[Karaburac]

Ja vidim sve slike regularno... Sto rece Gale kad smo pravednici

[Karaburac]

Rusija- prvi deo


Slike iz Moskve jos uvek nisam dobio i Boga pitaj kad cu, tako da cu sada da ispisem utiske, a najlepse slike cu okaciti naknadno. Sad bih rekao par reci o samom putu.

Cela prica oko ovog puta u Moskvu je deo naseg centra za ruske studije u okviru naseg fakulteta koji je poceo sa radom pretprosle godine, dok je prosle godine prvi put uspeo da se izbori za to da se otvori novi modul (specijalizacija) na istoriji za studente cetvrtih godina, a od septembra ce krenuti isti modul i za studente na master studijama. Sobzirom da centar saradjuje sa odredjenim institucijama u Rusiji sto obrazovnim sto drzavnim kao sto su na primer RISI (Российский институт стратегическх иследований), MGU (Московский государственный университеть имени Ломоносова), MGIMO (Московский государственный институт международных отношений), ove godine smo dobili poziv upravo gorenavedenog RISI-ja da ucestvujemo na trecem po redu forumu mladih politikologa na temu ''Rusija i Balkan u savremenom svetu''. Osim nas pozvani su i Bugari, koji su bili i prosle godine, ali tesko da se moze reci da su bili mladi... Kod nas je vodja grupe bila 83', dvoje studenata 88', ja kao diplomiran 89' i jos dvoje 90'. Kod Bugara je njih troje bilo tu negde nasih godina, dok je jedan imao preko 30, dvoje oko 40 i vodja grupe preko 50, no dobro to su ipak Bugari. Oni nisu ni dosli preko fakulteta nego preko neke organizacije koja se zove Nacionalni savet nacionalnog kretanja rusofila (znam da zvuci rogobatno, ali ako sam dobro zapamtio tako se zove) i dok smo mi bili svi istoricari, Bugari su imali sarenu ekipu od njih 7 sastavljenu od politikologa, ekonomista, turizmologa (valjda je tako pravilno da se napise?) jednog istoricara i jednog zalutalog.... No da krenemo od samog pocetka.

Iz Beograda ka Moskvi leteli smo aeroflotom i bili smo razbacani svo sestoro po avionu tako da niko nije sedeo ni blizu nekog drugog. Posto sam sedeo sam te se svakako poprilicno smarao krenem ja da citam neke ruske novine i to mi je islo prilicno dobro, sto bi se reklo sve kapiram, a onda prvi sok. Prilazi stjuardesa i kaze mi nesto na ruskom, a ja je gledam kao da je govorila nekim cudnim dijalektom klingonskog. Pitam je ja opet da ponovi i opet i onda na kraju shvatim da je pitanje bilo krajnje prosto: ''hocete li kafu ili caj'' . Sledeci problem javio se malo kasnije u letu kada sam primetio da svi koji nisu drzavljani Rusije popunjavaju imigracioni karton. E sad, ljudi koji cesce putuju avionom znaju sigurno sta je to, oni koji nisu imali priliku da to rade to je neka najobicnija hartija, kao mali obrazac, u koju upises svoje najosnovnije podatke i stavis u pasos. Prvi deo ti uzmu kad sletis u Rusiju, drugi kada izlazis iz Rusije. Vidim ja svi popunjavaju to oko mene, naravno svi Srbi jer je u avionu bilo i Rusa i Kineza, samo ja to nemam. Pitam ja neku zenu tu gde je to uzela, kaze ona meni dele stjuardi. Zovem ja onog stjuarda i mahinalno krenem prvo da pricam na srpskom, on me gleda bledo, krenem ja onda na ruskom, ali toliko rogobatnom da me je gledao jos bledje, krenem onda na engleskom i tada skontam da stjuard zna engleski gore nego ja kineski, na kraju krenem da pokazujem rukom na ono sto popunjava lik preko puta mene i da vicem ''Ovo jebote'', tad mi stjuard odgovori: ''Aaaa imigracioni kard''. Ode on negde, vraca se nazad i onda mi kaze da su razdelili sve papirice i da cu morati to da popunim kad sletim. Vec tada moje samopouzdanje u pogledu konverzacije na ruskom (koja je i inace bila niska) je otislo ispod dna.

