- Pon Nov 11, 2013 6:30 pm
#85220
ajde evo red je da posto cu danas odnosno veceras u arhivu da stavim svoj, mozda cak i najbolji sejv u istoriji, ali i jedini u FM 13. da odrzim obecanje i kazem sta sam sve to uradio u tom sejvu koji sam poceo sa FKP (nastavak prvog posta odavde http://www.kosarkars.com/forum/viewtopi ... &start=140 ). odigrao sam i drugu sezonu i doveo neke solidne igrace mlade i pespektivne(koji su kasnije zavrsavali u velikanima Evropskog fudbala), osvojio nasu ligu, kup nisam uspeo, mada se nisam mnogo ni obazirao na njega i ispao u LS, sada se vec i ne secam kada i kako 
.
cim sam zavrsio prvenstvo dao sam otkaz. povucen zeljom za novim izazovima i vecim abicijama trazim posao po Evropi u kojoj jos nisu gotova prvenstva. dobijam ponudu od Espanjola, koju glat prihvatam i uz solidan tim se upustam u pravljenje jos jaceg tima za vece domete(doveo sam Ivana Obradovica i bio u pregovorima sa Toresom i jos nekim igracima...), ali mi za oko zapada da je novi sampion starog kontinenta ostao bez kormilara. a taj klub je PSG. nudim im se ja i stize mi poruka od gazde Espanjola u kojoj mi doticni daje ultimatum "Ili prestani da flertujes sa drugim timovima ili idi". i posto doticni nije bio svestan s' kim ima posla(sa tada dvostrukim osvajacem JSL-a! ) dajem otkaz lagano u trnuku nade da ce Arapi iz Pariza prepoznati moj kvalitet i mozda me i prihvatiti. cekam dalji rasplet dogadjaja i trazim alternativu po ligama, ali kao iz grom iz vedra neba dolazi ponuda od Arapa sa visegodisnjim ugovorom i astromskom platom i istim budzetom i timom koji je osvojio LS. bez mnogo razmisljanja prihvatam ponudu i postajem prvi covek Parizana. tamo zaticem strasnu ekipu gde naravno nikad nije dosta i nikad nisu dovoljno dobri za moj ukus
trosim enormne kolicine novca i dovodim : Kurtou, Nastasica, Bejla, Sacirija i Berbatova. tamo sezonu zavrsavam sa osvojenim prvenstvom, svetskim klubskim prvenstvom, kao i kupom Francuske. dok u LS bivam izbacen u 2 nokaut fazi od strane Celzija.
nakon osvojenog prvenstva dajem otkaze, zbog prezasicenosti igranja sa ovim timom i nezadovoljstvom sa preslabom ligom, kao i prekobrojnim igracima i prevelikim novcem kojim sam raspolagao. dajem otkaz u potrazi za novim izazovom i kontam da cu uzeti neki manji tim tipa Holandska liga ili tako nesto... dok merkam timove stize mi ponuda od Kraljevskog kluba(naime nakon odlaska velikog Ser Alexa u penziju, na njegovo mesto uskace Murinjo, dok mesto na klupi Madridjana ostaje prazno). razmisljam se nesto malo, ali prihvatam ponudu. u prvenstvu 2 kola do kraja obezbedjena titula i za divno cudo u narednih 2 nedelje igra se finale LS gde su rivali Bajern i Real. tu se odusevljavam
odlucujem da smanjim igracima treninge i da odrzim tim miting kako bi ima digao samopouzdanje. odigravam te dve utakmice u vrlo sarenom sastavu i jednu dobijam drugu igram nereseno. i stize utakmica nad utakmicama. tu nesto malo kombinujem tim u odnosu na svog prethodnika i uz nesto defanzivniju varijantu(4-1-2-2-1) sa Ronaldom u spicu. on i daje prvi gol u 20i nekom minutu. zatim pocetkom 2/2 primam gol i onda uz par izmena i nesto ofanzivniju formaciju Ronaldo daje i 2. gol. time zatvaram utakmicu i uvodim je u lagani finis u kome se apsolutno nista nije desilo. OSVAJAM LIGU SAMPIONA!
