveći gubici ne mogu se izmeriti balansom na bankovnim računima konglomerata. Kompanije će preživeti, ali 68 timova i preko 800 igrača ostalo je bez neponovljivog iskustva. Za mnoge od njih, neće ni biti druge prilike. Ogromna većina njih ostaće anonimna čak i najvećim ljubiteljima narandžaste lopte, a u narednim redovima predstavićemo one za koje ćete još sasvim sigurno čuti.

Anthony Edwards

Ovogodišnja draft klasa je, da se ne lažemo, skromnija od posluženja na godišnjem saboru asketa. A kao takva, velika je šansa da će ostati upamćena pre svega po promašajima nego po uspešnim odabirima. Anthony Edwards je neko ko štrči među ostatkom klase kao pripadnik Kju Kluks Klana u Bronksu. U vremenu kad se od pikova spominje samo drugi pik trećeg talasa, opšti je koncenzus da nema boljeg kandidata za prvi izbor od Edwardsa. Bek koji dolazi sa Georgia-e je verovatno najbolji u klasi u onome što analitičari zovu three-level scorer, a Petar Denda “može spolja, a može i iznutra”. Dobar je šuter za tri poena ako mu defanzivac da dovoljno prostora, koristi drevnu i pomalo zaboravljenu veštinu šuta sa poludistance i više je nego sposoban da iskoristi snagu i poentira pod samim košem. Ono što skauti posebno vole, Edwards poseduje kombinaciju snage i brzine da brani tri pozicije, čak i na najvišem nivou. Kao najveću manu, navode da Edwards još uvek sazreva igrački, da se često oslanja na šut koji zna da zakaže, kao i da mu je potrebno još dosta discipline u odbrani. Edwards je verovatno najkompletniji i najviše NBA ready igrač ovogodišnje draft klase, što možda ipak više govori o samoj klasi…

James Wiseman

Jamesa Wisemana nije previše pogodila odluka da se Madness otkaže, pošto je on svoju koledž karijeru završio dok su njegovi klasići još uvek pokušavali da upamte gde im se nalazi kabinet za biologiju. James je odigrao, slovom i brojem, tri meča na Memphisu, pre nego što je dobra i poštena organizacija kakva je NCAA ustanovila da je njegova majka primila donaciju od strane Penny Hardawaya, dok je Wiseman još igrao u sreenjoj školi, a Hardaway nije ni postao prvi trener Tigersa. Wiseman je jednostavno igrač današnjosti. Visok, skočan, raspona ruku poput pterodaktila, sa dobrim osećajem za igru. Još uvek je projekat, ali je svakako materijal za nekog košarkaškog Stadivarija koji će isklesati skupocani instrument. Možda upravo čitate o novom Anthony Davisu.

Obi Toppin

Za one koji su košarku pratili i pre pojave Instagrama, električnih trotineta i Keti Peri, Toppina ću najlakše opisati sa dve reči – Kenyon Martin. Obi je definicija late blomera, odnosno igrača koji je relativno kasno zablistao na koledžu. Pravo niotkuda je posle redshirt sezone počeo da teroriše protivničke obruče. Najatraktivniji NCAA igrač, izuzetan atleta, dobro se snalazi i kada ga odaljite od obruča. Veoma dobar šuter,čak i van linije za tri poena, a opet, na Daytonu je često igrao i na poziciji 5, što samo potvrđuje njegovu svestranost. Izuzetan saigrač i veoma zahvalan za treniranje. Zreo je, što je i posledica toga što je na fakultetu proveo godina koliko i prosečan student Građevinskog fakulteta, ali često u igri pokazuje veliku mudrost, poput radnika u pilani kojem je cirkular precvikao prst dok je kačio stori na Instagramu, pa sad gostuje po srednjim školama pričajući mladim umovima poučnu priču o tome kako mu je cirkular precvikao prst dok je kačio stori na Instagramu. Da je neko drugo vreme, ja bih bio Romeo, a ti Đulijet, a Toppin bi možda bio najbolji igrač March Madnessa koji je skoro sam doneo titulu Daytonu. U novonastaloj normalnosti, Obi će morati da se dokaže među velikim dečacima.

