WEST REGION – Na Zapadu nešto novo

Antoine | March 19, 2019 | March Madness, Predstavljanja, Toine's Madness - NCAA | No Comments

Jedna od glavnih zamerki prepoštenom Komitetu za izbor i rangiranje timova na Madness-u je, skoro svake godine, nepostojanje principa pravilne raspodele seed-ova među regionima. Iz tog razloga se stvaraju i razlike u kvalitetu kostura po regionima, a ovogodišnje mišljenje je da je Zapadni region među slabijima, tačnije, drugi najslabiji. Gonzaga kao prvi nosilac je večita nepoznanica na Madnessu zbog jako lošeg kvaliteta takmičenja u WCC konferenciji, a ove godine je uprkos nedostatku dostojnog rivala poražena u finalu konferencijskog turnira od Saint Mary’s-a. Drugi nosilac regiona je Michigan, ekipa koja je već šest puta poražena u sezoni. Prilika za totalni haos?

I pored zabrinjavajućeg poraza u finalu konferencije, Gonzaga je i dalje ekipa sposobna da dođe do Final Four runde. I ne samo do tamo. Jedna loša noć nikako ne može da umanji kvalitet koji donose Rui Hachimura, Brandon Clarke i Zach Norvell Jr, koji zajedno postižu prosečno preko 52 poena, što je skoro ofanzivni prosek nekih od timova na turniru. Gonzaga na turnir donosi fantastičan napad – najbolji su tim lige po pitanju zbirnih indeksnih poena, procentu šuta iz igre i za dva poena i najefikasniji tim sa 88.8 poena po meču. Takođe jako dobro šutiraju i za tri poena, iako to generalno nije njihova igra – Clarke i Hachimura završavaju sav posao iznutra.

Put Buldoga do Mineapolisa neće biti posut laticama dobrodošlice. Već se negde nazire njihov revanš meč sa Florida State-om, ekipom koja ih je razmontirala na prethodnom Madnessu. Pre svih, očekuje ih duel sa kvalifikantom, Fairleigh Dickinson-om ili Prairie View-om, što bi trebalo biti samo lagano zagrevanje za dalje, da bi se stvari eksponencijalno komplikovale kako turnir odmiče. Jako dobra stvar za Gonzagu – povratak Kiliana Tillie-a, mlađeg brata krilnog centra Gran Canaria-e, nakon što je zbog povrede propustio najveći deo sezone.

Gonzaga će u drugom kolu igrati sa pobednikom duela Syracuse vs Baylor. Syracuse i dalje igra svoju košarku. Boeheim nema nameru nešto da menja, a i zašto bi ako to nije uradio u prethodne 43 godine koliko je trener Narandžastih. Pre toga je sedam godina bio asistent, što znači da ove godine veliki trener slavi POLA VEKA na Syracuse-u! Podatak za svaki respect. 40 minuta zone nas očekuje u svakom njihovom meču, igra na mali broj poena i kontrolisan tempo. Tyus Battle će biti zadužen za ofanzivnu produkciju. Baylor takođe nije ekipa koja umire u lepoti, i onako nevelik broj poena je jako dobro raspoređen, pa Bearsi tako imaju četiri igrača sa dvocifrenim učinkom. A na Madnessu je uvek dobro da ne izađete na megdan sa samo jednim pištoljem. Baylor bi sigurno bio bolje rangiran da regularni deo nisu završili sa četiri vezana poraza.

Meč Marquete-a i Murray State-a će se pretvoriti u direktan duel dva najatraktivnija košarkaša na March Madnessu koji nisu Zion – Markus Howard vs Ja Morant. Howard je eksplozivan košgeter koji lagano stiže do 25 poena u proseku, sa nekoliko mečeva sa 50+ poena u sezoni, od toga i jedno 40+ poluvreme, dok je Ja Morant ovogodišnja senzacija i vrlo verovatno budući top 5 pik koji na sto donosi 24.6 poena i 10 asistencija u proseku. Oba tima generalno igraju lepu, napadačku košarku i svakako će ovo biti najzanimljiviju duel prve runde, borba trojkaša Marquette-a i trkača Murray State-a, koji se sasvim slučajno i zovu Racersi. Ovakav meč se ne propušta.

