Njihovo vreme (deo prvi – plejmejkeri)

„Ovo je ono što je važno. Ne postoji prošlost i ne postoji budućnost. Vreme je veoma zbunjujuća stvar. Sve što je ikada postojalo je sadašnjost. Možemo izvući iskustvo iz prošlosti, ali je ne možemo oživeti; i možemo se nadati budućnosti, ali ne možemo znati da li je uopšte imamo…“ Pametan čovek ovaj George Harrison, nema šta… Nakon što smo bacili kratak pogled u retrovizor i predstavili igrače koji su zauvek ostali prošlost koledž košarke, okrenimo se oko sebe da osmotrimo momke kojima pripada sadašnjost. Neću se praviti da sam potomak Tarabića koji će proricati karijeru ovih momaka. Samo ću pokušati da vas upoznam sa njima. Ko zna, možda se jednog dana setite i kažete „Čekaj, odakle beše znam ovog?“. To će biti dovoljna satisfakcija za vašeg blogera.

Ideja ovog posta na blogu je bila da vas upozna sa najboljim igračima koledž košarke u ovom trenutku, dok se tenzija Martovskog ludila polako podiže. Nekako je logično da u košarkaškom blogu predstavljanje igrača ide po pozicijama. Jedini problem je što su pozicije u današnjoj košarci krajnje nelogične… Nekada se znalo, pet jasno definisanih pozicija sa isto tako jasno definisanim ulogama na terenu. Sada se jedino prepoznaje ko je trener, ostalo ništa nije sigurno. Ovo je vreme kombo bekova (omiljena srpska sportska sintagma u poslednje vreme), swingmana (igrača koji mogu podjednako dobro da igraju pozicije dva i tri), kombo krila, stretch četvorki (krilnih centara koji ne ulaze u reket kao da je ogražen bodljikavom žicom), pokretnih i teških centara,… Svi ovi tweeneri se danas popularno nazivaju igračima koji mogu da pokriju više pozicija, dok su po starim standardima to u stvari igrači koji nisu dovoljno dobri ni za jednu od dve pozicije… Poluprazna ili polupuna čaša, sve zavisi kako gledate na to. Za starog pesimistu za kojeg je zlatno vreme košarke prošlo, stvari su dosta jasne. Ipak, u duhu romantizma, podelu ćemo svesti na pet klasičnih pozicija, ma koliko one isprepletane one danas bile, a vi je shvatite donekle uslovno. Da krenemo.

Plejmejkeri

Amerikanci po mnogo čemu nisu nacija za uzor drugima, ali što se sportskih izraza tiče, tu su verovatno bez premca. Field general. Ovaj izraz opisuje ono što bi plejmejker trebalo da bude – general na terenu. Američka filozofija košarke ne poznaje poziciju plejmejkera, kod njih je to više osobina, mogućnost igrača da iskreira igru ekipe. Bez obzira da li je na mestu point guarda (ono što mi zovemo plej) ili centra (vrsta koja izumire). Danas se od pleja ne očekuje samo da razigra saigrače, već i da postigne 20 poena, uhvati 5 lopti i isto toliko ukrade, po mogućnosti zakucavši makar jednom preko protivničkog centra. Kombo bekovi su polako istisnuli generale sa terena. Upoznajete neke od najboljih „plejmejkera“ koledž košarke po mišljenju vašeg blogera:

Pod svetlima reflektora:

Ovde ćemo smestiti one igrače za koje ste možda već čuli, ili ćete vrlo verovatno ubrzo čuti za njih, igrače o kojima se priča ili će se tek pričati i generalno sve one koji su već sada u fokusu, što kroz prizmu dobrih rezultata na koledž nivou, što kao izuzetne prospekte za naredni ili naredne draftove.

Yogi Ferrell, Indiana

Visina: 183cm, težina: 80kg, godina: 20

Statistika 2013/14: 17.8 poena, 4 asistencije, 2.8 skoka, 44% šuta za tri poena

Košarkaški skauti u Sjedinjenim državama su za Yogi Ferrella čuli dosta rano, i to ne samo zato što se zove isto kao i medved iz Yellowstone parka. Već kao desetogodišnjak je zakoračio u svet rangiranja kao najbolje ocenjeni igrač u svojoj klasi. Kažu da je već tada Yogi imao odličan krosover, šut iz trka i dodavanje jednom rukom. Znam mnoge plejmejkere koji to ni dan danas nemaju… Dobro ime je preneo i u srednju školu, gde je smatran  za najboljeg plejmejkera u državi Indiana. Seniorsku sezonu je završio kao državni prvak sa 18.5 poena i 7 asistencija. Zablistao je na McDonald’s-ovom turniru, gde je zabeležio 8 asistencija bez izgubljene lopte, čime je postao prvi igrač u istoriji turnira sa 4+ asistencija bez prodate lopte. Kao dobar lokalni dečko, odlučio se za Univerzitet Indiana. „Glavni cilj koji imam u koledž karijeri je osvajanje titule“, rekao je tom prilikom Yogi. I činilo se tada da nije mogao da izabere bolji klub, ali se na kraju pokazalo da je bio deo najvećeg razočaranja sezone, iz kojeg je donekle iskočio Victor Oladipo. Freshman sezonu je završio sa 8 poena i 4 asistencije u proseku.