Onyeka Okongwu

Centra USC-a ne možete da ne zapazite na terenu. Odnosno iznad njega. Undersized centar koji svoju igru igra iznad obruča zahvaljujući odrazu kao sa tramboline. Izuzetan skakač pod oba koša, fantastičan bloker, generalno vrlo dominantan defanzivac. U napadu koristi svoje prednosti, solidan šuter sa ivice reketa, ali nedovoljno dobar za stretch poziciju. Igrač koji donosi mnogo energije, ali je opet etiketa “undersized” nešto što će ga pratiti na NBA nivou. Teško da fizički može da odgovori snažnim centrima, a još teže da može da odigra na mestu četvorke. Okongwu može postati solidan igrač sporedne uloge u nekom od putujućih NBA teatara.

Isaac Okoro

Okoro je freshman senzacija sa Auburna i pažnju na sebe je privukao pre svega svojim potencijalom. Već sada je elitni defanzivac, izuzetnih lateralnih kretnji, kombinacije snage i brzine i precepcije same igre. U napadu ima ogromnog prostora za napredak, ali je trenutno opasan koliko i bezubi pit bul koji je upravo pojeo šaku tableta za smirenje. Mnogi skauti veruju da Okoro može da postane švajcarski-vojni-nož-tip-igrača i mnogi blogeri se slažu sa njima. Za sada, ima svetlu budućnost kao timski igrač koji će svojom defanzivom hraniti saigrače energijom, a na njemu je da postane i ofanzivno produktivan.

Tyrese Haliburton

Haliburton izlazi iz veoma dobre nekompletne sezone na Iowa State-u, nakon što je prosto eksplodirao kao sofomor, iako je kao frešmen bio primetan koliko i vukovac na maturskoj ekskurziji. Veliko samopouzdanje dobio je kao član nacinalnog tima U19 na prvenstvu u Grčkoj  i nametnuo se za lidera ekipe. Haliburton je ono što svaki trener želi da ima, plejmejker odlične građe, koji ne greši mnogo, ne gubi lopte, siguran sa loptom kao mormonski pojas nevinosti, veoma dobar šuter i pre svega general na terenu. Ne beži od situacija kada treba da realizuje napad, ali je pre svega pass first plej i jedan od boljih dodavača u NCAA. Vrlo dobre procente šuta na koledž terenima teško će preneti u NBA pre svega zbog jako spore mehanike izbačaja, a uz to će morati i dobro da se preznoji u teretani kako bi nabacio par kvalitetnih kilograma. Old school plej, Andre Miller tip igrača, u mnogome odskače od nove generacije plejmejkera koji grizu obruč iz mesta. Što i ne mora nužno biti tako loše.

Cole Anthony

Morao sam ubaciti i ovo ime na spisak, jer nekako sam slab na score-first plejmejkere koji dolaze sa North Caroline. Anthony je agresivan napadač koji igra sa mnogo samopouzdanja. Najbolje se oseća sa loptom u svojim rukama, dobro kreira šut pre svega za druge, a dodavanje je ipak plan b. Vrlo je brz i uživa u napadu na nepostavljenu odbranu i igri u tranziciji. Izuzetan je kada treba da se izmisli poen, pogotovo kada su nemogući šutevi u pitanju. Atletski nije zver, može se reći da je ispod proseka. Anthony je veliki takmičar, često hvaljen od strane Roy Williamsa zbog svoje radne etike i želje za pobedom koju zarazno prenosi na saigrače. UNC je imao razočaravajuću sezonu i pre korone, a Cole je morao da radi baš sve. Rođeni Njujorčanin sigurno ima šta da ponudi u današnjoj NBA ligi, pogotovo u situaciji kada neće sva pažnja odbrane biti usmerena na njega.

