Sve je isto, samo Sterna nema (deo prvi)

NBA draft. Da nema Svetskog u fudbalu, sasvim sigurno sportski događaj #1 zbog kojeg bih željno iščekivao predstojeće leto, sa sve komarcima, zagušljivim japanskim autobusima i topljenjima asfalta. Verovatno se većina ljudi kojima je američka filozofija košarke poznata koliko i paradoks Schrödingerove mačke pita šta je toliko posebno u toj višečasovnoj paradi dvometraša u odelima koji se keze u kameru noseći na glavi kačkete timova koji im stilski pristaju koliko i veza mokrog peršuna, ko normalan ustaje u tri ujutru da vidi koga su Raptorsi birali kao 59. pika i zašto se čitav košarkaški svet ponaša kao da ih zaista interesuje gde će završiti prvi plejmejker univerziteta Nevada čije ime ne bi mogli da prepoznaju ni kada bi ga videli na naslovnoj strani omiljenog časopisa. Odgovor na ova i slična pitanja, sigurnu prognozu prvog pika kao i mišljenje o šansama igrača iz okruženja sigurno nećete naći u nastavku teksta. Pošto je ovo (i dalje) blog o koledž košarci, draft ćemo posmatrati kroz prizmu univerzitetskih igrača koji su to upravo prestali da budu. Dakle, nema Exuma, Šarića, Bogdanovića, Jokića, Nurkića, Micića,… Ali, i pored toga, ima i te kako materijala.

Mogu da razumem zašto je za mnoge pasija oko NBA drafta nerazumljiva. Događaj koji ne daje nikakve odgovore, već samo otvara hiljade novih pitanja. Borba za pol poziciju koja se najčešće svede tek na popunjavanje bankovnog računa i obogaćivanje CV-ja činjenicom da je „taj i taj izabran kao drugi pik na draftu te i te godine, a sada sa velikim uspehom igra u kazahstanskom vicešampionu“, ili „pronalazi nove tehnike za hvatanje tolstobika na kanalima Tise“. NBA draft, glamurozna dodela Oskara za uloge koje tek treba da se odigraju. Upoznajmo ovogodišnje nominovane.

Klasa 2014

 

„Kao prvog pika na ovogodišnjem draftu, Cleveland Cavaliersi biraju…“ Rečenica koju je David Stern uveo u praksu svojim tridesetogodišnjim baktanjem po NBA draftovima, a koju će po prvi put izgovoriti Adam Silver, poznatiji kao „Onaj što je zamenio Šterna“, označiće početak najveće ovogodišnje pijace belog i mnogo više crnog roblja poznate pod nazivom NBA draft. Stočna pijaca će biti otvorena 26. juna, grla su već odavno izmerena, sortirana po veličini i rasponu ruku, preostaje samo da još jednom isparadiraju pred budućim gazdama, pa da oni konačno odluče koji je to kapitalac koji će doneti prevagu baš njegovom grlu. Velika je verovatnoća da će baš ovaj draft biti dobro upamćen. Već mesecima unazad se pominje kao jedan od najboljih do sada, odmah posle famoznog iz 2003. koji je označio revoluciju u modernoj NBA košarci. Pitanje je koliko će i ovaj biti revolucionaran. Na prvi pogled, gotovo je sigurno da nećemo dobiti novog MJ-a, pa čak ni LeBrona, a još sigurnije je da iza svakog ugla vreba novi Hasheem Thabeet ili Darko Miličić. Po čemu je to onda baš ova klasa specifična od svih u poslednjih 10 godina? Kvalitet? Možda. Kvantitet? Sigurno! Negde među imenima koje ćemo malo kasnije spomenuti verovatno se nalazi neki novi superstar i gomila budućih All-Star igrača, možda to neće biti neki novi Melo ili KD, ali jedno je sigurno, ovogodišnji draft će doneti veliki broj novih Manu Ginobili-ja, Michaela Redd-ova, Nick Van Exel-a, Cliff Robinson-a, Monta Ellis-a ili drugih ne toliko zapaženih draft pikova koji su obeležili svoj boravak u najjačoj ligi. Drugim rečima, zaista morate biti gori GM od Jordana i Dumarsa zajedno da načinite pogrešan korak, ma sa koje pozicije birali.

Mike Sweetney, Marcus Banks, Reece Gaines, Troy Bell, Dahntay Jones, Ndudi Ebi. Šta je zajedničko za sve ove ljude? U stvari, ko su ovi ljudi ouopšte? Svi nabrojani su bili pikovi famoznog drafta 2003. Štaviše, svi oni su bili pikovi prve runde famoznog drafta 2003. Dodajte tu i Čabarkapu i shvatićete možda moju poentu. Poređenje ovogodišnje draft generacije sa klasom 2003 i nije baš najsrećnije. Čitav kvalitet famozne Nove ere sa LeBronom na čelu se ogleda u neverovatnih prvih pet pikova. Dobro, četiri od prvih pet. Ali klasa 2003 je imala veliki broj svojih… pa da nazovemo promašaja. Jerome Beasley, Szymon Szewczyk, Slavko Vraneš, Willie Green, Malick Badiane, Paccelis Morlende, Remon Van de Hare, Tommy Smith, Nedžad Sinanović, Xue Yoyang,… svi ovi momci su imali isti uticaj na NBA ligu koliki i izbor mis Danske na razvoj rudarskog basena Bor. A ne tako davno, baš te 2003. godine, najveći stručnjaci NBA lige su smatrali da za njih i te kako ima mesta. Zbog svega nabrojanog, i već pomenutog kvantiteta ovogodišnje klase, pre bi ih uporedio sa još jednom spektakularnom generacijom, za autora ovog bloga i najjačom ikada – draft klasom 1996. U nastavku ćemo predstaviti nove all star igrače poput Allena Iversona, Stephona Marbury-ja, Ray Allena, Antoine Walkera, Kobe Bryanta, Peđe Stojakovića, Steve Nasha, Jermaina O’Neala, startere u vidu novih Marcusa Camby-ja, Shareefa Abdur-Rahima, Kerry Kittlesa, Erica Dampiera, Dereka Fishera, korisne backup igrače Waltera McCarthy-ja, Tony Delka, Travisa Knighta, Othella Harringtona, potencijalne krađe druge runde drafta, Jeffa McInnisa, Randy Livingstona, Malika Rose-a, ili nove zvezde evropske košarke, poput Marcusa Browna, Josepha Blaira ili Dorona Sheffera.

Franchise

Nekako je red da krenemo od najboljih. U ovom slučaju, od onih koji to tek treba da postanu.

Joel Embiid

Kansas, centar, 213 cm, 113 kg, raspon ruku 226 cm, 20 godina

23.1 min, 11.2 p, 8.1 sk, 2.6 blk, 63% iz igre, 69% sa penala

Prednosti: Ako ga zdravlje posluži, Joel Embiid ima šansu da bude sledeća najbolja petica NBA lige. Dočekan je kao neko ko će popuniti gap nastao odlaskom generacije zaista visokih ljudi koji su zaista znali da igraju košarku, neko kome će Tim Duncan konačno moći da preda štafetu i zasluženo se penzioniše, jednostavno, neko ko može da promeni današnju igru u kojoj se značaj centarske pozicije obično gubi odmah nakon podbacivanja. Embiid je verovatno igrač koji je najviše napredovao u svetu košarke. Od talentovanog fudbalera i odbojkaša iz Yaounde-a (Kamerun) koji je prvi put košarku zaigrao kada je stigao na školovanje u SAD 2011. godine, postao je legitimni kandidat za prvog pika jednog od najjačih draftova u istoriji igre. Visina, atletska građa, brzina, koordinacija, inteligencija, sve su to atributi koje retko možete sresti u ovakvom odnosu kod igrača višeg od 210cm. Izuzetna pokretljivost, osećaj za igru, lateralne kretnje, skočnost, sve to je Embiid pokazao za kratko vreme na koledžu. Za samo godinu dana kod trenera Selfa unapredio je napadački potencijal nekoliko puta, pridodavši i odličnu leđnu tehniku i šut sa poludistance, iako je na početku ličio samo na još jednog fizikalnog centra koji će štititi obruč i tu i tamo ponešto zakucati pod protivničkim košem. Neverovatna je lakoća sa kojom ovaj momak uči i napreduje, bukvalno iz dana u dan. Poredivši ga sa prethodnim visokim pikovima na draftu, Anthony Davisom i pogotovo Nerlensom Noelom, Embiid je sasvim sigurno veći all round talenat, nije uopšte slabiji kao rim protector od pomenutog dvojca, ali je neko ko ima još mnogo prostora da se napadački usavrši. Da podsetim, Davis je već sada all star igrač…

