Njihovo vreme (deo drugi – spoljni igrači)

One down, four to go. Plejmejkeri su arhivirani, nema mnogo vremena za upoznavanje, čeka nas još mnogo njih. Piće na brzinu, pa idemo na sledećeg. Užasi promiskuiteta koledž košarke. Ili, ako vam tako lepše zvuči, nastavak priče iz prethodnog posta na blogu.

Sad kad nešto razmislim, nisam ni siguran da uopšte postoji termin „spoljni igrači“, bar ne na našem govornom području. Istina je da hoću malo da ubrzam i da strpam bekove i krila u jedan post. Nije to zato što sam lenj, dobro, nije samo zato što sam lenj, već zato što je Ludilo pred samim vratima. Konferencijski turniri se uveliko igraju, a mi smo ostali na plejmejkerima. Mislim, super je sve to, prenošenje lopte, organizacija igre, pogled ka treneru i sve, ali mora neko i da ubaci loptu u koš, zar ne? Upoznajte najbolje bekove i krila koledž košarke u ovom trenutku, po mišljenju vašeg blogera.

Pod svetlima reflektora:

 

Russ Smith, Louisville

Visina: 183cm, težina: 77kg, godina: 22

Statistika 2013/14: 18 poena, 4.5 asistencija, 3.5 skokova, 47% šuta iz igre

Jedna od osobina današnjih najboljih bekova je da su baš oni najveći zaljubljenici u svoj šut. Kada biste morali da tražite Mr Narcisa sopstvenog šuta, ne biste morali da idete dalje od Louisville-a. Tamo živi i radi jedan od najvećih ludaka koledž košarke prethodne 4 godine. A kako najbolje napraviti uvod u Madness nego pričom o ludaku?

Glavni problem svake podele igrača na pozicije je „gde se završava plejmejker, a počinje bek šuter?“ Amerikanci su elegantno rešili problem ubacivanjem imenice guard, odnosno bek, a vi sada razbijajte glavu da li je point ili shooting guard. Kao da je bitno u današnje vreme kada svi znaju da šutnu? Da je ovo neko normalno vreme, Russ Smith bi sa svojih 183cm koje ponosno nosi bio plejmejker, hteo on to ili ne, ali to onda jednostavno ne bi bio Russ Smith. Selekcija šuta je predmet sa kojeg je Russ uporno bežao tokom svog školovanja na Louisville-u. Postoji razlog zašto ga Pittino zove Russdiculous (ridiculous = smešan, urnebesan, besmislen). Ali isto tako postoji i razlog zašto Pittino voli ovog igrača. Pri tom ne mislim na onaj tip ljubavi koji je iskazao Russ kad je ustao sa klupe i zagrlio svog trenera koji je bio u trenucima nervnog rastrojstva tokom tajmauta koji je pozvao baš zbog Smitha. Pittino voli Smitha jer ovaj ubacuje loptu u obruč. Konstantno. Smith možda nije najzaslužniji za prošlogodišnje izdanje Cardinalsa na Final Four-u sa svojim urnebesnim šutem iz igre 9/33, ali je definitivno najveći krivac što su se uopšte plasirali tamo, sa prosečno postignutih 26 poena uz 66% šuta za dva i 40 iznuđenih penala. Ove godine, u svojoj seniorskoj sezoni, Russ Smith je konašno naučio da dodaje, pa je podigao prosek asistencija sa 2.9 na respektabilnih 4.5. Uz to Smith ima nikad boljih 47% iz igre, 40% za tri poena, što je skoro neverovatno za jednog ludaka. Sve to pokazuje da Russ ima NBA ambicija, i pored činjenice da su bekovi od 180cm u najjačoj ligi korisni koliko i čačkalica u revolveraškom obračunu. Ako ne prođe na draftu, uvek su tu čari evropske košarke. A jedan od najdominantnijih igrača koledž košarke poslednjih par godina sigurno će naći svoje mesto. Moram da vam priznam, nedostajaće mi ovaj momak.

Marshall Henderson, Ole Miss

Visina: 185cm, težina: 80kg, godina: 23

Statistika 2013/14: 19 poena, 2.1 asistencija, 1.8 skokova, 37% šuta iz igre

Ako ste mislili da spisak ludaka počinje i završava se Russ Smithom, pogrešili ste. Dva centimetra viši i tri kilograma teži Marshall Henderson je taman za toliko i veći čudak od Russa. Ovaj blog je previše kratak da bismo se bavili košarkaškim i vankošarkaškim kvalitetima Marshalla Hendersona. Zato ćemo se bazirati na one zanimljivije. Evo kratke retrospektive koledž karijere jedne od najkontraverznijih ličnosti amaterske košarke:

Jul 2008. Utah Utes uspešno završavaju posao oko regrutovanja Hendersona, pobedivši tom prilikom renomirane programe poput Notre Dame-a, Stanforda i Gonzage.

Maj 2009. Brojeći poslednje dane u srednjoj školi, Henderson biva uhapšen zajedno sa najboljim drugom u pokušaju korišćenja 800 falsifikovanih dolara. Novac su pokušali da koriste za kupovinu marihuane.

Januar 2010. Henderson udara bez lopte Jackson Emery-ja u meču protiv BYU-a i dobija isključujuću ličnu grešku, kasnije i suspenziju.

April 2010. Henderson objavljuje da napušta Utah nakon jedne sezone jer se „trener Jim Boylen ne uklapa u njegov individualizam“.

Maj 2010. Henderson prelazi na Texas Tech.

2011. Nakon što je presedeo celu sezonu zbog transfera, odlaskom trenera Pata Knighta iz tima, odlučuje se na još jedan transfer, ovoga puta u junior koledž ligu i tim South Plain College. Napušta Texas Tech a da pri tom nije proveo ni sekund na parketu.

Februar 2012. Prilikom rutinskog testiranja od strane NCAA, Henderson biva pozitivan na marihuanu, alkohol i kokain istovremeno. „Luda žurka bila“, odgovorio je sudiji za prekršaje i biva osuđen na 4 meseca zatvora zbog kršenja uslovne kazne. Odslužio je 25 dana zatvora plus sedam nedelja društveno korisnog rada.