Raspadom generacije Hoosiersa od koje se mnogo očekivalo i odlaskom Zellera i Oladipa, ekipi Indiane je bio potreban lider, i Yogi je spremno uskočio u upražnjeno mesto. Nametnuo se kao glavna opcija u napadu, izuzetno popravio šut za tri poena (43%) i pri tome ostao i najbolji razigravač ekipe. Stručnjaci za njega kažu da „predvodi napad sa koncentracijom neurohirurga“. Prema rečima trenera Creana Yogi „je mnogo zreliji nego što godine pokazuju“ i „najbolji je u najtežim momentima“. Yogi Ferrell je old-school tip plejmejkera, koji prvo pogledom traži slobodnog saigrača pa tek onda obruč, mada ove godine pokazuje nove momente u napadu. Verovatni je pik prve runde drafta jednog dana, ali je pitanje koliko ga uspešna NBA karijera čeka u eri u kojoj bicepsi vladaju parketima. Velika je verovatnoća da će i sledeće sezone biti lider Indiana Hoosiersa.

Justin Cobbs, California

Visina: 193cm, težina: 86kg, godina: 23

Statistika 2013/14: 16 poena, 6 asistencija, 2.7 skoka, 47% šuta iz igre

Justin Cobbs igra poslednju sezonu u koledž košarci. Ali je rešio da se oprosti u stilu. Ubedljivo je najbolji igrač, strelac i asistent svog tima, California Golden Bearsa, solidne ekipe iz veoma solidne Pac-12 konferencije. Cobbs je prvu sezonu u koledž košarci proveo kao statista u timu Minnesote, da bi se, nakon mnogo frustracija sa sistemom igre Tubby Smitha,  preselio u tim iz rodne Kalifornije, kako bi bio bliže svojima. Ispostavilo se da je napravio odličan potez. Ubrzo je postao  deo fantastičnog bekovskog tandema zajedno sa nesuđenim igračem Partizana, Jorge Gutierrezom. Odlaskom meksičkog plejmejkera, upražnjeno mesto u dinamičnom paru zauzeo je Allen Crabbe, sa kojim je u tandemu Cobbs pružao još bolje partije. Uz to je pokazao neverovatnu moć prilagođavanja na situaciju jer je bez problema prihvatao ulogu koja mu je bila namenjena, pa je neke mečeve počinjao sa klupe, a neke kao startna dvojka. I pored toga, nije prestajao da igra odlično i  verovatno je najzaslužniji za dva uzastopna pojavljivanja Golden Bearsa na završnom NCAA turniru.

Ove sezone nema više Crabbe-a u timu, a Cobbs je pokazao još jedan dodatni kvalitet – sposobnost lidera. Postao je, ono što amerikanci kažu Field General, vođa na terenu koji preuzima odgovornost kada zatreba, ali isto tako i razigrava svoje saigrače koji nisu puki posmatrači. Konci igre California Golden Bearsa su u njegovim rukama, da li će to biti dovoljno da se njegovo ime nađe na nikad jačem draftu, ili će morati da kreće okolnim putem, pokazaće naredni meseci. Za sada je uspeo da bude nominovan za nagradu Bob Cousy koja se dodeljuje najboljem plejmejkeru u NCAA.

Marcus Paige, North Carolina

Visina: 185cm, težina: 80kg, godina: 20

Statistika 2013/14: 16.9 poena, 4.5 asistencija, 3.3 skoka, 43% šuta iz igre

Svaki igrač koji ubaci 32 poena protiv odbrane Louisville-a zaslužuje da se nađe na listi. Marcus Paige se u svojoj drugoj sezoni nametnuo kao vođa jednog od najčudnijih timova koledž košarke. Za razliku od same ekipe, Paige je uspeo da zadrži konstantnost forme tokom čitave sezone. U odnosu na prvu godinu, Marcus je uspeo da udupla broj postignutih poena po meču a da to ne bude na uštrb smanjenog broja asistencija. Svojevremeno jedan od najboljih srednjoškolaca Amerike, odbio je ponude Kansasa, Minnesote, Virginie, Illinoisa i mnogih drugih, da bi se obreo u svetlo-plavom dresu sa siluetom Njegovog letećeg visočanstva. Sa fizičke tačke gledišta, Paige se ne uzdvaja mnogo iz gomile dobrih plejmejkera u koledž košarci, nećete ga videti kako posterizuje protivničke centre, ali će zato napraviti velike probleme čuvarima zahvaljujući brzom prvom koraku, prodorima, fintama, driblinzima i promenama ritma. Paige je rođeni organizator igre koji je naučio da bude opasnost za protivnički koš.

