MIDWEST REGION – Plava krv

Antoine | March 19, 2019 | March Madness, Predstavljanja, Toine's Madness - NCAA | No Comments

Poslednji, ali možda i najuzbudljiviji region u predstavljanju je Srednji zapad. Region prepun izazova, tradicije, kvaliteta. Tri tima šampionskog pedigrea i najbolji tim države u regularnom delu sezone garantuju dobru zabavu.

North Carolina je većinu sezone provela u senci Duke-a i Virginia-e, kao treći najbolji tim lige. I ta uloga im savršeno odgovara. Tar Heelsi su u top 10 timova lige u glavnim i ofanzivnim i defanzivnim kategorijama. Roy Williams kao i decenijama ranije forsira brz, napadački tempo, igrači su fenomenalne atlete, potporni stubovi tima su tri seniora startera i, kako to tradicija nalaže, jedan fenomenalni freshman – Coby White.

UNC na turnir stiže posle teškog poraza od rivalskog Duke-a u polufinalu ACC-a, što je njihov tek drugi poraz u poslednja dva meseca. Prethodni put, bolja je bila Virginia. Tar Heelsi su imali drugi najteži raspored u državi i navikli su da igraju protiv najboljih. Dobijali su i Duke (2 puta) i Gonzagu i Louisville, i Syracuse… To iskustvo će im biti i više nego neophodno u regionu krcatom kvalitetom, kakav je ovogodišnji Midwest. Tradicija koledža ne dozvoljava da u ekipi nemaju veliki potencijal – ovogodišnji tim predvode Cameron Johnson i Coby White uz podršku double-double mašine Luke Maye-a. Iona u prvom kolu ne bi smela da bude veći problem. Pogotovo činjenica da Galesi primaju 76 poena u proseku, čime su 278-a odbrana lige, previše porozno za potentan napad Tar Heelsa.

Duel Utah State Aggiesa i Washington Huskiesa u prvom kolu će biti matchup dve vrlo izjednačene ekipe. Utah State igra maljo bolji napad, Washington malo bolju odbranu, ali po kvalitetu oba tima predstavljaju suv prosek ovogodišnjeg turnira. Ekipe koje nisu dovoljno dobre da ih svrstate u red favorita ili pak ipotencijalnih iznenađenja, ali ni dovoljno loše da ih u startu otpišete. Utah State je u seriji od deset pobeda, gotovo su se prošetali kroz Mountain West turnir i najviše se uzdaju u formu Sam Merrill-a, koji je više od pola tima. Washington igra manje atraktivno i mnogo više timski, a Jaylen Nowell je prva zvezda tima. Sve u svemu, vrlo neizvestan duel.

Mečevi #5 i #12 odavno nisu dueli izrazitih favorita i autsajdera. Auburn na turnir stiže u fantastičnoj formi, dva puta u osam dana su savladali Tennessee i impresivno osvojili SEC turnir. Bekovski duo Bryce Brown i Jared Harper igraju izuzetno komplementarno, dopunjuju se u pravoj meri i nose svoj tim koji igra dobru, napadačku košarku, sa dosta šuteva za tri poena. New Mexico State je sve samo ne lagan rival. Aggiesi nisu poraženi još od početka godine, imaju odličan timski skok, što je Auburnova mana, i igraju veoma dobru odbranu. Takođe šutiraju dosta trojki, ali im unutrašnja igra obezbeđuje i plan B. Uz to su i dobro pokriveni u rotaciji u kojoj učestvuje čitava klupa, što je i neophodno za ekipu bez izražene zvezde.

Najbolja stvar za Kansas na ovogodišnjem Madnessu je ta da se Sweet 16 regiona igra u Kansas City-ju. Eto na šta je spao ovaj powerhouse kada se uzda najviše u geografiju… Jayhawksi kašljucaju. Da izbacimo eufemizme – Jayhawksi kašlju poput dugogodišnjeg asmatičara koji je prvi put probao tompus. Prvi put posle 15 godina Kansas nije osvojio regularni deo Big 12 konferencije. Utisan nisu popravili ni na konferencijskom turniru, gde ih je Iowa State preslišala u istom tom Kansas City-ju. Bill Self je najvažniji šraf ovog tima. Fantastični trener koji se sve više vezuje za Chicago Bullse je svestan mana svog tima i odlično ih je sakrio u najvećem delu sezone. Mnoštvo povreda i suspenzija nije mu olakšalo posao, a u takvoj klimi procvetao je Dedric Lawson, od kojeg se očekuje mnogo, možda i previše.

Northeastern je ekipa koja zna da igra. Pre svega, Northeastern je ekipa koja zna da šutira. Kada ih krene šut, mogu da dobiju i bolje timove od ovogodišnjeg Kansasa. Posebno će biti zanimljivi za praćenje za nas iz regiona – najbolji igrač tima je Vasilije Pušica, koji igra fantastičnu sezonu i ima priliku da se predstavi širem auditorijumu. Kansas jeste ogroman favorit, ali ne toliko ogroman koliko bi se reklo po tradiciji.

