Sedmi meč finala. Trojke. Preokreti. Titule. Pobede. Porazi. Show time. MVP. All Star. Suspenzije. Psovke. Borba. Uspeh. Zaborav. Videli smo kako se priča završava. Sada ćemo videti kako priča počinje. Jer, u početku, svi smo jednaki. Dobrodošli na NBA draft 2016.

Generali

Više vredi vojska magaraca koju predvodi lav, nego vojska lavova koju predvodi magarac. Parafraziranje Napoleona nije u cilju podizanja nivoa bloga Toine’s Madness na neslućene literalne visine, već samo način da se istakne značaj dobre organizacije. Na košarkaškom bojištu, sve počinje od njegovog veličanstva plejmejkera. Način na koji će se upotrebiti i iskoristiti napadački arsenal jednog tima često zavisi baš od odluka nekog mršavca sa 180 cm visine. Upoznajte klasu budućih generala NBA parketa.

Fred VanVleet, Wichita State

Statistika: 12.2 poena, 5.5 asistencija, 3.2 skoka, 1.8 ukradenih, 38% šuta za tri, 82% sa penala

Jedno od dobro poznatih lica redovnim čitaocima Madnessa. Često čujete poštapalicu komentatora da je plejmejker produžena ruka trenera na terenu. U slučaju VanVleet-a, ovo je možda i najdetaljniji opis. Fred je jedan od najčistijih plejmejkera ove draft klase. Pick&roll igru je doveo skoro do perfekcije, izuzetan je u kreaciji, dobar šuter i rođeni lider i pobednik. I pored svega toga, male su šanse da VanVleet-ovo ime bude pročitano u Maddisonu u četvrtak uveče. Što nikako ne znači da je njegova NBA karijera gotova pre samog početka. Fred jednostavno nije neko ko će odustati. VanVleet nema fizikalije za NBA ligu, to je bolno očigledno. Ali, ko je ikada mogao da predpostavi, gledajući najjaču draft klasu ikada na primer, da će anoreksični belac iz Kanade na kraju priče završiti sa najviše zvanja NBA MVP-ja sezone? Ne poredim Freda sa Steve Nash-om, to bi bilo bogohuljenje, ali… i čudnije stvari su se dešavale. VanVleet je bio ključna karika Final Four tima iz 2013, tima koji je u regularnoj sezoni imao skor 35-1 2014. i Sweet 16 tima od prošle godine. Statistika Cleanthony Early-a, Ron Baker-a i Tekele Cotton-a mnogo duguje upravo Fredu. Iako se ne bude pojavljivao u NBA action serijalima, mislim da bismo mogli još da čujemo za ovog momka u budućnosti.

NBA poređenje: Eric Snow

Prognoza: kasna druga runda/nedraftovan

Kahlil “Kay” Felder, Oakland

Statistika: 24.4 poena, 9.3 asistencija, 4.3 skokova, 2 ukradene, 36% za tri poena, 85% sa penala

Već sam spomenuo bogohuljenje. Kako bi bilo da sada napišem da na koledžu nisam video ubitačnijeg niskog igrača još od Georgetown dana velikog-malog Iversona? Kay Felder je paklen igrač. Nemojte da vas njegovih 175cm zavara. Felder je jedan od najboljih strelaca u ovogodišnjoj draft klasi. Izuzetan je atleta. Odličan šuter sa distance, izuzetno prodoran i čvrst za svoju visinu, fantastičan u kontroli lopte i na sve to je najbolji asistent koledž košarke. Kontrola lopte mu je na nivou najboljih u ovoj igri, nisko težište, brzina promene pravca, arsenal driblinga, sve ga to čini nezaustavljivim u mismatch situacijama i izolacijama. Felder jeste igrao na slabom koledžu, u slaboj konkurenciji, ali ovaj “mali” igrač je pokazao zaista veliku igru. Nedostatak visine mu je jedina mana i razlog zašto o njemu ne pišem kao o lottery piku. Na preddraft kampovima je impresionirao mnoge zalaganjem i posebno čvrstinom u odbrani, što mu je jedna od stavki koja zabrinjava skaute. Kay Felder je paklen igrač.

NBA poređenje: Nate Robinson

Prognoza: sredina druge runde

Yogi Ferrell, Indiana

Statistika: 17.3 poena, 5.6 asistencija, 4 skoka, 42% šuta za 3 poena

Kevin Ferrell, osim upečatljivog nadimka, nema apsolutno nikakvih drugih sličnosti sa tromim medvedom iz Jellystone Park-a. Yogi nije preskakao stepenice. Postepeno je preležao dečije bolesti, bio neko ko upada sa klupe na par minuta,  timski igrač u odičnoj ekipi, lider ne ako odličnog tima, sve vreme učeći i napredujući da bi najbolju košarku koledž karijere odigrao u seniorskoj sezoni pune afirmacije. Od solidnog spot-up šutera postao je dalekometni snajperista, od potencijalno dobrog razigravača postao je fantastičan razigravač i od igrača koji može dobro da odigra sporednu ulogu postao je glavna zvezda. Potencijalnom NBA timu mogao bi da donese podjednako i pass-first i shot-first plejmejkera. Na duge staze, mogao bi postati i lider ekipe, jer sigurno poseduje karakter za tako nešto. Nije savršen defanzivac, ali neće odustati lako, nije dovoljno visok, ali je jako snažan, ne uklapa se u ram hibridnih atleta, ali daleko od toga da se njegova inferiornost primećuje. Jednostavno, Yogi Ferrell je igrački potpuno sazreo.

NBA poređenje: Chris Paul

Prognoza: druga runda

Tyler Ulis, Kentucky

Statistika: 17.3 poena, 7 asistencija, 3 skoka, 34% šuta za tri.

Fabrika igrača gospodina Calipari-ja predstavlja svoj novi polu-proizvod. U šljaštećem omotu stiže nam igrač na poziciji jedan. Ovoga puta u mini pakovanju. Tyler Ulis je definitivno igrač koji diktira ritam. Veoma brz i agresivan plejmejker koji prvenstveno pokušava da razigra svoje saigrače. Jako dobar u čitanju igre, odličan pregled i osećaj za asistenciju. Solidan šuter koji neće forsirati po svaku cenu. Ullis je iskoristio prazninu nastankom sezonske smene generacija u Kentucky-ju i preuzeo vođenje ekipe. U svojoj drugoj sezoni je pokazao dovoljnu zrelost u igri da bude smatran jednim od najboljih prospekata na poziciji pleja u ovogodišnjoj klasi. Atleticizam i nedostatak fizikalija ga ipak mogu mnogo koštati. Za dobru adaptaciju na sledeći nivo, morao bi da popravi konstantnost šuta. Ili da izmisli nove načine poentiranja pored svih do sada viđenih. Ulis je odličan projekat. Za sada samo to.