Sletimo mi na aerodrom tamo i pokupimo prtljag, izadjemo napolje i vidimo jednog Rusa, kojeg sam vec ranije upoznao, kako nas ceka da nas odbaci do hotela. Pozove on vozaca koji je vrlo brzo dosao kombijem. Sam kombi je prilicno zivopisan jer spolja deluje kao ekstremna krntija, ali iznutra je bio sasvim pristojan i solidno udoban, imao je 11 mesta pozadi i 3 napred. Vec tada kad smo izasli na autoput po izlasku iz kompleksa aerodroma Seremetjevo udario me je prvi sok. To je takva guzva na putu iako ima 4-5 traka da ja to vama koji niste doziveli ne mogu da opisem. Zamislite guzvu na Gazeli koja se proteze kilometrima... Guzva je takva da je najnormalnija stvar da vozac iz srednje trake izadje iz kola, ode da izvadi sta mu treba iz gepeka, potom se vrati nazad u auto i nastavi da vozi jer se kolona za to vreme pomerila nekih 10 metara najvise. Prodjemo mi tu guzvu, usput vidimo nesto malo zgrada i skontamo da su sve ogromne do zla Boga. Na kraju stignemo mi do hotela Охотник (Lovac) koji se nalazi na pretposlednjoj stanici (Водний стадион) tamnozelene linije metroa. E sad, kako su nam nasi domacini odmah objasnili to je teska, teska periferija Moskve. Metroom je potrebno oko 35-40 minuta da se stigne do centra. Oko nas su uglavnom bile radnje ljudi sa Kavkaza i bilo je bas dosta nerusa na ulicama. Domacini su nam odmah rekli da nije bas najpametnije da se setamo ulicama u ovom delu grada posle 12 jer kraj nije bas najsigurniji, a poznat je po tome sto se prosle godine desio masakr kada su navijaci nekog moskovskog kluba (nisam tacno siguran koji je u pitanju) dosli u sukob sa nekim od tih muslimanskih naroda koji naseljava taj deo, a taj sukob se zavrsio medjusobnom paljbom iz kalasnjikova u kojoj je bilo izginulih na obe strane. Nakon tog dobronamernog saveta zakljucili smo da necemo da necemo da se udaljavamo od hotela posle ponoci.