Kako sada stvari stoje, Paige-a ćemo gledati i sledeće sezone u dresu Severne Karoline, u godini u kojoj će se slavni tim možda konačno vratiti u društvo najjačih ekipa, što je dobra vest za Tar Heelse, koledž košarku, ali najviše za samog Paige-a koji će imati priliku da još više napreduje, poboljša svoju pred-draft poziciju i vrata amaterskog sporta zatvori kao pobednik. Do tada postoji šansa da će se UNC naći među odabranima za završni NCAA turnir na kojem će imati priliku da ponove neke od blistavih partija iz regularnog dela sezone. U tom slučaju, ne treba sumnjati da će Marcus Paige biti jedno od najčešće pominjanih imena.

Kyle Anderson, UCLA

Visina: 206cm, težina: 107kg, godina: 20

Statistika 2013/14: 15 poena, 6.9 asistencija, 8.6 skokova, 50% šuta iz igre

Magic. A šta vi prvo pomislite kada vidite plejmejkera visokog 206cm? Kyle Anderson je jedan od najsvestranijih igrača u današnjoj košarci uopšte, pri tome uzimajući u obzir i profesionalce. Fantastičan osećaj za igru, izuzetna građa, košarkaški Stephen Hawking kada je inteligencija u pitanju, možete ga staviti na bilo koju poziciju na terenu i on će posao odraditi kako treba. Iako je rođeni plejmejker sa neverovatnim osećajem za igru, asistenciju i čitanje situacije, Kyle Anderson je zbog svoje visine često u mlađim kategorijama stavljan na poziciju krila, krilnog centra ili čak centra. Zbog toga je postao izuzetno raznovrstan igrač, koristan u mnogim segmentima igre, pa je često u srednjoškolskom timu bio najbolji strelac, skakač, asistent i bloker ekipe! Legenda koledž košarke Bob Hurley je bio oduševljen kada ga je video prvi put. „On je skroman onoliko koliko jedna zvezda to može biti; opušten je kao pravi pripadnik stare škole. Mislim da mu je najveća vrlina dodavanje i to nekako ide sa njegovom ličnošću. On će radije uputiti odličan pas nego postići koš. Njegova porodica je uradila odličan posao da ostane uravnotežen. Sjajan klinac“, izjavio je tada legendarni trener. I pored toga što je Anderson najviše voleo da se predstavlja kao plejmejker, rangiran je kao najbolje nisko krilo u klasi 2012. U jednoj fantastičnoj klasi regruta, dospeo je na UCLA zajedno sa Tony Parkerom, Jordanom Adamsom i Shabazz Muhammadom. Anderson je, po sopstvenim rečima, odabrao UCLA zbog rada sa Benom Howlandom, stručnjakom za štancovanje odličnih plejmejkera (Jordan Farmar, Arron Afflalo, Russell Westbrook, Jrue Holiday, Darren Collison,…).

Ipak, Howland je odlučio da iskoristi raznovrsnost Kyle Andersona i stavi ga na mesto startnog krila, što ga nije sprečilo da sezonu završi sa 10 poena, 9 skokova i skoro 4 asistencije po meču. Klasa 2012 UCLA Bruinsa se pokazala kao totalni fijasko: Larry Drew II se nije ispostavio kao pravi lider, Shabazz je pokazao da je svetlosnim godinama daleko od epiteta novog Jordana, a Howland je kao zahvalnicu dobio kartu u jednom pravcu iz kampusa Bruinsa. Novi trener Steve Alford je konačno prepoznao dijamant koji ima u svojoj riznici i stavio je Andersona na mesto pleja i loptu u njegove ruke. Kyle mu je vratio odličnim partijama koje će ovog svestranog, ekstremno talentovanog i raznovrsnog igrača gotovo sigurno lansirati u svet profesionalne košarke već ovog leta. Kyle Anderson je jedan od 30 finalista u izboru za najboljeg igrača lige i jedan od šest igrača u konkurenciji za Naismith, Bob Cousy i J.R. Wooden nagrade.