naravno da onda ulog raste, raste i moja zelja za trofejima tako da idem u rekonstrukciju ekipe gde je otislo i doslo dosta igraca, pre svega maldih i spanaca sam dosta doveo, s vizijom da sa Realom osvojim sve sto se moze. nakon sklapanja tima u kojem su mi glavne bombe prelaznog roka bili : Gece,Mata,Isko,Kavani. uz kostur ekipe od prosle godine krecem u pohode! osvajam prakticno sve sto se moze osvojiti: Super kup Spanije, Super kup Evrope, Svetsko klubsko prvenstvo, Spanski kup, Spansku ligu i opet Ligu sampiona. nakon cega mi apetiti realno padaju i postaje mi izuzetno dosadno da ih vodim jos koju godinu. tako da pogadjate .... DAJEM OTKAZ
zatim je sledila velika i duga potraznja za klubom koji bi zadovoljio moje apetite, ali i doneo nove izazove... nakon dugog vaganja ponuda(od kojih sam odbijao PSG, Totinhem i jos neke klubove). za oko mi zapada Borusija, ali ovog puta ne milioneri iz Dortmunda, vec skromna ekipa iz Menhenglabgaha. oni su sezonu zavrsili na 4. poziciji igraju kvalifikacije za LS, imaju realno dosta jace protivnike nego sto sam imao u sva tri svoja angazmana(ne racunajuci kratki izlet u plavom delu Barselone), uz solidan budzet, ali i finu ekipu od koje naravno jedva ostalo 5 igraca na kraju prelaznog roka. bacam se na poso ! prodajem igrace i dovodim igrace koji nisu ni premladi, ali nisu ni matori, uglavnom sam se bacio an one sa 23-28 godina... i tu dovodim svoje bivse poznanike iz prvog mandata FKP, Mitrovica i Markovica. zatim dovodim veoma povoljno (za dz) Kuenku, Vinstona Rida, Strombolija, uz to dovodim za obestecenje Buskeca, Sibera, Zapatu i Ali Sisoka. tada se smirujem, kao cilj za sezonu stavljam palsman u evro kupove i cepam prvu sezonu u Bundes ligi. dok se tim nastimao vec je proslo dosta vremena, pa sam se kvalifikovao u LS, gde sam zavrsio kao 3. u grupi i nakon toga se preselio u Kup Uefa. na polusezoni sam doveo jos i Wilfreda Bonija(kog sam imao na meti jos u PSGu) i sa sada vec pristojnim timom poceo drugi deo sezone, koji sam zavrsio rano u kupu, u ligi sam bio 8. ali sam zato zablistao u Kupu Uefa/Ligi Evrope(mada ja kao postovalac stare skole vise volim Kup Uefa ). gde sam lagano osvojio trofej uz malo muke u 3 nokaut fazi, dok sam u finalu savladao Moskovsu Crvenu Armiju sa 2-1 gde su strelci bili: Siber u 22, Markovic u 74 i Vanger Lov je ublazio poraz u 78 minutu. nakon toga za divno cudo nisam dao otkaz, jer mi je cilj bio da ovu ekipicu dovedem na vrh tabele Svabske divizije, kao i da uzmem kup.