Mane: Gotovo jedina stvar koja sprečava čelnike Cavaliersa da već štampaju dresove sa Embiid-ovim prezimenom su njegova hronično oštećena leđa. Sudbina Grega Odena je nešto što svi imaju u podsvesti kada procenjuju potencijal Embiida. Embiid je daleko od ispoliranog napadača, njegova tehnika se razvija warp brzinom, ali još uvek su prisutni elementarni tehničko-taktički propusti u njegovoj igri. Igra leđima treba još dosta dorade da bi bila na najvišem nivou. Fizički ima odličan potencijal, ali je još uvek nedovoljno snažan za gladijatorske duele sa NBA zverima. U odbrani takođe treba još poliranja, naročito u agresivnosti i čvrstini. Odličnu pokretljivost mora bolje da koristi kada je odbrambena rotacija u pitanju. Embiid sigurno ima najveći potencijal na ovogodišnjem draftu i priliku da postane franšizni igrač, ali isto tako balansira na nesigurnoj ivici još jednog velikog razočaranja. On neće nikada biti novi Hakeem, to je verovatno svima jasno, štaviše, teško da ćemo ikada i sresti novog The Dream-a, ipak je i pored velikog truda, želje i upornosti koju konstantno demonstrira elementarni propusti u bazičnom košarkaškom razvoju ga onemogućavaju da dostigne besmrtne. U ovom trenutku, Embiid je znak pitanja visok 213cm. Dugoročna povreda na Kansasu ga je sprečila da prošle sezone razreši neke dileme oko svog potencijala. Ukoliko ga zdravlje posluži, ovaj momak može daleko da dogura. Koliko daleko, samo će vreme pokazati.

Draft prognoza: u trenutku pisanja ovog teksta, Embiid je u Clevelandu na medicinskim pregledima od kojih možda i najviše zavisi sudbina prvog pika. Ako sve prođe kako treba, Joel Embiid će biti novi #1 i sledeći veliki korak u stvaranju nekih novih Cavsa. U slučaju neke nove povrede, njegove šanse drastično padaju. Top 5 ne bi trebalo da izmakne

Best case: spominjanje Hakeema je još uvek bogohuljenje. Da krenemo sa Dwight Howardom za početak.

Prospekt: All-star igrač

Andrew Wiggins

Kansas, krilo, 203 cm, 91 kg, raspon ruku 213 cm, 19 godina

32.8 min, 17.1 p, 5.9 sk, 1.5 as, 45% iz igre, 34% za tri, 78% sa penala

Prednosti: Andrew Wiggins je jednostavno rođen u pravo vreme. Brzina, atleticizam, odraz, fizikalije,… sve to ga čini prototipom modernog krila. Wiggins sigurno nema snagu LeBrona ni preciznost Duranta, ali poseduje sasvim dovoljan arsenal koji bi trebalo da ga stavi na mapu kao sledeće vrhunsko krilo NBA lige. Od kada je zablistao u srednjoj školi u Kanadi o njemu se govori kao o next best thing-u. Sjedinjene države su sa velikom pažnjom ispratile njegov odabir koledža, onako kako se kod nas prati završetak neke orijentalne tele-novele. Wiggins je završio u Kansasu i, doduše samo delimično, otkrio svoj ogromni potencijal. Wiggins je izuzetan slasher, jako agresivan i eksplozivan, ubitačan kada mu date malo prostora. Napadač, poenter, igrač koji često uspeva da sam stvori prostor i realizuje akciju, neretko uz dodatno bacanje. 8 pokušaja sa penala za 40 minuta uz 78% šuta može da napravi veliku razliku u meču. Nije neko na koga ćete staviti pare kada šutira spolja, ali je mehaniku šuta i posebno brzinu izbačaja dosta unapredio za godinu dana. Veoma aktivan u skoku pod oba koša. Izuzetan defanzivac, na koledžu se nije libio da bude trošen kao defanzivni specijalac koji igra flaster na najboljem protivničkom napadaču. Širok raspon napadačkog oružja, odličan roling, floater koji je vremenom razvio, step back šut sa poludistance,… Wiggins je sve samo ne umišljena zvezda, izuzetan je timski igrač, što mu ponekad uzimaju kao manu. Jednostavno, Andrew Wiggins ima sve što mu je potrebno za dobru pol poziciju pred najveće izazove u karijeri.

Mane: Jednostavno nije zablistao koliko se od njega očekivalo. Pre samo godinu dana, Wiggins je najavljivan kao sigurni prvi pik drafta koji je zbog pravila lige prinuđen da godinu dana izgubi na koledžu. Daleko od toga da je tamo dominirao, naročito na završnom turniru. Svi su očekivali novog Carmela koji će se prošetati do titule, a dobili su solidnog freshmana koji je ponekad na terenu izgledao preplašeno kao pas u kineskom restoranu. Poređenja sa Njegovim letećim visočanstvom su vrlo brzo postala samo dobra šala. Wiggins je nedovoljno siguran šuter, naročito kada se posmatra njegov neobjašnjivi fetiš da šutira preko ruke iz velike daljine. Naravno, u ovom segmentu igre ima najviše prostora za napredak, jer daleko od toga da je „kamenjar“. Iako se fantastično kreće na terenu, ponekad izgleda kao da ga lopta usporava i da sa njom uspeva da prvi samo pravilinijske kretnje. Promena brzine i pravca kretanja su se pokazali problematičnim, pogotovo kada je slabija ruka u pitanju. Ipak, sve su to stvari koje se tehnički daju popraviti, pogotovo kada imate 19 godina. Ono što najviše zabrinjava skaute je nedostatak killer instinct-a kod igrača predodređenog za novog superstara. Nedovolja agresivnost, sakrivanje po ćoškovima kada se lomi meč, bežanje od kontakta, zadovoljavanje šutevima spolja, samo su neke stvari koje je Wiggins pokazao na Kansasu, timu napravljenom oko njega i za njega. Wiggins kakvog ljudi žele da vide se pojavljivao tek sa vremena na vreme, praćen eksplozijom atleticizma na terenu, posterizujući protivničkog centra. Ovi propusti su očigledni, ali velika nada je da se svi oni relativno lako ispravljaju. Talenat je konstanta.

