Time Out

Nemam “dlaku na jeziku”, zato ću na svom blogu da kritikujem,  hvalim,  osporavam i podržavam,  bez obzira na persone o kojima se radi,  a sve u ime KOŠARKE !

Dragi moji,

Ja  sam  Aleksandar Banjac  i  pisaću ovaj blog, posvećen  taktici, tehnici i svim elementima  košarkaske igre. Trudiću se da vam rasvetlim, nejasne, manje poznate i aktuelne  košarkaške  stvari. Moja  misija  je da vam približim magiju košarkaške igre, koja  se svakog  dana  menja . Za početak  prihvatite Košarku kao organizam koji stalno raste, razvija se, kao organizam koji  nikad do kraja nećete  upoznati, ma koliko  dobro i dugo da se upoznajete, a igrači  i  treneri  su  vitalni organi  tog  organizma.  Ja  vam  neću  reći  da je košarka filozofija  život a- košarka  je  ljubav, a  ljubav i filozofija ne idu  zajedno, bar ne  tako  velika ljubav  kao  moja  za  košarku. Nemam  “dlaku  na  jeziku”  zato ću na svom  blogu da kritikujem, hvalim, osporavam i podržavam, bez obzira na persone o kojima se radi, a sve u ime KOŠARKE !

Moj blog nosi ime “Time out sa Saletom” pa je nekako pošteno da za početak i obradimo  ”naslovnu numeru”.

Dakle Time out…  Koristićemo termin “Tajm” koji  žargonski  koriste treneri  i igrači, a i kraće je  🙂

Ako  bi hteli  da  objasnimo  tajm  kao neku  svakodnevicu  naših zivota, onda  je  tajm  za  ekipu  isto  što i  benzinska  stanica  za  automobile. Ekipa je  automobil,  a trener  i stručni  štab  punioci  goriva.

Sa  košarkaškog  aspekta  za vođenje  tajma  nema  univerzalne formule. Treneri  imaju  različite pristupe, različite  ciljeve, svaki  taj minut  je priča za sebe. Kako  je  košarkaškim  pravilima dato pravo na  najviše  5 Time out-a  u regularnom  delu utakmice, to je 5 potpuno  različitih minuta  koji  imaju uvek  isti  cilj, da ekipu i igru učine boljom i na taj  način  rezultiraju  pobedom. Za  vreme  tajma, trener mora  da  bude  jasan i koncizan, a  igrači koncentrisani  i  fokusirani.

Tajm ima korektivni karakter i služi kao trenutni odgovor trenera na novonastalu situaciju na terenu. Kako smo u uvodnom delu teksta zaključili, košarka je živ organizam i nije moguće pripremiti ni taktiku ni igrače na sva dešavanja za vreme utakmice. Zato se tajmovima  vrše  “set up-ovi”  igre, i prilagođava se trenutnom rezultatu, načinu igre, sudijskom kriterijumu, ritmu utakmice…. Možemo reći da je time out “daljinski upravljač” utakmice.

Mišljenja sam da se kvalitet trenera, ako izuzmemo rezultate, ponajbolje meri njegovim učešćem u igri, odnosno mogućnošću da tajmom okreće igru u svoju korist i iz ekipe izvlači maksimum. Primetili ste sigurno, da neke ekipe igraju bolje neke lošije, neke isto nakon tog minuta. Razlika između ovih ishoda je razlika između trenera i razlika u šansama za pobedu na kraju utakmice. Ekipe koje nemaju reakciju na tajmaut i treneri koji ga smušeno, nemušto i bezidejno vode, su kao automobil u kom ne možete menjati pravac, nego samo pratiti ravnu liniju koja je treningom, kao neka zamišljenja ruta zadata.

Raspolaganje tajmautom i tajming  traženja odnosno  “pozivanja”  je stvar trenerske mudrosti, to je jedna od taktičkih karakteristika, i sam po sebi taktički moment. Vrlo često, prerano ili kasno  “pozivanje”  ima negativan uticaj na igru ekipe. Verovatno ste primetili da se vrlo često zatraži minut odmora i već u sledećem napadu otkaže ,vrlo često se i zatraži kao taktičko  “varanje”, najčešće se otkazuje kao posledica dobrog nagoveštaja budućih dešavanja.

