- Uto Nov 26, 2013 6:02 pm
#87928
Izgleda je djavo dosao po svoje… Kontas ironiju, kao navijaci djavoli, a djavo dosao po svoje, to je izreka ... Da li smo samo nesposobni ili je to sudbina, ne znam. Ali eto, sjebali smo. I zao mi je, iskreno mi je zao zbog svega. Nije ovaj grad to zasluzio… Nije ni ova zemlja to zasluzila… Kosarka nije to zasluzila…
Sedi malo, da ti nesto ispricam. Nemoj odmah da prevrces ocima, necu da te davim kao sto umem, ovo je poucna prica. Negde ovih dana, ne znam tacno kog datuma se navrsava 20 godina od kako se ugasio KK Radnicki. A secam se, kao juce da je bilo, kako je sve pocelo…
Uvek sam voleo kosarku. Kao klinac sam trenirao. Znas ono kad se na prvi pogled, na prvi pokret zaljubis u neki sport. Pratio sam I Zastavu, tadasnji lokalni klub koji je igaro prvu b ligu, igrali u sali moje osnovne skole. A tad je prva b liga bila jaca od sadasnje KLS. Zdravlje sa Pavkovicem I Zucom Miticem I ostali, da te sad ne davim.
Mozda su tome kumovale I silne medalje koje je ona generacija Divca, Saleta, Danilovica, Bodiroge I ostalih donosila, verovatno jeste tako, ali odjednom je mnostvo klinaca pocelo da tapka loptu, tereni bili puni. Da znas kakvi su to igraci bili, da se smrznes. Nisu kao ovi danas, oni su imali znanje, karakter, srce…
-Daj bre cale, ubice te romantika, samo kukas kako je nesto nekad bilo bolje. Ovo danas je vrhunac basketa, bolje od ovoga ne moze. Gledaj samo sta rade na terenu.
-Da, da, kad porastes kasce ti se samo…Nije sve u misicima I u dobroj odbrani. Nekad sui igrali majstori. Kako je to lepo opisao Banjac u svom blogu kad se samo setim…
- Koji Banjac?
-Nebitno…
Nego gde sam stao, a da, kako je sve pocelo.Kazem ti, nisam bio talentovan, jebi ga. Batalio sam, posvetio se nekim drugim stvarima, ali ljubav je ostala. Gledao sam sve moguce utakmice, pratio, diskutovao sa drugarima, bratom, caletom, bio je basket najpopularniji sport, kao danas tenis. I te 2008 u leto, pronese se vest da u Kragujevac dolazi tim, zvace se Radnicki, neka vrsta fransize. Igrace ABA ligu. Ej covece, ABA liga u Kragujevcu, do tad smo je gledali samo na TV-u. Nekako se sve desilo preko noci. Trener Muta, rodjeni Kragujevcanin, klub ostao bez “kuce” u Vrscu I odluce da dodju u Kragujevac. Politicka elita prepozna u tome svoj interes I dovedu ih. Budzet za te uslove vrlo skroman, ceo tim kostao kao jedan krsten stranac. Vule Aleksic plej, Milosavljevic I Cakarevic deca, Brkic, Pantic pod kosem. Cak smo imali I dva Rusa. Svi smo se pitali na kakav ce prijem da naidju kod kragujevacke publike…
Je’ l mi verujes da se secam tog dana? Bio na faksu I u povratku, skrenem do hale da kupim karte za prvo kolo, dolazi Zadar. Tad su jos uvek imali pare, bili ozbiljan klub. Plus institucija, znas ono: “Bog je stvorija zemlju a Zadar kosarku” ili tako nesto. Nisi cuo ? Nema veze. Zadar, institucija. Odemo mi u halu. Skoro pune tribine. Pocinje tekma, navijanje, podrska, ljudi se srodili sa kosarkasima, a valjda se I uzeleli kosarke. A momcima milo, vidis da igraju angazovano, srcem. Dobijemo mi u neizvesnoj zavrsnici.Odusevljenje, slavi se u hali. Sledece kolo Zvezda u Pioniru. I sta mislis? Dobijemo ih, damo im sto poena. Legendarni Daca ih zatrpa trojkama. Eee, Daca, kakav je to igrac bio, danas nema takvih.Skor 2-0 za tim kome su svi predvidjali fenjer. Ludilo. Podrska se uvecavala iz kola u kolo a igraci to vracali igrom I rezultatima. Kod kuce smo skoro sve dobili te sezone, mnogo utakmica prelomili pred sam kraj. U gostima smo uglavnom gubili ali zavrsimo u sredini tabele. Tako jeftin I pocenjen tim a igrali srcem. To mi je bila omiljena ekipa, od svih koje su usledile kasnijih godina. U kupu polufinale, u domacoj ligi cetvrti, u polufinalu plej ofa, taman. Idemo korak po korak, ne treba srljati, bice bolje sledece sezone…
-Suni de mi jos jednu rakiju, osusilo mi se grlo. Taaako.