NBA poređenje: Rajon Rondo u pubertetu

Prognoza: početak druge runde

Demetrius Jackson, Notre Dame

Statistika: 15.8 poena, 4.7 asistencija, 3.5 skokova

Buldog na Red Bull-u. Tako bi u najkraćem mogao da se opiše D-Jack. Verovatno najeksplozivniji koledž igrač na svojoj poziciji, izuzetan atleta i strelac. Dvostruka pretnja u napadu, zahvaljujući jako dobrom šutu i fenomenalnoj prodornosti. Pre dve sezone je zbog prisustva Jeriana Granta korišćen kao sekundarni plejmejker u petorci, ali je prošle godine uzeo stvari tj. loptu u svoje ruke. Nije neki spektakularni dodavač, ali iz istog razloga i ne gubi previše lopti. Jackson ima samo jednu sezonu plejmejkerstva u karijeri, ali zbog svoje visine i stila igre, najopasniji je kao napadač baš na ovoj poziciji. Dobar je šuter, dobar i kao spot-up opcija, ali je najopasniji kada napada obruč jer igra kao da ima bar desetak cm više. Odbrana je diskutabilna, pre svega zbog toga što Notre Dame u glavnom forsira zonsku odbranu, ali atletske predispozicije i volja nisu upitni. Odlaskom Granta i Connaughtona preuzeo je lidersku poziciju tima i uspešno je obavio. Ne računajući kombo igrače i nedodirljivog Dunn-a, Jackson je možda i najbolji prospekt na poziciji plejmejkera.

NBA poređenje: Damon Stoudamire

Prognoza: kraj prve runde

Hirurzi

Košarka je jako jednostavna igra. Ako vam priđu, vi ih prođete. Ako ne priđu, vi šutnete. Toliko je lako. Ako znate da šutirate, budite sigurni da će vam prilaziti. I to u gomilama. Ali prefinjenost najsavršenijeg košarkaškog oružja će uvek biti sinonim za košarkaša. Košarka, to je šut. Ostalo je sve silovanje. Upoznajte najbolje šutere ovogodišnje klase.

Brannen Greene, Kansas

Statistika: 5.4 poena, 2 skoka, 49% šuta za tri poena

Za razliku od ostalih igrača sa liste, veće su šanse da se dva tramvaja mimoiđu nego da se ime Brannen Greene-a čije u Medisonu. I pored toga, ovaj momak je odlučio da napusti Kansas pre vremena i okuša se kao profesionalac. I pored toga, Greene sigurno jeste jedan od najboljih šutera u klasi. Iako je igrao samo 12 minuta po meču, Greene je uspeo da skrene pažnju na sebe odličnim šutem za tri poena. U karijeri šutira preko 42% za tri i preko 87% sa penala. Bill Self ga je uvodio u igru u specijalima za ubacivanje iz auta ili šut nakon istrčavanja iz bloka. Fantastičan je kao catch&shot opcija i teško da ćete naći nekog sa čistijim šutem u koledž košarci danas. Izuzetno je dobro građen za dvojku, može da odigra i kao nisko krilo i u par navrata je pokazao neka spektakularna zakucavanja. Teško da će biti drafovan, ali nije nemoguće da nađe svoj put do lige zaobilaznicom preko Evrope ili NBADL-a.

NBA poređenje: Jason Kapono

Prognoza: nedraftovan

Wade Baldwin IV, Vanderbilt

Statistika: 14.1 poen, 5.2 asistencije, 4 skoka, 41% šuta za tri poena

Kombo plejmejker sa Vanderbilta je igrač koji ima šta da pokaže i u najjačoj ligi. Nije tradicionalan plej, ali solidno razigrava saigrače, a najubitačniji je kada mu date vremena van linije za tri poena. Odlično je građen za dobrog defanzivca na bekovskim pozicijama. Pokazao je odličan napredak. Od nerangiranog srednjoškolca za samo dve godine je postao lottery prospekt. Izuzetan je dafanzivac i solidan plejmejker, ali najveća snaga mu je upravo ono što ga je dovelo na ovu listu. Najveći problem u korišćenju šuta je to što nije sposoban da driblingom napravi dovoljno prostora za sebe. Dobar je i u prodoru, solidno napada obruč. Poor-man’s Russell Westbrook. Njegova najveća mana je iskazana već u prvoj rečenici. Kombo bek. Nikada neće biti elitni plejmejker i nikada neće biti dovoljno snažan za NBA dvojku. Izuzetan je defanzivni potencijal, jako dobar šuter, ali je pitanje kakvu će ulogu imati u najjačoj ligi. Za sada ne izgleda da će to biti ona glavna.

NBa poređenje: George Hill

Prognoza: top 20

Kyle Wiltjer, Gonzaga

Statistika: 20.4 poena, 6.3 skokova, 44% šuta za tri poena

Odluka da napusti pretalentovani tim Kentucky-ja i ode na Gonzagu pokazala se kao pravi pogodak za Kyle Wiltjera. Već na prvo gledanje videćete da je u pitanju perfektan šuter. Wiltjer na Gonzagi šutira preko 350 trojki sa suludim procentom od skoro 45% uspešnosti. Da se razumemo, pričamo o krilnom centru. Zanimljivo je da najbolje procente šuta ima kao catch&shoot opcija nego kada je potpuno otvoren na spot up-u. ubitačan u pock and pop opcijama uz brzog plejmejkera. Vrednost mu se povećava velikom potražnjom za visokim igračima koji šutiraju trojke. Nije toliko ograničen samo na perimetar, dobro zna da napadne niže čuvare iznutra. U odbrani je problematičan. Spor i nedovoljno dobar atleta za čuvanje dominantnih četvorki. Nedovoljno snažan, teško da može ostvariti prisustvo u reketu pod oba koša. Fantastičan šuter, ali osuđen na ulogu Steve Novaka u NBA. Ako uopšte i stigne tamo.

NBA poređenje: Ryan Anderson

Prognoza: kasna druga runda

Caris LeVert, Michigan

Statistika: 16.5 poena, 5.3 skoka, 4.9 asistencija, 44.6% šuta za tri poena

LeVert je NCAA senior koji zbog mnogo problema sa povredama nije zablistao na najbolji način na Michiganu. Ali je ipak skrenuo dovoljno pažnje na svoj potencijal. Fantastičan je šuter sa veoma glatkim izbačajem. Izuzetno je dobro građen za beka, solidan je i u kontroli lopte i sposoban da stvori šuta za sebe i druge. Jako dobar dodavač sa odličnim pregledom igre. Nije ograničen samo na šut, odlično se snalazi i u prodoru. Učestvuje u velikoj meri u timskom skoku. Solidan je atleta, brz i skočan. Jedino što može da ga uspori su operacije. A već ih je imao tri na Michiganu. Fizički je slab i nije sposoban da odbrani dominantnije igrače. Da nije medicinskog kartona debelog kao Braća Karamazovi, možda bismo sada govorili o lottery  potencijalu. Ovako, ostaje da ga neko pokupi u drugoj rundi.