Draft prognoza: Top 3 pik u svakom slučaju, velika žela 76ersa sa treće pozicije

Best case: Tracy McGrady

Prospekt: All Star

Jabari Parker

Duke, krilo/krilni centar, 203 cm, 107 kg, raspon ruku 213 cm, 19 godina

30.7 min, 19.1 p, 8.7 sk, 1.2 blk, 47% iz igre, 36% za tri, 75% sa penala

Prednosti: Nema šta, Jabari je igrčina. To se znalo nakon prve godine srednje škole, a samo se potvrdilo na koledžu. Da nije bilo povrede u seniorskoj sezoni na highschool-u, košarkaški svet verovatno ne bi skovao tolike hvalospeve na račun mladog Wigginsa. Parker je dokazao svoju klasu i u NCAA. Bio je najproduktivniji freshman, sa jako dobrim brojkama (oko 19p i 9sk), ali i kompletnim utiskom koji čak ni loš dan protiv Mercera nije pokvario. Parker je pokazao skoro sve svoje kvalitete ove sezone: izuzetne fizikalije, monstruozne atletske sposobnosti, snagu, košgeterski instinkt, double threath karakteristike (podjednako opasan spolja i iznutra), šut, košarkašku inteligenciju, samopouzdanje. Pri tom je čitave sezone igrao van svoje prirodne pozicije trojke zbog hroničnog nedostatka visine u timu Bluedevilsa. Raznolikost igre koju je time razvio biće mu od velike koristi u budućnosti, mada teško da će Parker ikada imati pravu priliku među NBA četvorkama. Ali zato, pakleno krilo iz njega raste. Fizikalije su manje-više konstanta u današnjoj košarci, ali Jabari pokazuje da nije samo trči i skači igrač. Njegov step back šut je već na nivou najjače lige. Sposobnost da koristi različite prednosti u duelu ga čine noćnom morom za defanzivce. Jabari može sa lakoćom da proleti pored sporijeg defanzivca, postuje slabijeg ili jednostavno izbori poziciju za šut pored gotovo svakog defanzivca. U igri licem je prosto ubitačan. Izuzetan je sa loptom u rukama i pored solidne fizičke građe i visine. Njegovih 203cm sigurno izgledaju mnogo većih od recimo 203cm Mike Millera. Izuzetan ofanzivni skakač. Skoro pa savršen napadač, neko ko jako dobro zna koje su mu prednosti i, što je još važnije, kako da ih iskoristi.

Mane: Ipak pričamo o koledž igraču koji još dve godine neće smeti da naruči alkohol u baru. Parker je, hajde da budem maksimalno blagonaklon, prosečan defanzivac. Jednostavno, kada se vrati na svoju polovinu često se pretvara u potpuno drugog igrača koji samo čeka da otalja defanzivne zadatke. Dok u košarci ne uvedu rukometne izmene, Parker će zbog ovoga imati veliku prepreku u dostizanju predviđenih visina. I pored izuzetne polivalentnosti, Jabari još uvek nema jasno izgrađenu poziciju. Mnogi smatraju da će njegova prednost u brzini i fizikalijama jednostavno iščeznuti prebacivanjem na prirodnu poziciju trojke. Takođe, gotovo je sigurno da nema šta da traži protiv NBA četvorki, bar što se unutrašnjih duela tiče, za sada najizglednijom se čini njegova budućnost na poziciji stretch četvorke. Sindrom Baneta Đekića bi tako mogao da mu napravi ogromne probleme u košarkaškom odrastanju. Njegova igra dosta često otkrije njegove godine. Ponekad jednostavno pravi glupe greške koje se sada lako pripisuju neiskustvu, ali problem nastaje kada one nastavljaju da se pojavljuju. U odbrani pika često izgleda, blago rečeno, pogubljeno. Neverovatno je kako jedna osnovna košarkaška akcija može toliko da sludi nekoga od koga se očekuje da bude superstar. Parkeru treba još mnogo fine obrade oko ivica, ali nesumnjivo je da je u pitanju izuzetno kvalitetna sirovina.

Draft prognoza: Bucksi su oduševljeni njegovim pred-draft prezentacijama. Ne sumnjam da će iskoristiti priliku da ga pokupe sa druge pozicije, ako se Cavsi već ne odluče na to.

Best case: Carmelo Anthony, sa sve ubitačnim instinktom, mogućnošću pokrivanja četvorke, izuzetnim atleticizmom i bolom u uro-genitalnim delovima kada je odbrana u pitanju

Prospekt: All star

Julius Randle

Kentucky, krilni centar, 206 cm, 113 kg, raspon ruku 213 cm, 19 godina

30.8 min, 15.0 p, 10.4 sk, 1.2 as, 50% iz igre, 71% sa penala

Prednosti: Veoma specifičan igrač. Verovatno ovo često čujete, ali Julius zaista poseduje neverovatni kombo fizičke snage i eksplozivnosti. Masa puta ubrzanje u najboljem svetlu. Randle ima snagu lučkog radnika i osećaj za finese Konstantina Kostjukova. Randle je vrhunski atleta, iako ne izgleda tako na prvi pogled, ali njegov raspon ruku je identičan onome koji imaju Parker i Wiggins. Ponekad je potreban usporeni snimak da vidite gde je uspeo da provuče svojih 113kg mišića. Konstantni mismatch, previše snažan u unutrašnjoj igri za slabijeg čuvara, previše vešt na perimetru za spore rivale. Neviđena lakoće iznuđivanja faula. I vrlo često uz poene pri tome. Veoma često prvi istrčava kontru. Fenomenalan skakač, ne toliko zbog odraza (koji nije naročito spektakularan, ali je respektabilan sa oko 90cm), koliko zbog odličnog građenja i kontrole tela. Apsolutna zver kada je napadački skok u pitanju. Double double mašina. Vrlo mobilan i agresivan, možda ne najelegantniji poenter, ali čovek koji ubacuje loptu u koš. Iznenađujuće dobra kontrola lopte. Kreće se veoma lako za nekoga toliko snažnog. Ubitačna leva ruka. Solidan šuter sa poludistance, ali se u 9 od 10 puta odlučuje da ide na sam obruč. Jak napadač iz p&r i p&p akcija. Uz sve to, često mnogo puta hvaljen kao neko ko daje sve od sebe na svakom treningu i na svakom meču.

Mane: Julius Randle je samo prosečan defanzivac. I to kada mu je dan. Šut mu je u najmanju ruku problematičan, daleko je od vrhunskog šutera spolja i pored odlične mehanike šuta, a često ne pokazuje ni dovoljno samopouzdanja i vere u svoj šut, iako može da pogodi spolja. Zbog toga je mnogo korisniji u tranziciji nego u postavljenom napadu. Ponekad jednostavno na silu pokušava da dođe do koša, to mu je prolazilo u srednjoj školi i donekle na koledžu, ali teško da će isti recept moći da primenjuje i kada ga defanzivne zveri uzmu pod svoje. Randle nije dovoljno visok za poziciju unutrašnje četvorke, koja mu fizički pripada. U najavi su mučenja sa poentiranjem protiv snažnih i dominantnih četvorki koje neće tako lako moći da ugura pod koš. Primetno slabije se koristi desnom rukom. Moraće još mnogo da radi na igi licem ka košu kao i u igri na perimetru. Randle ima takvo telo kojem je dovoljno mesec dana nepažnje pa da potpuno ispadne iz forme. Nije atleta, bar ne u današnjem smislu te reči. Pojednostavljeno, Julius Randle je specifičan igrač kojem treba specifično okruženje da bi uspeo. Tim koji igra sporiju košarku sa two post sistemom, poput Indiane ili Memphisa, bi bio idealna varijanta za njega, dok bi se potpuno pogubio u nekoj run&gun varijanti.

Draft prognoza: Kao što rekoh, specifičan igrač kojem treba specifičan tim. Celticsi ili Lakersi bi sa njim mogli krenuti u novi početak. Eventualni izbor Randle-a nakon desetog mesta bi od njega napravio najveći steal drafta.