Negde u to vreme se I zvanicno registrujem na forum. Kakvo je to mesto bilo… Koliko sam zanimljivih I dobrih ljudi upoznao tu… Ovaj istoricar, sto smo ga sinoc gledali u “Utisku nedelje”, to ti je Karaburac, mnogo pametan covek. Antoine je na primer danas glavni skaut New Orleans Hornetsa za Evropu. A znas onog predsednika SNS-a, to je Zex, cigan do koske, I dobar momak. Pre neki dan sam procitao u novinama da je jedan covek uhapsen zbog konzumiranja opojnih droga na javnom mestu, u Nisu. I on je bio na forumu, cuveni doktor. Milos Obilic je trener ZKK Sabac. Rudonja je fantasticni politicki analiticar.Izvesni Kure je nedavno uhapsen na mitingu podrske Vojvodi koji je I dalje u haskom kazamatu. A brani ga, neces verovati, Yopic, koji ima svoju advokatsku kancelariju, kazu da prima sve mlade, tek svrsene pravnice, te da im obezbedjuje neophodno iskustvo, ako razumes sta hocu da kazem hehe. O nekima ne znam vise nista.Nego, odlutao sam mnogo…
Milosavljevic ode u Partizan, stigne I do reprezentacije. Pocnu svi ozbiljno da nas shvataju. Pred sledecu sezonu iskopamo nekog Lee-a, Amer, a dosao iz Madjarske , mo’s misliti. Dzo Vukosavljevic, Pedja Miletic, Stiven Markovic, Cakarevic u punoj afirmaciji.
Pred pocetak sezone odigramo prijateljsku sa Panatinaikosom. Ej jebote, prvi put uzivo da gledas takve velicine. Zeljka Obradovica sam gledao sa 5 metara razdaljine. Kao sto ti gledas ovu malu Milicu iz komsiluka kad prodje pa posle trcis u wc. Kaze tvoja majka, siroto dete pokvarilo stomak, aha, kazem, kad se setim kako sam ja u njegovim godinama kvario stomak po tri puta dnevno I visio po wc-u kad prodje neka zgodna komsinica…
- Onog Zeljka sto je najbolji trener u Evropi svih vremena I prvi Evropljanim koji je uzeo prsten sa nekom NBA ekipom?
-Aha. I Dijamantidis. Uh kako je igrao… A onaj mali Stojacic ga izvoza u poslednjem napadu I zakuca mu u facu. Jeste bila prijateljska I poslednji napad, ovaj nije ni igrao odbranu ali nema veze, bilo nam milo da vidimo to. I kako se Batist odbija od Dzoa. Kad se samo setim…
I opet igrali solidno, kod kuce nepogresivo, na strani klimavo, ali opet neka sredina, jebi ga, nije lako, dosta dobrih ekipa je bilo. U polufinalu kupa izgubimo od Partizana tesno. Jos uvek ima onih koji kazu da su dozvolili Cakiju da igra da bismo ih dobili. Ali bilo neko glupo pravilo, pa nije mogao da bude prijavljen. Malo falilo. U polufinalu plej ofa sa Hemofarmom. Odemo mi u Vrsac da gledamo I navijamo. Snimala me kamera na RTS-u vise puta. Posle velikih preokreta udjmo u penal zavrsnicu. Ne volim o sudijama I nikad to nisam radio, ali ovde moram da kazem, pokrali su nas tad. Namerno ili slucajno, nije vise ni bitno. Ali izgubimo to. Dobijemo u Kragujevcu ali lagano izgubimo u trecoj. Jebi ga, nije se moglo vise. Ali smo postali stabilan ABA ligas, I znalo se da idemo uzlaznom putanjom.