NBA poređenje: Dion Waiters

Prognoza: početak druge runde

Denzel Valentine, Michigan State

Statistika: 19.2 poena, 7.5 skokova, 7.8 asistencija, 44.4% šuta za tri poena

Nije dovoljno biti najbolji na koledžu. Toga smo svesni svih ovih godina. Mnoge koledž zvezde su se izgubile u tranziciji kao štene u javnom wc-u. Ne znači da će Valentine. Ne znači i da neće. Valentine je imao breakthrough sezonu nakon što je prošle godine skrenuo pažnju na sebe. Za svoj tim je radio sve – igrao odbranu, skakao, asistirao i najviše od svega – pogađao. Jedan je od najkompletnijih igrača u klasi. Igra na poziciji dva, može da pokrije i trojku. Fantastičan je šuter, ali zna da koristi snagu i probojnost kada treba. Izuzetan je asistent, ali preuzima odgovornost kada se lomi. Tradicionalan je košarkaš, nema ničega fancy u njegovoj igri, jednostavno, obavlja svoj posao na terenu. I to vrlo dobro. Odličan skakač, pod oba koša. Jako dobar u timskoj odbrani, odlično čita situacije. Dobro je građen za dvojku, ali nije dovoljno brz i eksplozivan. Manje je opasan kada igra bez lopte u rukama, pa mu je NBa uloga upitna. Spor je, nedovljno agresivan ponekad. Tweener koji nema izgrađenu rolu, kako u napadu tako i u odbrani. Nesumnjivo je da Valentine može od svega po malo. Pitanje je samo da li će to malo biti i dovoljno.

NBA poređenje: Evan Turner

Prognoza: top 20

Momčine

Na kraju krajeva, ipak ne možete bez njih. Ma koliko da snizite petorku, ma koliko da se ograničite na šut i ples bekova po terenu, visoki igrači su ipak visoki igrači. Modernizacija košarke donosi neke nove profile i prototipove NBA centara, ali i dalje se sve svodi na visinu, snagu i raspon ruku. Meso će uvek biti meso.

Brice Johnson, North Carolina

Statistika: 17 poena, 10.4 skoka, 1.5 blokada

U eri one-and-done senzacija igrači velikog potencijala koji ostanu u školi sve 4 godine zaslužuju potpuni respekt. Nesuđeni NCAA šampion na NBA draft ulazi sa dobrim šansama za prozivku u prvoj rundi. U prethodne 4 gonine, Johnson je postepeno popravljao svoju igru i uticaj na ekipu. Ovaj krilni centar poseduje izuzetnu kombinaciju snage, pokretljivosti i napadačkog instinkta. Bez sumnje, Brice je fantastičan atleta. Izuzetno je brz i snažan, što ga i čini double-double prospektom. Lob pasovi i prikucavanja iz drugog plana su odavno deo njegove igre. Poene postiže jednostavno, zakucavanjima uglavnom, pa su mu procenti šuta, tj. “šuta” za svaku pohvalu. U odbrani je takođe superioran, zahvaljujući skočnosti i rasponu ruku, izuzean je rim protektor. Sve to u koledž konkurenciji. Ostaje da se vidi koliko je Johnson zaista snažan kada bude igrao sa velikim dečacima. Kao NBA četvorka, od njega se očekuje da zna da šutira. To za 4 godine nije pokazao. Mnogo je popravio slobodna bacanja, ali još uvek nije dovoljno siguran van reketa. A u reketu… sada će stvari postati teže. Mnogo, mnogo teže.

NBA poređenje: Taj Gibson

Prognoza: kraj prve runde

Cheick Diallo, Kansas

Statistika: 3 poena, 2.5 skokova, 1 blokada

Freshman centar Cheick Diallo je danas misterija isto koliko je bio i kada se prvi put pojavio u kampusu Jayhawksa. Pre svega, jer teško da je i igrao u svojoj prvoj i jedinoj godini koledža. 20+ minuta igrao je samo jednom u celoj sezoni. Fizički i atletski je na nivou najvećih potencijala, ali teško se može reći da je neobrađen. Diallo još nije ni drvo. Diallo je tek posađen. Skauti će u ovom slučaju sve podrediti svom osećaju i sirovom potencijalu, jer momak i nije imao prilika da pokaže šta zna i šta može. Ono što je moglo da se vidi kroz ključaonicu je da se odlično kreće i da igra sa mnogo energije. Izuzetno je brz i skočan za svoje gabarite. Kao srednjoškolac je briljirao, bio je MVP McDonald’s All American meča kao i Jordan-ovog klasika sa 22 poena i 11 skokova u proseku. Pokazao je da zna da šutira sa poludistance, odličan je skakač i bloker, što se i očekuje. Teško da će ikada biti igrač koji napada licem i koji će biti opasan u napadu, ako u pitanju nisu prikucavanja lopte, ali ovaj momak sigurno ima veliki potencijal u sebi. Negde duboko, duboko u sebi.

NBA poređenje: Kenneth Faried

Prognoza:  sredina prve runde

Damian Jones, Vanderbilt

Statistika: 14 poena, 7 skokova, 1.6 blokada

Damian Jones je još jedan misteriozni pik ovogodišnjeg drafta. Može se lako desiti da GM koji ga izabere bude proglašen za novog Jordana, takođe, može se desiti da svi oni koji ga propuste budu predmet podsmeha u godinama koje dolaze. Obe solucije su podjednako moguće. Činjenica je da ne postoji mnogo igrača sa ovakvom kombinacijom visine i brzine. Još od ranije je poznat njegov potencijal i atletske sposobnosti. Ali ono što brine je da nije mnogo napredovao poslednjih godina. Štaviše, kao da nije napredovao uopšte. Commodoresi su na papiru imali fantastičnu ekipu, osim Jonesa tu su bili i Luke Kornet i još jedan draft prospekt Wade Baldwin, a uspeli su da ne urade apsolutno ništa. Jones se uklopio u priču. U pitanju je jako pokretan i brz centar. Solidan u odmotavanju iz pika i pop opcija za poludistancu, iako je očajan sa penala. Najbolji je na samom obruču, gde odlično koristi brzinu i visinu. Ako ga izbacite van reketa postaje bezubi tigar. Ne predstavlja opasnost kada napada leđima. Ponekad previše razmišlja. To ga košta lakog ispadanja na preuzimanju ili kada deluje kao pomoć u odbrani gde se često izgubi na ničijoj zemlji. Veliki potencijal. I još veći znak pitanja.

