K kao Uspeh

Kada u Americi počnu da vas poznaju samo po ličnom imenu ili prezimenu, znači da ste postigli veliki uspeh, baš kao Kobe, Bird, Tyson, Beckham ili Stalone. Kada vam na to pridodaju nadimak, znači da ste postali omiljeni, baš kao Magic, Pistol Pit, The Dream. Kada je za vaše pominjanje dovoljno upotrebiti inicijale, već ste postali legenda, poput MJ-a. A šta kada je sve što je potrebno da vas zapamte jedno jedino slovo? Slovo koje ima težinu 40 godina rada, 1000+ pobeda, 4 titule prvaka, dva zlata na Olimpijskim igrama i još dva na Svetskim prvenstvima. Jedno jedino slovo. K kao Coach K.

Pobednike je lako zapamtiti. Ko se još seća ko je postigao poslednje poene za Juventud pre Saletove trojke? Ono što se zaboravlja je da iza svakog pobednika stoji stotine onih koji jednostavno nisu imali dovoljno sreće. I to je donekle razumljivo, niko ne želi da se identifikuje sa luzerima, osim totalnih ekscentrika i eventualno navijača KKCZ. Ali šta je sa onim drugim pobednicima, onima koji ne postignu poslednji koš, ukradu ključnu loptu ili pogode bacanje za pobedu? Šta je sa onima koji košarku žive mnogo više od 40 minuta na terenu, sa onima koji taj poslednji, pobednički napad, planiraju danima, nedeljama ili godinama unapred? Mike Krzyzewski je bio veliki trener i pre nego što je postao prvi koledž trener sa čevorocifrenim brojem pobeda, ali opet, nedovoljno ljudi zna priču o jednom od najvećih trener svih vremena čijem radu možemo da svedočimo kao njegovi savremenici. Ovaj tekst je samo mali omaž jednom od najvećih trenera stvaralaca koji su obeležili trećinu veka u koledž košarci.

Mali Mike je rođen negde u ovo vreme, ranog proleća pre tačno  68 godina, u vetrovitom Čikagu, tadašnjem domu druge generacije  poljskih emigranata. Odgajan je shodno poljskoj tradiciji u strogom katoličkom duhu, od malena razvivši smisao za disciplinu i organizaciju. Kao 13-godišnjak je osnovao košarkaški tim u svojoj osnovnoj školi, koja u to vreme nije imala ni sportsku salu. Već u svom prvom timu je bio igrač/trener. Kao srednjoškolac je bio prilično uspešan košarkaš – dva puta najbolji strelac Katoličke lige u rodnom

Čikagu. Kao disciplinovani i organizovani tinejdžer, Mike je našao svoje mesto na čuvenoj vojnoj akademiji West Point, diplomiravši 1969. godine čime je postao oficir u vojsci Sjedinjenih država. Za vreme školovanja uporedo je igrao košarku za Army koji je tada predvodio drugi legendarni koledž trener – Bob Knight, od kojeg je Krzyzewski pokupio prve cake trenerskog poziva. Mike je bio kapiten tima koji se u sezoni 1668/69 pojavio na NIT takmičenju u Madison Square Gardenu, što je bio veliki uspeh za Army. Po završetku koledž karijere, Krzyzewski nije bio dovoljno dobar za prelaz u profesionalce, pa je nastavio sa vojnim pozivom, postavši profesionalni vojnik u službi vojske Sjedinjenih država. Pet godina je obavljao taj posao i verovatno bi košarka bila uskraćena za jednog  velikana, da 1974. godine nije stigao poziv starog trenera Knighta.

Mike Krzyzewski postaje pomoćni trener Indiana Hoosiersa. Tako je postao deo stvaranje jedne od najboljih generacija u istoriji koledž košarke. Hoosiersi su u sezoni 1974/75. igrali fantastično, zabeleživši jedan jedini poraz, i to od Kentucky-ja u finalu Mideast region na završnom turniru. Iako su igrali bez najveće zvezde Scotta Maya koji je polomio ruku u prethodnom meču, Hoosiersi su se odlično držali protiv Wildcatsa, izgubivši 92-90 u jednom od najboljih mečeva svih vremena kada je koledž košarka u pitanju. Hoosiersi su naredne godine odigrali perfektnu sezonu bez poraza, ali to za našu priču nema velikog značaja, jer je naš junak već posle jedne godine na mestu pomoćnika shvatio da može samostalno da predvodi NCAA tim. U sezoni 1975/76, Krzyzewski preuzima Army kao prvi trener. Coach K je rođen.