Ode I Caki u Partizan. Opet se raspadne tim, ali dodju neki novi igraci. Pavkovic, Sajmon, iz Koreje jebote. Znali smo da iskopamo dobrog stranca, imali dobar skauting. Pocnemo lose. Ali onda dodje neki Skot, Amerikanac I krenemo da gazimo. Pavke I Sajmon kao Stokton I Meloun, poezija. Medjutim, nesto nam je uvek falilo za vrhunski rezultat. Moze biti I da je Muta kriv, tad je vec poceo sa onom svojom antipropagandom kosarke, bez odbrane. Koliko je prve dve sezone vodio dobro ekipe u trecoj je vec poceo da trokira. Do danas mi je ostala misterija sta se ustvari desilo sa njim odjednom… Ali jebi ga, opet ista prica, dobri smo, ali nedovoljno dobri za nesto vise. Ali ostace mi u secanju tekma protiv Makabija na primer. Evropski velikan u takmicarskoj utakmici ovde. Puna hala. Oni povedu 20 razlike, jebi ga, bili jaki kao zemlja. Ovi nasi izginuli po terenu, I malo po malo za nekih 10-ak minuta spustimo na 10. U hali ludnica. Ne cujes sebe od buke. A oni, za minut I po podignu ponovo na 20. Ozbiljna ekipa. Sajmon kucao preko Sofoa makar, za utehu. Gledao sam uzivo blatove kombinovane odbrane, ono je jezivo. Pavkovic, koji je inace bio skolovan plej, inteligentan se izgubio. Eeee Blat, kakav je to gospodin bio… I tako dolazimo do cetvrte sezone koja je bila specificna po mnogo cemu.
Naime, Dinkic postane pocasni predsednik.
- Ovaj Dinkic sto je ministar ekonomije?
-Bas taj. Znao sam da je prevarant. I nikad ga nisam podrzavao, Bog mi je svedok. Ali je prepoznao svoj politicki interes u toj prici I navuce nekoliko sponzora. Pocnu da nas prozivaju da smo drzavni projekat, kao da oni to nisu vec decenijama. I solidne pare se sliju u klub. Dovedu se respektabilni igraci. White, igrac sa najvecim pedigreom od svih dotadasnjih. Par iskusnih igraca, nekoliko stranaca, tim za sam vrh. Pocnemo lose. Ali dodje Capin. Odigra kao u transu I napravimo seriju pobeda I kao treci odemo na f4. Tamo nas jedna lopta delila od Evrolige. Verovatno je ne bismo ni igrali, nismo ispunjavali uslove, ali bi bila satisfakcija. Secam se I danas dacinih suza kad je promasio. Jebi ga, to je sport. ..
- Cekaj, nesto mi nije jasno. Ako je Dinkic prevarant I ako si I ti to tada znao, kako je on I danas ministar?
- Srbija je ovo sine. Ovde ljudi slabo pamte. Shvatices vec…
Nego, vec tada pocinju u punom svetlu da se vide mutine slabosti. Losa selekcija tima, uzasno vodjenje utakmica, lezernost… Sve nam se to osvetilo u nasoj ligi, zavrsimo kao cetvrti. Izgubimo mesto u Aba ligi sledece godine. Bruka. Ali smo je ipak igrali. Vojvodina nije ispunjavala uslove, nisu imali para. Jeste bilo nepravedno. Ali vec tada je sport prestao da bude samo to. Jebi ga, ni mi ne bismo igrali EL da smo se izborili zbog istih stvari. Uvek se kola slome na malom…
Nego, to ti nisam pricao, igrao te sezone I Miljenovic kod nas.
- Lazes?! Miljenovic, sto je bio najbolji plej Evrope, uzeo 3 evrolige I doneo nam poslednje veliko zlato kosem u poslednjoj sekundi, I bio MVP tog prvenstva?
-Aha. Doduse, uglavnom sedeo na klupi.
- Kako bre?? Kako trener nije video da se radi o takvom talentu?
-Jebi ga…
Te sezone se I kup igrao u Kragujevcu. Inace smo svake godine napadali kup, najlakse je bilo osvojiti taj trofej, turnirsko takmicenje, jedan vikend, sve je moguce. I naostrimo se da ga osvojimo u “ Jezeru”. Ali ne lezi vraze, malo sopstvenom gluposcu, malo zbog birokratije, ostanemo bez nekoliko igraca I izgubimo u polufinalu. To je bilo ono cuveno finale koje se igralo 2 dana. U Kragujevcu vanredno stanje. Mrzeli su se cigani I grobari kao Izraelci I Palestinci. Ili kao Kejnzijanci I Monetaristi, kako volim da ubacim ove strucne fore hehe…
Na kraju, sa jedne strane najuspesnija sezona do tad, izborena Evropa dogodine, a sa druge bruka, cetvrto mesto u domacici, I administrativno obezbedjeno mesto u ABA.
Pocinje sledeca sezona. Evropa, nije mala stvar. Doduse, evrokup, ali jebi ga, I to je nesto. O njoj necu mnogo da duzim, mucno mi je. Sve u svemu u evrokupu smo igrali solidno, prosli u drugi krug, tu odigrali jos par solidnih utakmica sa atraktivnim rivalima I nismo se obrukali. Medjutim u ABA je usledio totalni kolaps. Muta je potpuno izgubio glavu. I taman se spremala njegova smena, sto je inace bilo veliko iznenadjenje, jer je on bio stub cele price kad se desilo ono zbog cega ti I pricam sve ovo.
