Šta se dešava sa atinskim gigantima? (part 1)

PAO je godinama u problemu, od odlaska Željka (2012. godine), imaju problem naći kontinuitet i trenera koji bi mogao da se nosi sa njihovim bolesno visokim ambicijama. Situacija u klubskoj košarci u Grčkoj je, što se pritiska tiče možda i gora, nego kod nas u Srbiji. Navijači očekuju mnogo, uprava očekuje mnogo, klub je jedno od najvećih imena u ovom sportu na starom kontinentu, a sa druge strane u prethodnim godinama je kriza, koja je ozbiljno potresla Grčku dosta osetna kada su rosteri dva atinska velikana u pitanju. Pred svega toga drogirani vlasnik Dimitris Janokopulos konstantno ratuje sa Evroligom, doliva ulje na vatru i svima otežava posao… Takva atmosfera svakako nije najzdravija za sport, međutim Grci žive za košarku i OAKA je jedno od gostovanja na kojima nije baš najlakše igrati.

Kada pogledamo rezultate, u prethodnih 5 godina, Panatanaikos je u Evroligi ostvario 4 učešća u plej ofu, samo prethodne sezone nisu igrali plej of, jer je sezona prekinuta zbog pandemije. Međutim niti jednom, od četiri puta, nisu uspeli da se plasiraju na završni turnir, zanimljivo je da ih je u ovoj rundi poslednja dva puta izbacio Real Madrid. PAO već godinama muči muku i pokušava da se ojača i vrati na staze stare slave, što se tiče rostera, ali i možda onog bitnijeg-trenera, uglavnom su u pitanju. Konstantnost na klupi mnogo znači, a u Atini duže od 2 godine nije izdržao niko od odlaska Žoca. Od Pedulakisa, preko Saleta Đorđevića, Ćavija Paskvala i Rika Pitina, sve do toga da je ove sezone dugogodišnji asistent Vovoras dobio šansu na klupi posrnulog giganta.

Svima je jasno da PAO godinama polako sve više i više gubi renome i kvalitet, ekipa je najbolje izgledala u eri Paskvala, kada su bili četvrti u regularnom delu sezone. Od Majka Dzejmsa nisu uboli pravo pojačanje i krštenog igraca, a tim im je doživeo osipanje tokom godina, da bi na kraju letos otišao i Kalates. Odlaskom Kalatesa, Panata je izgubila svog glavnog igrača i apsolutnog lidera, od početka sezone Vovoras nije uspeo da nađe adekvatnu zamenu za Nika, te je PAO dugo bio i brod bez kormilara.

Ideja je bila dovesti igrača koji će da “glumi” Majka Džejmsa, prvi je bio pokušaj da Pjer Džekson to bude, jer je po karakteristikama sličan tip igrača, onda su raskinuli sradnju s njim i uzeli Skajsa koji je totalno limitiran igrač i dijametralan u odnosu na Džeksona. Na kraju su i njega otpustili i kao zamenu doveli Šelvina Meka. Mek je tu negde 1-2 što se kaže “nit smrdi nit mirise”, ali u decembru negde je shvatio i Vovoras da ne može da nađe i dovede startnog pleja u sred sezone i da kvalitetnog pleja nema na tržištu, pa je dao prakticno svu slobodu Nedoviću, a uz njega su Mek i Sent Ros dobili minute na pleju…

Kako se sezona odmicala, tako se priprodnom selekcijom nematnulo da je glavni igrač i lider krilni igrač Janis Papapetru, koji je pre par godina zapalio Grčku kada je iz Olimpiakosa prešao u Panatanaikos. Odmah pored Janisa, stoji Nemanja Nedović, kojem je dosta vremena trebalo da ubedi Vovorasa da on to može i da nema potrebe da se traži zamena. Kada je gusto i teško lopta ide kod njih dvojice, oni vuku tim i daju najveći broj poena (525 od 1.610 poena u dosadašnjem toku EL) i to sve izgleda tako kako izgleda, ne baš sjajno…

Roster ekipe je ove godine sastavljen od Evrokup ili rezervnih EL igrača, bez neke konkretne zamisli, bez repa i bez glave. Problem je što tu nema dovoljno kvalitetnih Grka, kao i što nema ni nekog ultra dobrog stranca, kao sto je to bio slucaj u nekim prethodnim godinama… Deluje da se polako u prethodne tri godine uspostavlja neki sistem, osnova tima je napravljena od Mitoglua, Papajanisa i Papapetrua, koji jesu EL igrači, samo sem Papapetrua niko nije ništa približno nosiocu. Tu je dodato i par drugih domaćih igrača nižeg kvaliteta. kao što su Bohoridis, Kalicakis, Kaselakis i Vujukas-koji ni ne igra. Na tu domacu osnovu je pridodato 7 stranaca, zanimljivih karijera, od kojih skoro niko nije bio nigde lider u svojoj prethodnoj ekipi. Igraci poput Erona Vajta, Sent Rosa, Nedovića, Zeka Augusta, Bena Bentila, Majka Fostera. Stvarno tanko i po imenima i po iskustvu i kvalitetu, ako na to dodamo da nisu uspeli već pola sezone da pogode i dovedu startnog pleja, i da je sastav često bio skraćen zbog gustog rasporeda i sitnih povreda, onda je kristalno jasno zašto su na deobi 15. mesta i skoru 7-13, nakon 20 odigranih kola…