Best case: Chris Webber, ali je neodoljiva sličnost sa Zachom Randolphom

Prospekt: All Star igrač

Marcus Smart

Oklahoma State, plejmejker, 191 cm, 103 kg, raspon ruku 206 cm, 20 godina

32.7 min, 18.0 p, 5.9 sk, 4.8 as, 2.9 uk, 42% iz igre, 30% za tri, 73% sa penala

Prednosti: Skoro svaka priča o prednostima Marcusa Smarta počinje njegovim izuzetnim fizičkim predispozicijama koje mu daju prednost u odnosu na rivale na svojoj poziciji. U velikom broju slučajeva, priče o prednostima Marcusa Smarta se i završavaju na tome. Smart je igrač prodora, fizikalac, neko ko na najbolji mkogući način koristi svoju snagu, brzinu i probojnost i ko po svaku cenu igra na kontakt. Skoro 10 puta za 40 minuta se nalazi na liniji penala. Izuzetan je u tranziciji, jako dobar u pick&roll igri i pre svega je neko ko odlično kreira sopstveni šut, ali zna solidno i da uposli slobodnog saigrača. Odnos asistencije/izgubljene lopte se značajno poboljšao u drugoj godini koledža. Još jedan segmen u kojem je Smart gotovo potpuno spreman za NBA je odbrana. Zahvaljujući brzini, snazi i fizikalijama, sposoban je da odgovoro različitim odbrambenim zadacima i da brani i više nego samo svoju poziciju. Smart je neko ko ne priznaje mismatch i ko vrlo hrabro i dosta uspešno izlazi na kraj sa višim i snažnijim napadačima. Osim toga, Smart ima izuzetan osećaj za skok (skoro 6 skokova po meču), blokadu i brze ruke koje mu donose dosta ukradenih lopti. Smart je solidan plejmejker, ima dobar pregled terena i nije sebičan onoliko koliko možda izgleda na prvi pogled; iako je bio prva violina Cowboysa, uspeo je da beleži sasvim dobrih 6 asistencija za 40 minuta. Konstantno je na lopti, agresivan kada je u njegovom posedu, veliki borac i neko ko se ni trunku ne štedi. Poznat je kao igrač koji najbolje igra najteže mečeve. Neko je ko će uraditi bukvalno svce da bi stigao do pobede.

Mane: Ne treba vam mnogo vremena kada gledate Smarta da prepoznate njegovu najveću manu i veliku prepreku koja ga sprečava da već sada bude vrhunski igrač. Smart jednostavno nije dovoljno dobar šuter spolja. 29% šuta za tri poena ne može se nazvati katastrofom, ali sigurno ne deluje ni previše respektabilno. Nisu samo procenti problem, njegova mehanika šuta je više nego diskutabilna. Nizak izbačaj kojem prethodi spuštanje lopte skoro do kolena ne može biti vrhunsko oružje kada vam vrhunski defanzivac sedi na glavi. Kako to obično biva, često se tu uglavi i sumnjiva selekcija šuta. Smart je smanjio greške, ali je i dalje neko ko prodaje loptu više nego što bi smeo. Agresivnost je sa jedne strane prednost, ali sa druge može biti i velika mana, jer često dovodi do brzog problema sa faulovima. Marcus Smart nema vrhunsku kontrolu lopte, još jedna stvar koja doprinosi velikom broju grešaka. Već sa 20 godina ga prati reputacija floppera. Još jedna stvar koju će NBA skauti imati u glavi kada budu procenjivali njegove mogućnosti je njegova psihička (ne)zrelost, iskazana na najgori mogući način u meču sa Texas Tech-om kada je izgubio prisebnost i napao navijača. I te kako bitna stavka u poslu u kojem se analiziraju i najsitniji detalji.

Draft prognoza: Top 10 pikova

Best case: Dwayne Wade u najluđim snovima, Eric Bledsoe kao realnija varijanta

Prospekt: All Star

Kyle Anderson

UCLA, plejmejker/krilo, 206 cm, 107 kg, raspon ruku 220 cm, 20 godina

33.2 min, 14.6 p, 8.8 sk, 6.5 as, 1.8 uk, 48% iz igre, 48% za tri, 74% sa penala

Prednosti: Univerzalnost. Građa vrhunskog krla, monstruozni raspon ruku i kontrola lopte Muggsy Bogues-a je nešto što se pojavljuje kod jednog od deset hiljada igrača. I to baš kod ovog. Andersonova visina ga je načinila mismatchom za većinu igrača na koledžu. Ali umalo da mu napravi veliki problem. Kyle je naglo izrastao u srednjoj školi, pa je kako to obično biva, stavljan na poziciju krilnog centra i centra, iako je sve što je on želeo bilo da ima loptu u rukama. Ni na koledžu nisu prepoznali njegov organizacioni potencijal, pa je na UCLA kod trenera Howlanda igrao trojku ili čak četvorku, čisto da bi pravio društvo u postavi super-hypovanom Shabazzu Muhammadu. Na sreću Andersona, UCLA Bruinsa i buduće košarke, Howland je najuren, a stigao je Steve Alford koji je konačno Andersona stavio na mesto pleja i za uzvrat dobio odličnu sezonu. Njegov pregled igre, osećaj za asistenciju, kontrola lopte i mogućnost da šutira preko ruke skoro svakog rivala ga čine ubitačnim oružjem na poziciji pleja. Uz to, Kyle je pokupio ono najbolje sa svake pozicije koju je ranije igrao pa jako dobro zna da uđe u ulogu spot-up šutera, da izvuče višeg rivala i probije ga prodorom, ili da se spusti i odigra leđima protiv nižeg. Anderson je allround igrač u svakom smislu te reči. Njegov tripple-double potencijal se ogleda u solidnim realizatorskim sposobnostima (15 poena po meču), dobrom i nimalo forsiranom šutu spolja (48% za tri), mogućnošću da lako iznudi faul (6 bacanja po meču), izuzetnim osećajem za skok (skoro 9 skokova na poziciji pleja) i naravno vrhunskom distribucijom (7 asistencija). Anderson je izuzetan ballhandler, pogotovo za igrača visokog 206cm, i sposoban je da bez problema dodaje loptu obema rukama, a uz sve to i izrazito kreativan. Nesebičnost se nekako u celoj priči podrazumeva. Da pojednostavimo, Kyle Anderson je najkompletniji igrač ovogodišnjeg drafta.

Mane: Slo-mo. I ovaj nadimak dosta govori o toma koja je Kyle-ova najveća mana. Brzina i eksplozivnost su mu nedostajali na koledžu, šta tek očekivati u najjačoj ligi. Neki bi čak rekli da se kreće kao puž sa artritisom. Njegov prvi korak je samo običan, više se uzda u tajming, kontroli lopte i spor, ali realističan paulpierce-ovski dribling. Zbog ovoga je i u brzoj tranzicionoj igri koristan koliko i detlić sa gumenim kljunom. Nedoumica u pogledu Andersonove budućnosti u NBA je pitanje kako ga budući poslodavci vide. Često se igrači sa više potencijalnih pozicija ispostave upotrebljivim kao oni bez i jedne. Twinneri nisu baš tražena roba u najjačoj ligi. veliko je pitanje da li postoji i jedan NBA tim spreman da Andersonu pruži slobodu u organizaciji koja je ovom momku neophodna. Tanka linija između nove dvometraške plejmejkerske senzacije i još jednog rezerviste na poziciji krila se povlači negde baš na ovom mestu. Takođe, razlog za brigu postoji i na drugoj strani terena. Još jedno od pitanja koje se otvara je, koga će to u NBA Anderson moći da čuva? Eksplozivna krila ne sigurno, brze i prodorne plejmejkere takođe. Kada se malo bolje pogleda, izgleda kao da bi Anderson u NBA ligi bez većih problema mogao da čuva samo sebe. I možda Rymonda Feltona. Kyle Anderson je takođe sporadičan šuter. Ima jako visok izbačaj i može lako da šutira preko rivala, ali i dalje nije neko ko rešeta mrežice spolja i verovatno to neće nikada ni biti.