poceo sam sezonu sa timom koji je bio sasvim kvalitetan, uz neka nova pojacanja na pozicijama na kojima sam bio najslabiji, kao i dovodjenje iskusnijih igraca, moj prelazni rok je izgledao ovako : Ljajic, Ignjovski, Adler, Gohan Gonul, Koutinjo, Davila, Emeninge, uz prodaju nekolicine igraca kao i jednog nosioca Buskec, moje finansije su bile na zavidnom nivou. u novoj sezoni sam odigrao zapazeniju ulogu u Bundes ligi, gde sam se svojski kidao sa Bavarcima, ali sam na kraju zavrsio na 2. poziciji sa svega nekoliko bodova iza sampiona. u kupu sam slucajno ispao, jer nisam obratio paznju na to koje je takmicenje u pitanju, pa sam nakon X izgubio na penale u 1/4 finalu. dok sam opet najvise domete zabelezio u Kupu Uefa, gde sam odbranio titulu pobedivsi Staru damu iz Torina nakon boljeg izvodjenja jedanaesteraca
Sada je svet bio svestan sa kim ima posla! stizale su ponude od Bajerna, Porta, Reala, Totinhema, Celzija... koje su sve glatko odbijane jer sam ja imao svoj cilj => Bundes ligu. ostao sam u klubu, koji je za takav domet bio u izuzetno losoj finansijskoj situaciji(koja nije moja nehat, vec nemanje dovoljno sredstava gospodina predsednika kluba koji je svaki put kada bih mu trazio pojacanje za plate ili budzet bio odricnog odgovora.) tako sam u 3. sezonu u Borusiji poceo time sto sam samo malo ojacao tim na pozicijama koje su to zahtevale i to pravim asovima, doveo sam Dzeka,Klebera, Ozila i Pjanica. time sam bio zadovoljan, ali mi se ukazala prilika da uzmem cak i nekog boljeg igraca(u ovom trenutku ne mogu tacno da se setim koga) i time mi padne na pamet da Xhaku prodam i ponudim ja njega lepo za velike pare klubovima koji su bili top klasa, ali ponudim ga za 90 miliona(vredeo je 38) i stigne mi ponuda od Celzija od 60 koju prihvatim sa razmisljanjem:" sada nemam ni euro u kasi, kada prodam ovog dovescu dobrog levog beka i ostatak mogu da korsitim na zimu ako mi neko ne bude valjao, a on je super igrac ali imam na njegovoj poziciji vec dovoljno dobrih igraca" tako da ga prodajem Plavcima, i u medjuvremenu dovodim do finisiranja dolazak Filipa Mladenovica za nekih 14 milki. ali kada se realizuje transfer ja pogledam u kasu kad tamo pise BULJA! ja poludim!!! oteram predsednika u .i. i najstrasnije se smorim. time shvatam da je to ipak finansijski preslab tim, ali ne odustajem. pocinjem sezonu u Ligi sasvim solidno na 3. mestu sam, dok u LS prolazim grupu kao 1. pored Sitija, Rendzersa i nznm koga tacno.
onda pocinju moje muke... kompijuter pocinje svojski da baguje i jedva uspevam da odigravam jedan mec normalno... nastavljam nekako i tu zapinjem u nekom februaru mesecu 2019. godine prestaje vladavina velikog Savlatorea. momka koji je za samo 7 sezona osvojio 4 lige, 2 lige sampiona i 2 lige evrope, koji se nasao na 14. poziciji "Hall of Fame"-a ispred Beniteza, Van Gala i Gvardiole.
nadam ste da ste uzivali u citanju, i da cemo citati i vase postove. ali i da cu imati slican sejv u 14ici
Pozdrav !
. cim sam zavrsio prvenstvo dao sam otkaz. povucen zeljom za novim izazovima i vecim abicijama trazim posao po Evropi u kojoj jos nisu gotova prvenstva. dobijam ponudu od Espanjola, koju glat prihvatam i uz solidan tim se upustam u pravljenje jos jaceg tima za vece domete(doveo sam Ivana Obradovica i bio u pregovorima sa Toresom i jos nekim igracima...), ali mi za oko zapada da je novi sampion starog kontinenta ostao bez kormilara. a taj klub je PSG. nudim im se ja i stize mi poruka od gazde Espanjola u kojoj mi doticni daje ultimatum "Ili prestani da flertujes sa drugim timovima ili idi". i posto doticni nije bio svestan s' kim ima posla(sa tada dvostrukim osvajacem JSL-a! ) dajem otkaz lagano u trnuku nade da ce Arapi iz Pariza prepoznati moj kvalitet i mozda me i prihvatiti. cekam dalji rasplet dogadjaja i trazim alternativu po ligama, ali kao iz grom iz vedra neba dolazi ponuda od Arapa sa visegodisnjim ugovorom i astromskom platom i istim budzetom i timom koji je osvojio LS. bez mnogo razmisljanja prihvatam ponudu i postajem prvi covek Parizana. tamo zaticem strasnu ekipu gde naravno nikad nije dosta i nikad nisu dovoljno dobri za moj ukus