NBA poređenje: Robin Lopez

Prognoza: sredina/kraj prve runde

Domantas Sabonis, Gonzaga

Statistika: 17.6 poena, 11.8 skokova, 2 asistencije

Tatin sin. Na draft dolazi nakon fantastične sezone, sa ogromnim imenom na leđima, potencijalom i iskustvom iz reprezentacije vicešampiona Evrope. Nije loše za momka koji tek mesec dana nije tinejdžer. Pokupio je dosta toga od genetskog materijala. Viskok je, jak je, ima odličan šut za svoju visinu, jako dobro se kreće i postavlja pod košem. Nije toliko visok i snažan da bude doinantna petica, ali može dobro da odigra small ball centra ili agresivnu četvorku. Mnogo je pokretniji od oca u najboljim danima. Nema toliki košarkaški IQ, ali sasvim solidno razume igru. Izuzetan instinkt skok je nešto sa čim se rađa. Kao i neugasiva žeđ za pobedom. I pored svega, Sabonis je beli centar prosečnih atletskih predispozicija i raspona ruku. Nije dominantan u odbrani, pogotovo u odbrani obruča. Ipak, osećaj i genetika su nešto što skauti ne smeju zanemariti. Mogao bi postati novi evropski NBA prospekt.

NBA poređenje: Luis Scola

Prognoza: Top 15

Jakob Poeltl, Utah

Statistika: 17.3 poena, 9.1 skok, 1.5  blokada

Zanimljivo je gledati kako igrač za kojeg ni u Austriji nisu čuli postaje top 10 prospekt. Poeltl je svojim radom i talentom postao verovatno i najveći potencijal na poziciji centra ovogodišnje draft klase. Jedini problem je što u modernoj košarci centri postaju neophodni koliko i crncu kupon za solarijum. Kao freshman, Poeltl je skrenuo pažnju na sebe odličnim igrama na Madnessu. Odličan je bio u kombinaciji sa Delonom Wright-om sa kojim je usavršio pik igru. Kao sofomor je otičao korak dalje. Nije više bilo Wrighta, pa je loptu uzeo u svoje ruke. Postao je najefikasniji napadač na niskom postu u koledž košarci sa 1.1 poenom po posedu. Nije neki šuter, iako šutira 70% sa penala, ali je jako efikasan. Nikada neće biti igrač koji širi u napadu, ali nikada ga neće hekovati. Koristi obe ruke u napadu i sve upotpunjuje sa varijacijama napadačkih pokreta. Solidno se snalazi kod udvajanja gde lako pronalazi saigrače. Ipak, za igrača toliko visokog, nije nikakav rim protektor, delom zbog prosečnog raspona ruku i nedostatka eksplozivnosti. Iako je masivan, nije dovoljno jak i u problemu je kada ga postuju snažni centri. U današnje doba kada se od centara očekuje da šutiraju trojke, Poeltl je pomalo relikt, old school centar koji je van reketa zbunjen koliko i slepa lezbejka u ribarnici. Teško da govorimo o All Star potencijalu. Ali sigurno je u pitanju odličan igrač.

NBA poređenje: Jonas Valanciunas

Prognoza: lottery

Sporedne uloge

Dok se svetla reflektora budu rasipala na glavne zvezde večeri, nekoliko momaka će svoju NBA priču početi iz drugog plana kao u skečevima britanskih komičara. Pređašnja iskustva izborne noći pokazuju da jako dobre igrače možete naći i u drugoj rundi. A možda čak i nekoliko dana kasnije. Upoznajte igrače koji bi mogli lako postati veliki kapital za malo početnog ulaganja.

Georges Niang, Iowa state

Statistika: 20.5 poena, 6.2 skokova, 3.3 asistencije, 39.2% šuta za tri poena

Ime Georges Niang-a ne bi trebalo da bude nepoznanica čak i onima koji su pročitali par postova na ovom blogu, da ne pričamo o fanaticima koji su gledali Madness ili o NBA skautima. Niang je izgrdio reputaciju jednog od najboljih napadača koledž košarke u prethodnih par sezona. Ovo kombo krilo poseduje izuzetan osećaj za igru, košarkaški IQ i veliku raznovrsnost. Odličan je u šutu spolja, ne ustručuje se da šutira iz driblinga, iz bloka, kao spot up, poseduje i zavidan repertoar poteza na postu, pa se često spušta na poziciju 4. Odlično se uklopio u napadačku igru Cyclonesa sa mnogo trčanja i šutiranja. Izuzetan je dodavač za svoju poziciju, na koledžu se brzo nametnuo kao lider ekipe. Kao i svaki tweener, neizvesna je njegova budućnost u NBA košarci. Nedovoljno je brz i eksplozivan za NBA trojku, nedovoljno visok i snažan za četvorku. Ne učestvuje u skoku u dovoljnoj meri, pa bi uloga u potencijalnom timu mogla da se svede na strech četvorku u napadu. U svakom slučaju, zanimljiv igrač za kasnije draft pikove kada se generalnim menadžerima  polako prispava.

NBA poređenje: Draymond Green

Chinanu Onuaku, Louisville

Statistika: 10 poena, 8.5 skokova, 2 blokade, 62% šuta iz igre.

U modernoj eri šuta sa perimetra i small ball košarke, postojanje centra u igri postalo je egzotična zabava reliktnih trenera i neophodnost koliko i pepeljara na Harkley Davidson-u. Onuaku je jedan od momaka koji bi mogli da se uklope u oba sveta. Izuzetno je snažan i što je još važnije, zna kako tu snagu da koristi. Nije previše visok, ali zna da odigra kao da je za glavu viši. Odličan je rim protektor, jako je brz i može solidno da pokrije niskog igrača na preuzimanju. Najvažniji šraf druge najbolje odbrane koledž košarke. Jako je mlad, tek je završio drugu koledž sezonu, pa nije dovoljno napadački izbrušen. Često u napadu izgleda kruto i bez osećaja. Pokazuje tragove potencijala, ne odlučuje se često na šut, ali zna da pogodi sa poludistance, neretko i iz driblinga.Odličan je skakač, jako dobar asistent za svoju visinu. Nema sumnje da ovaj momak pokazuje veliki upside i da može postati jako dobar igrač, pa makar i role player ili defanzivni specijalac, ali je pitanje koliko će mu medicinski karton i problemi sa Wolff-Parkinson-White sindromom koji pogađa srce, a koji bi trebalo da su rešeni operacijom, narušiti draft izglede.

NBA poređenje: Ed Davis

Patrick McCow, UNLV

Statistika: 14.7 poena, 5.1 skok, 3.9 asistencija, 2.5 ukradene,  37% šuta za tri poena

Veoma zanimljiv igrač na poziciji dvojke. McCow igra veoma elegantnu košarku. Zna da pokaže naznake eksplozivnosti, ali više je evropski old school tip beka. Pre svega je izuzetan kradljivac lopti. Jako dobro je građen za NBA dvojku, ima telo niskog krila, ali se u odbrani izuzetno dobro snalazi kada čuva niže igrače. Može uspešno da brani pozicije 1-3 i na višem nivou košarke. Sa druge strane, nije uspevao često da koristi svoje fizikalije za spuštanje i postovanje nižih čuvara, pa su njega u odbrani uglavnom pratili protivnički plejmejkeri. Deo razloga je i taj što je bio prinuđen da igra često i na poziciji jedan za Rebelse koji su hronično bez dobrih bekova. Ima solidan prvi korak, krosover i prodornost, ali nije previše eksplozivan i sigurno ne napada jako sam obruč. Ima odličan šut, pre svega mehaniku. Što se konstantnosti tiče, tu ima još dosta posla. Clutcher. Nedostatak kvalitetne mase, snage, eksplozivnosti i igre iznad obruča su mu očigledne mane, ali ovaj momak ima predispozicije da postane veoma koristan two-way igrač u NBA.