Aaron Nesmith

Još jedan igrač koji verovatno ne bi video svetla velike pozornice i da Madness nije otkazan, ali ne zbog suspenzije, već zbog povrede. Pre toga, lider Vanderbilta je bio jedan od najboljih napadača koledž košarke. Čistokrvni šuter je u NCAA predstavljao ono što je Lillard u NBA, što se dalekometne paljbe tiče. Po sopstvenom priznanju, satima je pratio poteze Hardena i Curry-ja i uspeo je da implementira neke elemente i u svoju igru. Izuzetan je strelac, imao je 4 puta 25+ partije i dva puta po 34 poena. Uz napomenu da je odigrao ukupno 14 mečeva. Nije jednodimenzionalan, izuzetno je skočan i zna da završi akciju spektakularnim zakucavanjem. Najveća mana mu je što nije atleta u konvencionalnom smislu. Ponekad nije ni dovoljno fleksibilan, potezi su mu često automatski. Nema najbolju kontrolu lopte, nije ni previše brz da bi napao prvim korakom. Generalno, tip igrača Buddy Hielda sa Aliekspresa, pa vi vidite da li vam se to sviđa. Svakako jedan od najboljih čistih šutera u ponudi.

Malachi Flynn

Najbolje čuvana tajna koledž košarke. Transfer sa Washington State-a stigao je u San Diego State i preko noći očarao sve kao Darija na konferencijama za štampu. Flynn je Asteke doveo do skora 30-2, a sebe do zvanja najboljeg igrača i najboljeg defanzivca konferencije i laureata za Wooden nagradu za najboljeg igrača sezone. Bio je najbolji strelac, asistent i kradljivac tima i u box plus/minus rangiranju završio je kao šesti u čitavom NCAA. Najveći broj poena, preko 40% po naprednoj statistici, Flynn postiže kao P&R ball handler i tu je zaista fantastičan. Neverovatno dobro koristi pik i napada iz njega, što mu je najbolja preporuka za ligu baziranu na P&R igri kao što je NBA. Flynn je pre svega skorer, poentira sa svih delova teran na sve moguće načine. Izuzetan je dribler, lopta se lepi za njega kao kolonije Ešerihije Koli na komad govedine sobne temperature. Visinske nedostatke i nedovoljnu eksplozivnost kompenzuje izuzetnim flouterom. Nije dovoljno visok i snažan da bi bio elitni defanzivac, ali nije ni stolica u odbrani. Generalno, malo je toga na terenu što Flynn ne radi dobro. Tim koji ga ugrabi može se smatrati kradljivcem drafta.

Payton Pritchard

Slab sam na šutere. A Pritchard je jedan od najboljih. Fantastičan izbor… za neki evropski klub. Nije brz, nije atraktivan, nije eksplozivan, nije atleta. Nije NBA prospekt. Jednostavno, Payton je samo šuter, igrač za koje kažu da im se igra svodi na jednu tačku, ali često je to ona tačka na kraju rečenice. Neverovatan je kao catch&shoot opcija, dobar dodavač, solidan defanzivac, lider, što je jako dobro pokazao na Oregonu. Vrlo dobar kao kombo bek. Moguće je da nađe svoje mesto pod suncem kao backup varijata, možda i 3&D specijalac, ali velike su šanse da ćemo ga gledati na nekim manjim, zagušljivijim i vlažnijim parketima.

Jordan Nwora

Nisko krilo sa Louisville-a koje zna da postiže poene, lako poput starlete, sa izuzetnim osećajem i visokom košarkaškom inteligencijom. Izuzetan je u catch and shoot situacijama, odlično postavlja telo, ima visok i brz izbačaj jako težak za branjenje. Vrlo dobar u kontroli lopte, snažan i visok za poziciju tri, makar na amaterskom nivou. Fantastičan je kao off-ball defanzivac zahvaljujući odličnoj anticipaciji i odličnom čitanju igre. Jako dobar kao pomoć u odbrani. Odličan skakač pod oba koša, skoro 8 skokova po meču iako igra na spoljnoj poziciji. Mane su mu očigledne i tako bolno karakteristične za današnju košarku – nije dovoljno dobar atleta. Brzina i atleticizam mu nisu za poziciju tri, a opet, nije dovoljno snažan i visok za četvorku. Izuzetno je napredovao u svojoj drugoj sezoni, pa postoje realni izgledi da ovo nije najbolje što smo videli od njega.

