[Karaburac]

Pa lepo, covek krene u blok, ja se postavljam telom izmedju njega i mesta gde bi zeleo da stigne i ne dam mu da ide tamo, ometam ga. Kad krene da se postavlja malo ga guras ka spolja sve dok ne stane u stav mirno sa ciljem da ne postavi blok na dovoljno opasnom mestu. Slicno kao kad se boris za poziciju na niskom postu, pa izguravas coveka sto dalje van reketa, samo sto je ovde cilj da ga izguras sto dalje od dobre pozicije za blok.

[delboy]

(Objavljeno: 29 Feb 2012 u 16:28)

Evo neke literature za pocetnike koju bih preporucio. Planiram da ih nosim u firmu da ih sredim u PDF i da posaljem svima, ali ukoliko neko ima prsitup biblioteci ima ih. IZ nekih sam ja ucio tako da ih toplo preporucujem:

Osnove Kosarke, izdanje 2008, Karalejic - Jakovljevic

Teorije i metodika kosarke, 2007, isti autori

Trening mladih kosarkasa razlicitih uzrasnih kategorija, Trunic, izdanje 2007

Za pocetak idealna literatura, ovo su najbolja izdanja, ima i starijih ali je sada bespredmetno jer su se fokusi promenili. Ja cu se potruditi da u sto skorije vreme ovo iskeniram, ali do tada koga zanima...

Inace, Karaleja je bog otac:)))

Pozdrav svima ima li neko ove knjige u pdf da mi posalje, posto gladiaca nema nigde ?

[Lika]

[BBvideo 560,340][/BBvideo]

[Salvatore Guliano]

[BBvideo 560,340][/BBvideo]

ovo je odlicno Liko ! jedva cekam da dobijem malo vremena da mogu bolje da izucavam ovakve stvari

[Salvatore Guliano]

odlicna akcija GSW
[BBvideo 560,340][/BBvideo]
Znaci odusevljen sam

[SASA BANJAC]

@Sale i ostali koji znaju to bolje od mene, zanima me jedna stvar.

Naime dosta se prica o odbrani od pika i neke osnovne odbrane su iskakanje, preuzimanje i zoniranje. Medjutim, ja znam kada sam ja trenirao (mada sam vec 1000 puta rekao da je to na uzasno niskom nivou) mene su treneri terali da pik branim tako sto cu da onemogucim igraca koji postavlja blok da uopste postavi blok. Odnosno cim vidim da krece na tako nesto, guram njihovog centra van linije za tri i ako ne mogu bas potpuno da ga izguram, barem gledam da mu onemogucim kretnju dovoljno da moj bek vidi kuda ce da se provuce. Tako nesto u ozbiljnim utakmicama nikada nisam video da odbranbeni centar i pokusa da uradi. Jel se plasi od moguceg ''slipa'' ukoliko krene jace u taj duel, izbegava mogucnost faula van lopte ili je nesto trece u pitanju? Bas me zanima.

Karabu brate,jeste posle mesec dana ali tek sam sad video pitanje...Izvini bro...

Izguravanje igraca jeste jedno od resenja koje se uglavnom koriste kod mladjih selekcija,retko u seniorskoj kosarci...Inace svrha toga sa mladim igraima je da se nauce da isprate blokove,da ne ostanu daleko od igraca koje cuvaju,da budu u "mesu" I da kako odrastaju da se uce da iz te pozicije eventualno preuzimaju...

E sad,to se neigra u ozbiljnoj kosarci iz vise razloga,sam si naveo neke,faul daleko od lopte u pasivnoj poziciji igraca za napad na kos,slip,ali I ogromna mogucnost davanja back door pasova I lob pasova na trojke ili brze cetvorke...

Metod izguravanja je napusten jer je ne nedelotvoran nego direktno stetan.Recimo velika je opasnost od fingiranja ili reciprocnog P&R,evo kako...

Zamislimo klasican pokusaj P&R I ti izguras centra na liniju trojke,on primi pas ti si na njemu,ako ostali dobro razvuku,bek utrcava nesmetano na pas koji mu daje tvoj igrac I polaze...To cesto igra Zvezda sa Rakocevicem kao bekom ove sezone.

Takodje,ista situacija,izgurao si centra,ako bek protrci I dodje svom centru iza ledja,ti ces biti blok svom igracu,jer ce te protivnicki centar sa pola koraka u stranu naterati na pomeranje I zatvararanje putanje tvom beku.