Tyler Ennis, Syracuse

Visina: 188cm, težina: 82kg, godina: 19

Statistika 2013/14: 12 poena, 5.5 asistencija, 3.5 skokova, 42% šuta iz igre

Govori tiho i nosi psa sa sobom. E sad, da me pitate kog koledž igrača bih voleo da vidim kao plejmejkera svog tima u meču koji čini razliku između života i smrti, na 5 minuta do kraja, pri egal rezultatu, moj odgovor bi u bilo kom trenutku dana i noći bio – Tyler Ennis. Koliko god teatralno ova izjava zvučala, tu postoji mala caka. Ključna sintagma je: na 5 minuta do kraja. I zaista, 35 minuta košarke Tyler Ennis se ničim ne izdvaja iz ogromnog broja talentovanih plejmejkera, njegova igra je prosečna, statistika takođe, nit smrdi nit miriše, što bi se reklo. Ali, u poslednjih 5 minuta događa se neverovatna promena – ovaj 19-godišnji Kanađanin (opet ta Kanada) se pretvara u mašinu, pri tom ne mislim na R2D2 tip glomazne polupokretne skalamerije, već u najelegantniju, najracionalniju i najhladnokrvniju košarkašku tvorevinu koju genetski inženjering može da stvori. Da, ako ste trener, definitivno želite da u poslednjih pet minuta meča lopta bude kod Tylera Ennisa. U tih 300 sekundi, ne računajući sef u kancelariji blagajnika, na celom fakultetu nema sigurnijeg mesta za loptu nego što su to ruke ovog igrača.

Ko nije gledao Syracuse ove sezone ne može da zamisli hladnokrvnost jednog tinejdžera u trenucima kada i najvećim zvezdama ispada lopta iz ruke kao da je hvataju kašikama. Pravo niotkuda, Tyler Ennis se pojavio u rokovnicima NBA skauta kao nusprodukt odlične sezone koju Narandžasti igraju. Od igrača koji je trebalo da pomogne Syracuse-u da što bezbolnije prebrodi sezonu u očekivanju talentovane klase regruta dogodine, donekle pokrpi rupe nastale odlaskom Carter-Williamsa, postao je legitiman izbor u prvoj rundi drafta i jedan od najcenjenijih plejmejkera koledž košarke. Inteligentan, racionalan, nesebičan, izuzetno zreo za svoje godine, uz to i dobar šuter, agresivan defanzivac, izuzetan u kontroli lopte, Tyler vremenom može biti samo bolji. Gotovo sigurno budući starter na poziciji plejmejkera u NBA ekipi.

Jahii Carson, Arzona State

Visina: 178cm, težina: 79kg, godina: 21

Statistika 2013/14: 18.7 poena, 4.4 asistencije, 4.1 skok, 44% šuta iz igre

Jahii Carson je jedan od najtalentovanijih napadača koledž košarke, pre svega zbog izuzetne brzine i načina na koji tu brzinu koristi. Carson je fantastičan kada mu date sasvim malo prostora i kada ubaci u potrebnu brzinu defanzivcima obično preostaje da ga isprate pogledom, ako uopšte i to stignu. Kako biste ste u pavoj meri shvatili njegov učinak na tim, dovoljno je da bacite pogled na skor Sun Devilsa: 10-21 pre i 22-13 nakon što je došao u ekipu. Trener Herb Sendek je bio poznat po svojoj striktnoj, strpljivoj taktici u napadu, ali ni on nije mogao da promeni Carsona, pa je morao sam da se menja. Prosečno trajanje napada ekipe je sa 19 sekundi pre Carsona spalo na 17 sa njim u timu. Jedini freshman koji je toliko promenio svoj tim prošle godine bio je sledeći igrač na listi.

Jahii Carson se sada nalazi na prekretnici između ostanka u svetu koledž košarke i prijavljivanja za NBA draft. Nema sumnje da takav atleta ima mesta među najboljima, ali ipak njegova visina ne garantuje najbolju pregovaračku poziciju. Osim toga, mnogi skauti smatraju da Carson ove godine nije toliko agresivan kao prošle i da pokazuje slab napredak u razvoju inferiorne leve ruke. Po najnovijim mock draftovima, Carson je smešten na granici prve i druge runde, što može biti dovoljno da ga natera da se prijavi na draft isto koliko može i izazvati strah od neuspeha i ostanak u NCAA. Jahii ima još mnogo prostora za napredak, pitanje je jedino gde će se taj napredak odvijati.

Shabazz Napier, Connecticut

Visina: 186cm, težina: 81kg, godina: 22

Statistika 2013/14: 18.1poen, 5.9 asistencija, 5.3 skoka, 43% šuta za tri poena

UConn je univerzitet velike tradicije poznat po izbacivanju velikog broja kvalitetnih plejmejkera. Nakon sadašnjeg trenera Kevina Ollie-a, Dorona Sheffera, Travisa Knighta, Khalida El-Amina, A.J. Price-a, Marcusa Williamsa, Kembe Walkera, sledeći veliki organizator igre Huskiesa je Shabazz Napier. Nakon što je skinuo sa sebe nezasluženu reputaciju „drugog najboljeg Shabazza u NCAA“ odlaskom Muhammada u NBA, Napier je konačno postao priznat kao jedan od nekolicine najboljih plejmejkera koledž košarke. Ovaj senior poreklom iz Portorika igra sezonu karijere i nalazi se u konkurenciji za nekoliko nagrada, između ostalih za nagradu namenjenu najboljem igraču sezone, najboljem plejmejkeru, najboljem senioru, All-Americanu, itd. Osim toga, Napier je ponosni vlasnik devetog i desetog tripple-doubla u istoriji velikog univerziteta, što u koledž uslovima nikako nije mala stvar.