Krzyzewski je trenerski vrlo brzo prerastao okruženje koje mu je nudio tim sastavljen od pitomaca vojne škole. Nakon 5 godina u kojima je pretvorio Army u tim sa pobedničkim skorom, tražio je novi izazov.  Splet srećnih okolnosti po njega i Bluedevilse uzrokovao je da baš u to vreme Duke rešava da napravi totalni rebuilding i posveti se jačanju košarkaške sekcije. Pre-Krzyzewki-ovski Duke je bio solidan košarkaški program: 7 učešća na završnom turniru, 4 boravka u Final Four rundi i dva velika finala. Ruku na srce, postali su osmi univerzitetski tim u istoriji sa 1000+ pobeda, ali generalno nisu bili u samom vrhu koledž košarke. Stvari će se ubrzo drastično promeniti.

Navijači Duke-a su bili ubeđeni da je atletski direktor Tom Butters izgubio razum kada je angažovao nedokazanog trenera kome je najveći trenerski uspeh pojava na NIT turniru sa gomilom marinaca. Krzyzewski je imao plan i sistem. Jedino pitanje je da li će imati i vremena da ga sprovede. Nakon tri godine rebuildinga, Coach K vraća Bluedevilse na završni turnir u sezoni 1983/84, sa kojeg će sve do danas izostati samo jednom, u sezoni 1994/95. Već 1986. godine ekipa predvođena Johnny Dawkinsom, Mark Alariem, Jay Bilasom i Danny Ferry-jem dolazi do velikog finala u kojem biva poražena od Louisville-a i fantastičnog  Pervisa „Never Nervous“ Ellisona u neizvesnoj završnici. Naredne sezone, Duke dolazi do najboljih 16, potom učestvuje na dva Final Foura, da bi 1990. ponovo igrali veliko finale. I ponovo izgubili. Ovog puta nisu imali nikakve šanse protiv najbolje generacije UNLV-a u istoriji škole koju su predvodili Larry Johnson, Anderson Hunt i Stacey Augmon.

Upornost se Bluedevilsima i Coach K-u isplatila. I to dvostruko. Nakon debakla u finalu, tim manje više ostaje nepromenjen. Uz pojačanje u vidu malo poznatog freshmana – Grant Hilla. Predvođeni Christianom Laettnerom i Bobby Hurley-em, Bluedevilsi su lako došli do velikog finala, revanširavši se u polufinalu UNLV Rebelsima. U meču svih mečeva pao je Kansas, Leattner je proglašen za MVP-a i nova zvezdaje zasijala. Stvoren je veliki tim, predvođen velikim trenerom. Već naredne godine, Duke dolazi do back-to-back titule potvrdivši dominaciju. Sezona se neće pamtiti po spektakularnom finalu, Bluedevilsi su pregazili Fab Five generaciju Michigana, već po neverovatnoj završnici regionalnog finala protiv Kentucky-ja, sećate se verovatno, pričali smo o fantastičnom buzzer-beateru Laettnera nakon tačdaun pasa Granta Hilla. Coach K je tako postao  prvi trener nakon dinastije UCLA Bruinsa 19 godina ranije, koji je odbranio titulu šampiona.

Sada, 23 godine kasnije, Mike Krzyzewski se može pohvaliti sledećim brojkama stečenim na klupi Duke-a: 4 titule prvaka (1991, 1992, 2001 i 2010.), 11 Final Four-ova (najviše od svih trenera u poslednjih 30 godina), 21 Sweet 16 učešće, 29 pojavljivanja na završnom turniru, 81 pobeda na March Madness-u (najviše od svih trenera u istoriji), 25 titula prvaka ACC konferencije, 12 sezona sa 30+ pobeda, 17 nominacija za najboljerangirani tim koledž košarke, 7 igrača sa zvanjem Naismith igrača godine, 26 All-Americans-a, 11 NBA top-10 pikova, 28 pikova prve runde, 49 draftovanih igrača (najviše od svih aktivnih trenera).  5. novembra 2011.g. Krzyzewski je pobedom nad Michigan State-om postao trener sa najviše pobeda u istoriji NCAA, prestigavši tom prilikom bivšeg učitelja Boba Knighta. Početkom tekuće godine, Coach K postaje i jedini trener sa 1000 pobeda u koledž košarci. Još malo pikanterija za ljubitelje brojki i slova: ove sezone u NBA igra čak 17 igrača koje je na put izveo Coach K: Carlos Boozer, Elton Brand, Luol Deng, Mike Dunleavy, Gerald Henderson, Roodney Hood, Kyrie Irving, Ryan Kelly, Josh McRoberts, Jabari Parker, Mason Plumlee, Miles Plumlee, Shavlik Randolph, JJ Redick, Austin Rivers, Kyle Singler i Lance Thomas. Ne treba posebno napominjati da nijedan trener nikada nije uspeo ništa slično. Broj 17 ima još jednu simboliku vezanu za Krzyzewskog: upravo toliko All Star nastupa imaju njegovi bivši igrači, ponovo, najviše od svih trenera ikada. Svi njegovi bivši puleni su u NBA zaradili preko jedne milijarde dolara! Koliko vas je u ovom trenutku pomislilo, koliko je 5% od milijarde?