Ima I nastavak br 1 : Ako ti ne nasednes na njegove kretanje u stranu,on ce da se povuce dalje u pop I ako je "sutan" ubacice trojku.

Nastavak br 2 : Centar moze da te izvuce I iskoristi tvoj lednji blok I krene na kos trazeci pas od beka,tu je kucanje neminovno

Ima dosta mana taj nacin I ne igra se,mda kazem u mladjimkategorijama se radi...Ako nekad vidite,da odbrambeni centar bukvalno pregazi napadackog centra to je jer je pokusao da spreci pik izgurivanjem,onda je napadac ubrzao da izadje na liniju za tri I blizu linije stao,odbrambeni nalece I ovaj naravno jedva ceka da se prospe...Jasno faul kao kuca...

Sustina je u tome sto ti kao defanzivac igras suvise visoko postavljen za centra,igra I napadac,ali najpovoljnija pozicija za odbrambenog centra je blago savijen u kolenima I teziste na ramenu koje je napadnuto,za napadaca sto vislje stoji sve mu je povoljnija pozicija...jasno ti je da ti izlazis tim metodom iz svoje najpovoljnije situacije,ulazis u nejnepovoljniju a portivnik zadrzava ispravljen polozaj koji ga favorizuje za bukvalno sve nacine napada na kos,bilo sutem,bilo pasom...

Ako nije dovoljno koncizno pojasnicu...

[Karaburac]

Jasno mi je Sale, hvala ti na odgovoru.

[Hercegovina_vazda]

odlicna akcija GSW
[BBvideo 560,340][/BBvideo]
Znaci odusevljen sam

Sjajno, zaista sjajno!
@ Sale, karaburac i ostali
Je li postoji neka varijanta napada sa duplim blokom, tj. npr neka akcija u kojoj je potrebno da odredjni igrac sutne, da se stvori prostor tako sto ce centri biti blizu jedan drugoga i napraviti neku vrstu zida, na neki nacin zatvarajuci igrace u vrsti kruga, trougla. Vjerovatno je glupo pitanje, ali nesto me kopka...

[familija]

dr Vladimir Koprivica: Uloga kondicionog trenera i njegova saradnja sa glavnim trenerom - 1. deo
Detalji Datum: Subota, 11 Maj 2013 10:43 Autor Vladimir Koprivica


Prof dr Vladimir Koprivica

BEOGRAD - U razvijenim sportskim granama, među koje se ubraja i košarka, izuzetno je složen proces upravljanja u procesima takmičenja i treninga.

Iz godine u godinu taj proces se dalje usložnjava, jer je sve veća konkurencija i izjednačenost timova i pojedinaca, veće je učešće nauke, usavršava se kontrola takmičenja i treninga i sistem praćenja i analize utakmica, bolji su uslovi za kontrolu zdravlja košarkaša i rehabilitaciju povređenih, ishrana košarkaša je pod većim nadzorom stručnjaka (naročito u vreme značajnih utakmica i turnira), sve je bolja i brža stručna informacija o protivnicima, koriste se novi trenažeri, sprave i rekviziti, savremena informaciona tehnologija omogućava brzo prenošenje i obradu podataka i formiranje dragocenih baza podataka, sve su bolji uslovi i raznovrsnija sredstva za oporavak košarkaša i drugo.

U takvoj situaciji, treneru nije lako da se izbori sa čitavim nizom zadataka koje je neophodno uspešno izvršiti da bi se stiglo do cilja. On ne može znati sve i sve raditi, ali mora poznavati problematiku upravljanja u celini, kako bi mogao da dobro odabere saradnike, organizuje ih, podeli zadatke i da racionalno koristi njihova znanja i veštine. Jedino ispravno rešenje je da se trener postavi kao neprikosnoveni upravljač sistemom takmičenja i pripreme, ali upravljač spreman za saradnju.

Raznovrsnost trenažnih zadataka uslovljava i raznovrstan stručni štab sastavljen od stručnjaka različitog profila. U zajedničkom naporu da se stigne do cilja, svaki stručnjak iz sastava stručnog štaba ima svoju ulogu, zadatke koje treba da ispuni i oblik saradnje sa glavnim trenerom. Jedna od definicija tima glasi: „Ekipa nije skup najboljih pojedinaca, već skup individua koji najbolje funkcioniše kao celina” (V. Koprivica, Osnove sportskog treninga, 1997). Po analogiji, tim stručnjaka nije tim zato što su dobri stručnjaci u njemu ili zato što svako dobro radi svoj posao, već su tim zato što uspešno međusobno sarađuju. U aktuelnoj praksi ove timove, pored glavnog trenera, čine pomoćni trener(i), lekar, fizioterapeut, kondicioni trener i znatno ređe nutricionist i psiholog.