Freshman sezonu je počeo kao zamena Kemba Walkeru, a završio kao član rookie petorke Big East konferencije zajedno sa saigračem Jeremy Lambom i igrač koji je bacanjima na F4 protiv Kentucky-ja dao veliki doprinos u kasnijem osvajanju NCAA titule. Odlaskom Walkera preuzeo je sedlo Huskiesa, što je ispratio dramatičan skok statističkih parametara. Iz sezone u sezonu je pružao sve bolje partije da bi konačno postao jedini igrač u istoriji tima sa preko 1500 poena i 500 asistencija u karijeri. Jedino pitanje koje muči NBA skaute je njegova visina i fizička snaga. Osim toga, Napier je The Real Deal. Izuzetan organizator igre, dodavač, lider, igrač koji preuzima loptu kada je gusto, fantastičan šuter, odličan defanzivac, neustrašiv, sa visokim samopouzdanjem i samokontrolom, odličan skakač, drugim rečima, sve ono što možete da zamislite da je jednom plejmejkeru potrebno, i još po nešto. Kako igra poslednje koledž minute, njegovo ime će se ubrzo čuti u svetu profesionalne košarke, a jedino je pitanje sa kojim će akcentom biti izgovoreno.

Marcus Smart, Oklahoma State

Visina: 193cm, težina: 98kg, godina: 20

Statistika 2013/14: 17.6 poena, 5.7 asistencija, 4.7 skokova, 42% šuta iz igre

Teško da niste čuli za ovog momka. Ako ništa drugo, bar u trenucima kada ga je Vasa Micić nadigravao na Svetskom U19 prvenstvu u Pragu prošle godine. Lepo zvuči kada se kaže da je naš klinac bio bolji od možda i najboljeg igrača koledž košarke, ali iskustvo nas uči i da je Mladen Jeremić svojevremeno nadigrao Stepha Curry-ja u istom rangu takmičenja… Šta smo ono pričali? A, da, Smart. Smart je igrač koji uopšte nije trabalo da se nađe u ovom tekstu, niti u ovoj sezoni koledž košarke, jer je smatran za jednog od najviših pikova NBA drafta 2013. godine, pre nego što je za mnoge iznenađujuće rešio da ostane još godinu dana na koledžu. A tamo je nastavio svoj ogroman uticaj na svoj tim, pa i na sve ostale timove. Igrač za kojeg je veliki koledž trener Billy Donovan rekao da „nikada nije trenirao takvog takmičara“ igra fantastičnu sezonu u kojoj je zapažen na više načina. Prvo, u odbrani. Smart ima instinkt i snagu NBA veterana kada je odbrana u pitanju. Često ga porede sa Jasonom Kiddom, što je uvreda za Smarta kada je napad u pitanju, ali u odbrani je donekle dobra komparacija. Samo njegovo prisustvo u timu je neverovatno povećalo odbrambeni učinak cele ekipe, koja sa njim u sastavu prima skoro 8 poena manje i krade skoro 4 lopte više nego u presmartovskoj eri.

Napadački, Smart ponekad izgleda nezaustavljiv. Načini na koje prodire u reket i postiže poene su za dublju analizu i demonstraciju na košarkaškim seminarima. Smart je daleko od čistog šutera i zna ponekad da se pogubi sa loptom u rukama, ali energija sa kojom igra odbranu, liderske sposobnosti i osobine razigravača koje još gaji ga već sada čine odličnim igračem. Ako njegovo razumevanje igre bude vremenom sazrevalo zajedno sa njegovom psihom, velike su šanse da govorimo o sledećem All-Star igraču. Do tada, Marcus koji je, nakon što je odgurnuo navijača Texas Tech-a, dobio nadimak Not-So-Smart Smart, ima još mnogo dugačak put oivičen velikim očekivanjima. Predstojeće Martovsko ludilo će verovatno biti poslednje što ćemo od njega videti u koledž košarci, pa ostaje da se oprosti u stilu. U stilu buduće zvezde ili budućeg velikog razočaranja, vreme će pokazati.