Većina vas je sigurno slušala i gledala masu tajm aut-a naših vrhunskih trenera za vreme utakmice, videli ste table i možda nejasne linije i znake koji bivaju iscrtani po tim tablama. Naravno, radi se o određenim akcijama ili opštim uputstvima kako rešavati trenutne situacije. Većina tih nacrtanih situacija je već uigravana na treningu, ali se vrlo često dešava da se crtaju rešenja koja se vrlo retko ili nikad ne treniraju, to su takozvane “specijalke” ili specijalne akcije napada ili odbrane koje odlučuju o pobedi ili porazu. Takvi tajm aut-i su instiktivni, plod su procena, pronicljivosti i percepcije. Tajm aut-om se ne može svaki put direktno popravljati situacija na terenu i igri, ali se može kontinuirno uticati na igru i igrače i davati opšti smer i način na koji ekipa rešava zadatke.

Možda ste se nekad pitali zašto neko od trenera ne traži tajm out, a u negativnoj je seriji recimo….8 poena… Evo zašto… Neki treneri žele da stvore ” imunitet”  ekipe, da se sama izbori sa krizom u igri, kako bi mogla autonomno da funkcioniše u kriznim momentima i bez reakcije trenera, na taj način se podiže svest i samoodgovornost kod igrača, uliva im samopuzdanje, jer trener šalje jasnu poruku da veruje u njih i da veruje  da će sami prevazići krizu. Igrači uglavnom znaju da izuzetno dobro reaguju na ovakav stav i tek kasnije trener zatraži tajm da dovrši ono sto je ekipa već započela da radi.

Za razliku od ove vrste trenera postoje treneri koji veruju da ekipu treba stalno kontrolisati i držati pod tenzijom, pa traže tajmove na prvoj negativnoj seriji i time seku protivnika, popravljaju psihu svoje ekipe i kontrolišu dešavanja koliko je to moguće.

Ja, lično, preferiram prvu grupu trenera i  “auto imunitet”  koji se stvori i daje rezultate u situaciji kad su već potrošeni svi tajmovi ili kad je psiha igrača jedino što može da donese pobedu i u šta se možeš pouzdati… Recimo, ni jedan tajmaut sveta neće igrača pripremiti psihički na izvođenje odlučujuća 2 penala za pobedu ili poraz , ali vrlo verovatno stvaranje imuniteta, verom u igrača se dramatično povećavaju šanse da penali budu ubačeni.

Moram da napomenem još jednu užasno bitnu funkciju ove taktičke minijature (tajm-a.) Kod zvanja tajma u situaciji kad smo u opasnosti od isticanja vremena utakmice, pritiska na prenošenju lopte, traženja jednostavnih rešenja za šut, dobijamo izvođenje lopte sa pola terena što bitno favorizuje ekipu koja napada. Vrlo često se isključivo zbog povoljnije pozicije sa koje se započinje igra zove  tajm aut, jer po njegovom završetku šta god da je rečeno za vreme njegovog trajanja, ekipa je mirnija, koncentrisanija i ima bolju poziciju za bržu ili organizovaniju akciju – jednostavno rečeno, bliže je košu.

Takođe, kod branjenja zadnjeg napada, odnosno odbrambenih zadataka, tajm je izuzetno dobro rešenje da bi se definisali  načini odbrane, eventualne improvizacije protivnika, potreba i vreme pravljenja faula, izbegavanje faula i ponašanje u eventualnim slučajevima, osvajanja lopte ili primanja koša. Dogovaraju se mesta na kojima se pravi faul u zavisnosti od rezultata, spoljna pozicija, niski post, utrčavanja iza leđa odbrane…

Vidite – Time out nije samo vreme tokom kojeg nas besomučno maltretiraju reklamama za deterdžente, uloške, paste za zube, čipseve, serije rekordne gledanosti i turske sultane, to je vreme tokom kojeg se gubi i dobija utakmica i zato tajm treba doziveti kao ‘’živo” vreme i sastavni deo igre, koji ima ogromnu težinu i uticaj na rezultat…

Ispod ćete videti različite načine pristupa tajmu, verujem da će sva tri primera naći svoje poštovaoce. Ako dozvolite, ja bih najradije prećutao svog favorita J

Znam da je bilo predugo, znam da vam i tema time out-a nije inspirativna, ali upravo time out i služi za to – da inspiriše i poboljšava…Zato, koliko god vam je ovo bilo teško za čitanje, smatrajte se poboljšanima 🙂