Draft prognoza: sredina prve runde, verovatno i jedna od najvećih krađa, ako sve prođe kako treba

Best case: Andre Miller/Boris Diaw

Prospekt: All Star igrač

Doug McDermott

Creighton, krilo, 203 cm, 102 kg, raspon ruku 206 cm, 22 godine

33.7 min, 26.7 p, 7.0 sk, 1.6 as, 53% iz igre, 45% za tri, 86% sa penala

Prednosti: Košgeter. Oscar Robertson, Danny Manning, Larry Bird, Allan Houston, David Robinson,… sve su to legende koledž košarke koje su ostale na večnoj listi strelaca iza Creightonovog čuda Douga McDermotta. Da ne spominjemo sve ostale, lakše je nabrojati igrače koji su u istoriji NCAA postigli više poena od McDermotta: nedodirljivi Pistol Pete Maravich, Freeman Williams, Lionel Simmons (za malo da napišem Messi, eto šta ti je Svetsko prvenstvo) i čovek po kojem se zove titula za najboljeg strelca Evrolige – Alphonso Ford. Dakle, od svih igrača koji su ikada zaigrali košarku na bilo kom od univerziteta, samo ova četvorica su dala više koševa od McDermotta. To dovoljno govori, zar ne? Ok, Doug je igrao na miki-maus koledžu, reći će mnogi, ali nije Creighton baš tolika rupa. Osim toga, McDermott je sipao i protiv velikih i srednje velikih programa, pogotovo od kako je Creighton prešao u Big East: 30 poena San Diegu, 33 Nebraski, 35 Xavieru, 28 Butleru, 39 Villanovi, 45 Providence-u, 30 LA Lafayette-u i to sve samo ove sezone. Btw, svi navedeni koledži su se pojavili na završnom turniru. McDermottovi procenti su ono što je zanimljivo, 26.7 poena po meču u seniorskoj sezoni, uz 53% šuta iz igre i 45% za tri! U juniorskoj sezoni je čak stigao do 23.2 poena uz 55% iz igre i 49% za tri! Štaviše, u svakoj od svoje 4 sezone u NCAA, McDermott se nije spuštao ispod 53% iz igre i 40% van linije 6,32. Dakle, McDermott je vrhunski strelac koji pogađa u gomilama uz visoke procente šuta. Šta vam više treba? McDermott je sposoban da se spusti i postuje nižeg igrača, da se izvuče na kobeovski fadea-way ili dirkovski fall-away šut sa jedne noge, ne beži od kontakta, koristi horog, floater, prodor, sve što je potrebno da se ubaci lopta u koš. Iako možda izgleda kao neko kome biste stalno tražili zemlju u igri amerikanca, McDermott je solidan atleta, pokretan, jako dobro se kreće na terenu, a i 92cm odraza se ne mogu nazvati baš mačvanovskim. Doug je rođeni lider, izuzetno inteligentan igrač visokog košarkaškog IQ-a, što i nije čudno za trenerovog sina, nesebičan, i pored visokih brojki, nije neko ko siluje po svaku cenu. Sve u svemu, skoro sa savršen napadač.

Mane: McDermott se rodio dvadesetak godina prekasno. Pre dve decenije, sada bismo pričali o potencijalnom novom Birdu, ali ovako, moderna košarka nije baš najspremnija za Dougove finese. Atletski i fizički, McDermott izgleda kao da nema šta da traži u najjačoj ligi. Nije dovoljno eksplozivan za krilo, nije dovoljno visok za četvorku. Izgleda kao da će stalno lutati između ove dve pozicije. Pod košem neće predstavljati neku ekstremnu opasnost, s obzirom da će biti lak plen za NBA dugajlije koji samo čekaju smeč. Teško je zamisliti da će među najboljima moći da ponovi sve ono što je prikazao na koledžu. Kao i za još par igrača iz klase, i njegova sudbina zavisi od sistema u koji će upasti. Nije baš igrač koji će procvetati gde god da ga posejete. Pogotovo je pod znakom pitanja njegova odbrana, koja ni na koledžu nije bila baš maestralna. Doug McDermott je razorno oružje za koje vam treba dobro uputstvo za korišćenje.

Draft prognoza: top 10

Best case: Dirk Nowitzki

Prospekt: Starter, potencijalni All Star

 

Stealovi

 

Svaki draft obraduje nekog od vlasnika klubova koji je imao više sreće nego pameti da ubode vrhunskog igrača sa neke smešne pozicije. Da li je baš tako? Sreća nije jedino što vam je potrebno da ukradete vrhunski izbor na draftu. Potrebno je da čitate blog.

Gary Harris

Michigan State, bek, 193 cm, 95 kg, raspon ruku 200 cm, 19 godina

32.3 min, 16.7 p, 4.0 sk, 2.7 as, 43% iz igre, 35% za tri, 81% sa penala

Prednosti: Harris je još kao osamnaestogodišnjak pokazao da ima šta da pokaže. Sa devetnaest je već postao zver. Bivši Mr Basketball najkošarkaškije američke države Indiane napredovao je sigurnim koracima od zvanja McDonalds All Americana preko Big Ten freshmana godine do nekoga o kome se priča kao igraču koji može da zainteresuje mnoge na sledećem draftu. Garry je jedan od onih bekova koje NBA liga dugo čeka. Odličan napadač, dobar atleta, veoma dobar šuter iz mesta i iz driblinga, solidno građen, nesebičan, naviknut na timsku igru trenera Toma Izzo-a, ubitačan sa perimetra, poludistance i iz prodora, a uz sve to i jako dobar defanzivac koji može da brani obe bekovske pozicije, veliki borac spreman da igra i kada je povređen, neko ko obožava da preuzima odgovornost kada se rezultat lomi i pri tome se ponaša kao da ima 39, a ne 19 godina, a u sve to i trenerov miljenik, vredan, poslušan i radan. Harris pokazuje osobine starih dobrih bekova koji sve rade lagano, bez velike pompe i upadanja u kadar po svaku cenu. Može komotno da odigra svoje minute i na poziciji pleja, da dobro postavi napad, organizuje akciju za saigrača ili izbori sopstveni šut. Izuzetno agresivan u odbrani, odličan kradljivac (skoro 2 ukradene u prošloj sezoni), ali i jako dobar u odbrani 1 na 1 sa napadačem. Pokazuje osobine lidera, i to onog pravog, koji vodi svojim primerom.

Mane: Glavni razlog za to što nije među najzvučnijim imenima ovogodišnjeg drafta je njegova solidna, ali nedovoljno lebronovska građa, visina i eksplozivnost, ako prokleto neophodna modernom beku. U NBA će verovatno imati prilično jednodimenzionalnu ulogu catch&shoot ili spot-up šutera. Harris je samo prosečan ball-handler, prosečnog prvog koraka i brzine koja će ga dosta koštati u duelima sa vrhunskim defanzivcima. Bilo bi šteta videti ovog momka u NBA isključivo kao nekoga ko trči između blokova i otvara se za šut, ali u ovom trenutku to izgleda kao najrealnja opcija. Naravno, uvek postoji mogućnost kasnijeg cvetanja, bilo kroz popravljanje eksplozivnosti neophodne za jednog slashera, ili kroz prebacivanje na poziciju jedan uz popravljanje eksplozivnosti neophodne za jednog slashera. Gary Harris je još uvek više projekat nego oformljen igrač.

Draft prognoza: top 20

Best case: Da ne idemo mnogo daleko, Bradley Beal.

Prospekt: Starter

Nik Stauskas

Michigan, bek, 198 cm, 94 kg, raspon ruku 202 cm, 20 godina

35.6 min, 17.5 p, 2.9 sk, 3.3 as, 47% iz igre, 44% za tri, 82% sa penala

Prednosti: Najbolji šuter ovogodišnje draft klase, bar kad su igrači u žiži u pitanju. Nakon što se prošle sezone stidljivo pojavio u ulozi specijalca u Burkeovom Michiganu, ove godine je preuzeo čitav tim u svoje ruke. Od igrača zaduženog da stoji na perimetru i prangija čim ugleda beonjače, postao je bek koji jako dobro kreira sopstveni napad. Satauskas je pre svega čisti šuter litvanske krvi. Njegovih 44% šuta za tri poena na velikom uzorku to jako dobro pokazuju. Mehanika i tehnika šuta gotovo perfektni, kao i brzina izbačaja. O preciznosti dovoljno govore statističke kolone i youtube klipovi. Šut iz catch&shoot situacija je ubitačan, uz to je i dodaje odličnih 39% šuta iz driblinga, kao i nakon finte šuta. Stauskas je pokazao zavidne liderske sposobnosti nakon odlaska Burke-a, kao i petlju za rešavanje velikih mečeva. U drugoj sezoni na koledžu je uveo i neke novine poput dobre igre dva na dva i polaska u prodor u stretch situacijama. Stauskas nije spektakularan finišer, ali ima sasvim solidne fizikalije i nemojte se iznenaditi ako ponekad proleti kroz reket i zakuca dvema rukama. Ukoliko bude biran posle 15. pika, Stauskas sigurno ulazi u kategoriju stealova.