Ispod radara:

Za njih verovatno nikada niste čuli, osim ako vam provođenje subotnje večeri uz duele Xaviera ili Iowa State-a zvuči kao odlična ideja, a velike su šanse da za njih možda više nikada i ne čujete ukoliko ih košarkaške muze odvedu na parkete Venecuele ili Irana. Ipak, postoji promil verovatnoće da će jednoga dana njihova imena odjeknuti poput groma, a oni sa dobrim pamćenjem među vama će reći „Čekaj malo, pa ja znam ovog!“

DeAndre Kane, Iowa State

Visina: 193cm, težina: 90kg, godina: 24

Statistika 2013/14: 16.6 poena, 5.9 asistencija, 6.8 skokova, 49% šuta iz igre

Još jedan senior koji svoju ispevava svoju labudovu pesmu u koledž košarci. I koji se trudi da ta melodija baš uđe u uvo. Nakon tri godine provedene na Marshall-u, Kane je došao u četu trenera Freda Hoiberga i postao instant lider tima Iowa State-a. DeAndre je oduvek bio dobar poenter, ali je u poslednje dve sezone pokazao i da može biti izuzetan dodavač. U prošloj sezoni su njegove asistencije zaslužne za 42% poena koje su njegovi saigrači postizali, po čemu je rangiran kao deveti u čitavom NCAA, računajući sve divizije. Iowa State se odlikuje brzim tempom, igrom sa dosta šuteva u ranoj fazi napada i u takvoj naizgled konfuznoj igri, neophodno je da imate plejmejkera koji će držati konce prilikom balansiranja između timskog napada i opšteg haosa. Iowa St. je takvog igrača našla u DeAndre Kane-u.

Osim što je najbolji asistent, drugi najbolji strelac i treći najbolji skakač tima, DeAndre Kane je u ovom timu Cyclonesa i mentor mladom freshmanu Monte Morrisu od kojeg se očekuje da ga zameni na kraju sezone. Ekstremno jaka draft klasa je najveća prepreka u NBA sanjarenjima svestranog plejmejkera, ali ne treba sumnjati da će ovaj prekaljeni koledž igrač naći svoje mesto u nekom solidnom evropskom timu.

Kendall Williams, New Mexico

Visina: 193cm, težina: 82kg, godina: 22

Statistika 2013/14: 17.1 poen, 4.9 asistencija, 3.6 skokova, 42% šuta za tri poena

Kendall Williams je tvorac jedne od najboljih partija koje je neki koledž igrač pružio u poslednjih nekoliko godina kada je u prošloj sezoni utrpao 46 poena Colorado State-u sa 10 pogođenih trojki! I kada je čitava Amerika pratila njegov sledeći meč očekujući isto, njega je stao šut. Umesto da besomučno forsira, oslonio se na saigrače i zahvaljujući njegovih 8 asistencija, dobili su San Diego State. Kendall Williams je te večeri postao plejmejker. Izuzetan rad koji je ovaj senior uložio u toku prethodnog leta doveo ga je do fantastičnog statističkog napretka ove sezone: poboljšao je sve procente šuta za 5-10% usled čega je broj postignutih poena skočio za skoro 4 po meču. Za sve to vreme, ostao je i najbolji asistent tima.

Nakon odličnih partija u srednjoj školi, Kendall je odlučio da prihvati poziv UCLA Bruinsa, ali je Ben Howland povukao stipendiju nakon što je na jednom o mečeva uvideo da Williams ima problema sa ponašanjem na terenu. Istina je da su se Bruinsi polako ohladili od igrača kojeg su vrbovali dok je još bio na drugoj godini srednje škole, pa su tražili načine da izbegnu njegovo angažovanje. Williams je, razočaran potezom Howlanda, ubrzo našao novi dom u New Mexico Lobosima kod trenera Steve Alforda, koji će kasnije, igrom sudbine, zbog lošeg regrutovanja zameniti Howlanda na mestu glavnog trenera UCLA. Kendall je od starta krenuo snažno, postavši vremenom jedan od najboljih plejmejkera u koledž košarci. Njegova ofanzivna igra izgleda lagano zahvaljujući odličnom šutu i jako dobrim atletskim sposobnostima, dok je usput i glavni igrač u izuzetno fizikalnoj odbrani Lobosa.

Chaz Williams, Massachussetts

Visina: 175cm, težina: 79kg, godina: 23

Statistika 2013/14: 15.6 poena, 7.1 asistencija, 2.9 skokova, 40% šuta iz igre

Otrov i male bočice. Gotovo u svakoj klasi morate imati jednog dominantnog igrača visokog tek toliko da publika ne pomisli da je momak koji briše parket utrčao u dresu. Ove godine, to je Chaz Williams. Iako relativno nizak čak i za pleja, Chaz je uspeo da prekrije svojom senkom i mnoge „veće“ igrače. Nakon što je dva puta postajao konferencijski igrač godine u srednjoj školi, odabrao je lokalni univerzitet Hofstra na kojem je u freshman sezoni pružao odlične partije (4.2 asistencije uz dvocifren broj poena), ali je odlaskom Toma Pecora napustio tim i prešao na Massachusetts. Kada jednom napišete Massachussetts, a ja evo pišem već drugi put, shvatite zašto se u 90% slučajeva sreće naziv UMass. Elem, nakon što je zbog transfera pauzirao godinu dana, Chaz Williams je eksplodirao kao tempirana bomba. Sa 17 poena, 6.2 asistencije, 2.2 ukradene i 4.4 skoka uspeo je da se nađe u najboljem timu Atlantic 10 konferencije. Ipak, ostao je nepoznanica za mnoge najviše zahvaljujući činjenici da se UMass nije plasirao na završni turnir.

