Na molbu kolege sa foruma, postavicu njegovo pisanije ovde. Ako mislite da je u redu, momak ima jos nekoliko tekstova slicne sadrzine, kao i nekoliko o velikom Duletu Vujosevicu, pa mogu i njih da postavim. Recimo da je on stidljiv 
, pa mu ja glumim menadzera.
09.01.2013. године.
СРБИЈА ДАНАС.
Испратисмо стару годину, неки кажу била не поновила се (слажем се), али уместо да се радујем доласку Нове године, испраћају оне тешке, претешке године, питам се шта ме чека у овој години?
Да ли ова земља има перспективу, да ли овај народ има перспективу? Да ли младост Србије има перспективу?
И онда два чувена питања, да ли ће бити боље и када ће за датум ова власт признати Косово и Метохију? То су питања која треба да муче све грађане Србије. На ова питања нико нам данас неће дати искрен одговор од владајуће гарнитуре. Покушаћу да у наредним редовима дам одговоре на ова питања.
Неко ће рећи да сам песимиста, али не видим како нама може да буде боље.
Хвали се нова власт како је кренула у борбу против корупције. Сјајно! Само још неко да буде осуђен и биће супер, али мрка капа што каже наш народ, од тог посла нема ништа. Сваки дан неко нов ухапшен, али ако ти људи не буду осуђени, грађани Србије ће платити боравак осумњичених у затвору.
Кажу да је ова година пресудна за Србију. Ма немојте? Нама је до сада било мед и млеко, па имамо чему да се надамо. Све ово је јако провидно, али некада и не жалим због тога, јер народ их је довео на власт, па нека сада и трпи. Рачуница је проста, избомбардоваће нас лажима како морамо да признамо Косово и Метохију, јер нећемо имати хлеба да једемо у супротном. ЕУ ће нам дати неке новце, уложити у Србију, а нико да се запита да ли тог новца уопште има? Нема! Јер да има, не би много земаља из те проклете уније било на само корак од пропасти. Зашто те земље не спасе унија? Ова власт је најгоре што је могло да задеси Србију у овом тренутку, али када није било довољно националне свести код грађана и политичара у осталим странкама, опет кажем, није ми жао нас, али ми је жао Срба са Космета који ће највише испаштати!
Не могу да се помирим са чињеницом да политичари који воде ову државу немају слуха за Србе са Косова и Метохије. Не Србе јужно или северно од Ибра, већ Србе са Косова и Метохије!
Нигде нисам прочитао реакцију Дачића, Вучића, Николића због дешавања на Космету за Божић. Моје питање је ко ће за ово да одговара и какву поруку ти терористи и криминалци шаљу Србима који живе на Космету.
Чему да се надају Срби у енклавама?! Зар са њима да преговара Дачић? Ова фарса од преговора ће се завршити најгоре могуће по нас, то је једино у шта не сумњам.
Ако крене пољопривреда, кренуће и Србија. АКО најбитнија реч, јер сви грабе из села у град, угашено је толико села, сеоске школе једва да и раде, а људи који покушавају да живе и стварају од пољопривреде сваке године штрајкују, због пази молим те ниске откупне цене производа... Држава и ресорно министарство би требали много више да помогну произвођачима, али држава нарвно нема слуха за све то, већ се планира „рентирање“ земљишта странцима, што ће бити завршни ударац у пропадању Србије. Зашто Србија не би постала конкурентна на светском тржишту када је малина у питању? Ово и многа друга питања очигледано да нема ко да постави у Србији, јер колико видим, сви лете као муве без главе и покушавају да саставе крај са крајем.
Ова држава има перспективу, има шансу за напредак, али наставак погубне политике ЕУ нема алтернативу, гура ову државу у пропаст, а онда нам нико не може помоћи. Братска Русија и земље трећег света су једина шанса, али да ли то неко од политичара зна? Мислим да знају сви, али да ли могу да напусте брод који тоне звани ЕУ? Могу! Да ли желе? Мислим да не. Ту је срж целог проблема.
Омладина у Србији данас се окупља углавном у Националној служби за запошљавање, дипломе факултета могу да окаче мачку о реп, ако немају јаку везу, а то што су поштено завршили факултете нема никакве везе...
Србија има шансу да напредује или да пропадне, ако изаберемо пут ка ЕУ пропашћемо, ако изаберемо Русију и друге земље у развоју, имамо шансу да опстанемо. Једино што је сигурно да је држава од 2008. Године па до сада пропала више него ли деведесетих и да ће за опоравак Србије бити потребно јако пуно времена, али пре свега стручни и предани људи који ће ову земљу повести правим путем.
Толико питања, а тако мало одговора, толико шансе за успех, а тако близу пропадања. Тако ја видим Србију у овој и наредним годинама.