Mane: Stauskas je klasičan beli šuter. Ništa više, ništa manje od toga. Atleticizam, raspon ruku i eksplozivnost mu nisu bile jače strane ni u univerzitetskoj konkurenciji, da ne spominjemo NBA. Uz to, često je bio oslobođen odbrambenih zadataka kao što štrebera oslobađaju časova fizičkog, iako nema loše gabarite za solidnog defanzivca. U nedostatku nadljudskih fizikalija neophodnih za današnje bavljenje košarkom, Stauskas je osuđen na rolu specijalca van linije za tri poena a la Steve Kerr ili Mark Price. Ukoliko nastavi vidljiv napredak u uvođenju novih segmanata napadačke igre, poput prodora i realizacije na samom obruču, mogao bi da dostigne nivo Claya Thompsona recimo, odnosno sasvim solidne in and out pretnje, ali to je za sada pod velikim znakom pitanja.

Draft prognoza: top 20

Best case: Wesley Person

Prospekt: Starter

Shabazz Napier

UConn, plej, 185 cm, 83 kg, raspon ruku 191 cm, 22 godine

35.1 min, 18.0 p, 5.9 sk, 4.9 as, 43% iz igre, 40% za tri, 87% sa penala

Prednosti: Šampion. I to dvostruki. Ako je prvi put to postao odmaranjem Kembe Walkera, ova druga titula je u potpunosti samo njegova. Napier je rođenio pobednik. Izuzetan karakter, liderske sposobnosti i osobine pravog vođe. Obožava da igra najznačajnije trenutke najznačajnijih mečeva. Solidan je dodavač zahvaljujući dobrom pregledu, ali je ipak neko ko prvenstveno predstavlja napadačku opciju broj jedan. Izuzetan šuter, kako iz driblinga, tako i iz mesta. Jako brz izbačaj i odličan step back mu pomažu da neutrališe visinske nedostatke i oslobodi se za šut. Izuzetan u promeni ritma i tempa meča. Odličan organizator i dirigent. Iznenađujuće dobar skakač za svoju poziciju i visinu. Fantastičan defanzivac na loptu, izuzetno agresivan, brz i uporan. Odlično koristi blokove, jako dobar i nizak dribling i eksplozivan prvi korak nakon kojeg neustrašivo napada više igrače. Solidan floater. Jako dobar u iznuđivanju faulova i siguran sa linije penala. Odličan u tranziciji. Ogromno samopouzdanje i vera u sopstvene mogućnosti. Ima potencijal da ostavi svoj trag u ligi.

Mane: Napier nije plejmejker u pravom smislu te reči. Ne čini saigrače boljim. To jako dobro znaju Andre Drummond i Jeremy Lamb koji su pored njega izgledali kao najobičniji statisti. U ranijim sezonama, Napier je igrao u paru sa Ryan Boatright-om, koji je igrao pravog pleja, dok je Shabazz bio još jedna niska dvojka. 80% napada drži loptu u svom posedu. Napier nikada neće biti novi Iverson. Ranije je često upadao u serije toplo-hladno iz kojih je često na silu pokušavao da se izvuče. Problematična selekcija šuta. Sa skoro 23 godine ne izgleda neko koga čeka veliki upside, manje-više je formiran igrač. Neko ko traži preveliku pažnju saigrača. Napier je izuzetan napadač, ali ponekad izgleda kao da pokušava da uradi previše. Visina i atleticizam su mu ipak veliki, možda i preveliki nedostatak. U NBA je odavno prošlo vreme plejmejkera ispod 190cm. Gotovo iste šanse da bude solidni backup ili čak starter sa zavidnim uspehom, kao i da potpuno iščezne.

Draft prognoza: sredina prve runde

Best case: Brevin Knight/Damon Stoudamire

Prospekt: Starter

Tyler Ennis

Syracuse, plej, 188 cm, 83 kg, raspon ruku 201 cm, 19 godina

35.7 min, 13.0 p, 3.4 sk, 5.5 as, 41% iz igre, 35% za tri, 77% sa penala

Prednosti: Ennis je jedan od retkih čistih plejmejkera, pass-first orijentisanih, kako bi po definiciji pleja i trebalo biti. Ovo nikako ne znači da nije scorer, jednostavno, prilike da postiže poene su mu uvek plan b, što čini idealan mentalni sklop jednog pleja. Već sam napisao u jednom od prethodnih postova, da kao trener mogu da biram kod kog koledž igrača bi mi bila lopta kada se lomi rezultat, bez razmišljanja bih izabrao Tylera. Čitave sezone me zapanjuje njegova hladnokrvnost i sposobnost kontrolisanja pritiska kao da ima 19 godina iskustva, a ne života. Ennis ne pravi mnogo grešaka, siguran je sa loptom i ta sigurnost se povećava proporcionalno pritisku, važnosti meča i vremenom trajanja meča. Odličan je u postavci napada, jako dobro diriguje igrom i pronalazi saigrača u najboljoj poziciji. Jako dobar u igri dva na dva, odlično koristi blokove i prati kretnje saigrača. On nije najveći, najbrži i najeksplozivniji plej koga ste videli, ali jako dobro koristi ono što mu je dato. Odlično kontroliše ritam, ima jako dobre promene kretnje i pored limitirane eksplozivnosti uspeva da nađe svoj put ka košu. Odličan floater šut, solidan je i kada napada direktno na obruč, iako mu igra above the rim sigurno nije jača strana. Ennis i te kako zna da postiže poene. Štaviše, bio je najbolji strelac U19 prvenstva sveta, pre Šarića, Exuma, Smarta, Gordona i mnogih drugih kolega iz draft klase. Ennij je jako dobar šuter spolja, mada to ne izgleda tako pre svega jer ne forsira šut po svaku cenu. Odličan šuter iz driblinga. Izuzetno cool lik, nikada previše ne poleti, nikada ni ne padne u depresiju. Izuzetan floor general. I na sve to, ima samo 19 godina.

Mane: Sasvim je jasno da Ennis nema brzinu Kembe Walkera, skočnost Johna Walla ili eksplozivnost Westbrooka. Ennis ima veliki broj ukradenih lopti u sezoni, ali pre svega zahvaljujući specifičnoj zonskoj odbrani Syracuse-a. Kao i većinu igrača Jima Boeheima, još uvek nismo upoznati u njegove kvalitete 1 na 1 defanzivca. To će mu biti polazna tačka za štrebanje preko leta. Čini se da nema dovoljnu brzinu lateralnih kretnji da isprati vrhunske NBA plejmejkere, kao ni snagu da odbrani bilo koga na postu u rotaciji. Ennisov šut je dobar, ali još uvek nije na nivou ozbiljne pretnje sa perimetra. Previše često koristi floater u nemogućnosti da probije do samog obruča. Nije igrač koji će voditi ekipu, najbolji je kada deluje iz drugog plana uz jednog ili dva dominantna saigrača.