trosim enormne kolicine novca i dovodim : Kurtou, Nastasica, Bejla, Sacirija i Berbatova. tamo sezonu zavrsavam sa osvojenim prvenstvom, svetskim klubskim prvenstvom, kao i kupom Francuske. dok u LS bivam izbacen u 2 nokaut fazi od strane Celzija. nakon osvojenog prvenstva dajem otkaze, zbog prezasicenosti igranja sa ovim timom i nezadovoljstvom sa preslabom ligom, kao i prekobrojnim igracima i prevelikim novcem kojim sam raspolagao. dajem otkaz u potrazi za novim izazovom i kontam da cu uzeti neki manji tim tipa Holandska liga ili tako nesto... dok merkam timove stize mi ponuda od Kraljevskog kluba(naime nakon odlaska velikog Ser Alexa u penziju, na njegovo mesto uskace Murinjo, dok mesto na klupi Madridjana ostaje prazno). razmisljam se nesto malo, ali prihvatam ponudu. u prvenstvu 2 kola do kraja obezbedjena titula i za divno cudo u narednih 2 nedelje igra se finale LS gde su rivali Bajern i Real. tu se odusevljavam
odlucujem da smanjim igracima treninge i da odrzim tim miting kako bi ima digao samopouzdanje. odigravam te dve utakmice u vrlo sarenom sastavu i jednu dobijam drugu igram nereseno. i stize utakmica nad utakmicama. tu nesto malo kombinujem tim u odnosu na svog prethodnika i uz nesto defanzivniju varijantu(4-1-2-2-1) sa Ronaldom u spicu. on i daje prvi gol u 20i nekom minutu. zatim pocetkom 2/2 primam gol i onda uz par izmena i nesto ofanzivniju formaciju Ronaldo daje i 2. gol. time zatvaram utakmicu i uvodim je u lagani finis u kome se apsolutno nista nije desilo. OSVAJAM LIGU SAMPIONA! naravno da onda ulog raste, raste i moja zelja za trofejima tako da idem u rekonstrukciju ekipe gde je otislo i doslo dosta igraca, pre svega maldih i spanaca sam dosta doveo, s vizijom da sa Realom osvojim sve sto se moze. nakon sklapanja tima u kojem su mi glavne bombe prelaznog roka bili : Gece,Mata,Isko,Kavani. uz kostur ekipe od prosle godine krecem u pohode! osvajam prakticno sve sto se moze osvojiti: Super kup Spanije, Super kup Evrope, Svetsko klubsko prvenstvo, Spanski kup, Spansku ligu i opet Ligu sampiona. nakon cega mi apetiti realno padaju i postaje mi izuzetno dosadno da ih vodim jos koju godinu. tako da pogadjate .... DAJEM OTKAZ
zatim je sledila velika i duga potraznja za klubom koji bi zadovoljio moje apetite, ali i doneo nove izazove... nakon dugog vaganja ponuda(od kojih sam odbijao PSG, Totinhem i jos neke klubove). za oko mi zapada Borusija, ali ovog puta ne milioneri iz Dortmunda, vec skromna ekipa iz Menhenglabgaha. oni su sezonu zavrsili na 4. poziciji igraju kvalifikacije za LS, imaju realno dosta jace protivnike nego sto sam imao u sva tri svoja angazmana(ne racunajuci kratki izlet u plavom delu Barselone), uz solidan budzet, ali i finu ekipu od koje naravno jedva ostalo 5 igraca na kraju prelaznog roka. bacam se na poso ! prodajem igrace i dovodim igrace koji nisu ni premladi, ali nisu ni matori, uglavnom sam se bacio an one sa 23-28 godina... i tu dovodim svoje bivse poznanike iz prvog mandata FKP, Mitrovica i Markovica. zatim dovodim veoma povoljno (za dz) Kuenku, Vinstona Rida, Strombolija, uz to dovodim za obestecenje Buskeca, Sibera, Zapatu i Ali Sisoka. tada se smirujem, kao cilj za sezonu stavljam palsman u evro kupove i cepam prvu sezonu u Bundes ligi. dok se tim nastimao vec je proslo dosta vremena, pa sam se kvalifikovao u LS, gde sam zavrsio kao 3. u grupi i nakon toga se preselio u Kup Uefa. na polusezoni sam doveo jos i Wilfreda Bonija(kog sam imao na meti jos u PSGu) i sa sada vec pristojnim timom poceo drugi deo sezone, koji sam zavrsio rano u kupu, u ligi sam bio 8. ali sam zato zablistao u Kupu Uefa/Ligi Evrope(mada ja kao postovalac stare skole vise volim Kup Uefa