Dani su nam u principu bili isplanirani do poslednjeg tancina. Doruckujemo do nekih 9 sati, u pola 10 dolazi kombi po nas, odlazimo u RISI, tamo imamo prvo predavanje od 10 do nekih pola 12, onda imamo pauzu za rucak, pa potom imamo jos jedno predavanje, onda se vracamo nazad u hotel, uzmemo od stvari sta nam treba i onda krecemo u razgledanje grada. Dorucak je bio na bazi svedskog stola i bio je sasvim ok. Rusi imaju neke dosta dobre palacinke od ''susenog mleka'' sta god to bilo. Rucali smo uvek u menzi RISI-ja i meni je bio sasvim ok, samo su porcije bile ekstremno male pa sam morao da uzimam od svih kome sta ostane. Tu sam uspeo da impresioniram Ruse koliko jedem, gde su tvrdili da sobzirom na moj apetit delujem prilicno mrsavo, sto bi u prevodu trebalo da znaci da bih trebao da izgledam kao nilski konj. Zapravo porcije su zaista male, uveren sam da nikom sa foruma ono ne bi bilo dovoljno. Rusi zaista puno jedu ribu, jedan dan sam u toj menzi uzeo za salatu haringu sa lukom, uz to riblju corbu i kao glavno jelo opet neku ribu . Imaju gomilu razne ribe koju spremaju na najrazlicitije nacine i meni se to zaista dopalo. Uz to mogu reci da dosta trpaju luka u sve i svasta sto je meni opet bilo sasvim ok. Uz rucak smo mogli da uzimamo i nesto sto oni nisu znali tacno da nam objasne kako bismo to nazvali na srpskom, a ruski naziv sam nazalost zaboravio. U sustini to je nesto slicno kao caj, razlika je u tome sto se ne stavljaju kesice caja vec se u casu stavi par plodova nekog voca (limun, razne bobice) i to se prelije vrucom vodom, pa kad se ohladi onda se posluzi. Interesantno pice u svakom slucaju. Sto se vecera tice vodili bi nas u neki fensi restoran redovno posle svakog obilaska grada. Prvo smo isli u neki ukrajinski etno restoran u kojem smo jeli cuveni Борщ са пампушками. Sam borsc je jedna najobicnija corba, sa malo vise povrca u kojoj imas parce mesa i u koju po zelji mozes da stavis pavlaku. Ukus je dobar, ali nista maestralno. Pampuski su neka vrsta hleba krajnje prijatnog ukusa koji se sluzi sa nekom vrstom pastete koju nismo mogli da definisemo od cega je. Posle nam je jedan Rus rekao da je ta pasteta zapravo sitno mlevena svinjska mast koja je zacinjena persunom, velikom kolicinom belog luka i jos nekim zacinima. Posle toga smo isli po raznim drugim restoranima gde smo isto jeli sve i svasta, pocevsi od italijanske kuhinje pa nadalje. Mogu reci da Rusi lososa spremaju fantasticno. Medjutim da ne pricam sve izdvojicu jos dve vecere jer su mi bile zanimljive jer toga nema kod nas. Jednom smo vecerali u velikom trznom centru ГУМ koji se nalazi odmah pored crvenog trga i gleda pravo na zidine Kremlja. U tom restoranu tamo je sistem da uzmes posluzavnik i onda ides redom i uzimas sta zelis pa na kraju platis na kasi. Ja sam uzeo marinirane pecurke, blince sa mesom (kao malo deblja palacinka punjena mesom koje podseca na meso sto se stavlja u musaku), neku piletinu na kijevski nacin, onda sam uzeo jos neke hlebcice sa mesom i jos neke djakonije koje ne znam kako bih tacno opisao. Mogu reci da je sve bilo izuzetno ukusno. Na kraju izdvojio bih odlazak u Gruzinski restoran gde je stvarno bila odlicna hrana. Svako je uzimao od svakog po malo da proba, tako da sam probao i neke kobasice koje je narucio jedan od nasih domacina Dima (inace covek je pun prica, zaista zanimljiv lik), gruzinski domaci beli sir (koji je vrlo slican nasem), kackavalj njihov, probao sam i neko pecivo koje sam uzeo od nase domacinke isto jako dobro. Licno sam uzeo neku njihovu piletinu koja mi je obecavalo velicinom porcije. U sustini to je piletina koja se sprema u zemljanoj posudi tako da bude res pecena, posuta je prilicnom kolicinom belog luka, a pred vas se iznosi upravo u toj zemljanoj posudi tako da jos uvek cvrci ulje kada stigne do vas . Preporucujem zaista svima E sad, pretpostavljam da ce vas zanimati koliko te stvari kostaju i odmah cu vam reci da su sve obroke placali nasi ljubazni domacini inace nikad ne bih usao u takve restorane. Prvi dan nam je limit bio oko 500 rublji da potrosimo po coveku za veceru. Da biste imali predstavu koliko je to, jedan evro je 40 rublji, jedan dolar je 31 rublja. Sledecih dana nam je limit bio oko 700-800 rublji, da bi nam poslednja dva dana rekli da ne moramo uopste da vodimo racuna koliko trosimo. Tako da smo poslednji dan ortak i ja osim vecere stukli za stolom litar vodke kad smo zavrsili sa klopom. Rusima, pa i Bugarima je bilo cudno sto mi ne pijemo dok jedemo nego se prvo najedemo pa onda pijemo, rekli su nam da oni stalno nesto grickaju uz vodku i preporucili su nam kackavalj, kisele krastavcice, uopste kazu da najbolje ide nesto sto je slicno nasoj tursiji. Tu smo ih mi optuzili da je to varanje jer tu ima vitamina c pa tako moze vise da se popije, u svakom slucaju bila je zanimljiva rasprava uz dosta smeha kojem je mozda doprinelo i dosta vodke u nasoj krvi . Jos ono sto bih mogao da izdvojim jeste da Rusi zaista imaju razvijenu kulturu pijenja caja i obavezno ako imate mogucnost da odete u Rusiju, popijte negde caj ukoliko ga volite kao ja, jer se necete pokajati. Imaju Rusi jos jedno zanimljivo pice koje bih vam savetovao da pijete kao nesto cime se gasi vodka, a to je morz. Nisu znali bas da nam objasne sta je to, jer bi na nase pitanje uglavnom odgovarali morz je... pa morz .