Ono što u ovom trenutku nedostaje je teorijska razrada različitih modela međusobne saradnje stručnog štaba u celini, kao i definisanje uloge svakog stručnog profila i oblika saradnje sa glavnim trenerom. Ako bi se na bazi dosadašnjeg iskustva dobro definisali navedeni oblici saradnje, onda bi glavnom treneru bilo lako da odabere članove svog štaba, da nađe prave oblike saradnje, kao i da kontroliše da li svaki od navedenih stručnjaka na pravi način ispunjava svoju ulogu i rešava postavljene zadatke.

Naša košarka je specifična po tome što su glavni treneri timova poodavno počeli da angažuju kondicione trenere i sarađuju sa njima. Kondicioni treneri su po pravilu, što je sasvim logično, profesori fizičke kulture, koji imaju znanje i veštinu da to znanje primene u praksi. U vezi sa tim, treba se podsetiti na izuzetno značajnu ulogu koju je u razvoju jugoslovenske ko{arke imao Državni institut fiskulture (videti u S. Paunić: Geneza i razvoj košarke u Jugoslaviji, izdavač ŽKK Kovin, Beograd, 2007). Prvih godina rada novoosnovanog instituta, na ovoj ustanovi su organizovani prvi posleratni košarkaški kursevi na kojima su studenti upoznati sa ovom igrom i njenim pravilima. U to vreme DIF je bio jedina obrazovna ustanova te vrste u zemlji, pa su studenti bili iz svih krajeva Jugoslavije. Jedna relativno nova i malo poznata igra, sa specifičnim pravilima koja u to doba nisu bila lako dostupna, zahvaljujući studentima DIF-a, postala je deo nastave na časovima fiskulture. Oduševljenje tom igrom dovelo je do osnivanja brojnih klubova u celoj zemlji, a mnogi nastavnici fiskulture su život posvetili košarci (npr.prof. A. Nikolić, prof. M. Stefanović, prvi selektor reprezentacije). Na putu do najvećih rezultatskih visina, naše nacionalne selekcije i najuspešniji timovi u sastavu stručnog štaba uvek su imali i kondicionog trenera. U tom relativno dugom vremenskom periodu, uloga kondicionog trenera se postepeno menjala.

Srazmerno sve složenijem problemu upravljanja procesom takmičenja i treninga koji ima glavni trener, povećavaju se i zahtevi u radu kondicionog trenera. U aktuelnoj situaciji kondicioni trener mora ispunjavati tri bitna uslova:

1. Mora imati veliko znanje iz antropomotorike tj. znati kako teče prirodni razvoj sposobnosti i šta ih određuje, kako se u treningu razvijaju i na određenom nivou održavaju fizičke sposobnosti (metode, sredstva i opterećenja za njihov razvoj i održavanje), kakva je međusobna povezanost različitih sposobnosti i drugo.

2. Mora znati osnove košarkaške igre, motoričke i funkcionalne zahteve igre, specifičnosti kretanja sa loptom i bez nje, kao što su trčanje, skokovi, zaustavljanje, okreti, promene pravca itd.

3. Mora znati zakonomernosti periodizacije sportskog treninga (strukturu pojedinačnog treninga, mikrociklusa i mezociklusa različitog tipa, karakteristike pripremnog, takmičarskog i prelaznog perioda, zakonomernosti sticanja i održavanja sportske forme itd).

Samo ukoliko ispunjava sva tri navedena uslova, kondicioni trener može uspešno da radi i bude od koristi glavnom treneru i timu. Prema tome, jasno je da fizička priprema nije samo ređanje vežbi i prosta primena metoda i opterećenja, već jasno definisanje ciljeva pripreme (od višegodišnje pripreme do pojedinačnog treninga) i racionalna i svrsishodna realizacija tih ciljeva.

