Korak do sna – NBA Draft 2015, deo prvi

NBA draft 2015. godine počinje u četvrtak 25. juna u Barclays centru u NY, u 19h po lokalnom, odnosno +6 sati po našem vremenu. Tako bar kaže zvanični protokol. Praktično, NBA draft je počeo 26. juna 2014, nekoliko trenutaka nakon što se prošlogodišnji draft završio. Ovogodišnja draft klasa se tako našla u izlogu skauta i tim menadžera, pažljivo odmeravana, zagledana, pipkana, poput personala u Ulici crvenih fenjera. Ma koliko ova kristijanogolubovićka floskula bila dosadna, zaista su u pitanju hiljade i hiljade snimaka i hiljade i hiljade scouting report-ova, kako bi se našao baš onaj igrač koji vašem timu nedostaje već godinama. Pri tom ne prezate od sitnica, pa ispitujete kakve je posledice na vašeg potencijalnog pika ostavio pad sa klackalice u prvom razredu osnovne škole, ko mu je od najbližih bio na 18.rođendanu, šta je poručio u McDonaldsu i da li je njegova verenica ikada zamišljala da živi u Ohaju. Ako nije, koliko im je zaista veza čvrsta? Bizarnost je isključena iz rečnika NBA drafta. Sve to i ima smisla, jer ako ste već rešili da nekoga napravite milionerom preko noći ili mu totalno sj….te život, bolje je da imate jeb…. dobar razlog za to. Godinu dana marljivog rada skauta, 12 nedelja drilova u praznim salama pod budnim okom trenera, nekoliko neprospavanih noći generalnih menadžera i nekoliko časova nade za momke ćiji će se životi nepovratno promeniti. Baš to je NBA draft, ako vas neko pita.

Ovogodišnja draft priča vašeg omiljenog blogera će biti ista i potpuno drugačija od prethodnih. Naravno, glavni protagonisti će i dalje biti igrači, potencijalni superstarovi po kojima će se pamtiti NBA Draft ’15, krađe i iznenađenja kao i nezaobilazni bustovi, ali ćemo ovaj put priču krenuti, za promenu, nekako logično, predstavljajući šta je to najbolje što draft klasa nudi na svakoj od pozicija. Kao što sam vam već rekao, ja se nikada ne ponavljam. Zato i neću ponovo o toj famoznoj tradicionalnoj podeli na 5 pozicija, aktuelnoj u modernoj košarci koliko i Internet Explorer ili Sprite,  ali nekako ćemo sve na ovaj ili onaj način strpati u 3 kutije: plejmejkeri, swingmani i frontcourt. Zato, ako me neko pita kako je to D’Angelo Russell plej a ne bek, moj blog, moja podela, a ti ga u svom stavi i na centra ako želiš,  znaš li ti koliko vremena i truda treba da se ovakakav tekst sklopi, ***** ***** **** jedno nezahvalno.

PLEJMEJKERI

Dobar plejmejker je na svakom draftu tražen koliko i Ranisan 2. maja. Najveću promenu u selekciji tima izaziva promena upravo plejmejkera.  Ma koliko imao dobar sastav, bez dobrog organizatora igre tim će imati vrednost koliko i čokoladni vatrogasac. Stoga ovu priču započinjemo upravo njima – upoznajte najbolje  plejmejkere i one koji se tako osećaju u draft klasi 2015.

D’Angelo Russell, Ohio State

Kako kaže velika umetnica Selena Gomez: The heart wants what it wants. Ili, rečima njenog dragog kolege Sandija: Ima drugih ima boljih… Oba ova hiperpoznata stiha opisuju opčinjenost vašeg omiljenog blogera jednim igračem. Zvao se sasvim jednostavno, D’Angelo Russel. Bila je to ljubav na prvi stream. Verovatno je da će neki od momaka iz ovogodišnje klase napraviti bolje i uspešnije karijere, ali ipak ljubimca bira osećaj, a ne napredna statistika. Predstaviću vam mog omiljenog igrača na predstojećem draftu.

