EAST REGION – Duke i još neki…

Antoine | March 18, 2019 | March Madness, Predstavljanja, Toine's Madness - NCAA | No Comments

Ne možete da razumete zavisnika. Možete da pretpostavljate, da se čudite, osuđujete, saosećate, mislite da razumete. Ali nikada nećete razumeti. Ne krivim vas. Kako biste i mogli. Dok normalan svet razmišlja kako da iskoristi prolećni dan, šta mu od garderobe fali za lepo vreme ili kako da pregura još te dve nedelje do plate, ja razmišljam kako da uklopim pet prenosa na dva monitora, koliko minimuma sna telo može da podnese i može li Belmont da postane nova pepeljuga. I ništa manje žara tu ne postoji nego prošle godine. Ili godine pre. Madness i dalje vlada mojim sistemom. Zbogom okrutni svete, vidimo se ponovo u aprilu.

EAST REGION

Ovogodišnju priču krećemo sa Istoka. Region najboljerangirane ekipe koledž košarke u ovom trenutku. Region najveće košarkaške senzacije i najnovijeg novog LeBrona. Region Duke Bluedevilsa i Ziona Williamsona. Na prvi pogled, lagana šetnja do Mineapolisa za prvog favorita. Da li je baš tako?

Zion je ponovo na parketu. Sa njim u timu, Duke stvarno izgleda kao najbolji tim lige. Najdominantniji igrač koledž košarke još od titule Anthony Davisa na Kentucky-ju je sigurno neko u koga će svi gledati. Prema prvom utisku, povreda nije ostavila nikakvu posledicu na Zionove federe. Bez njega, Duke je dosta slabiji, ali je i dalje to tim prepun potencijala. Velika je verovatnoća da će Bluedevilsi među prvih pet pikova imati čak tri predstavnika. Nešto što je Calipari redovno radio na Kentucky-ju sada je učinio Krzyzewski – pokupio je krem srednjoškolske košarke. R.J. Barrett je drugi najbolji igrač koledž košarke, samo zato što je u senci leteće senzacije. Na duže staze, možda i igrač u najmanju ruku jednakog potencijala. Cam Reddish se još traži, ali je ubojito oružje iz trećeg plana i ta uloga mu savršeno odgovara. Ovaj trio početnika je glavni i odgovorni za 54 od 83 timska poena. Neko će reći da je to i previše. Taj neko će možda i biti u pravu.

Biti prvorangirani tim na Madnessu i ne znači baš mnogo. Pitajte Virginia Cavalierse kako su se proveli prošle godine. Poslednja najbolje rangira ekipa koja je osvojila turnir bila je ekipa Louisville-a pre šest godina. Nakon toga, najbolji uspesi prvorangiranih bio je Final Four. Duke nije bez mana, daleko od toga. Tri fantastična freshmana su na kraju dana ipak samo tri freshmana. Mnogo toga može poći naopako. Ukoliko ih ne krene šut, ukoliko Zion uđe u probleme sa faulovima, ukoliko im oduzmete tranziciju – sve su to scenariji u kojima je Duke daleko od nepobedivog tima. Prvo kolo neće biti izazov, ali zato u drugoj rundi već dolaze opasnije ekipe, pre svih UCF Golden Nightsi, koji bi mogli da predstavljaju kosku iz dva razloga – B.J. Taylor koji igra odlično i dominantni centar Tacko Fall, za koga Duke visinski nema odgovor. Osim toga, coach Johnny Dawkins je prvo igrao, a potom asistirao Krzyzewskom dugi niz godina.

Central Florida će morati prvo da izbori megdan sa Duke-om. Knightsi su tipična defanzivna ekipa, igraju na posed manje, kontrolisanim tempom i biće zanimljiv matchup za svakoga. U napadu igraju tek da se pređe na pola – više od 70 poena su postigli samo na sedam mečeva u sezoni, ali su zato među 30 najboljih odbrana lige. Njihov protivnik u prvom kolu biće VCU Ramsi, ekipa koje je i pored poraza od Rhode Island-a na konferencijskom turniru. VCU nema izrazitu zvezdu, štaviše, VCU nikad nema izrazitu zvezdu, ali su još od vremena Shaka Smarta poznati kao nezgodna ekipa na Madnessu. Po svemu sudeći, biće ovo duel za prestiž i priliku za izazov Bluedevilsima.

Michigan State je ekipa koja je možda i najviše napredovala u ovom delu kostura. Počeli su sezonu u senci rivala Michigana, ali su kako je godina odmicala, stigli i prestigli komšije, dobivši ih i u finalu Big Ten turnira i za malo im je izmakao naziv prvorangirane ekipe nekog od kostura. Radost posle pobede oduzelo je saznanje da su zaglavili na Duke-ovoj zemlji. Ali do njih ih čeka pakleni raspored – Louisville, Maryland, Minnesota, ali pre svih Bradley. Tim Bravesa je izbacio iz priče prošlogodišnju pepeljugu Loyola-Chicago i predvođen Brianom Wardle-om stiže na turnir. Bradley je odlična šuterska ekipa, ali Spartansi ne bi smeli da imaju problema. Imali su ih i previše – Tom Izzo je na svega nekoliko mečeva mogao da računa na ceo roster. Joshua Langford je rano završio sezonu zbog povrede, Nick Ward je malo bolje prošao i vratio se u pravo vreme, pa je Cassius Winston iskoristio prostor i postao glavna poluga tima, sa 19 poena po meču uz odličan šut iza linije za tri poena. Michigan State je kompaktna ekipa, jer Tom Izzo drugačije timove i ne vodi na Madness. Savim je realno da gledamo projektovano finale regona, Spartansi protiv Duke-a.