Cassius Winston

Kada postanete najbolji asistent u istoriji jednog ogromnog koledža, kakav je Michigan State, i pri tome ostavite iza sebe igrače poput Mateena Cleavesa, Erica Snowa, velikog Magic Johnsona (do duše, igrao samo 2 sezone za Spartanse) i rekordera po broju asistencija u jednom NBA meču Scotta Scilesa, to svakako nešto govori o vašem CV-ju. Definicija plejmejkera. Winston je odavno skrenuo pažnju NBA skauta na sebe, već 4 godine igra na vrhunskom nivou. Vrlo dobar šuter, jako dobar u P&R igri, generalno neko ko ne donosi mnogo loših odluka na terenu. Veliki borac, izuzetno čvrst karakter koji je pokazao i u situaciji kada je izgubio mlađeg brata u toku sezone. Od tada, Cassius svaki meč započinje pozdravom koji su on i brat zajedno smislili. Lider na terenu, produžena ruka trenera, neko koga gledate u poslednjim minutima meča. Winston je stara plejmejkerska kajla koja je nestala sa košarkaške mape poput dr Nestorovića iz kriznog štaba. Nije atleta, nije visok i snažan, ne zakucava u kontri preko centra. Njegova igra je gledanje u vremensku kapsulu. Pravi igrač za košarkaške oldtajmere i romantičare.

Markus Howard

Najbolji strelac koledž košarke mora da se nađe na svakom spisku vezanom za ovogodišnji draft. Prirodni napadač. Izuzetan kreator iz P&R igre, odličan u korišćenju makar i najmanjeg mismatcha. Ubitačan u šutu spolja. Verovatno najbolji napadač u igri 1 na 1 u koledž košarci. Bek Marquette-a oseduje raznovrstan repertoar poteza kojima muči defanzivce, slično kao još jedan bek Marquette-a pre njega koji se odaziva na ime Dwyane. Mečevi sa 40+ poena su mu kao šetnja pored reke u oktobru pre početka grejne sezone. Ima i poneku manu – gricka nokte. I nizak je. Tako kažu NBA standardi.

Filip Petrušev

Nametnutu pauzu u koledž košarci Filip je iskoristio da postane profesionalac u svojoj matičnoj zemlji. Pre toga, bio je najbolji igrač najboljeg tima u NCAA. Mnogi su već upoznati sa njegovim karakteristikama, što kroz partije u mlađim kategorijama reprezentacije, što kroz cenu u ABA fantaziju. Filip ima NBA perspektivu, moderan je centar koji ima u sebi dosta toga školskog, i to jugoslovensko-školskog, što zna i te kako dobro da prođe preko. Igrao je toliko zrelo, da ga je jedan od komentatora greškom nazvao seniorom u toku prenosa. Petrušev je možda i najviše izgubio otkazivanjem Madnessa jer sam siguran da bi u mnogome popravio svoje draft pozicije. Njegova statistika je upitna zbog jako loše konkurencije u kojoj Gonzaga igra, pa mu je trebalo da se odmeri sa najboljima. Najviše mu zameraju nešto slabiju odbranu i nedostatak šuta za tri, ali Petrušev dolazi iz zemlje u čijoj je tradiciji da centri baš i ne moraju da cepaju trojke. Neko će reći da su mu mane to što ne igra dovoljno fizičku košarku, neki od nas baš misle da mu je to najveća prednost. Dobro je biti drugačiji, Luka je to pokazao na najbolji način. Teško da će Petrušev dončićevski zapaliti masu, ali karijera Nikole Vučevića može biti prava putanja. Kao i Nikola, i Filip dolazi u poznat sistem kao američki đak, neće mu trebati mnogo vremena da se privikne, a svedoci smo da su i slabiji igrači napravili solidne NBA karijere, pogotovo na poziciji centra.