Upoznajte D’Angela: Russell je rođen krajem februara 1996. godine i jedan je od mlađih u ovogodišnjoj klasi. Kao dokazani srednjoškolac i prospekt sa 5 zvezdica regrutovan je od strane velikog Thada Matte i zadužio dres Ohio State-a sa brojem 0. Već na debiju je dokazao klasu ubacivši za desetak minuta 16 poena, uz 6 asistencija i 4 skoka. Početkom godine je skrenuo pažnju statističara zabeleživši 14 skokova protiv Marylanda, a par nedelja kasnije i ubacivši 33 poena Northwesternu. 7 dana kasnije postao je prvi freshman u istoriji Buckeyesa koji je zabeležio triple-double: 23 poena, 11 skokova i 11 asistencija. Thad Matta je ponovo uspeo da izmisli vrhunskog igrača. Ostatak nacije dobro ga je upamtio na Madnessu kada je skoro sam izbacio VCU Ramse sa 28 poena. Iako od škole ima jedan prolećni raspust i pola odslušanog semestra, Russell je dovoljno zreo psihički i fizički da u ovom trenutku bude razmatran kao prvi pik drafta. Evo i zašto:

Šta kažu skauti: D’Angelo Russell je potencijalni two guard superstar na NBA nivou, ali je nekako više viđen kao plejmejker. Ovogodišnji draft za promenu donosi novu eru superkvalitetnih unutrašnjih igrača, ali i pored toga Russell ima izgledne šanse da bude prvi prozvan. Što i ne bi bilo čudo, u eri u kojoj među NBA centrima vlada Timofej Mozgov. Jednostavno, igra je premeštena spolja. Just give the ball to The Man. A D’Angelo jeste The Man. Izuzetno je svestran, učinak mu ne zavisi od vremena koje mu lopta provede u rukama, na Ohio State-u je često igrao dvojku pored Shannona Scott-a pa je opet sezonu završio sa 19.3 poena. Russell pokazuje na trenutke kombinaciju ball-handlinga Jamala Crawforda, smisla za asistenciju Jasona Williamsa i ubitačnosti Damiana Lillarda. Uz to nikako nije neko koga švercate u odbrani, a u skoku je zapaženiji od mnogih centara. Put it simple: D’Angelo Russel je igrač koji može da šutne, doda, prodre, zakuca, položi, skoči, izlomi čuvara, odigra odbranu. I to kad mu je loš dan.  Jedna od kladionica u Ohio-u je ponudila kvotu 499 svakome ko uloži novac na to da će Russell ostati na koledžu. I pored toga nije bilo mnogo uplata. D’Angelo je jednostavno preveliki talenat.

Best case/worst case scenario: Penny Hardaway bez povreda/Brandon Roy sa povredama

Prognoza drafta: Top 3

Cameron Payne, Murray State

Pošto se Emmanuel Mudiay automatski diskvalifikovao od bistvovanja u ovom blogu činjenicom da je umesto SMU Mustangsa Larry Browna izabrao da prati razvojni put Brandona Jenningsa, fizičkih radnika i automehaničara i postane profesionalac odmah nakon srednje škole, kao drugi najbolji koledž potencijal na poziciji pleja stidljivo se nameće Cameron Payne. Da vidimo zašto.

Upoznajte Camerona: Sve je bilo nekako tiho i nenametljivo u životu ovog momka, igrao je košarku u rodnom Memphisu, gde ga je tadašnji asistent na Murray State-u slučajno zapazio na jednom meču srednjoškolske lige na koji je došao zbog svog sestrića. Sa svojih 65 kilograma žive vage, više je podsežao na studenta na razmeni iz Burundija, nego na budućeg profesionalnog košarkaša, pa su ga lokalni Memphis tigersi i Tennesee Volunteersi precrtali već na prvo viđenje. Cameron je ubrzo dobio stipendiju Murray State-a, odigrao solidno freshman sezonu u kojoj se zadovoljavao minutima pored neprikosnovenog Isaiah Caanana. Srećom po Payne-a, Caanan je igrao svoju poslednju koledž sezonu, posle koje je završio u NBA, a Murray State-u je zatrebao novi lider. Cameron Payne je odlično odgovorio na postavljeni izazov – sa 20.2 poena, 6 asistencija, 4 skoka i 2 ukradene po meču.