NBA poređenje: Kerry Kittles

Malcolm Brogdon, Virginia

Statistika: 18.2 poena, 4.1 skok, 3.1 asistencija, 39% šuta za tri poena

Još jedno poznato lice. Brogdon je već godinama jedan od boljih napadača NCAA lige. A pošto dolazi sa Virginia-e, po defaultu je i odličan defanzivac. Brogdon igra jednostavnu košarku. Šutira kada je sam, koristi prostor u reketu, izvlači se iz blokova, postuje niže defanzivce. Jednostavno, poštuje košarkaške fundamente. Dobar je šuter, mada je pitanje koliko će to moći da pokaže u NBA, pre svega zbog sporog i niskog izbačaja. U prodoru se najčešće odlučuje za floater. U odbrani je odličan, snažan, brzih ruku sa odličnim lateralnim kretnjama. Nažalost, to mu je i najjače atletsko oružje. Nedovoljno je eksplozivan i brz za napad, a odraz mu je malo bolji od pandinog. Nema najbolju kontrolu lopte, nije mnogo opasan kada je spusti od parket, a zbog niskog izbačaja u problemu je kada šutira preko ruke, pa je pitanje na koji način bi uopšte mogao da doprinese napadu NBA ekipe. Brogdon je nesumnjivo igrač koji može izuzetno dobro da odigra na obe strane terena, jedini je u istoriji svoje konferencije u istoj sezoni proglašen za najboljeg ofanzivnog i defanzivnog igrača, ali je pitanje tačno koliko dobro?

A.J. Hammons, Purdue

Statistika: 15 poena, 8.2 skoka, 2.5 blokade

A moglo je bolje… Hammonsove draft šanse su upropašćene već prvog dana Madnessa kada je njegov Purdue, ekipa sa možda i najjačom centarskom linijom koledž košarke, odlučila da ostatak turnira gleda preko tv-a. Hammons je trebalo da bude najdominantniji centar koledž košarke prošle sezone. I samo donekle je i bio. Snažan je igrač, ali se to ne vidi kada je borba za poziciju pod košem u pitanju, pa zbog toga i nije toliko dobar skakač koliko bi po predispozicijama morao da bude. Odlične fizikalije koristi pre svega u odbrani od pick&roll-a gde se jako dobro snalazi na preuzimanju. Veoma je dobar bloker. U napadu je prirodan. Igra sa dosta osećaja. Nema bog zna kakav asortiman napadačkih poteza, ali se dobro prilagođava i odlično čita odbranu. Voli da se diže na šut sa poludistance, možda i previše. Mogao bi da bude solidan u širenju odbrane i izvlačenju centara van reketa. Teško da ima domet za NBA trojke. Ono što je najzabrinjavajuće skautima je njegova radna etika i ponašanje na terenu kada ga ne ide. Nije neko ko uživa da trenira i radi, pa je pitanje koliko može naprdovati.

NBA poređenje: Brendan Haywood

Franchise

Priča počinje i završava se njima. Nema mnogo onih koji su NBA draft 2003 zapamtili po tome što je Kyle Korver bio 51. pik. Headlineri prodaju karte. Sporedne uloge su samo … sporedne uloge. Upoznajte članove klase ’16 koji poseduju potencijal da promene najlepšu igru.

Jaylen Brown, California

California Love. Tim sa obala Pacifika dugo nije imao talentovaniji roster nego prošle sezone. Istina, ništa nisu uradili sa njim, ali su opet sirovi potencijali nekih momaka isplivali na površinu. Ponajviše unikatnost Jaylena Browna. Postoji veliki broj razloga koji čine Browna jednim od najzanimljivijih igrača ovogodišnje klase. Ne samo to što jedini od prijavljenih nije angažovao agenta, već se oslanja na savete Iasaiah Thomasa i Shareef Abdur-Rahima. Postoji nešto i u njegovoj igri.

Statistika: 14.6 poena, 5.4 skokova, 2 asistencije, 30% šuta za tri poena

Prednosti: Da postoji neki sofisticirani softver koji izbacuje idealne dimenzije prototipa modernog niskog krila, najverovatnije biste dobili podatke iz Jaylen-ovog medicinskog kartona. Dečko je jednostavno idealno građen. Atleta je u svakom smislu reči, aksplozivan je, brz, pokretan, izuzetno skočan, lateralno brz, snažan… Fizički potkovan za idealnog two-way igrača. Brown odlično koristi svoje predispozicije, pre svega u tranziciji, ali i u postavljenoj igri. Napada koš na nekoliko različitih načina i po tome je jedan od najraznovrsnijih u koledž košarci. Ima izuzetan osećaj za igru, karakter, košarkašku inteligenciju i danas više nego neophodne atletske predispozicije.

Mane: Brown je još uvek umetničko delo u nastajanju. Poseduje izuzetan potencijal, ali samo jedan pogrešan potez četkicom mogao bi mnogo da mu umanji vrednost. Pre svega mora da nauči kako da koristi bogom dane predispozicije. Pre svega, kako da ih ne koristi, odnosno, da ne pokušava svaki put na silu da ugura loptu u koš, već da razvije kreativnije načine poentiranja, pogotovo na niskom postu. Brown nije sebičan igrač, ali ponekad izgleda kao da gleda kroz šuplju cev, jer mu se periferni vid još uvek nije dovoljno razvio. Iz istog razloga, često ima problem sa udvajanjima i rotacijama u odbrani koje kasno primeti. Od ostalih fundamanata, kontrola lopte i šut mu još nisu na NBA nivou. Sve su ovo stvari koje se uče. A Jaylen je već pokazao da je spreman da zagreje stolicu.

Best case scenario: Jimmy Butler

Realan scenario: Harrison Barnes

Worst case scenario: Al-Farouq Aminu

Jamal Murray, Kentucky

Bilo je zanimljivo letos pratiti sagu Jamala Murray-a i njegov flert sa NCAA košarkom. Prvo je u poslednjem trenutku doneo odluku da se priključi ovogodišnjoj klasi, iako je bio projektovan kao pik narednog drafta, potom je iznenađujuće izabrao Kentucky umesto Oregona, a zatim je skrenuo poglede na sebe dominacijom na Panameričkim igrama u dresu Kanade. Dobru formu je nastavio i u dresu Wildcatsa, vezavši čak 12 mečeva sa 20+ poena. Kada u dresu Kentucky-ja prvu (uglavnom i jedinu) sezonu završite sa prosečno ubačenih 20 poena uz 40% šuta za tri poena, teško je da ne budete visoko birani na draftu.