E sad kad sam zavrsio sa ovim delom price mogao bih da izdvojim i dozivljaj odlaska u prodavnicu. Usli smo u prodavnicu i prvo sto smo izvalili je da je prodavnica podeljena na dva dela prakticno na pola i ima dve odvojene kase. Na jednom kraju se prodaje hrana, a na celom drugom kraju se prodaju pica . Izbor alkohola je zaista poprilicno veliki i dok je hrana solidno skupa, vodka je sasvim pristupacna. Litar sasvim dobre vodke (Зеленая марка) kosta 500 rublji, ali je veoma veoma dobra. Uopste ne para grlo, lepo klizi. Generalno nisam ljubitelj vodki, ali ovu zaista preporucujem. Takodje ona u restoranu koju smo pili je bila dobra i zove se Алтай, ali za nju nisam siguran koliko kosta jer je u prodavnicama nismo nasli. Sto se piva tice, flasa od pola litre ruskog piva se krece oko 50 rublji (neka su malo skuplja, neka malo jeftinija, ali sve je u principu oko 50). Belog medveda nazalost nisam pronasao, ali su tu bili provereni Stari Meljnik, kao i Sibirska korona, oba piva mogu da preporucim kao dobra. Na zalost nisam stigao vise da ih probam. U Jermenskoj radnji su uvozna piva iz Jermenije skuplja (oko 70 rublji), ali ih nisam probao pa ne znam tacno kakva su. Sto se tice suhomesnatog skupo je kao djavo. Kilo sudzuka dodje oko 800 rublji, kilo pecenice 1200-1300 rublji. Voce je isto dosta skupo. Litar dugotrajnog mleka se krece od 55 do 60 rublji i vrhunskog je kvaliteta. Procenat mlecne masti u mleku ide od 1,5 do 6% mlecne masti. Na zalost nisam probao ovo od 6%, ali sledeci put cu sigurno probati. Cokolade su im dosta dobre, a dobra su im i neka peciva koja lice na nase medaljone, a mogu u prodavnici da se kupe. Sto se tice fast food-a skup je, a i necete se najesti od njega. U centru grada je masovno rasprostranjen susi. Kada smo pitali Ruse zasto ima toliko mnogo susija, oni su nam rekli da i Rusi tradicionalno jedu zivu ribu u Sibiru, tako da im taj japanski susi nije toliko cudan kao recimo nama u Srbiji. Osim toga imaju i lanac domaceg fast food-a koji se zove Картошка. E sad, sta je kartoska? Pa to je krompir u ljusci, pecen u foliji, koji kada ga kupite prodavac vam isece na pola sa sve folijom, unutra (u srz krompira) stavi kackavalj i maslac koji sjedini i onda vas pita da li hocete da vam stavi nesto od dodatnih priloga. Osnova kosta 100 rublji, a svaki dodatni prilog po 50. Ja sam stavio neku ribu secenu na komadice, a ortak je stavio neke kobasice secene na komadice. Jelo je zaista ukusno, ali necete se najesti od tog jednog, a jedan kosta 150 rublji kada tako iskombinujete. Za iole pristojan obrok potrebna su minimum dva, pa vi vidite koliko to kosta. Na periferiji smo od fast food-a jeli Шашлыk sto je u sustini neka vrsta raznjica koji se pravi od piletine ili jagnjetine, a specijalitet je kavkaskih naroda. Sluzi se sa mladim lukom, persunom i necim nalik senfu. To je kostalo oko 150 rublji, ali je sitije od kartoske i preporucujem da se proba. Probali smo u istoj toj radnji i neka njihova karakteristicna peciva. Odlicna im je zeljanica, kao i neka vrsta slane pogace. Zao mi je sto nisam imao vremena vise stvari da probam. Uopste mogu reci da mi je ta kavkaska kuhinja izuzetno prijala i sjajno se dopunjuje sa ruskom jer se ruska bazira dosta na ribi i svinjetini, a kavkaska na raznim vrstama sireva, jagnjetini, ovcetini, piletini i veoma zanimljivim pecivima. Hot dog na periferiji kosta oko 110-120 rublji.

Toliko ljudi za sada, post je vec sada dosta veliki, a nastavicu dalje sa opisom Rusije ja se nadam vec danas. Ako vas bude jos nesto posebno zanimalo smislite pitanja pa cu odgovarati. Videcu ipak da se drzim nekim redom u redjanju utisaka kad je Rusija u pitanju.