Treći favorit regiona, LSU Tigersi će imati teži zadatak i to već na startu. Najveći problem će predstavljati suspenzija trenera Willa Wade-a zbog nedozvoljenih radnji koje su nedozvoljene samo ako vas uhvate, kao i sve ostalo u životu. Tony Benford će sa klupe voditi jako talentovan tim koji je već pokazao snagu protiv Kentucky-ja i Tennessee-ja, predvođen odličnim Naz Ried-om i Tremontom Watersom. Veliki su favoriti protiv Yale-a, ali, mnogo više na papiru nego u praksi. Bulldogsi su već pokazali da znaju da naprave iznenađenje, prošli put su izbacili Baylor, a ove sezone dolaze kao šampioni Ivy lige, predvođeni odličnim Miye Oni-jem, za koga je lično Coach K rekao da će biti biran u prvoj rundi drafta, što je ogroman uspeh za igrača iz Ivy lige.

Virginia Tech na turnir stiže kao jedna od 10 najboljih trojkaških ekipa koledž košarke. Povratak Justina Robinsona nakon 12 mečeva pauze će u mnogome podići već dovoljno dobru atmosferu u timu. Sa njim u ekipi Hokiesi šutiraju 42.2 posto van linije za tri poena timski, što je podatak za svaki respekt. Pitanje je koliko će Robinson sam doprineti, ali su tu svakako Kerry Blackshear, jedan od najpotcenjenijih igrača koledž košarke i fantastičan prospekt u vidu Nickeil Alexander-Walkera. Saint Louis Bilikensi ne bi trebali da budu preveliki zalogaj. Na Madnessu su se našli nakon fantastičnog niza na Atlantic 10 turniru gde su izbacili favorizovane Davidson i St.Bonaventure, iako su regularni deo završili tek kao šesti u konferenciji. Javon Bess je odigra odlično u završnici i on će biti go-to igrač za Billikense.

Missisippi State stiže na turnir sa mnogo samopouzdanja koje se pre svega zasniva na dobrom šutu za tri poena. U sezoni pak nisu imali mnogo velikih skalpova, Auburn je verovatno najveći trijumf, a važe za ekipu koja gubi ogroman broj lopti. Oslanjanje na šut i nesigurnost u napadu nisu baš recept za pobede na Madnessu. Quinndary Weatherspoon je svakako glavni igrač tima i od njegovog raspoloženja će mnogo toga zavisiti. Liberty je i te kako sposoban za iznenađenje. Izbalansiran tim Flamesa će biti jako žilav protivnik. Pobede protiv UCLA-e, kada su direktno smenili Steve Alforda, i skorašnji vezani trijumfi nad Lipscomb-om donose ogromnu dozu sampopuzdanja timu koji igra bez velikih zvezda, sa 7 igrača koji ravnomerno raspoređuju poene. A iskustvo kaže da takve ekipe često budu kost u grlu.

Missisippi State svakako ne uliva sigurnost, ali šta tek reći za Maryland? Tokom cele sezone igraju nekonstantno, porazi od Illinoisa, Penn State-a ili Nebraske sigurno nije nešto što želite u cv-ju. Daleko od toga da nemaju kvalitet, Anthony Cowan Jr je jedan od najboljih igrača lige, Bruno Fernando donosi double double po meču, ali Terpsi gube svaku petu loptu u posedu. U prvom kolu im na megdan dolaze kvalifikanti, Belmont ili Temple, a sva je prilika da će to biti Belmont. Bruinsi igraju odlično, sa klupe ih predvodi Rick Byrd, a na terenu je glavna zvezda Dylan Windler, šuter koji svakoj odbrani može da zagorča dan i koji igra statistički nestvarnu sezonu. Maryland sigurno nije neprelazna prepreka.

Ne mogu u Louisville-u da se otkače od familije Pitino. Samo što je Rick završio, barem ternutno, svoju koledž priču i preuzeo zelene iz Atine, njegov sin Richard će pokušati da kao trener Minnesote sruši bivšu tatinu ekipu. Ne samo zbog ovoga, biće ovo fantastičan meč. Možda ne previše kvalitetan, ali sigurno zanimljiv i neizvestan. Oba tima su pokazala dva lica, Minnesota se uzda u odličnu formu na Big Ten turniru, dok je glavni adut Cardinalsa, kao u najboljim danima, fantastična odbrana. Oba ova tima su verovatno po kvalitetu zaslužila bolje startne pozicije.