Statistika: 20 poena, 2.2 asistencije, 2.3 ukradene, 40.8% šuta za tri poena

Prednosti: Kada uđe u ritam, gotovo je. Možete pred njega staviti venčani prsten, date mu pomorandžu i da budete sigurni da će uspeti da je ubaci. Murray je paklen šuter. Pre nekoliko meseci je postao tek drugi freshman u istoriji koji je ubacio 113 trojki u sezoni. Pre njega, to je uspeo samo … Cury, Stephen. Dovoljno? Murray je najefikasniji koledž igrač kada je u pitanju šut nakon izlaska iz bloka. Ubitačan je kao catch&shot opcija, smrtonosan kao spot-up. Obožava da opali trojku u tranziciji, a na sve to zna i da se sam izbori za prostor za šut. Ali nije šut sve što zna. Murray je odličan u kontroli lopte, dobar u igri dva na dva, solidan u prenosu u jako dobro može da odigra na poziciji pleja. Nikada on neće biti rođeni razigravač, ali može da odigra na jedinici. U odbrani je sve samo ne rupa. Opasno napadačko oružje za koje vam je potrebna dozvola.

Mane: Murray poseduje staru fizičku boljku kombo igrača: nedovoljno visok i snažan za NBA dvojku, nedovoljno plejmejker za NBA jedinicu. Često ima problema kada spusti loptu na zemlju. Nije previše prodoran ni brz. U opasnosti da postane samo šuter specijalac. Iako je često igrao na pleju kod Kaliparija, sezonu je završio sa zabrinjavajuće više izgubljenih lopti nego asistencija. Nikada neće moći da bude defanzivni specijalac, jednostavno nije dovoljnoi brz i snažan da brani agresivne NBA bekove. Veliki deo njegove NBA budućnosti zavisi od uloge koja će mu biti namenjena na prelazu u svet profesionalaca. Murray je već govorio o tome da voli da ima loptu što više u rukama, ali trenutno je šut jedino što ga izdvaja od ostatka klase.

Best case scenario: Ray Allen

Realan scenario: J.J. Redick

Worst case scenario: John Jenkins

Buddy Hield, Oklahoma

Gospodin Košarka, bar što se koledž dela priče sezone 2015/16 tiče. Hield nije bio nepoznanica za mnoge, uključujući pretplatnike na ovaj blog, već prošle sezone je imao priliku da postane profesionalac, ali se odlučio da završi svoj put na Oklahomi kao diplomac. Premalo je takvih karaktera, poput recimo C.J. McColluma, koji ne potrče za prvim blještavim ugovorom koji im ponudi slatkorečivi agent u odelu od listera, već sačekaju psihičko i igračko sazrevanje na koledžu. Hield je u seniorskoj sezoni baš to pokazao – zrelost. Partije sa početka sezone nisu nikoga iznenadile, ali ono što je impresioniralo je njihova konstantnost. 46 poena ubačenih Kansasu stavilo je i njega i Soonerse pod centralni reflektor. A Buddy je tamo uživao. 30 poena iz 12 šuteva jedne večeri, osam trojki sledeće i 12 poena u poslednja dva minuta uključujući trojku za pobedu – nekome fantastičan uspeh, Hieldu samo normalna radna nedelja. Mnogi su skloni priči da je lako postići gomilu poena iz gomile šuteva, ali što bi Kobe rekao, “mislite da je meni lako? Probajte vi da šutnete 50 puta za veče, čoveče, ruke mi otpadaju”. Hield je na ogromnom uzorku od skoro 9 ispaljenih trojki imao hiruršku statistiku od skoro 46% ubačaja. Ko-igrač sezone doveo je svoje Soonerse do Final Four-a. Koliko je to značilo za njegovu karijeru, videćemo već na draftu.

Statistika: 25 poena, 5.7 skokova, 2 asistencije, 50.1% iz igre, 45.7% za tri, 88% sa penala

Prednosti: Skorer. Ali ne rođeni, već naučeni. Kao freshman, Hield je šutirao oko 23% van luka za tri poena i stekao reputaciju igrača uloge koji se u napadu koristi koliko i rikverc na tramvaju. Nekoliko godina kasnije, Hield je postao jedan od najboljih strelaca koledž košarke. Dok su njegove kolege leto provodile na surfovanju, poseti tetki u Vermontu ili šta god američki studenti rade preko leta, Hield je prolio hektolitre znoja u sali za fizičko, vežbajući kontrolu lopte i šut iz driblinga. 4 dana nedeljno, u salu je ulazio oko pola 6 ujutru, odlazio na ručak i popodnevni odmor i trening završavao tek kada bi ga domari izbacili oko ponoći. Kao i uvek, tolika predanost se isplatila. Hield je postao nezaustavljiva catch&shoot napast, popravio kretnju bez lopte, postao ubitačan u ofanzivnom skoku i tranziciji. Najveći napredak napravio je u izolaciji, kao i u igri 2 na 2. 18% napada završavao je iz pick&roll igre, a  15% iz izolacije, gde je imao odičan učinak od oko 1.11 poena po posedu. Svoj jako brz izbačaj nadogradio je odličnim načinima da se oslobodi čuvara, a na sve to je došla i najbitnija stvar od svih za dobrog napadača – samopouzdanje.

Mane: Fizikalije. Kao i veliki broj fantastičnih koledž igrača pre njega, i Hield nije imao sreće kada je u pitanju genetika amazonskog ratnika odraza Havijera Sotomajora i raspona ruku letećih dinosaurusa. Odbrana na višem nivou od koledža može biti upitna. Hield nije najsrećnija opcija za sekundarnog plejmejkera. Nije igrač koji može da odigra nekoliko različitih uloga na pozornici. Pokazao je solidan napredak kada je napadanje obruča u pitanju, ali daleko od toga da je potencijalni NBA slasher. Po podacima Synergije, čak u 80% slučajeva kada spušta loptu u dribling Hield kreće u levu stranu. Ma koliko vežbao kontrolu lopte i dribling, Buddy neće moći protiv genetike i relativno sporog prvog koraka, bar po NBA metričkim vrednostima. Tehnika šuta je takođe upitna, ako ćemo u sitna crevca. Nizak izbačaj i slaba elevacija pri šutu mogu biti problem protiv tony-allen tipa NBA pit bulova. Steph Curry je već oborio sve teorije estetike i mehanike šuta u NBA ligi, pa bi mogao i Hield, ali je činjenica da čini korak u svet velikih momaka.