Po mom mišljenju, PAO ove godine treba da igra fizičku košarku, sa jakom odbranom, sa puno kontakta, sa dosta trčanja i igre u tranziciji. Imaju odličan sajz, imaju atletski dobru ekipu, brze, jake, skočne igrače kao što su: Nedović, Vajt, Papapetru, Papajanis, August, Sent-Ros, Mitoglu, Benite, na to se dodaju Mek i Foster i dobije se jedna ozbiljna defanzivna ekipa. U napadu nisu preterano talentovani, nema tu nekog mađioničara niti vrhunskog skorera, te se nameće da je jedino rešenje timska igra sa dosta rotiranja, utrčavanja u leđa i korišćenja Papajanisa pod košem. Međutim, Vovoras je imao drugačiju zamisao, pa je ekipa izgledala dosta loše, solirali su, u odbrani je bilo šuplje, igralo se dosta sporo i bez neke potrebne energije, ali su vremenom izgledali sve bolje. A onda, poraz od Zvezde, pa i poraz u domaćem prvenstvu od najvećeg iznenađenja sezone, ekipe Lavria i Janakopulosu je izgoreo fitilj. PAO je otpustio Vovorasa. U tom trenutnku, to je bio vrlo zanimljiv potez, nekako mi deluje da su ili zakasnili ili požurili sa promenom trenera. Naime stvarno su loše igrali u početku, manji budžet, par promašenih pojačanja, ne tako bajna igra, ali mi deluje da su u zadnjih mesec dana počeli da hvataju neki ritam i da su se skockali. Da je otpupšten ranije, bilo bi mi očekivano, pogotov što je u pitanju ludi Dimitris, ali sada nakon što su se koliko tokilo uigrali, otkaz mi nije uopšte očekivana i dobra opcija. Sa druge strane, iskreno, nije ni bilo za očekivati da će biti strpljenja da se mlad i neiskusan trener istrpi.

Bilo kako bilo, umesto Vovorasa na užarenu klupu zeleno-belih seo je izraelski stručnjak Oded Kataš. Kataš je na neki način legenda Panate, gde je boravio kao igrač dve godine i pomogao im da osvoje Evroligu 2000. godine. U svojoj igračkoj karijeri kao bio odličan skorer, a kao trener je od 2004. godine uglavnom vodio izraelske timove, između ostalih i Makabi u sezoni 2007-08. i Hapel Jerusalim u prethodne tri sezone. Od 2017. godine Kataš je i selektor prvog tima izraelske nacionalne selekcije, sa kojom je obezbedio učešće na Eurobasketu 2022. godine.

Kataš je seo na klupu u dosta nezgodnom trenutku, praktično 48 časova pre prve zvanične utakmice i to u Evroligi i to u Istanbulu protiv Fenera koji je u tom trenutku bio u seriji od četiri uzastopne pobede. Kao što je i za očekivati, taj meč je PAO dosta ubedljivo izgubio čak 26 poena razlike (100-74). Međutim nakon tog poraza Katašova ekipa je zabeležila tri vezane pobede, u domaćem prvenstvu su pali Aris i Larisa, dok je u Evroligi u OAKI Kimki dosta lako savladan sa 94-78. U meču sa Fenerom, Kataš se upoznao sa igračima, dosta je rotirao i praktično je taj poraz bio neminovan, ali upravo u poslednje tri utakmice se moglo uvideti šta je njegova zamisao i koje uloge će kojim igračima biti podeljene. S obzirom da je glavni igrač Papapetru, bio povređen u pomenutom periodu, kao i američki bek Foster, Kataš je imao nešto kraću klupu. Primetno je da su pod njegovim vođstvom najduže na parketu boravili i najviše poena postizali Kostas Mitoglu (15,29,15 pts) i Nemanja Nedović (12, 21, 16 pts), dok su se neki igrači, poput Augusta, Bentila i Vajta, koji su bili u senci pod Vovorasom dobili konačno više prostora. Takođe primetna je drugačija uloga i kod ostalih domaćih igrača te su Bohoridis, Kaselakis i Kalicakis, dobili minute i upisivali se u strelce i protiv Fenera i protiv Himkija.

Kataš je i sam po dolasku izjavio da su Grčka, Atina i Panata uvek bili bitno mesto u njegovom životu i da voli taj klub, ali i da je svestan da je veliki pritisak na njegovim leđima, te pozvao navijače i upravu da budu strpljivi, čime se u startu lepo ogradio i postavio zdrave temelje za budući rad.

U nastavku sezone u Evroligi, mislim da su male šanse da se Panata domogne 8. pozicije i mesta u plej ofu. Mada s obzirom da imaju utakmicu manje i “samo” četiri pobede manje od Efesa, koji se nalazi na tom 8. mestu, apsolutno nije nemoguće da se stvari promene u narednih 14 utakmica. Kako je ovogodišnja sezona dosta čudna i poremećena pandemijskim uslovima, dosta ekipa je van forme, a opet konkurencija je dosta jaka te “svako malo” ekipe iz donjeg doma pobede nekog od favorita. Pored toga, za očekivati je da će Kataš ukoliko primeti da mu “fali” neki igrač insistirati na dovođenju nekog pojačanja, a nije isključeno da neko i “popije” otkaz.

Sa novim trenerom, oporavljenim Fosterom i tri pobede u nizu, PAO u ovonedeljno duplo kolo ulazi sa nešto više optimizma. Sutra ih očekuje gostovanje u Madridu, dok u petak u OAKU stiže Valensija, jedna pobeda u ove dve utakmice može dosta značiti četi Odeda Kataša u nastavku borbe za plej of.