Šta kažu skauti: Kažu neki da ćete pre naleteti na pit bul terijera vegererijanca, nego na novu zvezdu košarke koja dolazi sa miki-maus koledža. Ali, to su pričali i pre Stepha Curry-ja.  I pre Damiana Lillarda. Kao i kod svakog prospekta koji dolazi sa malog koledža, pitanje je sa kojim koeficijentom treba pomnožiti njegovu statistiku kako bi se dobile vrednosti uporedne sa igračima sa najvećih koledža. Ipak, na najvažnije pitanje, da li je Cameron Payne talentovan, odgovor je bez sumnje pozitivan. Paynov karakter nikako ne odgovara njegovoj fizičkoj građi. Igra čvrsto, neustrašivo, podjednako dobro kreira za sebe, kao i za druge, uspeva da ubaci 20+ poena, i opet da podeli 6-7 asistencija. Što bi rekao veliki Petar Denda, nezgodan levoruki igrač, majstor na lopti, može i spolja i iznutra. Dobar, ne i prefinjen šuter, jako dobar razigravač, igrač koji odlično menja tempo meča, odličan dodavač iz punog koraka. Fantastičan odnos asistencije/prodate lopte. U odbrani doduše posle jednog bloka često ispadne kao iz tramvaja, ali ne možete imati sve, zar ne? Biće mu potrebno mnogo truda da načini korak, bolje reći trokorak,  kako bi fizički sazreo za najveće napore najveće lige. I pored toga, reč je o jednom od potencijalno najvećih iznenađenja predstojećeg drafta.

Best case/worst case scenario:  Devin Harris/ T.J. Ford

Prognoza drafta:  Povreda prsta na preddraft kampu bi mogla da ga pomeri sa sredine na kraj prve runde

Delon Wright, Utah

Lider Utesa u obe svoje sezone na koledžu, dvostruki član najbolje defanzivne petorke Pac-12 konferencije, član druge All-American petorke lige, finalista izbora za najboljeg igrača sezone,  osvajač Bob Cousy nagrade za najboljeg plejmejkera koledž košarke. Zanimljivo?

Upoznajte Delona: Mlađi brat Dorrella Wrighta, najmlađeg člana šampionske generacija Miami Heat-a iz 2006. godine, Delon je svojevremeno bio košarkaška srednjoškolska zvezda u Sjedinjenim državama, šampion države Kalifornije i veliki mamac za sve koledž regrutere. Ipak, na putu ka NCAA isprečila se nebitna sitnica kao što je prosek ocena. Zato je Delon svoj košarkaški put krčio kroz prašume junior koledža. Nakon dve uspešne sezone, među ponudama Washingtona, Washington State-a, Gonzage i St. Mary’s-a izabrao je onu najmanje atraktivnu – Utah Utesa. I od njih napravio Sweet 16 ekipu.

Šta kažu skauti: idealno građen (196cm, 86kg), blagosloven fantastičnom kontrolom lopte, Delon je često predstavljao noćnu moru za većinu čuvara. Poseduje elemente all-round igrača, jer osim što poentira u gomilama, asistira, ima skokova više od većine centara, igra i fantastičnu odbranu. Odličan je P&R igrač, kažnjava čuvanje ispod bloka, odnosno, odlično nalazi saigrača koji se odmotava. Veoma je prodoran, odlično nalazi put ka košu, koristi jako dobro obe ruke, a procente šuta konstantno popravlja napornim radom. Ima karakter predatora, uvek je u „attack mode“-u, ali često je najveći dar ujedno i najveće prokletstvo. Delon Wright je rođen da bude one-man-team. Njegov stil igre zahreva carinjenje lopte 7/8 napada, njegov ego se pumpa slobodom da šutira kad, koliko i na koji god koš hoće, i teško je predvideti kako bi mogao da odigra svoju novu ulog statiste.

Best case/worst case scenario:  Andre Miller/ Javaris Crittenton

Prognoza drafta:  Drugi deo/kraj prve runde

Jerian Grant, Notre Dame

Genetika je moćna sila. Stric Horace Grant, otac Harvey i brat Jerami Grant su već prošetali dresove sa siluetom Jerry Westa na grudima. Preostaje da isto uradi i Jerian. Sudeći po onome što je pokazivao u dresu Iraca, to ne bi trebalo da bude preveliki problem.