Mart 2012. Osvaja titulu u NJCAA ligi, proglašen za MVP-a sa 19.6 poena uz 44% šuta iz igre.

April 2012. Henderson se vraća u NCAA, ovoga puta u Ole Miss.

Maj 2012-januar 2013. Iznenađujuće, Henderson ne pravi nikakve gluposti u ovom periodu. Novinarima je objasnio da je „pronašao lik Isusa u wc šolji i da je shvatio poruku“. Kasnije se javno izvinio zbog bogohuljenja.

Januar 2013. Navlači gnev protivničkih navijača na sebe nakon gestikulacija posle pobedonosnog koša u duelu sa Auburnom

Januar 2013. Učestvuje u zimskim čarolijama sa navijačima u porazu od Kentucky-ja nakon što je vratio u publiku kockice leda bačene na teren. U pitanju je bio domaći meč i njegovi navijači

Mart 2013. Zahvaljujući njegovim poenima (21 ukupno) Ole Miss dobija Floridu i osvaja prvu konferencijsku titulu u poslednjih 30 godina. Marshall proslavlja pozdravljajući navijače Gatorsa njihovim pozdravom, imitacijom aligatorskog ugriza. Kasnije tog dana naziva trenere SEC konferencije luzerima nakon što nije uvršten u najbolju petorku konferencije.

Mart 2013. Dobija priznanje Associated Press-a za novajliju godine SEC konferencije

Mart 2013. Nakon pogođene trojke u meču protiv LaSalle-a na NCAA turniru, Henderson proslavlja simulacijom pušenja… nečega

Nakon poraza, biva ispraćen zvižducima iz arene, na šta odgovara šutiranjem kante sa vodom i sa dva srednja prsta upućena navijačima.

Mart 2013. Postavlja NCAA rekord sa 394 pokušaja za tri poena u sezoni

April 2013. Henderson šalje otvoreno pismo navijačima, zahvaljujući im se na podršci i promovišući sebe u lidera ekipe

Jun 2013. NCAA upućuje zvaničnu opomenu Hendersonu zbog ponašanja u meču sa LeSalle-om

Jul 2013. Henderson suspendovan na neodređeno od strane kluba nakon što je pao na testu na drogu.

Januar 2014. Uspeva da isprovocira trenera Mississippi State-a Ricka Raya koji ga je opsovao pred kamerom.

Februar 2014. U intervjuu lokalnim novinarima, Henderson poručuje da je sazreo i da neće više praviti gluposti. Par minuta nakon toga, javno poziva voditeljku da izađu. Nekon što mu je ona odgovorila da je polaskana, ali da misli da bi njen muž i dvoje dece imali nešto protiv, Marshall joj odgovara: „Povedi i decu, volim ja klince“.

A da, Marshall Henderson je solidan šuter sa distance.

Nik Stauskas, Michigan

Visina: 198cm, težina: 93kg, godina: 20

Statistika 2013/14: 17.4 poena, 3.4 asistencije, 3.3 skoka, 46% šuta za tri poena

Povratak u normalu. Dovoljno je samo da vidite prezime ovog momka pa da znate o kakvom se igraču radi. Nikolas Stauskas je kanadski košarkaš, potomak litvanskih iseljenika koji su mu osim prezimena darovali i fantastičnu genetiku baltičkog šutera. Njegovo pojavljivanje prošle godine je uzdrmalo košarkaški svet, novinari su se utrkivali ko će prvi preneti važnu vest: pronađen je još jedan živi pripadnik vrste za koju se mislilo da je odavno izumrla – čisti šuter sa distance. Kao freshman je uspeo da upadne u startnu petorku ekipe koja je igrala možda i najlepšu košarku. Čuveni Sports Illustrated, krivac za veliki broj uspešnih karijera i još veći broj onih neuspešnih, ga je proglasio freshmanom nedelje jednom i najboljim početnikom Big Ten konferencije tri puta. U januaru prošle godine je upao među 12 kandidata za nagradu Wayman Tisdale koja se dodeljuje najboljem freshmenu koledž košarke. Mesec dana kasnije je oborio timski rekord po broju postignutih trojki za jednog rukija.

Stauskas je bio ravnopravni član ekipe koja se našla u velikom finalu protiv Louisville-a. Uz fenomen Treya Burke-a i bljesak Mitcha McGary-ja predstavljao je najupečatljivije lice Wolverinesa. Ipak, odoleo je zovu miliona i pored uverenja da će biti biran makar u drugoj rundi drafta, pa je ostao još godinu dana na koledžu. Odlaskom Burke-a, Michigan je postao njegov tim. U pauzi se opasno uradio, nabacivši 7 kg mišića i čak 15cm odraza. Uz Glenna Robinsona Trećeg i novi fenomen Carisa LeVerta predvodi neke nove Wolverinese koji će ove sezone finale gledati uz kokice i gazirani sok.  Nikolas nastavlja da radi ono što najbolje ume, da zatrpava protivničke koševe. Za igrača kojeg je jedan Steph Curry izazvao na dvoboj u šutiranju trojki, nakon što je objavio video u kojem ubacuje 70 trojki iz 76 šuteva za 5 minuta, tek će se čuti. Samo zapamtite ko vam je prvi rekao za njega.

Sean Kilpatrick,  Cincinnati

Visina: 193cm, težina: 95kg, godina: 24

Statistika 2013/14: 20.9 poena, 2.4 asistencije, 4.3 skoka, 43% šuta iz igre

Samo dva igrača su u istoriji Cincinnati Bearcatsa postigli više od 2000 poena. Jedan je Oscar Robertson. Drugi je Sean Kilpatrick. Nakon odlične srednjoškolske karijere, rođeni njujorčanin se obreo u Ohio-u, u gradu opsednutim mačkama i narandžasto-crnom kombinacijom. I već na startu je bio otpisan. Nakon Sean-a, Bearcatsi su uspeli da na volšeban način dovedu franchise beka Lance Stephensona. Na zaprepašćenje Kilpatricka, trener Mick Cronin ga je „zamolio“ da redshirtuje freshman sezonu na koledžu jer neće dobiti previše minuta pored Stephensona. Nekome bi se u tom trenutku srušio čitav svet, ali je Kilpatrick rešio da sezonu bez mečeva posveti individualnom napretku. Stephenson je iz koledž košarke otišao kao hladno pivo na 40 stepeni, posle samo jedne sezone, a Sean je spremno preuzeo tim.