Draft prognoza: sredina prve runde

Best case: Tony Parker/Mike Conley

Prospekt: Starter, potencijalni All Star

Adreian Payne

Michigan State, krilni centar/centar, 208 cm, 111 kg, raspon ruku 223 cm, 23 godine

28.1 min, 16.4 p, 7.3 sk, 1.3 as, 50% iz igre, 42% za tri, 79% sa penala

Prednosti: Payne je postao opasan igrač u svojoj seniorskoj karijeri na koledžu. Ne samo da je sezonu završio sa preko 16 poena po meču, već je pri tome pokazao i zavidnu efikasnost: 54% za dva, 42% za tri i 79% sa penala. Takođe, Payne je poene postizao na nekoliko različitih načina: igrom na niskom postu, u tranziciji, iz pick&pop akcija, kao spot-up šuter ili prodorom posle driblinga. Glavna njegova prednost je sposobnost da bude inside/outside opasnost. Payne je izuzetno snažan i agresivan igrač, fantastičnih fizikalija i raspona ruku koje dobro koristi da nađe svoje mesto pod košem i poentira na niskom postu, ali uz to ima i mekanu ruku i jako dobar šut, štaviše iznenađujuće dobar, uz domet van linije za tri poena, barem na koledž nivou. Payne nije bio poznat kao stretch opcija veći deo karijere, ali je tu novinu uveo na pravi način prošle sezone kažnjavajući veliki broj situacija kada je ostavljen sam na perimetru. Payne je dovoljno eksplozivan da zaobiđe defanzivca koji ga usko čuva i da pri tome agresivno napadne obruč. Dugačke ruke i solidnu građu odlično koristi u defanzivi i u borbi za skok ili poziciju pod košem. Solidna leđna tehnika i snalažljivost pod košem. Veoma vredan radnik i veliki borac. Izuzetan atleta, fantastičan na takmičenjima u zakucavanju na koledž nivou. Odlično odigran završni turnir, pogotovo 41 poen ubačen Delaware-u mogu popraviti njegovu draft poziciju.

Mane: Pre svega igra u odbrani. Za nekoga takve skočnosti, fizičke snage i raspona ruku očekujete da bude mnogo bolji defanzivac, pogotovo na niskom postu. Fizička ograničenja se pre svega odnose na njegov dijagnostikovani problem sa kapacitetom pluća, zbog čega je upitan njegov učinak pod velikim naporima. Mehanika šuta još uvek nije na zavidnom nivou, spor izbačaj i spuštanje lopte do struka pri dizanju na šut mu mogu praviti veliki problem na višem nivou takmičenja. Ne pokazuje dovoljno u igri zavidne fizikalije i atleticizam. Dešavaju mu se prazni minuti kada se jednostavno ne primećuje na turniru. Nedovoljno dobar osećaj za igru i pogotovo za kretnje saigrača. Sa 23 godine teško se može nazvati projektom i igračem sa potencijalnim upside-om.

Draft prognoza: Sredina/drugi deo prve runde

Best case: Robert Horry

Prospekt: Solidan backup/starter

Bryce Cotton

Providence, plejmejker, 185 cm, 75 kg, raspon ruku 188 cm, 21 godina

39.9 min, 21.8 p, 3.5 sk, 5.9 as, 42% iz igre, 37% za tri, 85% sa penala

Prednosti: Razlog zašto se Bryce Cotton nalazi u grupi potencijalnih krađa drafta je taj što najverovatnije neće ni biti draftovan. Ipak, ako se neki dalekovidi generalni menadžer ipak odluči da svoj pik druge runde potroši na Cottona, mogao bi da dobije jednog paklenog igrača. Sa 22 poena po meču u seniorskoj sezoni, četvrti najbolji strelac u istoriji Providence-a je završio priču na koledžu i na putu je da postane profesionalac. Cotton je prototip combo beka, stvari koja je u NBA poželjna koliko i pacifista na sajmu poluautomatskog oružja. Cotton je na početku svoje karijere igrao na poziciji dva, i to jako uspešno. Njegov fantastičan šut, mek i lak izbačaj i savršena mehanika kombinovana sa odličnom kretnjom bez lopte i izvlačenjem iz blokova načinili su ga ozbiljnom catch&shoot pretnjom. U juniorskoj sezoni je prebačen na mesto pleja i jako dobro se snašao u toj poziciji, postavši i lider Big East konferencije sa 6 asistencija. Ipak, ostao je alfa i omega tima koji jednostavno nije imao sreće na završnom turniru. Ni to nije dovoljno da bude smatran legitimnim pikom drafta, iako je na workoutu Sacramento Kingsa oborio rekord sa 15 uzastopnih trojki za 53 sekunde. Cotton nije klasičan plejmejker, ali zna dobro da odigra za druge. O njegovoj sposobnosti da predvodi tim dovoljno govori karijera na Providence-u, gde bukvalno nije izlazio iz igre. Osim toga, Cotton je i solidan atleta, sposoban da probije prvu liniju, veoma brz i eksplozivan i zahvaljujući odličnom odrazu (101cm) sposoban da odigra i iznad obruča. Odličan je u kontroli lopte i jako dobro koristi fintu šuta za polazak u dribling. Pre svega, Bryce Cotton je izuzetan radnik, lak za treniranje, poslušan, vredan, skroman i uporan. Jednom rečju, dobar čovek.

Mane: JJ Barea, Nate Robinson i Patty Mills su se nekako provukli, ali generalno NBA liga nije najprijatnije utočište za plejmejkera visokog 185cm koji baš i nije pravi plejmejker. Njegove mane je lako nabrojati: nedovoljna visina i snaga, nedostatak urođenog osećaja za asistenciju i nedefinisana pozicija na koledž nivou. Za nekoga malo, ali za Cottona se može pokazati i previše za snove o NBA ligi. Ipak, ako ne uspe sa te strane bare, zna se koji kontinent će ga čekati raširenih ruku.

Draft prognoza: kraj druge runde/nedraftovan

Best case: Steph Curry

Prospekt: Backup, potencijalni starter

 

Bustovi

Svaki draft ima svoje promašaje po kojima se pamti. Evo nekih igrača po kojima bismo mogli da pamtimo ovaj:

Noah Vonleh

Indiana, krilni centar, 208 cm, 109 kg, raspon ruku 224 cm, 18 godina

26.5 min, 11.3 p, 9.0 sk, 1.4 blk, 52% iz igre, 72% sa penala

Prednosti: Izuzetna fizička građa i monstruozan raspon ruku. Idealna građa za NBA četvorku. Solidan šut spolja, potencijal za stretch četvorku u budućnosti. Vrhunski atleta, jako dobro koristi svoje predispozicije u skoku. Solidan u post igri iako je još uvek u razvoju. Veoma brz i iznenađujuće dobar u kontroli lopte. Jako agresivan u ofanzivnom skoku. Odlično se kreće po terenu, jako dobar u tranziciji. Veliki potencijal, posle Gordona najmlađi na draftu.

Mane: Budućnost. Previše toga u Vonlehovoj igri se zasniva na prognozi šta bi mogao da bude. Tako to ide sa velikim potencijalima, ali u ovom trenutku Noah je jednostavno premlad i previše sirov za bacanje u vatru. Stavljanje ovakvog talenta na listu potencijalnih promašaja je veliki rizik sa moje strane, svestan sam toga, ali jednostavno mislim da je isto tako veliki rizik birati ovog momka kao top 10 pikova jedne od najjačih klasa ikada. Da govorimo o kraju prve runde, ovo bi bio pun pogodak, ali stavljanje među 5 najboljih u klasi mi nekako ne pije vodu. Pitanje je koliko će liga biti spremna da čeka na njega. Vonlah bi lako mogao imati vrhunsku allstar karijeru, čak i prestići best case scenario (u njegovom slučaju Chris Bosh), ali je mnogo toga u vezi njega pod velikim znakom pitanja. Noah nije dovoljno snažan za borbu sa NBA centrima. Dodavanje mišićne mase na solidan okvir bi moglo da bude kontraproduktivno i rezultuje gubljenjem brzine, šuta i atleticizma, osnovnih atributa. Napadačka igra Vonleha se samo naslućuje, još mnogo rada mu treba da bi mogao da se upusti u koštac sa najvećima. Daleko od razvijenog osećaja za igru, opet nešto što ide sa godinama, previše razmišlja u nekim trenucima. Slaba kretnja u odbrani, ne koristi dovoljno atletske predispozicije, čersto lako ulazi u probleme sa faulovima. Nije toliko skočan koliko možda izgleda zbog raspona ruku. Ni na koledžu nije pucao od samopouzdanja. Šut dobar, ali još uvek potrebno dosta poliranja. Jednostavno, mislim da je previše mlad za surovi svet NBA lige. Godina više koledža mu ne bi mnogo škodila.