Upoznajte Jeriana: Često se spominje floskula „sportska porodica“. Po tome, porodica Grant bi mogla biti jedna od najkošarkaškijih ikada. Osim pomenutih Horace-a, bivšeg NBA All-Star igrača i četvorostrukog šampiona, desetogodišnjeg NBA staža tate Harvey-a, brata Jerami-ja u dresu Sixersa koji se skoro pa mogu nazvati NBA timom, tu su još i najstariji brat Jerai, uzdanica Letonskog Ventspilsa i najmlađi Jaelin, koji je stopama starije braće završio u srednjoj školi DeMatha. Jerian je sa DeMathe stigao na Notre Dame i preskočio prvu sezonu kako bi se što bolje spremio. Nakon zvanja freshmana godine u Big East-u i jako dobre sophomore sezone, Grant je već skrenuo na sebe paćnju poklonika koledž košarke, pogotovo nakon furioznog starta juniorske sezone, gde je u prvih desetak mečeva konstantno beležio 20 poena. Ali, dva dana pred Božić 2013.g. stigla je vest da je Jerian suspendovan do kraja sezone zbog akademskih razloga. Umesto da se odluči za draft, Grant je u emotivnom obraćanju navijačima obećao da će završiti i seniorsku sezonu na Notre Dame-u. Obećanje je održao.

Šta kažu skauti: Grant je obilato koristio to što je sa svoje 23 godine stariji od većine rivala, ne samo što je fizički izgledao toliko mator kao da pamti dok je Mrtvo more još bilo samo bolesno, već je i na terenu pravio jasnu razliku u zrelosti. Fizički i psihički potpuno spreman za NBA, dobar atleta, dobar u kontroli lopte i tempa, fantastičan odnos asistencija i izgubljenih lopti. Veoma dobar šuter, iz driblinga ili iz mesta. Odličan u izolaciji i tranziciji. Igrač naviknut na dugogodišnju ulogu lidera. Godine su podjednaka prednost, kao i mana. Pitanje je koliko Jerian može da iznenadi u svom razvoju, manje više je oformljen igrač. Ipak, izgleda možda i najspremnije od svih u klasi da već dan nakon drafta izađe na teren u novom dresu i novoj ulozi. Mogao bi zaista da usreći nekog od generalnih menadžera, pogotovo ako malo sklizne na draftu.

Best case/worst case scenario:  Terry Porter/ Mateen Cleaves

Prognoza drafta:  Drugi deo/kraj prve runde

Tyus Jones, Duke

Kada jedan freshman najbolje  i najzrelije partije u sezoni pruži u njenoj kulminaciji, i pri tom bude jedan od glavnih igrača u velikom finalu i na sve to osvoji titulu i bude proglašen za najboljeg igrača Final four-a, sigurno da zainteresuje mnoge.

Upoznajte Tyusa: Za svojih tek napunjenih 19 godina Tyus Jones je zaista dosta toga postigao, bar u košarkaškom smislu. Kao srednjoškolac je prosto briljirao, konstantno igrajući u starijoj konkurenciji. Svoju prvu ponudu za stipendiju dobio je sa 13 godina od USC Trojansa. Kao srednjoškolski freshman beležio je prosečno 20 poena i 7 asistencija i ubrzo se našao na spisku U16 reprezentacije SAD za Prvenstvo Amerike. Pre nego što je završio prvu godinu srednje škole, na stolu su bile ponude Iowe, Minnesote, Baylora, Ohio State-a, Michigan State-a, Marquette-a, Providence-a, Arizone i Iowa State-a. Naredne godine nije usporio. Beležio je 28 poena i 8 asistencija, proglašen je za igrača godine države Minnesota i našao se u rosteru U17 selekcije za Svetsko prvenstvo u Kaunasu. U to vreme je stigla i ponuda Duke-a. Kao i Kentucky-ja i Kansasa. I svakog koledža koji se ikada bavio regrutovanjem srednjoškolaca. Izbor je pao na Duke, i Jones je postao deo jedne od najboljih recruiting klasa ikada, sa Okaforom, Winslowom i Grayson Allenom.

Šta kažu skauti: Pre svega, kažu da ima fantastičan osećaj za igru. Igra mnogo zrelije od svoje krštenice, nametnuo se u uzahtevnom okruženju kao lider, iako se očekivalo da će uglavnom da uči od drugih. Igra smireno, odlično menja tempo i ne pravi greške tipične za adolescente sa narandžastom loptom. Uvek prvo gleda slobodnog saigrača, iako poseduje napadački arsenal koji bi mogao češće da koristi. Veoma kreativan igrač, visokog samopouzdanja, pravi floor leader, nikada ne gubi kontrolu nad mečom. Mane su mu uglavnom vezane za fizička ograničenja. Ponekad izgleda kao da se lednici kreću brže od njega.  Nije naročito prodoran, nema eksplozivan prvi korak, niti ubitačan dribling. Bolje se snalazi u postavljenom napadu nego u brzoj tranzicionoj igri. Uz to je sa 185cm na granici NBA standarda, možda i koji inč ispod nje. Mnogi smatraju da bi se u profesionalnoj košarci u kojoj vladaju bicepsi i raspon ruku mogao izgubiti poput pljačkaša grobnica u krematorijumu.