U svojoj prvoj pravoj sezoni u timu je zauzeo mesto startne dvojke, konstantno napredujući iz meseca u mesec. Kao sophomore je predvodio Big East konferenciju po broju pogođenih trojki, u juniorskoj sezoni je dobacio do 17 poena po meču, bio deo odličnog univerzitetskog tima 2013. godine, zajedno sa Yogi Ferrellom, Doug McDermottom i Luke Hancockom, među ostalima, a u seniorskoj sezoni koja još traje je odličnim košgeterskim nizom dospeo na drugo mesto večne liste strelaca univcerziteta, tik iz velikog Big O-a. Kilpatrick je veliki strelac, dobar šuter koji ponekada nasmeje i Russa Smitha i Marshalla Hendersona svojim procentima, ali sigurno neko ko ima solidnu perspektivu u ovoj igri. Evropa izgleda kao realna opcija za ovog seniora sa petogodišnjim koledž iskustvom

Gary Harris, Michigan State

Visina: 193cm, težina: 93kg, godina: 19

Statistika 2013/14: 17.5 poena, 2.8 asistencija, 4.3 skoka, 42% šuta iz igre

Loše vreme za nas rajske ptice. I za bekove šutere u NBA ligi. Dwayne Wade, James Harden, Kobe pre svih kada je zdrav i..? Ko? Manu Ginobili? Andre Igoudala? Prošlo je vreme kada je svaka klupa NBA ligaša imala dva odlična beka spremna da natrpaju svaki koš ako im se da šansa. Da ne spominjemo Njegovo leteće visočanstvo, da ne spominjemo čak ni Ray Allena, ali NBA liga više nema ni svog Allana Houstona, Mitcha Richmonda, NBA više nema ni svog Erica Piatkowskog. Malo slatkog šećera za vene (ne znam šta mi je sa Dugmetom, stvarno ih ne slušam) može da predstavlja pojava upravo ovog momka.

Harris igra tek svoju drugu godinu koledž košarke, još neke pola godine će biti tinejdžer, a već sada je jedna od najboljih dual-threat opcija koje koledž košarka ima da ponudi. Harris jednostavno može da pogodi sa svakog dela terena. Možete da ga pustite da se provlači kroz blokove i šutira po prijemu lopte, možete mu istu dati u ruke i pustiti ga da kreira sopstveni šut, ili mu napraviti malo prostora za odličan prodor. A uz sve to igra fantastičnu odbranu kakvu možete očekivati od đaka Toma Izzo-a. Ukratko, Gary Harris ima sve što je potrebno budućem NBA All-Staru. I ima samo 19 godina. A ako pozovete odmah, dobijate i gotovo savršenu Wade-ovsku građu. Povreda skočnog zgloba ga je samo malo usporila ove sezone, ali i dalje predstavlja glavnu napadačku opciju odličnih Spartansa, čak i pored nešto lošijih procenata šuta u novoj godini. Dobra partija na završnom turniru je sve što ovog momka deli od mesta lottery pika narednog drafta. A posle, nebo je granica.

Doug McDermott, Creighton

Visina: 203cm, težina: 102kg, godina: 22

Statistika 2013/14: 26.5 poena, 1.6 asistencija, 7.2 skoka, 45% šuta za tri poena

Upoznajte igrača godine u NCAA ligi. Iako još ima vremena do proglašenja pobednika, potrebno je da se desi veća nepravda od srebrne medalje Roy Jonesa Juniora u Seulu ’88 pa da Doug McDermott ne pokupi sve nagrade namenjene najboljem igraču koledž košarke. A karijeru na koledžu je počeo kao tatin sin, potpisavši pismo namera ka Northern Iowi, ali promenivši odluku nakon što je tata dobio mesto prvog trenera Creightona. Nekoliko godina je trebalo mladom Dougu da javnost da nije u timu zato što je sin trenera. Mnogi ni do dan danas nisu ubeđeni. Ali McDermott nastavlja sa jednom od najproduktivnijih sezona u koledž košarci od početka upotrebe digitrona na ovamo. Kao freshman je postizao za mnoge nedostižnih 14.9 poena i 7.2 skoka, u drugoj sezoni je upao u prvi All-American tim, postavši treći strelac lige, oborivši rekorde škole po broju poena, pogodaka iz igre i procenta za tri poena. Kao juniora su ga već svi znali, postao je najbolji strelac koledž košarke sa preko 23 poena u proseku, postavši najbolji košgeter Creightona u istoriji škole.

I taman kada su svi razmišljali koje mesto među prvih 15 bi mogao zauzeti na draftu 2013, Doug je iznenadio mnoge objavivši da se vraća i u seniorskoj sezoni. Mnogi su mislili da mu je to greška karijere, da je trebalo da iskoristi nikada slabiju draft klasu i da prigrabi NBA ugovor, ali McDermott je imao još nezavršenog posla u koledž košarci. Još jedna neverovatna stvar je da seniorsku sezonu na koledžu igra bez akademske stipendije, od koje je odustao nakon što je Creighton iskoristio limit stipendija po godini (13) kada je NCAA dozvolila senioru Grantu Gibbsu i šestu godinu na koledžu nakon dve propuštene zbog povreda. Početkom 2014. godine je fantastična sezone donela Dougu plasman među 10 finalista u trci za igrača godine. U meču protiv Providence-a je sa 45 postignutih poena prešao cifru od 3000 u karijeri, postavši sedmi strelac u istoriji koledž košarke. Još nekih 30-ak poena ga deli od Keydrena Clarka (3058) i Harry Kelly-ja (3066) i samo je pitanje da li će ih prestići na konferencijskom turniru ili u toku Martovskog ludila. Realna granica je peto mesto večne liste jer je legendarni Alphonso Ford skoro siguran na četvrtom mestu sa 3165 poena, mada, kako igra McDermott, nikad se ne zna. Trenerov sin se tako razvio u jednog od najproduktivnijih koledž košarkaša u istoriji. Fantastična sezona samo je ojačala njegovu poziciju lottery pika i razuverila sumnjičave. Igrač koga niko osim tate nije hteo kada je napuštao školu je na putu da postane sledeća velika stvar koja je izašla iz NCAA. Vreme će pokazati da li gledamo jednog od budućih NBA univerzalaca, All-Star igrača ili još jednu priču u nekoj novoj rubrici „Neke ptice nikad ne polete…“.

