Mala matura

Ovosezonsku temu našeg slavnog Partizana bih pokrenuo pod jednim specifičnim nazivom, a to je “МALA MATURA.” Zašto baš mala matura? Legitimno pitanje… ali evo nekoliko sledećih redova ću pokušati da vam predstavim svoj ugao gledanja i objasnim zašto je upravo ova metafora izabrana da opiše predstojeću sezonu košarkaškog kluba Partizan.

Partizan se nakon odlične sezone 2019/20. našao u jednoj novoj situaciji, kao osmak na prelasku u srednju školu. Bio je najjači u školi, najstariji, mogao je da muva sve devojčice, znao je kako da se provuče za ocenu i slično. Tako smo i mi imali jak tim, imali smo veoma ozbiljnog i cenjenog trenera, imali smo prvo mesto u aba ligi, prednost domaćeg terena i sigurno mesto u top 8 Eurokupa. Izgledali smo konačno kao tim, znalo se ko šta može, šta radi i koliko igra (ruku na srce izuzetno me je nerviralo besumučno menjanje igrača na svakih 5 minuta i ravnomerna raspodela minutaže). Za sve to je bez sumnje apsolutno zaslužan trener, koji se nakon uspešne sezone, prve u kojoj je upravo on satavljao tim, ostvario neočekivano dobar rezultat. Oprostio se od kluba i otišao dalje. Logično, što se njega tiče, veoma profesionalno moramo priznati. Istim putem je otišao i naš prvi plej, čovek koji je pokazao prošle godine koliko je zahvalan igrač i koliko se podređuje timu kada treba. Takođe, rastali smo se Birčevićem, jednim veoma specifičnim igračem, njega čovek prosto ne može da ne gotivi, tu je uvek bio kada je našem Partizanu gorelo, i dobro se zna koliko ume i može. Imao je lošu sezonu, ali u onakvom timu je apsolutno značio i imao svoju ulogu.

Naš Partizan je sada već sazreo u odnosu na ranije sezone. Nemamo više neiskusknih igrača u timu (sem Trife, mada i njemu će ovo biti 3. seniorska sezona), svi su manje-više dokazani, nemamo stranca koji se adaptira na evropsku košarku, može se reći da imamo pravi seniorski tim, prošaran sa igračima sličnih karijera i mogućnosti. Uz to otprilike imamo sličnog trenera, onog koji je bio pomoćnik jednom velikom treneru, bio vođen od strane nekoliko najvećih evropskih trenera, ali i bio šef struke u “svojoj” Budućnosti (kratko, ali uspešno). Pokazao je u Budućnosti da ima karakter i svoje ja, što najbolje potvrđuje činjenica da je otišao iz kluba onog trenutka kada je saznao da mu se igrači u dilu sa upravom kockaju na svoje poene. Gospodski je podneo ostavku i otišao, pored toga što je imao odličan učinak od 8-1 u Aba ligi. Mislim da se tim i trener gađaju u nekom smislu potencijala, kvaliteta i što je najbitnije ambicija, što po mom misljenju nije uopšte loše.

Tim je ojačan u vidu jednog reprezentativnog igrača i dečka koji ima iza sebe nekoliko Evroligaških sezona u ozbiljnim sistemima-Dangubića. Neki će reći da mu je karijera u padu, da se vraća iz povrede, da je mogao negde drugo da igra ne bi dolazio u Partizan, ali isto to je važilo i pričalo se o Zagoru, Jaretu i Jankeli, pa su se snašli i pronašli kod nas i pokazali da “nisu zaboravili da igraju košarku.” Pored njega, pojačanje je Codi Miller-McIntyrer, klasični skorer, Evrokup igrač, solidnog iskustva, prva violina Cedevita Olimpije od prošle sezone i bivši igrač Zenita, mislim da se on u ovakav tim Partizana odlično uklapa i nameće kao neko ko će doprinositi poenima. Pored njih imamo povratnika u vidu Stefana Jankovića, koji jeste potencijal, ali je isto tako vruća glava i zna se šta se od njega može očekivati i u pozitivnom i u negativnom smislu.

Ekipi fali prvi centar i to je jedino pojačanje na kojem će se raditi do početka sezone, koji doduše niko ne zna kada nas čeka. Rekao bih solidan tim za Eurokup i jak za Aba ligu, ogromna prednost je ta što nam je praktično samo dva igrača zamenjeno i što je to isti tim od prošle godine kada su postignuti ozbiljni rezultati. Mislim da je i uprava, kakva-takva, pokazala ( ili samo paravan stavila), da mi želimo da ostvarimo velike rezultate i da nam je konačan cilj da budemo stalan učesnik Evrolige.

E, sada, kada su svi kriterijumi kolko-tolko uspostavljeni, kada je oformljen tim, dato poverenje treneru, data naznaka šta nam je cilj, idealan je trenutak za sve nas i naš Partizan, da nam ova uprava pokaže šta želi da napravi. Oni su sada na “maloj maturi” i treba da pokažu da li su, kao ovi igrači i većina košarkaških simpatizera našeg voljenog kluba (namerno nisam napisao “navijača”), spremni da se svim srcem i mogućnostima bore za veliki uspeh, ne osvrću ći se na druge. Ili su pak tu zbog nečeg drugog, a to je ono što se većina nas pribojava, a neki su i ubeđeni u to, a to je da budu marionete i da ispunjavaju naređenja sa vrha, da naš Partizan koriste za “mir u kući”, vođeni čuvenom Juvenalovom “hleba i igara.”

No bilo kako bilo, kao što dobro znamo, mi drugi klub nemamo, niti možemo da volimo, te ćemo uporno i glupo biti dosledni balkanskog mentaliteta i ako treba kao u Domanovićevoj “Dangi” pratiti slepog vođu, tj. naš Partizan i u beton ligi ako treba!

Ogrejaće, obasjaće…