Nakon što je flertovao sa draftom prošle godine, i pošto je dobio informacije da bi mogao biti pik druge runde, odlučio je da završi školovanje pre nego što se odluči za skok u profesionalne vode. Na tome su mu najviše zahvalni – njegovi saigrači. Sa preko 7 asistencija, Chaz je trenutno treći najbolji asistent čitave Divizije I, a uz to se nametnuo i za lidera tima uz skoro 16 poena po meču. Uz sve to kao dodatni bonus, Williams je i najbolji defanzivac ekipe sa skoro 2 krađe po meču. Kompletno pakovanje? Iako za sada guraju odlično, sve do izborne nedelje se neće znati da li će široke narodne mase zapaziti ovog momka na završnom turniru, ili će on ostati familijaran samo onima koji su ustajali četvrtkom u 4 sata ujutru da gledaju kako razbija BYU sa 32 poena i 15 asistencija.

Jerian Grant, Notre Dame

Visina: 196cm, težina: 92kg, godina: 21

Statistika 2013/14: 19 poena, 6.2 asistencije, 2.5 skokova, 52% šuta iz igre

Jerian Grant sigurno neće biti pod lupom narednih dana jer je za njega, bar u ovom trenutku, koledž priča završena. Negde krajem prošle godine se pojavila vest da će Borbeni Irci iz Notre Dame-a do kraja sezone biti lišeni usluga svog najboljeg igrača iz „akademskih razloga“, kako to po pravilu NCAA opširno objasni i obrazloži. Ipak, sin bivšeg NBA igrača Harvey-a i nećak poznatijeg Horace Grant-a je u malo manje šturoj izjavi istakao da planira da se vrati na koledž čim dobije dozvolu lige, što će biti najranije početkom sledeće sezone. Do tada nam ostaje da se prisećamo kako je Jerian počeo ovu školsku godinu. A počeo je u velikom stilu. Nametnuo se za lidera tima od prvog podbacivanja i postao najzapaženiji igrač tima na svim stranama terena. Sa 19 poena i 6 asistencija je istovremeno preuzimao odgovornost i razigravao saigrače, dok je sa preko 2 krađe po meču bio i najbolji defanzivac tima. U pretposlednjem meču sezone, kako se kasnije ispostavilo, potpuno je nadigrao Yogi Ferrella zabeleživši 23 poena i 9 asistencija, uz to postigavši odlučujućih 9 poena u poslednjih nekoliko minuta u pobedi nad Indianom.

Grant je igrač za koga bismo mogli još mnogo puta čuti u budućnosti. Osim cenjenog imena u svetu košarke, porodično nasleđe mu je donelo i fantastičnu građu za plejmejkera i to gledajući po NBA standardima. Uz to se razvio u lidera, izuzetno dobrog u kontroli lopte i donošenju odluka, nabacio je solidan šut sa čistim i brzim izbačajem, počeo da koristi duge ruke na pravi način u odbrani i u igri iznad obruča. Sve je izgledalo da igra sezonu karijere na koledžu, ali je iz administrativnih razloga prinuđen da sve odloži za godinu dana.

Semaj Christon, Xavier

Visina: 190cm, težina: 86kg, godina: 21

Statistika 2013/14: 17 poena, 4 asistencije, 2.8 skokova, 49% šuta iz igre

Već smo pominjali igrače kojima je u prirodi da igraju na poziciji beka, ali su zbog visinje ili nekog drugog manje fizičkog nedostatka prinuđeni da se „spuste“ za poziciju i odigraju na mestu pleja. Igrač kojeg ćemo sada upoznati je imao potpuno suprotan zadatak. Semaj Christon je bio jako dobar plejmejker u srednjoj školi, sa prosekom od preko 7 asistencija po meču, ali je na Xavier stigao u trenutku kada su Musketari tražili po ulici bilo koga ko zna da ubaci loptu u koš nakon što su u timu ostali samo igrači koji nisu postizali više od 4.4 poena u proseku. Odlaskom najnovijeg pojačanja Zadra Marka Lyonsa u Arizonu, izbacivanjem iz škole Deza Wellsa, igrača velikog talenta i još veće praznine između ušiju, i nedobijanjem akademske dozvole za freshmene Mylesa Davisa i Jalena Reynoldsa, trener Xaviera je u trenucima blagog nervnog rastrojstva kao poslednju nadu izvukao visokog i snažnog plejmejkera i primorao ga da suzbije svoje plejmejkerske instinkte i počne da lovi sopstvene koševe. „Prvih nekoliko treninga nisu ličili ni na šta“, izjavio je nešto kasnije Christon, „bio sam užasan. Nisam zaista kapirao. Jednostavno nisam bio dovoljno agresivan. Tražio sam priliku da dodam pre nego da šutnem. U srednjoj školi sam striktno igrao pleja, pa nisam navikao da uzimam toliko šuteva.“ Ali, na dobro se čovek lako navikne. Nakon početnog uhodavanja, Semaj je sezonu završio sa 15.2 poena, što je odličan uspeh za freshmena. Uz to je imao i 4.6 asistencija, iako nikome nije jasno kome je on to uopšte mogao da doda loptu. Ove godine je nastavio da razvije instinkt ubice, istovremeno duboko u sebi negujući instinkte rođenog dodavača.