Best case/worst case scenario:  Steve Nash/ Luke Ridnour

Prognoza drafta:  sredina prve runde

Joseph Young, Oregon

Još jedan naslednik u priči. Michael Young, jedan od najboljih igrača u istoriji univerziteta Houston, član čuvene Phi Slamma Jamma generacije sa Drexlerom i Hakeemom i jedan od samo 5 igrača u istoriji koledža kojima je povučen dres, usadio je deo svog talenta, predanosti i ljubavi prema narandžastoj lopti sinu Josephu. Sve ostalo Joseph je postigao sopstvenim radom. Kombinacija koja nikada ne omane.

Upoznajte Josepha:  Početak koledž karijere je bio sve samo ne šetnja po prolećnoj kišici za mladog Josepha. Prvobitno se obavezao Providence-u, ali je posle odlaska Keno Davisa sa mesta prvog trenera želeo da promeni sredinu, što mu nije pošlo za rukom pa je presedeo čitavu godinu osećajući se poput hidranta u sobi punoj pasa. Prvi put je zaigrao u NCAA u dresu Houston Cougarsa, gde je tata Michael bio direktor košarkaških operacija. Nakon fantastične sophomore sezone u kojoj je beležio 18 poena uz 42% šuta za tri i 87% sa penala, stariji Young (stariji young, kapirate?) odbija da se prebaci na drugo radno mesto na univerzitetu i napušta Houston, a Joseph podnosi zahtev za transfer. Globtroter se konačno skrasio na Oregonu, gde je prešao zbog velike želje da sarađuje sa trenerom Dana Altmanom. Koledž karijeru je završio u velikom stilu, sa zvanjem Pac-12 igrača godine i kao član trećeg najboljeg All-American tima.

Šta kažu skauti:  Joseph je paklen šuter, možda i previše dobar skorer za poziciju plejmejkera, pa ga često vide kao kombo beka, iako nema baš fizikalije za dvojku. Izuzetan je napadač, odličan sa loptom, ali i bez nje, jako koristan i kao off-ball šuter iz spot up pozicija. Ubitačan u tranziciji, čvrst u odbrani gde može da izađe na kraj i sa fizički manje dominantnim dvojkama. Gotovo perfektan sa penala, 92.5% kao senior. Glavni razlog zašto su Ducksi uopšte i videli kako izgleda Madness. Ipak, mnogo sličnih pa i možda talentovanijih igrača nije prošlo u Nba iz jednostavnog razloga – nedefinisana pozicija. Young je ubitačan napadač, ali nije plejmejker. Nije neko ko prvo gleda slobodnog saigrača, nije ekstremno prodoran, nema baš impresivnu kontrolu lopte, niti je paklen p/r igrač, ako se ne računa akcija u kojoj šutira iz pika. A to je nešto što ne želite da pročitate o plejmejkeru.

Best case/worst case scenario:  Dana Barros/ Daniel Gibson

Prognoza drafta:  druga runda

Ryan Boatright, UConn

Najniži igrač na NBA Draft Combine merenjima sa 180cm visine ne nalazi se baš visoko plasiran na mnogim mock-ovima, ali onaj ko je gledao Huskiese u njihovoj šampionskoj sezoni zna da ovaj igrač zna mnogo više nego što pokazuje metrični sistem.

Upoznajte Ryana: Boatwright je na Connecticut stigao kao poznat srednjoškolski igrač sa 31.2 poena u seniorskoj godini i ko-zvanjem igrača godine u državi Illinois (podelio priznanje sa Chassonom Randle-om). Svojevremeno je imao i 50+, čak i 60+ večeri i ponude velikih programa. Trebalo je da završi na West Virginia-i, ali je promenio odluku nakon što su Mountaneersi već doveli nekoliko igrača na njegovoj poziciji. Po dolasku na UConn, pojavila se priča kako je „primio nedozvoljene benefite“, pa je bio pod istragom i suspenzijom od 9 mečeva. I pored toga se implementirao u sistem Huskiesa i već u prvoj godini doneo značajan uticaj. Sledeće godine UConn pravi jedan od najubitačnijih bekovskih tandema koledž košarke u poslednjih nekoliko godina Shabazz Napier/Ryan Boatright, što se pokazalo ključnim za pohod na titulu 2014. godine, da bi se Ryan jedini od trija Napier/Daniels/Boatright vratio u svojoj seniorskoj sezoni.