Andrew Wiggins, Kansas

Visina: 203cm, težina: 91kg, godina: 19

Statistika 2013/14: 16.8 poena, 1.6 asistencija, 5.9 skokova, 45% šuta iz igre

Andrew Wiggins je žrtva sopstvene slave. Zbog dočeka koji mu je priređen kada je dolazio u svet koledž košarke, našao se u pomalo paradoksalnoj situacji da jednostavno ne može da pobedi, a može mnogo toga da izgubi. Novi Jordan, sigurni prvi pik, najbolja stvar koja se pojavila u košarci u poslednjih deset godina,… sve su to epiteti koji stvaraju preveliki pritisak na pleća jednog tinejdžera. I ne može se reći da ih mladi Kanađanin toliko teško nosi, njegove partije su solidne, iako nekonstantne, njegove brojke su odlične za freshmana, iako nisu kevindurantovski odlične, ali, ako pogledate malo unazad i napravite paralelu sa Njegovim počecima dobijate sledeću matematiku: MJ je u prvoj sezoni na North Carolini postizao 13.5 poena po meču, Wiggins skoro 17; negde su na istom broju asistencija, sa tim što Wiggins ima 1.5 skokova više po meču. U istom procentu šutiraju slobodna bacanja, Wiggins je bolji u trojkama, a MJ u šutu za dva. Sve ovo govori da ovog momka nikako ne smete otpisati. Igrači West Virginia-e kojima je zabio 41 poen pre par dana to jako dobro znaju. A veliki mečevi ga tek čekaju.

A upravo veliki mečevi su ono što Wiggins najbolje radi. I to prelomni trenuci velikih mečeva. Kada pogledamo samo njegove duele sa rangiranim ekipama, dobijamo sledeće brojke: 21 poen uz 58% šuta iz igre i preko 8 skokova. Veliki igrač za velike utakmice. Iako je dočekan sa oduševljenjem poput pronalaska toalet papira, istina je da Wigginsova igra nikada nije mogla da isprati toliku slavu. On je neverovatno talentovan igrač, fantastičan atleta, ali nikada nije mogao da bude Carmelo Anthony tip freshmana. Seciranje njegove igre pod mikroskopom takođe nije od velike pomoći. Ono što često prolazi neopaženo i pored toliko pogleda, je činjenica da je Wiggins već sada izuzetan defanzivac na loptu, ali i bez nje, i u tom segmentu pruža izuzetan doprinos igri Kansasa koji se ne može izračunati na digitronu, pa čak ni na onom sa logaritmima. Wigginsov problem nije zašto ne igra dobro, već zašto stalno ne igra dobro. Ne očekujte od njega novog Jordana. On to nikada neće postati. Ali vrlo lako može da postane novi Paul George. Bivši igrač Fresno State-a je u ligu došao neprimetno, sa 7.8 poena po meču i 30% šuta iz igre, da bi postao MVP kandidat Pacersa sa 24 poena i 41% šuta, i jedan od najboljih „dvosmernih“ igrača čitave lige. Vrlo lako sudbina koja može zadesiti i Wigginsa. Samo mu dajte malo prostora. I vremena.

C.J. Fair, Syracuse

Visina: 203cm, težina: 98kg, godina: 22

Statistika 2013/14: 16.9 poena, 1.3 asistencije, 6.2 skoka, 44% šuta iz igre

Čudan igrač u čudnom timu. Svi znaju da će Narandžasti svih 40 minuta igrati zonu 2-3. i svi znaju da će C.J. Fair u svakom napadu krenuti u levu stranu. Ali iz nekog čudnog razloga, niko ne može da zaustavi ni jedno ni drugo… C.J. Fair je najbolji igrač tima koji juriša na svoj novi Final Four. Igrač koji je sve četiri godine ostao veran programu, iako su mu mnogi predviđali raniji izlazak na draft, ali neko ko je odlučio da napreduje svake godine sigurnim ali malim koracima. I upravo to je i uradio. Ali nije samo on postajao bolji na Syracuse-u, i ceo Syracuse je postajao bolji uz njega. Iako je došao na koledž neprimetno poput Pinokija u kubiku drva, u klasi Faba Mela i Diona Waitersa, kao tweener bez šuta sa distance, Fair je vremenom postao momak na kojeg uvek možete računati, kohezioni faktor koji celu priču drži na okupu. Bilo da vam je trebalo polaganje, ili skok u napadu, ili pomoć u odbrani, C.J. je uvek bio tu. Postao je legitimni vođa tima koji je 2012. igrao Elite8, prošle godine Final Four, a ove želi da ode i korak dalje. Ne samo da se on vremenom popravljao, i tim se popravljao sa njim.

Wiggins, Jabari Parker, Joel Embiid, Tyler Ennis,… sve su to neverovatni igrači, posebni talenti projektovani za velike stvari, ali suštinu koledž košarke čine iograči koji su prošli ceo proces odrastanja i sazrevanja na koledžu, poput Aarona Crafta, Douga McDermotta i – C.J. Faira, momaka koji su odslužili svoje školovanje kako dolikuje, i čija imena će se, bar u koledž svetu, pamtiti duže od silnih one-and-done senzacija, osim ako one nisu Carmelo Anthony. Fair je vredan pamćenja. Odužio je svoj dug Syracuse-u i spremno će dočekati sledeći NBA draft. Koliko će draft spremno dočekati njega, o tome možemo diskutovati, ali sigurno je da će školsku klupu napustiti kao pobednik, a ne kao neko ko je zalutao na razmenu studenata.