Šampion Big 12 konferencije, Iowa State Cyclonsi igraju jako dobru košarku. Šesti nosilac regiona je ekipa koja može da dobije bukvalno bilo koga u ligi kada ofanzivno kliknu, Kansas, Baylor i Kansas State znaju o čemu pišem. Isto tako, mogu da se ne vide na parketu protiv realno slabijih rivala, ako stavi ne krenu kako treba.

Marial Shayok donosi jako dobre stvari za Cyclonse koji jednostavno imaju dosta kvalitetniji tim od Ohio State-a, pogotovo kada je napadački potencijal u pitanju. Buckeyesi su prošli svoj zenit prošle sezone, nekako su sedovukli do Madnessa zahvaljujući dobrom startu sezone, ali samo 3 pobede u poslednjih 10 mečeva mnogo zabrinjavaju. Cyclonsi su ozbiljan protivnik i za mnogo bolje rivale, pa Buckeyesima ostaje da se uzdaju u njihov baš loš dan.

Najbolji tim čitavog regionalnog dela voljom Komiteta je smešten u region sa tri powerhouse tima. Houston Cougarsi dugo nisu imali ovako dobar sastav. Odličan napad, jako dobra odbrana, skok, atleticizam – imaju baš sve što je potrebno dobroj ekipi. Težak žreb im nikako nije naklonjen, očekuje se da lako prođu prvu prepreku, ali druga bi već mogla biti Iowa State, sigurno najbolja šestorangirana ekipa na turniru. Cougarsi igraju verovatno najbolju odbranu u čitavom, napadački orijentisanom regionu. Corey Davis Jr će sigurno skrenuti pažnju na sebe svojim ofanzivnim izdanjem. Georgia State je ekipa koja je van prvih 100 u svim defanzivnim i ofanzivnim kategorijama. Najviše se uzdaju u tradiciju i 2015. godinu kada su kao autsajderi izbacili Baylor. Mnogo toga o njihovoj igri možete zaključiti već nakon nekoliko minuta meča, kada vidite kako je raspoložen D’Marcus Simonds, od kojeg sve počinje i sa kojim se sve završava u napadu Panthersa. Pretanko za odbranu kakva ih čeka u prvom kolu.

Koji god članak da nađete o mogućim pepeljugama na ovogodišnjem turniru, Wofford će sigurno biti u njemu. Terriersi zaslužuju bolji tretman od sedmog nosioca regiona. 83 poena daju, čime se uklapaju u celu priču o ofanzivnom Midwestu, a pri tome primaju manje od 66 poena. Druga su najbolja trojkaška ekipa čitave koledž košarke sa 41.6% uspešnih šuteva van linije. Samo 4 poraza u sezoni i 20 vezanih pobeda donosi i dodatno raspoloženje, pa svi u timu guraju pod tepih činjenicu da ove godine nisu dobili nijedan veći program. Fletcher Magee je spreman da zasija. Možda i najbolji igrač za kojeg nikada niste čuli. Fantastična sezona je za njim, među najboljima je u državi u mnogim kategorijama, fantastičan je šuter u fantastičnom šuterskom timu. A direktan rival će mu biti Myles Powell, drugi najbolji igrač za kojeg nikada niste čuli. Powell čini čuda za svoj Seton Hall i, koliko god da sam nahvalio Wofford, ovo nikako neće biti lagan duel za njih. Pirati igraju ofanzivno odličnu košarku, sigurno u rangu mnogo bolje plasiranih timova, ali im je problem odbrana. Štaviše, odbrana od šuta za tri poena, što može biti poslednji kolac u kovčegu njihovih Madness nada u duelu sa vrelim Terijerima. Storm Murphy može biti presudan faktor u ovom segmentu.

Timovi Johna Caliparija ne gube u prvim rundama. Kentucky nema suvi kvalitet kao ranije, ali su opet dovoljno dobri da ih mnogi vide u velikom finalu regiona protiv North Caroline. Navikli smo od Wildcatsa da imaju nekog igrača zbog kojeg skauti dolaze na mečeve. U ovom timu to je PJ Washington. Igra Kentucky-ja kroz sezonu je rasla i razvijala se paralelno sa njegovim razvojem kao ubojitog napadačkog oružja. Calipari je doterao i našminkao ovaj tim, zategao odbranu i raspodelio epizodne uloge. Wildcatsi možda nisu među kandidatima za titulu, ali plava krv i dalje teče ovim programom. Abilene Christian Wildcatsi će pamtiti da su na ovom Madnessu igrali sa Kentucky-jem. I to je manje-više sve što treba da znate o njima.