Best case scenario: James Harden

Realan scenario: J.J. Redick

Worst case scenario: Keith Langford

Marquese Chriss, Washington

Nesuđeni tight end američkog fudbala dočekao je da zahvaljujući povredi ramena postane jedan od najtalentovanijih igrača ovogodišnje draft klase. U freshman sezoni u srednjoj školi je umalo ostao i bez košarkaške karijere, jer je kao poslednji upao u tim, samo zato što je bio najviši u ekipi. Nije ga bilo na radaru, svi top50 spiskovi prospekata su ga zaobilazili kao gasovod našu zemlju, ali je već posle nekoliko mečeva u Washingtonu pokazao da je legitimni top 5 pik drafta. Nikada do sada u one-and-done eri se nije desilo da igrač koji nije svrstavan među 50 najboljih srednjoškolaca bude među 10 prvoprozvanih, Zach LaVine je kao #44 završio kao 13. pik, što je najbliže potencijalnom uspehu Chriss-a. A “potencijal” je sigurno reč koju ćete mnogo puta čuti u istoj rečenici sa njegovim imenom.

Statistika: 13.7 poena, 5.4 skokova, 1.6 blokada, 35% za tri poena

Prednosti: Košarka je fluid. To je valjda već svima jasno. Promene koje donose novi tipovi igrača, nove taktičke zamisli i ideje nepovratno menjaju igru. Tako promenjena igra, sa druge strane, menja potrebe za različitim tipovima igrača, taktičkim zamislima i idejama. I tako u začarani krug. Small-ball sindrom koji je zahvatio košarkaško biće poput Zika virusa doveo je do tektonskih poremećaja konvencionalnom shvatanju pet košarkaških pozicija. U celu priču se uklapa i Chriss, prototip modernog sveprisutnog visokog igrača. Atletska zver, eksplozivan i obdaren dovoljno da igra iznad obruča, a opet pokretan toliko da brani bekove na iskakanju. Snažan sa još dovoljno prostora za dodavanje kvalitetne mase, sa samo 18 godina starom krštenicom u vreme drafta. I to je sve utisak dok ga vidite bez lopte. Sa njom, postaje dečko sa postera, redovan Top 10 materijal, izuzetno atraktivan, eksplozivan, a na sve to i igrač za jako dobrom mehanikom šuta i procentima za tri bliskim solidnim bekovima. Odličan skakač, izuzetno dobar u odmotavanju iz pika, jako dobar defanzivni potencijal, sa dugim rukama i reakcijama južnoameričke viper zmije. Ukratko, zastrašujući atleta koji šutira trojke, napada iz driblinga i na niskom postu, blokira šuteve dvema rukama i u odbrani uspešno prati plejmejkere i niske petice. Ko ono reče da ne možete imati sve?

Mane: Ima ih. Poprilično. Ali sve se nekako svode na Chriss-ov osećaj za igru i (ne)iskustvo. Što je na kraju krajeva i očekivano za igrača koji se tek 4 godine bavi košarkom. Pod svojim košem, Marquese je neslavni rekorder po broju faulova u čitavoj NCAA ligi. Na 15 od 34 mečeva sezone bio je prvi na tuširanju zbog 5 penala. Prevelika agresivnost i preterano skakanje na finte šuta ga mogu mnogo koštati u svetu odraslih. U skoku se previše oslanja na atletiku, premalo na građenje i čitanje situacije i kretnji protivnika. Zbog svega toga, Washington je bio najgora skakačka ekipa koledž košarke. Preterano se trudio da izblokira igrače iz drugog plana, ostavljajući svog čoveka samog na ofanzivnom skoku. U napadu je često grešio, još češće u dodavanjima. Na 26 asistencija imao je 69 izgubljenih lopti. Levu ruku, osim bacanja koski saigračima, nije ni koristio. I kada bi kretao u levu stranu, po pravilu bi usledio spin na desno. U eri ozbiljnog skautinga ovakve stvari ne prolaze. Udvajanje ga je često zbunjivalo pa se dešavalo da ostane sam sa tri defanzivca i ne prepozna slobodnog saigrača. Sve su ovo stvari koje se daju ispraviti, ali je činjenica da je Chriss još uvek na putu od kvalitetnog, ali neobrađenog drveta do prelepe violine.

Best case scenario: Blake Griffin

Realan scenario: Jeff Green

Worst case scenario: Tyrus Thomas

Kris Dunn, Providence

Red je da priču o Krisu Dunn-u završimo na način kako smo je i počeli u ovom blogu – hvalospevom. Dunn je verovatno najbolji igrač koji je propustio šansu da bude draftovan prošle godine i rešio da pođe putem Buddy Hielda i oprosti se kako dolikuje. Prošlosezonski potencijalni lottery pik je tako obećanje koje je dao svom mlađem bratu i sestri stavio ispred zova zelenih novčanica. Bonus sezonu je iskoristio da nadogradi svoju igru i zakrpi dve uočljive rupe: šut sa distance i broj izgubljenih lopti. Evo zašto je Dunn i ove godine jedan od igrača pod najvećom lupom.

Statistika: 16.4 poena, 6.2 asistencije, 5.3 skokova, 2.5 ukradene, 37.2% šuta za tri

Prednosti: Stvari koje Dunn radi dobro radi na All Star nivou. Fizički, Kriss je izuzetno građen za poziciju koju igra što ga automatski čini legitimnim NBA defanzivcem. Brz je, jak, dobar atleta, izuzetno brzih ruku i još bržeg rada nogu. Naajbolji je, ipak, sa kamenom u rukama. One-man fast break. Izuzetna kontrola lopte, prodornost, brzina i atletika čine ga ubitačnim u tranzicionoj igri. U postavljenoj igri, Dunn je najbolji u korišćenju postavljenih blokova, zahvaljujući promeni pravca, brzine i snažnom ulazu. Pored svega, Dunn je prirodni plejmejker. Izuzetan pregled terena i osećaj za asistenciju, pogotovo u promenama odbrane i udvajanjima, ga čine izuzetnim asistentom. Assist rate, odnosno procent poena saigrača nakon njegovih asistencija, podigao je do odličnih 50%. napredovao je mnogo u šutu spolja, iz igre je poboljšao procente sa 47% na 58% prošle sezone. Kompletan kombo napadač.

Mane: Iako je dosta radio na šutu, i dalje je to njegovo najmanje konstantno napadačko oružje. Nekonstantan je već sam izbačaj, odnosno tehnika šuta. Ponekad izbaci savršenu parabolu preko defanzivca, a ponekad loptu ispaljuje kao laserom u tablu. Bolji je šuter za tri poena nego sa poludistance, gde nikako ne uspeva da nađe ritam, ubacujući u proseku tek svaki četvrti šut. I pored četvorogodišnjeg školovanja, Dunn je zbog povrede ramena odigrao samo dve prave sezone, pa se i dalje dešava da na terenu pravi greške nesvojstvene 22-godišnjacima. 3.5 izgubljenih po meču prošle sezone mogu da podignu mnoge obrve. Dunn je barem bio raznovrstan u svojim greškama, često komplikujući igru kada nije bilo potrebe, srljajući u prodor pored nekoliko igrača ili bacajući “lenje” pasove saigračima. U odbrani je legitimna zver, ali za sada samo potencijalna, jer često iskoči iz šablona naivnim zaletanjima, što ga je koštalo mnogo minuta na klupi usled problema sa faulovima.