Rodney Hood, Duke

Visina: 203cm, težina: 98kg, godina: 22

Statistika 2013/14: 16.9 poena, 1.3 asistencije, 6.2 skoka, 44% šuta iz igre

Zvezda prelaznog roka. Mike Krzyzewski je za svoje 34 godine na Duke-u doveo samo 4 igrača sa drugih univerziteta u svoj program. Poslednji koji je imao tu čast je Rodney Hood. Nakon fantastične srednjoškolske karijere i dobijanja svih pet zvezdica u rangiranju srednjoškolaca od strane analitičara ESPN-a, Hood se odlučio da pristupi Mississippi State-u. Nakon solidne freshman sezone talentovano levoruko krilo je rešilo da potraži novog mentora, nakon što je coach Rick Stansbury shvatio da je vreme da se penzioniše. Izbor je pao na možda najboljeg od svih – Mike Krzyzewskog i njegove Bluedevilse. Sezonu mirovanja nakon transfera Hood je iskoristio za upoznavanje sa sistemom Duke-a i individualne treninge, i start sezone 2013/14 pokazuje da je uradio odličan posao. U prvih 10 mečeva Rodney Hood je prosečno postizao 19 poena uz fantastičnih 60% šuta iz igre i 54% šuta za tri poena. Vremenom, statistički parametri su opali, ali za to nisu razlog lošije partije Hooda, već jedan od njegovih saigrača.

Većina krilnih igrača preko 2 metra visine, sa odlični fizikalijama, fantastičnim šutem, kontrolom lopte, osećajem za asistenciju, bili bi glavni igrači u skoro svakom drugom timu, osim Duke-a. Ništa ne frustrira šutera kao činjenica da je lopta u rukama nekog drugog. Rodney Hood je ove sezone primoran da igra u senci jednog velikog talenta i da iz te senke izlazi samo kada Jabari Parker nema svoje veče. I do sada je Hood odlično radio taj posao, čupajući ekipu kad god bi reflektori u sali postajali previše jaki za Duke-ovog superstara. Tako je Hood postao, iz nekog drugog razloga, neophodan za Bluedevilse kao poklopac na šerpi za kokanje kokica. A to su primetili i ljudi iz NBA. Hood je razvio svoju igru, iako mu je šut sa poludistance ostao bread and butter, što kažu Amerikanci, ali je pokazao i neke nove momente, poput eksplozivnih prodora, floatera, zakucavanja. Prelazak na Duke se pokazao kao dobar potez. Da li će Rodney napraviti još jedan takav na leto, kada bude odlučivao o svom (ne)ostanku u koledž košarci, ostaje da se vidi. U svakom slučaju je pokazao da zna da odigra i glavnu i sporednu ulogu.

T.J. Warren, North Carolina State

Visina: 203cm, težina: 98kg, godina: 20

Statistika 2013/14: 24.9 poena, 1.1 asistencija, 7.2 skoka, 53% šuta iz igre

Kada neko od dobrog freshmana za samo godinu dana postane treći najbolji strelac univerzitetske košarke, može se reći da je solidno napredovao, zar ne? T.J. Warren je eksplodirao. Nije baš da je iznikao poput korova posle kiše, još kao srednjoškolac je bio zver, među 30 najboljih igrača u klasi, ali ovoliki napredak nisu očekivali ni najbolji analitičari. Za samo 7 minuta više u igri, Warren je ove sezone duplirao svoj prosek poena (sa 12.1 na 24.9), a da je pri tome zadržao procente šuta na respektabilnih 53%. Popravio je igru u odbrani, učinak u skoku, pregled terena i, u suštini, radi ono što je radio i kao početnik, samo sa mnogo više samopouzdanja. A samopouzdanje dolazi iz dobrog rada. Ili iz nekih drugih izvora, ali ovde ćemo se zadržati samo na legalnim stvarima. Dakle, rad. Dok je većina studenata iz njegovog okruženja odlučilo da se okupira ludim letnjim žurkama ili posetama tetki u Wyomingu, Warren je odlučio da u potpunosti transformiše svoje telo. Smršao je 12 kilograma što mu se vratilo povećanjem odraza i eksplozivnosti, popravio je šut i postao jedno od najubojitijih oružija u koledž košarci ove sezone.

Za njega kažu da je nekonvencionalan igrač. Lepo zvuči, šta god to značilo. T.J. Warren je jednostavno košgeter. Igrač koji ubacuje loptu u koš. Možda načini na koji on to čini pružaju isti estetski dojam poput face buldoga koji žvaće osu, ali on jednostavno radi ono za šta (ni)je plaćen – postiže poene. Warren je izuzetno pokretljiv igrač, odlično se kreće bez lopte i nalazi rupe u protivničkoj odbrani koje koristi na najjednostavniji, samim tim i najefikasniji mogući način. Njegova igra nije komplikovana, jednostavno će naći najlakši način da ubaci loptu u koš. Raznovrsnost i fizička snaga mu omogućavaju da često bude korišćen kao mismatch četvorka koja napada protivnika licem, što uz odličan rad nogu, izuzetno mek izbačaj sa mnogo osećaja i odličan šut sa poludistance čine veliku prednost za napadački tim. Kvalitetan šut sa distance i dobre dodavačke sposobnosti je ono što ga u ovom trenutku deli od pravog superstara. Ali, ništa što jedno leto ne može da ispravi.