Tipični negativni primeri iz prakse:

a) Kondicioni trener ima košarkaška znanja i donekle razume periodizaciju sportskog treninga, ali ne zna i ne ume da izabere dobra sredstva, metode i opterećenja za razvoj motoričkih sposobnosti. To je slučaj kada ulogu kondicionog trenera preuzima košarkaški trener koji je nedovoljno obučen za tu ulogu. Potrebno je mnogo vremena da se ovakav trener osposobi za kondicionu pripremu.

b) Kondicioni trener ima znanja iz antropomotorike i razume periodizaciju, ali ne poznaje dovoljno strukturu košarkaške igre. Njihov rad u praksi se, po pravilu, bazira na opštepripremnim vežbama. U celini, rad je opšteg karaktera i nije u potrebnoj meri prilagođen specifičnim zahtevima. Ovo je čest slučaj sa mladim kondicionim trenerima koji tek započinju rad u košarci. Njima treba pomoći da što pre spoznaju suštinu košarke.

c) Kondicioni trener ima košarkaška znanja i znanja iz antropomotorike, ali ne poznaje u dovoljnoj meri problematiku periodizacije sportskog treninga. Po pravilu, ovi treneri su uspešni u manjim trenažnim jedinicama, ali ih nedostatak strateških ideja, koje su u vezi sa periodizacijom sportskog treninga, najčešće zaustavlja u postizanju glavnog cilja sezone ili cilja u nekom većem trenažnom ciklusu.

Treba istaći da u ovom trenutku u praksi preovlađuje univerzalni tip kondicionog trenera. Sa poboljšanjem svih uslova rada, a u skladu sa obimnim zahtevima, realno je očekivati da se pojave specijalisti za rad sa mladima, rad sa devojkama, specijalisti za razvoj sile i snage, za rehabilitaciju povređenih i drugi.


Koautori ove stručne teme sa dr Vladom Koprivicom su i njegovi saradnici: Vladan Radonjić, Marko Ćosić, Srđan Sarić, Mihailo Miljanić, Predrag Zimonjić.

[familija]

dr Vladimir Koprivica: Uloga kondicionog trenera i njegova saradnja sa glavnim trenerom 2. deo
Detalji Datum: Četvrtak, 16 Maj 2013 18:51 Autor Vladimir Koprivica


Prof dr Vladimir Koprivica

BEOGRAD - Postavlja se pitanje: Koje sve uloge ima kondicioni trener? Odgovor na ovo pitanje nije lak i verovatno bi bio različit kada bi na to pitanje odgovarali glavni treneri. U suštini, kondicioni trener ima prostor za ispunjavanje svoje uloge u zavisnosti od toga koliko dobije slobode i odgovornosti od šefa stručnog štaba. U tom smislu treba shvatiti ovaj pokušaj da se odrede uloge koje bi mogao da ispunjava kondicioni trener. Glavnom treneru to može biti dobra polazna osnova za određivanje obima i tipa saradnje sa kondicionim trenerom.

Uloge koje obavlja kondicioni trener mogu se podeliti na uloge koje obavlja:

a) relativno samostalno i

b) zajedno sa članovima stručnog štaba.

Uloge koje kondicioni trener obavlja relativno samostalno:

1. Razvija i održava na potrebnom nivou fizičke sposobnosti igrača

Ovo je glavna uloga kondicionog trenera. Neke fizičke sposobnosti su u velikoj meri nasledne i bez obzira na uloženi trud ne mogu se mnogo razviti. Kondicioni trener mora znati prirodne tokove razvoja svake sposobnosti i njihovu dinamiku od najmlađeg uzrasta do seniora. Ta dinamika je neujednačena, jer u razvoju postoje posebno osetljivi periodi razvoja koje mora znati i pravovremeno prepoznati kod mladih košarkaša. Reč je o takozvanim senzitivnim periodima razvoja motorike. Izbor vežbi, metoda i opterećenja mora biti u skladu sa ovim periodima, jer se propušteno u razvoju, u tom slučaju, kasnije ne može nadoknaditi.

Osim toga, često se jedna fizička sposobnost razvija posredno, tj. razvojem drugih sposobnosti koje imaju veliki uticaj na tu sposobnost. Sledeći problem je u tome da se pronađe sklad između različitih sposobnosti.

Sklop različitih sposobnosti mora odgovarati igraču s obzirom na njegov biološki razvoj i razvoj kao igrača na konkretnoj poziciji u timu. Svaki igrač ima sposobnosti koje su mu dominantne i na osnovu kojih na određen način funkcioniše u igri. Procena načina funkcionisanja svakog pojedinog igrača i određivanje akcenta u daljem razvoju njegovih sposobnosti od kapitalnog su značaja za fizički razvoj igrača i njegovu uspešnost u igri. Ovo je izuzetno važno za mlade igrače koji se paralelno formiraju fizički i tehničko-taktički.