[hazarder]

Velika je i Rusija, post je naspram nje mali. Bravo za pisanije.

Rusija- prvi deo

Zovem ja onog stjuarda i mahinalno krenem prvo da pricam na srpskom, on me gleda bledo, krenem ja onda na ruskom, ali toliko rogobatnom da me je gledao jos bledje, krenem onda na engleskom i tada skontam da stjuard zna engleski gore nego ja kineski, na kraju krenem da pokazujem rukom na ono sto popunjava lik preko puta mene i da vicem ''Ovo jebote'', tad mi stjuard odgovori: ''Aaaa imigracioni kard''. Ode on negde, vraca se nazad i onda mi kaze da su razdelili sve papirice i da cu morati to da popunim kad sletim. Vec tada moje samopouzdanje u pogledu konverzacije na ruskom (koja je i inace bila niska) je otislo ispod dna.

I meni su ovakve situacije urnisale samopouzdanje, sve dok mi drugar koji govori perfektno nekoliko stranih jezika, nije objasnio neke stvari. Inteligentan covek ce te razumeti i na nemustom jeziku, znaci ma kako pricao, dok glup nece razumeti ni drugi dijalekat svog maternjeg jezika, kamoli stranca.

Primer: prostu rec kao sto je broj twenty[/i, njega crnac na pumpi nije razumeo, pa sigurno sedam, osam puta. Bilo je twenty, a odgovor eighteen(?), pa zatim jos nekoliko brojeva, sve dok ortak nije rekao two zero. Na to je crnac rekao, aaa tveeeniii. Znaci nije tvoj ruski los, samo si naleteo na manje inteligentnog coveka.

Pisi jos o Rusiji, mozes i vece postove, slobodno

[rudonja]

Cekamo ostatak.

[Antoine]

Ako vas bude jos nesto posebno zanimalo smislite pitanja pa cu odgovarati.

Lako ćemo mi za ražnjiće i votku, reci ti nama, jesi li ili nisi?

[Joomla10]

Ako vas bude jos nesto posebno zanimalo smislite pitanja pa cu odgovarati.

Lako ćemo mi za ražnjiće i votku, reci ti nama, jesi li ili nisi?

+1

[BogdanB]

Pricaj srpski da te ceo svet razume

[Karaburac]

Cek bre Toine na to sam odgovorio na svastari cim sam dosao . U zivotu se nisam manje pomucio . Zapravo, nisam nista ni radio, dosla devojka sama. Lepa je Rusija definitivno .


@Rudonja to sam i ja primetio, pisacu i o tome kako je isla od prilike evolucija mog razgovora sa Rusima. Posle 3-4 dana sam se sporazumevao prilicno lagano sa njima, iako sam pricao kao tarzan. U principu moj izgovor je relativno dobar (naravno tvrd u odnosu na Ruse, ali razumljiv), veci problem mi je bio mali fond reci. Krenem u recenicu i onda stignem do jedne reci koja mi fali pa se razmisljam kako da objasnim sta hocu. Prvo sam crveneo zbog toga jer sam se osecao kao debil, a posle nekog vremena sam terao tako i bolelo me dupe kad neku rec ne znam pitam ih na srpskom ili engleskom ili pokazem rukom sta mi treba, pa ponovim da li sam dobro zapamtio i teram dalje.

[ubicatigrova]

Rusija- prvi deo


U tom restoranu tamo je sistem da uzmes posluzavnik i onda ides redom i uzimas sta zelis pa na kraju platis na kasi. Ja sam uzeo marinirane pecurke, blince sa mesom (kao malo deblja palacinka punjena mesom koje podseca na meso sto se stavlja u musaku), neku piletinu na kijevski nacin, onda sam uzeo jos neke hlebcice sa mesom i jos neke djakonije koje ne znam kako bih tacno opisao.

Jesi kralj - gde ti stalo 4 glavna jela

Brate, za tu Ruskinju, ne mozes tako nisi se pomucio, mi smo ovde zeljni podviga, kao ona nece, pa je ti lazes, pa ona se necka, pa je ti jos malo lazes pa onda kao on pristane i posle se hvali kako si joj najbolji

[Karaburac]

Khm, pa sto se laganja tice, lagao sam da je nista ne razumem kako bih izbegao razgovor. Tako je bilo jednostavnije