Jordan Adams, UCLA

Visina: 196cm, težina: 100kg, godina: 19

Statistika 2013/14: 17.2 poena, 2.2 asistencije, 5.3 skokova, 48% šuta iz igre

Shabazz Muhammad je preuzeo svu pažnju na sebe prošle sezone u timu UCLA, ali je Jordan Adams ipak bio freshman sa najboljim učinkom u Westwoodu. U timu pretrpanom talentom koji je predstavljao najveće razočaranje prošle godine, Adams je uspeo da ostavi možda i najbolji učinak. Ove sezone je vreme da napravi novi iskorak. Jordan je, ne samo zbog imena, predodređen za velika dela. Srednju školu je završio na najboljem mogućem mestu za košarku, u zgradi koja je izbacila veću količinu košarkaškog talenta od svih ostalih škola zajedno – Oak Hill Akademiji u Virdžiniji. Tamo je uspeo da stigne do 1000+ poena, čime je postao deveti igrač u bogatoj istoriji škole koju čine imena poput: Carmelo Anthony, Kevin Durant, Michael Beasley, Steve Blake, Brandon Jennings, Stephen Jackson, Ty Lawson, Ben McLemore, Ron Mercer, Rajon Rondo, Jerry Stackhouse, Rod Strickland, da pomenemo samo neke…

2012. Adams je činio deo recruiting klase koja je trebala da univerzitetu UCLA vrati staru slavu, a koju su osim njega činili i Shabazz Muhammad, Kyle Anderson i Tony Parker (ne onaj Tony Parker). U svoja prva četiri meča, Adams je postizao 20+ poena, čime je postao prvi freshman u bogatoj istoriji univerziteta UCLA (kada bismo nabrojali sva bitna imena koja su igrala za Bruinse trebao bi nam novi post). I sve to je postigao ulazeći sa klupe. Sezonu je završio sa odlčnim skorom za freshmana: 15.2 poena, 67 ukradenih lopti (najviše u konferenciji) o 84% šuta sa penala. Povreda koji je doživeo u poslednjem meču regularnog dela sezone protiv Arizone je označila i kraj nadanja navijača UCLA da će nekako uspeti da iščupaju sezonu na završnom turniru. Na kraju sezone, tim su napustili Muhammad i trener Howland, ekipu je preuzeo Steve Alford koji je preporodio tim, uneo živost u Adamsa i Andersona i napravio od UCLA ponovo pobedničku ekipu. Spiderman, nadimak koji je Jordan pokupio zbog svojih sposobnosti da krade loptu kao da ima mrežu, je svojom trojkom rešio konferencijsko finale protiv Arizone i kao zapeta puška čeka svoj prvi, vrlo verovatno i poslednji, NCAA turnir.

Ispod radara:

Sean Armand, Iona

Visina: 196cm, težina: 90kg, godina: 22

Statistika 2013/14: 17.8 poena, 4 asistencije, 3.3 skoka, 45% šuta za tri poena

Kao 160cm „visokom“ srednjoškolcu svi su mu se smejali kada je govorio da želi da igra na koledžu. U drugoj sezoni, kada je već malčice izrastao, majka mu je branila da igra zbog loših ocena. Izgledalo je da je košarkaška karijera ovog momka gotova i pre nego što je počela. Armand je imao fantastične proseke u srednjoj školi, ali oni nisu imali veliki eho iz prostog razloga jer je Sean igrao u jako slabom rangu takmičenja. Nakon što nije dobio nikakve ponude za nastavak karijere, nije želeo da odustane već je nastavio da pokušava, ovoga puta u jednoj pripremnoj školi u New Jersey-u. Pošto je u poslednjim godinama razvoja naglo izrastao, iako je bio mršav, počeo je da privlači poglede skauta koji su osim fantastičnog šuta, prepoznali i veliku upornost. Trener sa Fordhama Jared Graso ga je prvi zapazio na jednom treningu i sve je bilo dogovoreno, sve dok Grasso nije promenio školu i otišao u stručni štab Ione. Zbog velikog prijateljstva koji su izgradili, Sean Armand je odlučio da pristupi programu, iako je imao ponude Memphisa i Houstona.

Srednjoškolac kojeg niko nije želeo postao je koledž igrač kojeg bi svaki trener voleo da vidi u svom timu. Iako je u početku bio okružen zvezdama tima poput Scotta Machada, Mike Glovera i Lamonta Jonesa, Armand je tiho čekao svoju šansu, unapređivao svoju igru i konačno prigrabio ulogu lidera. Sean Armand je fantastičan šuter, treći trojkaš u istoriji univerziteta Iona. Uz to je i izuzetan dodavač, timski igrač, solidan atleta i pre svega veliki borac. I pored svega toga, male su šanse da njegovo ime bude pročitano na narednom draftu. Ali, neće mu biti prvi put da okolnim putem dolazi do željenog cilja.

Tyler Haws, Brigham Young

Visina: 196cm, težina: 91kg, godina: 22

Statistika 2013/14: 23.4 poena, 1.5 asistencija, 3.8 skokova, 41% šuta za tri poena

Za razliku od Armanda, Hawsa su jako dobro znali dok je bio srednjoškolac. Igrao je za Lone Peak srednju školu sa velikim uspehom, u sophomore sezoni je već beležio 19 poena po meču oborivši državni rekord sa 129 uzastopno pogođenih penala i osvojivši državno prvenstvo na kojem je proglašen za MVP-a. Naredne sezone je skeruo na sebe pažnju pred širokim auditorijumom, kada je na u finalu prvenstva koje je prenošeno na nacionalnoj frekvenci postigao 26 poena, zaradivši još jedno MVP priznanje, kao i titulu Mr. Basketball države Utah. I kao senior je osvojio treće uzastopno državno prvenstvo, ponovo postao MVP, Mr. Basketball, pojavio se u USA Today i Sports Illustrated-u, postavši 10. najbolji srednjoškolski strelac države Utah u njenoj istoriji, prvi ako se računaju samo 5A škole (najviša klasa). Pored ponuda Wake Foresta, Utaha, Stanforda, Californie, Harvarda, Penn State-a, Marquette-a, UCLA-e, USC-a i Davidsona, odabrao je put kojim skoro svi mormoni idu – univerzitet Brigham Young.