Ako pobedite Virginia-u u meču koji nešto znači, a ACC turnir svakako znači, onda imate čemu da se nadate na Madnessu. Florida State je jako loše krenula sa konferencijskim rasporedom, u prvih pet mečeva su imali 4 poraza, ali su se Seminolesi brzo konsolidovali i serijom 14-2 stigli na turnir. Nemaju izraženu zvezdu, najbolji strelac postiže tek nešto više od 12 poena po meču, ali imaju ludačku dubinu, čak 9 igrača ravnomerno učestvuje u rotaciji. Uz to su i među najvišim timovima lige. Vermont nema dubinu, ali ima Anthony Lamb-a i njegovih 21 poena i 8 skokova. Catamountsi imaju potentan napad i jako dobru odbranu, 13. su tim lige sa prosečno 62.6 primljenih poena. Biće ovo tvrd duel, Vermont sigurno ima kvalitet za mnogo više od pukog učestvovanja na turniru.

Buffalo na turnir stiže sa najboljim ligaškim skorom uz Houston i sa samo tri sezonska poraza. U odličnom su ritmu, sa 12 uzastopnih pobeda izraženih uglavnom dominantnom razlikom. Buffalo zna da igra na Madnessu, toga je i dalje bolno svestan DeAndre Ayton kojeg su izbacili u prvom kolu kao veliki autsajderi. Bullsi igraju odličnu košarku, prosečno postižu 85 poena po meču, a predvodi ih odlični bek CJ Massinburg. Prosečan napad Bullsa traje 14.4 sekunde, najkraće u NCAA, ali ne plaćaju cenu izgubljenim loptama, što bi se dalo očekivati. Uz to su i preiskusni, predvode ih tri seniora, uz Massinburga tu su i Nick Perkins i Jeremy Harris. Ko god da im bude protivnik u prvom kolu, Arizona State ili St.John’s, trebalo bi da posluži samo kao predjelo.

Texas Tech je pokupio najbolje od oba sveta. Igraju fantastičnu odbranu, primaju 59 poena po meču, po mnogim statističkim kategorijama igraju bolju odbranu čak i od Virginia-e, a u napadu lete na krilima do-everything swingmana Jarretta Culver-a, najboljeg strelca, skakača i asistenta ekipe. Projektovani top 10 pik drafta zna da ponese ceo tim kada ne ide, a Red Raidersima retko kad ne ide ove sezone. Devet uzastopnih pobeda dolaze u pravo vreme. Northern Kentucky ima čime da zapreti, Drew McDonald može svakome da napravi problem sa 19 poena i 10 skokova, ali generalno Norse-i treba da budu srećni učešćem i zahvalni činjenici da su u konferenciji sa rivalima poput Oaklanda, Wright State-a ili Youngstown-a.

Nevada je tim prepun veterana, kojima je još uvek sveže u sećanju prošlogodišnje Sweet 16 učešće. Pred početak sezone smatrani su za jedan od top 20 timova lige. Caleb Martin i Jordan Caroline će povući svoj tim ka još jednom uspehu, a kao pokriće prezentuju zajedničkih 36 poena u proseku. Najveće pitanje za tim je da li će i koliko Caroline biti spreman za turnir, jer je zbog povrede propustio meč turnira Mountain West konferencije. Koliko je to veliki gubitak, govori i poraz u tom meču od San Diego State-a, kojeg su 6 dana ranije dobili skoro 30 razlike sa Caroline-om u timu. Florida Gatorsi imaju tradiciju, ime, atlete i – skoro ništa više. Dobro, igraju odličnu odbranu sa 63.6 primljenih poena u proseku, ali napad je izuzetno nekonstantan i postiže tek malo više od toga. 15 poraza u sezoni nije dobar osnov za čudo na Madnessu.

Šta je sa dobrim odbranama u ovom regionu? Taman iskoristim sve superlative za defanzivu jednog tima, a pojavi se još bolji. Michigan Wolverinesi igraju briljantno u svom polju, primaju samo 58.4 poena, bolja od njih je samo Virginia. Michigan je jedna od onih ekipa koja igra školski – pobeđuju slabije od sebe, gube od boljih, pa u tom ritmu treba očekivati i njihove partije. Nemaju izraženu zvezdu, litvanski Kanađanin Ignas Brazdeikis je prvi među jednakima, ništa ne rade spektakularno dobro u napadu, ali završavaju posao, uglavnom odbranom. Iako suvog kvaliteta nedostaje ovom regionu, kvantitet je ono što može zaustaviti Wolverinese jer u kosturu imaju više nezgodnih protivnika. Montana u prvom kolu ne bi smela da bude toliko nezgodna. Grizzliesi stižu kao šampioni Big Sky konferencije, što samo po sebi ne znači mnogo, prevashodno jer u sezoni nisu igrali ni sa jednim top-25 timom, a opet su imali 8 poraza, Georgia Southern, Eastern Washington, Northern Colorado, Portland State… Michigan će biti prvi pravi rival ovog tima.