Mada se najčešće govori i piše o razvoju fizičkih sposobnosti, u seniorskom uzrastu, posebno tokom takmičarskog perioda, osnovni zadatak i veliki problem za kondicionog trenera je kako da igrače održi na dostignutom nivou sposobnosti. Razvoj sposobnosti u seniorskom uzrastu u takmičarskom periodu nije racionalan (osim igrača koji su u drugom planu i ne igraju), ali za to i nema mnogo uslova. U situaciji kada se utakmice igraju dva puta nedeljno, ostaje malo prostora i za održavanje sposobnosti koje se ne mogu razvijati i održavati kroz specifičan tehničko-taktički rad i kroz utakmice. Akcenat u radu mora biti upravo na tim sposobnostima. Ukoliko se to ne uradi, narušiće se formirani sklad među različitim sposobnostima i verovatno će se u određenoj meri poremetiti tehnika kretanja i stvoriti uslovi za povređivanje igrača.

2. Obučava igrače veštini kretanja i pravilnom izvođenju vežbi

Ovu ulogu kondicioni trener treba uspešno da ispunjava posebno u radu sa mladima. Ljudsko telo ima ogromne, skoro neiscrpne mogućnosti kretanja. Pravovremena obuka i pravilno izvođenje najraznovrsnijih pokreta i kretanja su osnova uspešnosti u kasnijem dobu.

U vezi sa tim treba istaći da prvo treba mlade učiti prirodnim oblicima kretanja. Sva složena kretanja su sačinjena od jednostavnih, pa i najprostija kretanja treba pravilno izvoditi. U praksi se često zapostavlja učenje pravilnom trčanju, zaustavljanja, pravilno skakanje i drugo. Žuri se da se što pre radi sa loptom, pa se kasnije neobučenost igrača u osnovnim kretnjama postavlja kao glavna prepreka daljem tehničkom napretku.

Prostor za obuku igrača je ogroman i praktično na svakom treningu moguće je nešto naučiti ili je potrebno ispravljati greške u radu. Na primer, kako treba disati kada se rade sklekovi, kako se postavljaju stopala pri odskoku, kakva je amplituda pokreta kada se rade vežbe za leđa i kakav je položaj glave u odnosu na trup, kako se pravilno hvata šipka, kakav je položaj ruku, kičme i karlice pri podizanju tereta, kako se pravilno asistira partneru, kako se pravilno vraćaju tegovi posle podizanja tereta iz polučučnja, kako se pravilno diše ako je hladno kada se trči na otvorenom...

3. Prenosi znanja igračima

Svaka obuka je usko povezana sa prenošenjem znanja. Ali, osim parcijalnih znanja o nekom kretanju, kondicioni trener mora igračima preneti znanja o osnovnim principima vežbanja, metodici razvoja fizičkih sposobnosti, principima izbora vežbi, metoda i opterećenja u većim i manjim trenažnim celinama, znanja o osnovnim zakonomernostima trenažnog procesa, o značaju odmora i efektima različitih sredstava oporavka... Prenošenjem znanja on stiče autoritet kod igrača, upućuje ih i osposobljava da samostalno vežbaju i stvara od njih saradnike koji mu, zahvaljujući stečenim znanjima, mogu dati valjanu informaciju o stanju njihovog organizma.

4. Testira fizičke sposobnosti igrača

Pored uobičajenih zdravstvenih pregleda, testiranja funkcionalnih sposobnosti i ponekad motoričkih testiranja koje obavlja medicinsko osoblje, kondicioni trener mora da primeni veću bateriju testova za procenu fizičkih sposobnosti. Očigledno je da kondicioni trener ne može sve testirati, već da mora izabrati testove koji su mu u potrebnoj meri informativni za procenu stanja fizičkih sposobnosti košarkaša. Na osnovu tih testova, kao i onih koje drugi sprovode, on određuje put, sredstva, metode i opterećenja u radu.