Negde u to vreme se dogodi smena lokalne vlasti. A kako je ta lokalna vlast podrzavala klub, ovi sto su dosli posle njih odluce da klub puste niz vodu. I znas kako to biva, mucenje, natezanje sa parama, porazi, bezvoljnost, nekako doguramo do kraja te sezone I onda usledi razlaz.
Pitas me da li mi je zao tadasnje vlasti? Ne, nikada ih nisam podrzavao, stavise, ali druga stvar me tisti. Zasto smo uopste zavisili od bilo kog politicara I njegovog polozaja? I tu je poenta cele price. U Srbiji bez politike ne mozes nista, pa ni da napravis lepu sportsku pricu. A onda te ta ista politika I unisti.
Izgleda je djavo dosao po svoje… Kontas ironiju, kao navijaci djavoli, a djavo dosao po svoje, to je izreka ... Da li smo samo nesposobni ili je to sudbina, ne znam. Ali eto, sjebali smo. I zao mi je, iskreno mi je zao zbog svega. Nije ovaj grad to zasluzio… Nije ni ova zemlja to zasluzila… Kosarka nije to zasluzila…
I nije ovo prica samo o Radnickom. Pre toga je propalo mnogo klubova iz unutrasnjosti. I posle toga isto. Ali nije ovo prica ni o njima. Ovo je prica o nasoj kosarci ili ako bas hoces, o nama samima. Znas li ti kakva smo mi velesila nekad bili? Od nas su Spanci kopirali sistem da bi postali to sto jesu.
- Ma daj cale, ne zajebavaj, Spanci, pa oni su najuspesnija zemlja u kosarci, bas su od nas ovakvih kopirali bilo sta…
-Nemate vi pojma deco.. .VELESILA! A pogledaj danas. Igramo na svakom petom velikom takmicenju, nas prvak se jednom u 5 godina plasira u Evroligu I tu staneu grupnoj fazi. Ovo danas je mucenje. I to me boli. Pitas me da li je gasenje Radnickog bila toliko bitna stvar. Ne,delom smo I sami krivi. Da smo bolje radili mozda bismo I opstali, a mozda I ne bismo, ko zna… Ali bitna je poruka. A poruka je bila: Ne treba nam kosarka u unutrasnjosti, Igrace je samo dva nejveca kluba, dovodice strance sumnjivog kvaliteta, umesto da se forsiraju mladi igraci, da napreduju, da svi posle imamo koristi. Postojala je Mega neko vreme, posle Misko avanzovao, evo ga, danas je ministar, digao ruke od toga kad se dovoljno obogatio. A talenti? Imai h I danas, ali igraju ovu amatersku ligu, retko ko se probije do najvecih klubova, I to ako ima dobrog menadzera, ostali propadaju.Umesto da smo se na vreme dozvali pameti, da imamo nekoliko jakih klubova, mnostvo klinaca koji se dokazuju, konkurenciju, da vratimo kult reprezentacije. Sjebali smo kraljicu igara, bolje nismo ni zasluzili…
- Cale, je l’ ti to places?
-Ne! ‘Ajde idi napolje, krenuo si jos odavno. Ides na basket?
- Aha, prvo cu malo da sutiram sam dok nema nikog, posle igramo.
-Ako, samo vezbaj. Sutni po 300 zicera levom I desnom rukom, posle malo slobodna…
- Ih bre, ziceri, sta ce mi to, to ne masim.
-Kad bi znao koliko je velikih igraca promasilo zicer ili bacanje u odlucujucim trenucima ne bi tako pricao… Hoces da idem s tobom, da ti dodajem loptu?
- Neka, Milica ce.
-Opaaa. Samo napred, I ne zaboravi zastitu kad dodje do toga.
- Kakvu zastitu? Ma neeee, nismo mi u tom fazonu, ona to drugarski, kaze hoce da mi ucini da mi dodaje lopte, vidi koliko naporno treniram.
-Ih kad bih mogao da se vratim u te tvoje naivne godine makar na jedan dan… Slusaj ti caleta, shvatices jednog dana. ‘Ajde idi. Samo, pre nego sto podjes, pusti mi na you tube-u finale iz 2002, Jugoslavija-Argentina. Nisam gledao, ima sigurno godinu dana. Da vidim jos jednom kako ih je Bodiroga sa’ranio. Eeee, Bodiroga, kakav je to igrac bio…Nemate vi danas pojma. Pojma nemate…
"Ko igra za raju i zanemaruje taktiku zavrsice karijeru u nizerazrednom Vratniku"
"Ako sve vidi, što se pravi blesav, što ne otera sva govna u nebesa"
"Sto manje, dijete, znas, to si manje nesretan"
- By BBBbbb