U svojoj freshman sezoni je mnogo naučio od tadašnjeg saigrača i legende mormonske košarke i BYU-a Jimmera Fredette-a. Na kraju svoje freshman sezone odlučio se na odlazak u mormonsku misiju na Filipine. Nakon dve godine provedene u službi vere, vratio se na BYU i preuzeo tim u svoje ruke. Postao je prvi igrač tima i to ostao i u juniorskoj sezoni. Njegovi procenti šuta su izvanredni, na liniji penala se pretvara u automat najnovije generacije, ove godine je imao nekoliko ludih partija, poput one sa 48 poena ubačenih Portlandu, 38 Pacificu i 33 Saint Mary’s-u već sledeće noći. Poređenja sa Fredette-om su nešto što ga konstantno prati, ali on ne mari mnogo zbog toga. Ovaj fantastični šuter je fokusiran na svoj cilj i spreman da ga proprati istim onim fanatizmom koji je pokazivao u toku mormonske misije. Upornost i talenat, kombinacija koja nikada ne omane.

Jordan McRae, Tennessee

Visina: 198cm, težina: 83kg, godina: 23

Statistika 2013/14: 18.6 poena, 2.5 asistencija, 3.5 skokova, 43% šuta iz igre

Ako ništa drugo, krilo Tennessee Volunteersa zaslužuje da se nađe na ovoj listi bar zbog svojih kucanja. Jordan McRae je jedan on najkompletnijih igrača koledž košarke. Dobar šuter, timski orijentisan igrač sa solidnom asistencijom, solidan defanzivac koji u odbrani može da isparira rivalima na nekoliko pozicija, a uz sve to i spektakularan atleta. Srednju školu je završio sa prosekom od 24 poena, 8 skokova, 7 asistencija i 4 blokade. Nakon što je proglašen prospektom sa 4 zvezdice, dobio je ponudu Volunteersa koju nije mogao da odbije. Prvu godinu je iskoristio za upoznavanje sa saigračima i kolegama, upoznavanje kampusa i tek ponekad za igranje košarke. U drugoj sezoni je već pokazao da može biti koristan i dok je na parketu, uglavnom kao defanzivni specijalista, ali i neko ko sa klupe unosi osveženje i promenu ritma. Kao junior je eksplodirao. Pojavio se u svim mečevima, od toga 22 kao starter. Sezonu je završio kao najbolji strelac tima, igrač sa najviše odigranih minuta, najbolji trojkaš, drugi najbolji asistent bloker i kradljivac lopti. Pri tom je po potrebi igrao na svim pozicijama, osim na poziciji pet. Poboljšao je drastično procente šuta, dok mu je broj postignutih poena iz prošle sezone dupliran. Bio je viđen na NBA draftu, ali je odlučio da se vrati i u seniorskoj sezoni.

Nakon dominacije na kampu Kevina Durenta, dobija poziv za prestižni LeBronov kamp, čime postaje prvi igrač Tennessee-ja kome je to pošlo za rukom nakon Scotty Hopsona 2010. g. Nastavio je sa podizanjem svojih brojki i kao senior, sezonu završivši sa skoro 19 poena u proseku, uz solidnih 37% šuta za tri poena i 79% sa penala. Pri tom je ušao u kuću slavnih Volunteersa postavši treći igrač u istoriji programa koji je stigao do 1200 poena, 300 skokova, 150 asistencija i 75 blokada. Jedan je od 30 kandidata za Senior CLASS nagradu koju dobija, nikad ne biste pogodili, najbolji senior lige. Uz sve to je uspeo i da nekoliko puta skrene pažnju na sebe nekim fantastičnim zakucavanjima. McRae je jedan od onih igrača koji mogu sve da odrade dobro, možda ne spektakularno dobro, ali dovoljno da dobiju epitet all-round igrača. Ove godine na draftu je nikad jača konkurencija, ali Jordan se nada da bi mogao nekako da se progura.

C.J. Wilcox, Washington

Visina: 196cm, težina: 88kg, godina: 23

Statistika 2013/14: 18.3 poena, 2.5 asistencija, 3.7 skokova, 45% šuta iz igre

Iako nisu naročito zapaženi u poslednje vreme na završnim turnirima, uvek su Washington Huskiesi znali da izbace ponekog zanimljivog igrača, poput Justina Dentmona, Spencera Hawesa, Justina Holidaya, Quincy Pondextera, Nate Robinsona, Terrence Rossa, Brandona Roya ili Isaiah Thomasa, da se ograničimo na novije doba i zaobiđemo eru Detlefa Schrempfa. Ove sezone novo ime sa Washingtona koje bi moglo da odjekne profesionalnom košarkom je C.J. Wilcox. Ispunio je jedan predoslov – C.J. je odličan igrač u jednom prosečnom timu Huskiesa. Prošle godine je, nakon odlaska Tony Wrotena i Terrence Rossa ostao bez ikakve pomoći u timu pa je bio prinuđen da sav posao preuzme u svoje ruke. I pored rezultatskog mučenja, Wilcox je cele sezone predstavljao svetlu tačku u timu Huskiesa. Njegov NBA potencijal se zasniva na odličnom šutu i jako dobrim fizikalijama za poziciju beka.

Svoju rolu u timu Washingtona je počeo kao specijalista za spot-up šuteve za tri poena, da bi vremenom njegova igra napredovala i sazrevala. Ove sezone, najviše je profitirao zahvaljujući novom high-post napadu Washingtona, što mu je donelo jako dobru statistiku, u pravo vreme pred naredni draft. Takođe, veliki napredak je zabeležio i na drugoj strani terena, popravivši defanzivni skok i odbranu iz drugog plana. Solidni šuteri dobrih fizikalija su uvek na ceni. Navijači Huskiesa sigurno neće pamtiti ovu sezonu po velikim pobedama, odličnim igrama i timskim uspehom, ali postoje realni izgledi da će moći da se ponose još jednim NBA igračem koji je u najjaču ligu stigao baš iz njihovog kraja.