Šta kažu skauti: Boatright se odlično pokazao i kao prevaga sa klupe, i kao igrač iz senke koji donosi prednost odbranom, i kao prva violina u orkestru. Kao i svi plejmejkeri u sistemu Kevina Ollie-a, i Ryan je pokazao visok nivo košarkaške inteligencije i svestranosti. Jako je dobar atleta, neverovatno je brz sa loptom i bez nje, što izuzetno koristi u igri dva na dva. Dobar je šuter, i kada kreira poziciju za sebe, i kao catch&shoot opcija.  Ubitačan sa poludistance, tu podseća na staru školu bekova koja je značajno eksploatisala taj šut. Fantastičan je defanzivac, igra sa dosta energije, agresivan je na loptu, ima brze i pravovremene reakcije i odličan je na liniji dodavanja. Jedina velika mana mu je visina, odnosno nedostatak iste. Takođe je neophodno da još dosta radi na šutu sa NBA distance za tri poena, odlakle je, da upotrebim eufemizam, sporadičan.

Best case/worst case scenario:  Nate Robinson/ Will Buynum

Prognoza drafta:  druga runda

Andrew Harrison, Kentucky

Harrison twinsi su zapalili košarkašku Ameriku poput vatrometa 4. jula, ali su isto toliko dugo i trajali. Kada su se pojavili, bili su senzacija, neverovatni prospekti, ekstremno talentovani, po prvi put su braća, i to jednojajčana, uvrštena među 5 najboljih srednjoškolskih prospekata, uz Wigginsa, Parkera i Randle-a. Trojca pomenutih već na manje ili više uspešan način grade svoj NBA put. A Harrisonovi? U njihovim scouting reportovima sve češće reč „talenat“ zamenjuje „akcelerant“.

Upoznajte Andrewa: nakon blue chip srednjoškolske karijere, svi su smatrali da će Kentucky Wildcatsi biti samo pit stop za Harrisone na putu ka slavi. Ali reflektori univerziteta Kentucky postali su istovremeno i blagoslov i kletva. Igrali su velike mečeve, pogađali velike šuteve, ali nijedan skaut u njima nije pronašao onaj lottery potencijal koji su tako obilato isijavali u srednjoj školi. Svaki njihov gest na terenu ili van njega posmatran je kroz uveličavajuće staklo, svaka izjava je tumačena i analizirana do poslednjeg sloga, a sam Andrew se često treturao hodajući tankom linijom između samopouzdanja i arogancije, pogotovo poslednjom izjavom da je najbolji igrač na draftu. Ovakvi detalji često odluče da li ćete čuti svoje ime na velikoj košarkaškoj aukciji.

Šta kažu skauti: izuzetna fizička građa za NBA plejmejkera je prvo što upada u oči.  Uz fizikalije ide i sposobnost fizičke igre na kontakt, što Andrew jako dobro radi. Solidan je šuter i nema problem da preuzme odgovornost na sebe u odlučujućim trenucima. Bio je jedan od glavnih igrača ekipe koja je posle lošeg starta došla do velikog finala 2014. godine. Apsolutno mu ne ponestaje samopouzdanja, štaviše. Ipak, kao ni brat, nije uspeo da nadogradi hype iz srednje škole. Osim tehničkih i taktičkih nedostatka koje je pokazao u velikoj meri na Kentucky-ju, možda najveći znak pitanja je njegovo ponašanje. Pri tom ne mislim samo na ponašanje na konferencijama za štampu, već i na samom terenu, gde govorom tela i gestikulacijama često zna da pokaže frustraciju. Često izgleda nervozno poput dugorepog psa u sobi punoj stolica za ljuljanje. Uz to i pitanje je koliko je pravi plejmejker, a koliko je samo zaljubljen u loptu. Rano je fizički sazreo pa je to osnovni razlog dominacije u mlađim kategorijama, postepeno gubi tu svoju prednost, a ne dobija baš mnogo toga za uzvrat.

Best case/worst case scenario:  Devin Harris/ Phil Pressey

Prognoza drafta:  druga runda

 

Toliko u prvom delu. Vrlo brzo nastavljamo sa predstavljanjem ostalih igrača. Pozdrav do novog čitanja, Toine.