). gde sam lagano osvojio trofej uz malo muke u 3 nokaut fazi, dok sam u finalu savladao Moskovsu Crvenu Armiju sa 2-1 gde su strelci bili: Siber u 22, Markovic u 74 i Vanger Lov je ublazio poraz u 78 minutu. nakon toga za divno cudo nisam dao otkaz, jer mi je cilj bio da ovu ekipicu dovedem na vrh tabele Svabske divizije, kao i da uzmem kup. poceo sam sezonu sa timom koji je bio sasvim kvalitetan, uz neka nova pojacanja na pozicijama na kojima sam bio najslabiji, kao i dovodjenje iskusnijih igraca, moj prelazni rok je izgledao ovako : Ljajic, Ignjovski, Adler, Gohan Gonul, Koutinjo, Davila, Emeninge, uz prodaju nekolicine igraca kao i jednog nosioca Buskec, moje finansije su bile na zavidnom nivou. u novoj sezoni sam odigrao zapazeniju ulogu u Bundes ligi, gde sam se svojski kidao sa Bavarcima, ali sam na kraju zavrsio na 2. poziciji sa svega nekoliko bodova iza sampiona. u kupu sam slucajno ispao, jer nisam obratio paznju na to koje je takmicenje u pitanju, pa sam nakon X izgubio na penale u 1/4 finalu. dok sam opet najvise domete zabelezio u Kupu Uefa, gde sam odbranio titulu pobedivsi Staru damu iz Torina nakon boljeg izvodjenja jedanaesteraca
Sada je svet bio svestan sa kim ima posla! stizale su ponude od Bajerna, Porta, Reala, Totinhema, Celzija... koje su sve glatko odbijane jer sam ja imao svoj cilj => Bundes ligu. ostao sam u klubu, koji je za takav domet bio u izuzetno losoj finansijskoj situaciji(koja nije moja nehat, vec nemanje dovoljno sredstava gospodina predsednika kluba koji je svaki put kada bih mu trazio pojacanje za plate ili budzet bio odricnog odgovora.) tako sam u 3. sezonu u Borusiji poceo time sto sam samo malo ojacao tim na pozicijama koje su to zahtevale i to pravim asovima, doveo sam Dzeka,Klebera, Ozila i Pjanica. time sam bio zadovoljan, ali mi se ukazala prilika da uzmem cak i nekog boljeg igraca(u ovom trenutku ne mogu tacno da se setim koga) i time mi padne na pamet da Xhaku prodam i ponudim ja njega lepo za velike pare klubovima koji su bili top klasa, ali ponudim ga za 90 miliona(vredeo je 38) i stigne mi ponuda od Celzija od 60 koju prihvatim sa razmisljanjem:" sada nemam ni euro u kasi, kada prodam ovog dovescu dobrog levog beka i ostatak mogu da korsitim na zimu ako mi neko ne bude valjao, a on je super igrac ali imam na njegovoj poziciji vec dovoljno dobrih igraca" tako da ga prodajem Plavcima, i u medjuvremenu dovodim do finisiranja dolazak Filipa Mladenovica za nekih 14 milki. ali kada se realizuje transfer ja pogledam u kasu kad tamo pise BULJA! ja poludim!!! oteram predsednika u .i. i najstrasnije se smorim. time shvatam da je to ipak finansijski preslab tim, ali ne odustajem. pocinjem sezonu u Ligi sasvim solidno na 3. mestu sam, dok u LS prolazim grupu kao 1. pored Sitija, Rendzersa i nznm koga tacno.
onda pocinju moje muke... kompijuter pocinje svojski da baguje i jedva uspevam da odigravam jedan mec normalno... nastavljam nekako i tu zapinjem u nekom februaru mesecu 2019. godine prestaje vladavina velikog Savlatorea. momka koji je za samo 7 sezona osvojio 4 lige, 2 lige sampiona i 2 lige evrope, koji se nasao na 14. poziciji "Hall of Fame"-a ispred Beniteza, Van Gala i Gvardiole.
nadam ste da ste uzivali u citanju, i da cemo citati i vase postove. ali i da cu imati slican sejv u 14ici
Pozdrav !
)
)