Draft prognoza: top 5

Best case: Chris Bosh

Zach LaVine

UCLA, plejmejker/bek šuter, 196 cm, 82 kg, raspon ruku 204 cm, 19 godina

24.5 min, 9.4 p, 2.5 sk, 1.8 as, 44% iz igre, 37% za tri, 69% sa penala

Prednosti: Atleta u svakom smislu te reči. LaVine je već impresionirao mnoge na preddraft testiranjima svojim odrazom od 105cm, među 25 najboljih rezultata u istoriji testiranja (zvanično najbolji je D.J. Stephens sa 117cm odraza od prošle godine, prate ga Kenny Gregory i Muggsy Bogues). LaVine je eksplozivan, brz, izuzetno agresivan i atraktivan. Ubitačan u tranziciji. Solidan šuter spolja, i kao spot-up i kao šuter iz driblinga. Eksplozivan polazak u dribling. Odlična meta za alley-oop dodavanja.

Mane: Draft bust koji samo čeka da se desi. LaVine je za mnoge došao pravo ni od kuda ove sezone. Istina, bio je solidan prospekt i u srednjoj školi, ali niko tada nije o njemu mogao da priča kao o lottery piku. LaVine ni na UCLA nije imao mesta u prvoj postavi, pored Jordana Adamsa i Kyle Andersona, pa je teško očekivati da će imati instant učinak u NBA. On nije plejmejker, iako je igrao na toj poziciji, jer definitivno ne poseduje organizatorske sposobnosti, kontrolu lopte, pregled terena i osećaj za pravovremenu asistenciju i kontrolu tempa. Takođe, nije ni bek šuter, jer jednostavno nema toliko dobar i siguran šut, kao ni kretnju bez lopte i istrčavanje iz blokova za catch&shoot prilike, iako se dosta popravio u tom segmentu igre. LaVine nije igrač koji dobro koristi situacije 1 na 1 i kreira prostor za sopstvene poene. Njegova napadačka igra često zavisi od toga koliko praznog prostora ima između sebe i obruča. Ne koristi dovoljno fantastične predispozicije da iznudi faul, retko je na liniji penala. Fizički teško da može da izdrži duele sa snažnim rivalima. Nedovoljno čvrst u kontaktu. I njemu će trebati par godina da razvije pun potencijal. U ovom trenutku, kada je NBA liga u pitanju, izgleda kao legitiman učesnik takmičenja u zakucavanju, ništa više.

Draft prognoza: lottery

Best case: Gerald Green

Aaron Gordon

Arizona, krilo/krilni centar, 206 cm, 102 kg, raspon ruku 212 cm, 18 godina

31.2 min, 12.4 p, 8.0 sk, 2.0 as, 49% iz igre, 42% sa penala

Prednosti: Zamislite, još jedan atleta. Atraktivan, agresivan, eksplozivan i sve što ide uz to. Ne beži od kontakta, gotovo uvek napada direktno na obruč. Izuzetan skakač, jako dobar u ofanzivnom skoku, agresivan i pokretan, težak za zagrađivanje. Vrlo pokretan, odlično se kreće i otvara za alley up pasove. Solidan prvi korak i polazak u dribling. Izuzetan defanzivac, sposoban da brani niže i brže igrače kao i više i snažnije, dobro se spušta u defanzivni stav i odličnim kretnjama prati rivala. Izuzetan osećaj za blokadu i skočnost mu donose mnogo rampi. Jako dobro pomaže u odbrani. Ne štedi se, igra sa dosta energije, veliki borac. Najmlađi igrač na draftu.

Mane: Skoro sve što je napisano za LaVine-a može se primeniti i u Gordonovom slučaju. Osim što nema nikakav šut. Gordon nema snagu ni visinu za unutrašnju igru, fundamentalni nedostaci igre na niskom postu, pogotovo leđne tehnike, su više nego očigledni. Takođe, nema dovoljnu brzinu, a pogotovo ne šut sa perimetra da bi uspešno igrao na poziciji tri. Njegov napadački potencijal se zasniva na tome koliko će otpadaka pokupiti u napadu ili dobiti alley up paseva. Američka verzija Jana Vesely-a. Sporadičan šuter, nema dobru mehaniku šuta, kao ni rang za šut van linije za tri. Spor izbačaj i gotovo potpuno odsustvo rotacije lopte pri šutu. Izuzetno slab sa linije penala. Često pravi korake u polasku i to ne samo po evropskim, već i po NBA pravilima. Još jedan od mnogih atletskih zveri bez mnogo košarkaškog šmeka. Takvi danas prolaze u modernoj košarci i gotovo uvek im se nađe neka uloga, ali su daleko od franšiznih igrača koji prave razliku. Izgleda da takva sudbina čeka i mlađeg Gordona. Na ovom draftu sigurno ima boljih pikova za lottery od njega.

Draft prognoza: lottery

Best case: Kenneth Faried

Rodney Hood

Duke, krilo, 203 cm, 98 kg, raspon ruku 204 cm, 21 godina

32.9 min, 16.1 p, 3.9 sk, 2.1 as, 46% iz igre, 42% za tri, 81% sa penala

Prednosti: Rodney Hood izgleda kao još jedno NBA krilo, solidne građe i visine, fino se kreće po terenu, šutira, zakucava,… Jedan je od boljih šutera u klasi, mehanika šuta je odlična, izbačaj visok i pravilan, a domet pokriva i NBA trojku. Hood je dobar napadač, koristi greške defanzivaca i sav prostor koji mu je dat, ne trudi se da uradi bilo šta spektakularno, već jednostavno završava akcije, što mu je i najveća vrlina. Na Duke-u je u small ball postavci često igrao na četvorci gde je odlično koristio svoje stretch sposobnosti da raširi odbranu. Odličan u pick&roll i pick&pop igri.

Mane: Hood je još jedan od igrača za koje je planirano da mnogo više procvetaju u prethodnoj koledž sezoni. Nakon transfera sa Mississippi State-a dobio je punu slobodu kod Krzyzewskog, ali je uglavnom ispoljio svoje mane. Slab kada treba da iskreira sopstveni šut. Nevidljiv u odbrani. Ponekad izgleda kao da se ne trudi uopšte, drugi put kao da jednostavno ne zna da igra odbranu. I prosečno eksplozivna krila su ga sa lakoćom ostavljala van balansa i prolazila kao pored stolice. Kada je igrao četvorku nije imao gotovo nikakvih šansi da fizički parira snažnijim rivalima. Aligatorski raspon ruku mu sigurno ne pomaže mnogo u ovom segmentu igre. U napadu sve počinje i završava se šutem. Hood nije atleta, pogotovo ne po modernim shvatanjima, igra previše mekano, beži od kontakta i uglavnom se njegova uloga svodi na spot-up šut iz ćoška. Gotovo ni ne učestvuje u skoku. Ako promaši prvih par šuteva bukvalno ispari sa terena. Ja ne bih trošio pika prve runde na njega.

Draft prognoza: sredina prve runde

Best case: James Jones

U nastavku posta, pročitajte o iznenađenjima i igračima koji nisu u prvom planu, ali mogu ostaviti značajan trag u budućnosti.