5. Motiviše igrače ličnim primerom i angažovanjem, kao i razgovorom

Kondicioni trener mora imati pozitivnu energiju koju treba da prenosi na druge. Lični primer i maksimalna posvećenost u radu osnovni su izvor motivacije igrača. Osnovno pravilo u motivaciji svakom treneru, pa među njima i kondicionom, jeste da druge može motivisati samo onaj koji je i sam motivisan. U takvoj interakciji trener-igrač, jedan drugog podstiču na rad, na napore i odricanja koja vode do zajedničkog cilja. Samo u tom slučaju igrači će mu verovati, pa trener ima i razgovor kao moćno sredstvo motivacije.

Uloge koje obavlja zajedno sa članovima stručnog štaba:

1. Utvrđuje telesni status igrača

Ovu ulogu kondicioni trener ispunjava zajedno sa lekarom i fizioterapeutom. Činjenica je da su pregledi dece često površni i da se i utvrđeni deformiteti ne koriguju pravovremeno. S obzirom da su kondicioni treneri obučeni da utvrđuju telesni status, neophodno je, naročito ako radi sa najmlađim uzrastom, da pregleda decu.

Pregled mora obuhvatiti držanje tela, držanje glave, upoređivanje visine levog i desnog ramena, Lorencove trouglove, stanje kičmenog stuba, dužinu nogu (eventualna odstupanja u položaju karlice), oblik nogu („X” i „O” noge), stanje stopala i njegovih svodova.

2. Planira, programira i realizuje korektivno vežbanje

Budući da se danas praktično ne može naći dete koje nema neki telesni deformitet, kondicioni trener je dužan da planira, programira i realizuje korektivno vežbanje. Najčešće za to ne postoje uslovi u redovnom treningu. Zato, u saradnji sa roditeljima, ova vežbanja treba realizovati u formi domaćih zadataka. U praksi su poznati slučajevi velikih deformiteta kod igrača, ali su na vreme otkriveni i sanirani. Najčešći deformiteti kod mladih su deformiteti stopala, čije se posledice relativno lako neutrališu nošenjem uložaka.

Kod seniora ne postoji mogućnost da se deformiteti koriguju, ali je moguće pravilnim vežbanjem zaustaviti dalje pogoršanje stanja. Veliku pomoć u ovom poslu, kondicioni trener može imati od fizioterapeuta.

3. Planira, programira i realizuje preventivno vežbanje

Kondicioni trener, bez obzira na to sa kojim uzrastom radi, mora izborom vežbi da preventivno deluje kako se košarkaši ne bi povredili. Postoji topografija najčešćih povreda u košarci koja ukazuje, pre svega, na zglob kolena i skočni zglob. U vezi s tim, na svakom treningu treba raditi na pokretljivosti u ovim zglobovima i na jačanju mišića koji obezbeđuju stabilnost u ovim zglobovima. U teretani treba raditi vežbe koje se primenjuju u rehabilitaciji povređenih. Jednom nedeljno, u takmičarskom periodu, treba raditi na razvoju sile mišića, treba raditi izometrijske vežbe sa promenom uglova vežbanja i održavati visok nivo gipkosti.

Proprioceptivni trening je dobra preventiva za, u praksi sve češće, povređivanje prednjih ukrštenih ligamenata u zglobu kolena.

Posebnu pažnju, naročito na početku priprema u sezoni, treba posvetiti igračima koji su imali teške povrede u prošlosti. Povređeni zglobovi moraju biti posebno tretirani, a to treba objasniti igračima i dogovoriti se sa njima o načinu vežbanja.

4. Rehabilituje povređene igrače i uvodi ih u trenažni proces

U dogovoru sa lekarom i fizioterapeutom, kondicioni trener može rehabilitovati povređene igrače. Svaki povređeni igrač je poseban slučaj, pa treba dobro proceniti šta je moguće raditi. Postoje različita rešenja koja zavise od niza faktora. Na primer, ako je igrač povredio ruku kojom šutira, jasno je da ne može raditi sa loptom, bar u početku rehabilitacije. Kasnije može raditi sa loptom slabijom rukom što će imati pozitivan transfer na jaču ruku. Međutim, ovakva povreda ne sprečava igrača da radi specifični trening bez lopte. Ako je povredio nogu, tada je izbor kretanja sužen, ali postoje neka zadovoljavajuća rešenja. Poseban problem je rehabilitacija povređenog igrača tokom takmičarskog perioda, kada je potrebno igrača uvesti u trenažni proces i spremiti za utakmice.



Koautori ove stručne teme sa dr Vladom Koprivicom su i njegovi saradnici: Vladan Radonjić, Marko Ćosić, Srđan Sarić, Mihailo Miljanić, Predrag Zimonjić.