Best case scenario: John Wall/Gary Payton

Realan scenario: Devin Harris

Worst case scenario: Royal Ivey

Brandon Ingram, Duke

Ovogodišnja trka za prvog pika NBA drafta je bila najneizvesnija još od Durant/Oden duela. Ovogodišnja verzija Kevina Duranta mogla bi takođe da završi kao drugi pik. Takođe, ovogodišnja verzija Kevina Duranta mogla bi zaista da postane novi Kevin Durant. Ili Greg Oden. Sve opcije su u igri.

Prošla sezona koledž košarke pomalo je u drugi plan bacila samu igru i borbu za titulu, a razlog za to su partije dva najgledanija freshmana. Brandon Ingram je jedini razlog zašto u kladionicama uopšte postoje opklade na to ko će biti prvi pik drafta. Nedodirljivi Ben Simmons je dobio dostojnog rivala. Nakon što je bio prinuđen da igra na četvorci u small-ball postavi Bluedevilsa, Ingram je impresionirao mnoge. Evo zašto.

Statistika: 17.3 poena, 6.8 skokova, 41% šuta za tri poena

Prednosti: Ingram će vas već na prvo gledanje opčiniti kombinacijom spoljašnje igre i unutrašnje dominacije. Ingram ima visinu i posebno raspon ruku dovoljan za gabarite small-ball centara, a igrački potencijal beka šutera, iako je prevashodno prirodno nisko krilo. Svoju polivalentnost najbolje je pokazao u dresu Bluedevilsa gde je bio noćna mora za sve čuvare – previše visok za krila, previše brz za centre. U napadu ga odlikuje izuzetan šut. U catch&shoot situacijama daje 1.3 poena po posedu, nešto manje od Buddy Hielda. Većinu napada Ingram je završavao iz izolacija i igre dva na dva, gde je najčešće bio ball handler. Ostatak repertoara popunila je igra u tranziciji i spot-up šutevi. Brandon je već sada ozbiljan napadač sa perimetra. Kevin Durant ver. 2.0 nije preterivanje. Ingram je u nekoliko navrata pokazao snažan karakter i veliku borbenost. Za momka iz škole Coach K-a se i inače očekuje da bude dobro dete. Svuda, osim na parketu.

Mane: Najveća slabost Ingrama u ovom trenutku je – slabost. Sa svojih 18 godina je pravi late-bloomer, porastavši skoro 20 cm u srednjoj školi, dok je kvalitetnu masu dobio tek u koledž predsezoni. Popunjavanje solidnog fizičkog rama koji poseduje će u mnogome odrediti njegovu dalju karijeru, jer sa sadašnjom kilažom i mišićnom masom teško može da se približi reketu protivnika. I pored lakog tela, Ingram nije preterano eksplozivan, a to je nešto što se ne dobija tek tako. Ingram nije projektovan da bude atletski freak na višem nivou, ali izgledi u kojima će samo biti igrač koji koristi mismatch situacije ne obećavaju karijeru posutu ružama. U odbrani, Ingram je jedna velika nepoznanica.

Best case scenario: Kevin Durant

Realan scenario: Tayshaun Prince

Worst case scenario: Trevor Ariza

Ben Simmons, LSU

Sinonim za draft klasu 2016. Sasvim moguće je da će svi ostali protagonisti biti zapamćeni samo po tome što su birani istog dana kada i Big Ben. Najtalentovaniji košarkaš kojeg je zemlja Down Under izbacila je bukvalno iskakao iz frižidera kada je koledž sezona u pitanju. Toliki hype naravno uvek može biti kontraproduktivan, ali Simmons je nekako uspevaio da nađe načine da se izbori sa njim i posveti se onome što najbolje radi – igranju košarke. Loša sezona LSU-a je mnogo pokvarila njegove draft izglede jer je pred početak takmičenja smatran neprikosnovenim prvim pikom, ali je i dalje reč o fenomenalnom talentu. Pred ovim dečkom je svetla budućnost. Ali, koliko svetla?

Statistika: 19.2 poena, 11.9 skokova, 4.8 asistencija

Prednosti: Bena Simmonsa ne možete ne uočiti na košarkaškom terenu. Igrač visok skoro 210cm koji pleše po terenu elegantno kao član Boljšoj teatra, sa izuzetnim osećajem za igru, pravovremenim kretnjama, inteligencijom na nivou košarkaškog Tesle i pregledom igre klasnih plejmejkera. Koordinacija i osećaj za flashy pasove bez gledanja ili od parket su na nivou mnogo nižih igrača, dok je građom sposoban da se nosi sa većinom krilnih centara. Često ćete videti kako gradi defanzivni skok, povlači kontru, prolazi nekoliko čuvara i spektakularno završava ili asistira u maniru Jason „Bele čokolade“ Williamsa. Inače, čak i da niste pogledali nijedan meč koledž košarke, jasno vam je da igrači obično ne beleže 12 skokova tek tako. Simmons nije atletsko čudo prirode, već samo jako spreman igrač koji zna kako se bori za poziciju pod košem. Još uvek nema jasno izdefinisane i isklesane napadačke manevre, ali pokazuje mogućnost da napadne čuvara na nekoliko najrazličitijih načina. Uglavnom podjednako uspešnih.

Mane: Ko je odgledao makar samo jedan highlight video o ovom momku sigurno je postao ubeđen da gleda budućeg NBA superstara. Ali, highlight video je poput bikinija. Podjednako je beskoristan. Simmons ima mnogo mana u svojoj igri, podjednako transparentnih kao i vrline koje poseduje. Simmons nije užasan šuter. Ali je bolno gledati toliki potencijal kako se muči sa izbacivanjem lopte. Mnogi veruju da je njegov šut toliko neupotrebljiv da bi trebalo da poput Tristana Thompsona promeni ruku kojom šutira, jer loptu izbacuje levom rukom, iako se u napadu uglavnom služi desnicom. Svestan svojih nedostataka, u freshman sezoni je šutnuo samo tri trojke. I pogodio jednu. 67% sa penala nije baš de-andre-jordan-ovski loše, ali nije na nivou all star krila. Današnji NBA se sve više zasniva na konceptu spacinga u napadu, pa je ovaj nedostatak možda i preveliki za superstar domete koji se Benu predviđaju. Ono što je još više zabrinjavajuće je njegov stav prema igri koji je isplivao na videlo u prošloj sezoni. Kada je motivisan, Simmons je ubitačan na oba kraja terena. Ali previše često se dešavalo da bude izuzetno nezainteresovan za igru, pogotovo ako stvari na meču krenu loše.

Best case scenario: LeBron James

Realan scenario: Gianis Antetokoumpo

Worst case scenario: Boris Diaw

Toliko za sada. ispratite sa nama noć drafta na live chatu foruma kosarkars.com. Do sledećeg čitanja, pozdrav. ‘Toine.