Semaj Christon verovatno je počeo da skreće pažnju na sebe, pre svega izuzetnim fizikalijama. Zapanjujuća kombinacija brzine, kontrole lopte i fizičke snage pruža mu različite mogućnosti za postizanje poena što on odlično koristi, bilo da je u pitanju prodor nakon eksplozivnog prvog koraka, ili igra leđima protiv nižeg defanzivca. Njegova najveća vrlina je što je svestan svojih mana. Nije slepo zaljubljen u svoj šut, jer vrlo dobro zna da tu ima još mnogo posla, pa je prošle sezone šutirao svega 28 trojki. Ove godine je na fantastičnih 45% šuta za tri poena, ali sa tek nešto više od šuta po meču. Izuzetan napadač, vredan defanzivac, fantastično građen, a uz sve to i veoma inteligentan igrač koji pred sobom ima još mnogo prostora za napredak. Sve to ga čini jako zanimljivim igračem za NBA skaute, ali kako sada izgleda, sačekaće bar još godinu dana pre izlaska na draft.

Bryce Cotton, Providence

Visina: 185cm, težina: 75kg, godina: 21

Statistika 2013/14: 21.6 poena, 5.8 asistencije, 3.5 skokova, 42% šuta iz igre

Kako ono ide, „najbolje smo vam sačuvali za kraj…“ E pa ja sam za sam kraj ovog teksta sačuvao igrača kojeg već godinama ljubomorno čuvam od ostatka sveta. Sada ću vam pomalo nevoljno dozvoliti da upoznate mog omiljenog igrača u koledž košarci već par godina unazad, i to čisto iz razloga jer nema još mnogo vremena da se o njemu priča u ovom kontekstu, naročito ako Monasi iz Providence-a ne obezbede plasman na završni turnir.

I pored više nego dobre karijere srednjoškolca u rodnoj Arizoni (23.6 poena, 7.5 skokova, 4 asistencije), Bryce Cotton se nije našao na listi najboljih regruta klase 2010, pa je stoga bio prinuđen da svoje ime stvara okolnim putem, preko Providence Friars-a. Počinjavši sa klupe u svojoj freshman sezoni je postizao zanemarljivih 4 poena po meču, ali se odlaskom MasShona Brooks-a u NBA otvorilo mesto u startnoj petorci koje je popunio Cotton, napravivši odličan napredak na 14.3 poena. Došavši u ekipu kao set shooter, Bryce je uspešno unapredio svoju napadačku igru na nekoliko nivoa, pa je gotovo iz meča u meč igrao sve bolje i bolje i dobijao veću ulogu u timu. Napredna statistika kaže da je Cotton u svojoj prvoj godini postizao 85% poena iz spot-up pozicija, tranzicije ili utrčavanja, da bi taj procenat pao na 37% istog trenutka kada je dobio loptu u ruke i time nateran da kreira sopstvenu napadačku poziciju. Cotton je fantastičan šuter, jedan od onih koje biste mogli gledati čitav dan. Mehanika, domet, preciznost, sve je na izuzetno visokom, virtuoznom nivou. Odlaskom Vincenta Councila, Cotton je u prošloj sezoni potpuno premešten na poziciju plejmejkera, pa je osim uloge glavnog napadača postao i glavni razigravač ekipe. Ove sezone ima duplo više asistencija u proseku, dok su procenti šuta nastavili uzlazni trend. Sa 22 poena u proseku je među najboljim strelcima lige, a, nažalost, postoji više nego izgledna šansa da mu je meč protiv Butlera kojeg je skoro sam pobedio sa 28 poena (5/7 za tri) poslednje pojavljivanje na nacionalnoj frekvenci, ukoliko se Providence preko Villanove, Creightona i Xaviera plasira na završni turnir. Do neke sledeće prilike i neke sledeće lige. Do tada, zapamtite ovo ime. Nije teško, setićete se svaki put kada budete oblačili pamućne gaće. Ako ste od onih koji imaju koledž košarku u glavi dok oblače donji veš…

Toliko za sada. Uskoro nastavljamo pripreme za Madness koji je odmah iza ugla pričom o najboljim bekovima i krilima koledž košarke. Pozdrav do sledećeg čitanja, ’Toine.