Karvel Anderson, Robert Morris

Visina: 188cm, težina: 86kg, godina: 22

Statistika 2013/14: 19.1 poen, 1.4 asistencije, 3.3 skoka, 45% šuta za tri poena

Po mnogo čemu ovaj momak zaslužuje da se nađe na ovakvoj listi. McNaughton Park u Elkhartu, Indiana. Prelepo uređen park kroz koji teče reka St. Joseph, divno mesto za šetnju, džoging, možda čak i roštilj. Za sve osim za Karvela Andersona. Za njega je taj park bio dom. U bukvalnom smislu reči. Kervel je od početka života bio suočen sa izazovima. Oca nikada nije ni upoznao, rođen je od strane 14-godišnje srednjoškolke koja je jedva uspevala da se brine o samoj sebi, sve dok nije uhapšena zbog rasturanja kokaina kada je Karvelu bilo 16 godina. Brigu o njemu je preuzeo ujak, ali je siroti Anderson pobegao zbog maltretiranja koje je doživljavao i naredni period proveo kao skitnica u parku. Sve što je imao bila su dva ćebeta, jedno na kojem je spavao i drugo kojim se pokrivao, i košarkaška lopta. Lopta koja mu je verovatno spasila život.

Za ručak je odlazio u obližnji rekreativni centar, preko puta se nalazila bolnica u kojoj je obavljao nuždu, ali je ipak redovno pohađao srednju školu Elkhart Memorial u kojoj je demonstrirao fantastičan talenat koji nije prošao nezapaženo. Pomoćni trener Jerel Jackson je pomogao Andersonu našavši mu hraniteljsku porodicu, kasnije ga je u svoj dom primio saigrač Tyler Keck, koji mu je pomogao da se zaposli u fabrici za reciklažu. Sve to vreme Karvel nije odustajao od sna – Divizije I koledž košarke. Uspeo je da upiše junior koledž Butler Community College, sa kojeg je prvo prešao u Lake Michigan, da bi se obreo u Glen Oaksu. Tamo je igrao odlično, beležio 25 poena u proseku uz 50% šuta za tri poena, ali bi taj učinak verovatno pao u vodu da pomoćni trener univerziteta Robert Morris nije slučajno prisustvovao meču u kojem je Anderson postigao 54 poena. Utiske je preneo glavnom treneru Andy Toole-u koji je pozvao Karvela na probu na kojoj ga je oduševio. Anderson je tako, posle mnogo usputnih stanica, uspeo da stigne do željene destinacije. Danas je najbolji strelac i igrač tima koji je zastao na poslednjoj prepreci na putu do završnog turnira. Svoju seniorsku sezonu je završio odličnim partijama i fantastičnim procentima šuta sa distance. Sledeća stanica je profesionalna košarka. Ali niko ne zna koje će sledeće mesto Karvel moći da nazove domom.

Travis Bader, Oakland

Visina: 196cm, težina: 86kg, godina: 22

Statistika 2013/14: 20.6 poena, 1.4 asistencije, 2.8 skokova, 41% šuta za tri poena

Šuter. Davno izgubljena vrsta koja je nekada slobodno trčala terenima širom zemaljske kugle, ali je promenom košarkaškog svetskog poretka i pojavom nove LeBrick generacije u kojoj se kvalitet meri količinom mišićne mase i gde nisi smatran košarkašem ukoliko nisi građen tako da izgledaš kao kondom pun lešnika, ograničena na uske rezervate, uglavnom u univerzitetskim dvoranama Severne Amerike i ponegde u Evropi, u kojima se samo ponekada može videti kako se stidljivo pojavljuje izdvojen od stada, oprezan kao mačka i sobi punoj stolica za ljuljanje. Odlikuje se neuglednim izgledom, poput ETF-ovca na koncertu Rammstein-a, uglavnom je bele boje kože, mada su primećeni i tamnoputi primerci, doduše u sporadičnim slučajevima. Daleko od svog krda, prinuđen da obitava sa priadnicima druge vrste, naizgled predstavlja teret za svoju grupu, nesposoban da se sam zaštiti i prehrani. Ali, ako ikada budete sreli jednog od pripadnika ove ugrožene vrste, priđite mu sa mnogo opreza, ne previše da ga ne preplašite, zavalite se u stolicu, dajte mu malo vremena, i uživajte u košarkaškoj rapsodiji…

Novinski izveštaji već godinama govore da je jedan primerak čistokrvnog šutera primećen u Rochesteru u državi Michigan, u timu Oakland Golden Grizzliesa. Već četiri godine je deo krda Grizlija, ali šira javnost možda nikada ne bi čula za njega da pre mesec dana nije postao i zvanično igrač sa najviše pogođenih trojki u istoriji koledž košarke! Sa 4.5 pogođenih trojki po meču, uz 41% šuta, Bader je daleko najproduktivniji trojkaš lige. Po završetku srednje škole, nakon što su ga Central Michigan, Detroit i Citadel odbili kao netalentovanog, Oakland mu je pružio utočište, na šta je Bader odgovorio velikom zahvalnošću. Priče o Baderovim višečasovnim šuterskim treninzima rano ujutru ili kasno uveče su postale uobičajene u kampusu Oaklanda. Kažu da je prestajao sa šutiranjem tek kada bi mu prokrvario žulj na domalom prstu desne ruke. Prvu sezonu je završio sa 10.5 poena, drugu sa 15.9, a odlaskom Keitha Bensona i Reggie Hamiltona iz tima preuzeo je vsve u svoje ruke, prosečno postizavši 22.1 poen uz 39% šuta za tri u juniorskoj sezoni. Kao senior je još poboljšao svoje proseke, došavši do neverovatnih 95% šuta sa penala. Bader je imao nekoliko neverovatnih partija ove sezone (po 10 trojki Clevelandu i Eastern Michiganu), ali ostaje da se vidi da li će to biti dovoljno da zainteresuje NBA skaute jer se Bader neće pojaviti na završnom turniru. Ukoliko NBA proceni da im šuteri nisu neophodni, Badera čeka nova, prekomorska migracija…

Toliko za sada. Madness se opasno primakao. Pre glavnog događaja, upoznaćemo i najbolje visoke igrače koledž košarke, a onda krećemo na predstavljanje najzanimljivijih timova na ovogodišnjem turniru. Za kvalitetne rasprave o rasporedu, šansama, iznenađenjima ili komentare dobrih partija posetite naš forum. Pozdrav do sledećeg čitanja, ’Toine.