Coach K je tako postao najveći u nekoliko različitih kategorija. Ne samo da je štancovao NBA asove kao gurmanske u Stepinom vajatu, nego je uz to i redovno ostvarivao rezultate. Shane Battier, Elton Brand, Carlos Boozer, Luol Deng, Grant Hill, Kyrie Irving, Christian Laettner, Trajan Langdon, Corey Maggette, DeMarcus Nelson, JJ Redick, Shelden Williams,… samo su najzvučnija imena izašla iz fabrike sa trademarkom Coach K. Ipak, ono što je još vrednije je odnos koji Krzyzewski ima prema svim svojim bivšim i sadašnjim igračima. Potpuno isto se odnosio svojevremeno prema jednom Grant Hillu  ili Crawfordu Palmeru, sa kojim je recimo satima pričao telefonom dok je igrao za Strasbourg. O iznosu mesečnog telefonskog računa Coach K-a nemam podatke.

„Ono što Coach K-a razlikuje od ostalih trenera je odnos koji ima sa svojim igračima. Naučio me je kako da budem profesionalac i kako da prihvatim mentalne aspekte košarkaške igre. Ne samo da nas je učio košarci, učio nas je i životu. A ovo drugo je često i mnogo potrebnije“, izjavio je svojevremeno Kyrie Irving kada su ga pitali zašto je Krzyzewski tako poseban. Ne samo da je stvarao dobre košarkaše, stvarao je i dobre ljude. Shean Battier je godinama važio za najomiljenijeg saigrača u NBA, veliki broj bivših igrača Coach K-a se aktivno ističe i van terena, gomila onih koji nisu uspeli kao košarkaši pronačli su se u drugim sferama, poput Nicka Arisona, direktora Miami Heat-a, Danny Ferry-ja, generalnog menadžera Atlanta Hawksa, Davida Hendersona, direktora skautinga Clveland cavaliersa, Billy Kinga, generalnog menadžera Netsa, Aubrey McClendona i Steve Pagulice, suvlasnika Thundera, odnosno Celticsa ili Adam Silvera, prvog čoveka NBA lige. Za uspeh svih njih velike zasluge ima kombinacija porodičnog, katoličkog vaspitanja i vojničke discipline koju Coach K prenosi i na svoje igrače. Zato i ne čudi izjava nekadašnje velike nade NBA Jay Williamsa, oko kojeg su Bullsi želeli da grade post-Jordanovsku eru, koji je izjavio da mu je upornost i briga trenera Krzyzewskog  spasila život i vratila veru kada je nakon teške saobraćajne nesreće završio košarkašku priču i pre nego što je počeo.

Svoje košarkaško znanje Coach K nikada nije ljubomorno čuvao, pa njegovo trenersko drvo ima čak 13 grana – toliko je NCAA trenera poniklo na mestu pomoćnog trenera Krzyzewskovih Bluedevilsa. Najznačajniji pupoljci tog drveta su sadašnji trener Harvarda Tommy Amaker, coach Notre Dame-a Mike Brey, Johnny Dawkins sa Stanforda, Bobby Hurley sa Buffala i Steve Wojciechowski, prvi trener Marquette-a. Veliki je broj fantastičnih igrača na koje je uticao kao trener nacionalnog tima. Mike Krzyzewski je vodio gotovo sve selekcije nacionalnog tima SAD. Na Univerzijadi u Zagrebu 1987. godine osvojio je srebrnu medalju sa timom koji su predvodili B.J. Armstrong, Sean Elliott, Danny Ferry i Mitch Richmond. U finalu ni Coach K nije imao rešenje za Dražena Petrovića. Na svetskom prvenstvu 1990. godine ponovo je poražen od Dražena i najboljeg belog tima koji je ikada igrao košarku, ovog puta u polufinalu, osvojivši treće mesto sa timom koji su predvodili Kenny Anderson, Chris Gatling,  Christian Laettner i Alonzo Mourning. Iste godine dolazi do srebra na Igrama dobre volje. Kao pomoćni trener ima dva zlata sa

Olimpijskih igara, 1984. i 1992. sa originalnim Dream Teamom. Nakon Olimpijskih igara u Atini, Coach K postaje selektor prvog tima SAD. Naredne godine u Japanu osvaja svetsku bronzu, nakon poraza od Grčke, iako su tim predvodili LeBron James, Dwayne Wade, Chris Paul, Chris Bosh, Shane Battier i Carmelo Anthony. Najveća zaostavština Krzyzewskog na klupi SAD je povratak najvećih zvezda u nacionalni tim. Na Olimpijskim igrama u Pekingu kaznena ekspedicija koja je dobila ime Redeem Team predvođena LeBronom Jamesom, Dwayne Wade-om, Kobe Bryantom, Dwight Howardom, Carmelom Anthony-jem, Chris Boshom, Chris Paulom, Deronom Williamsom, Jasonom Kiddom i Michaelom Reddom superiorno donosi zlato u kolevku košarke. Na narednom svetskom prvenstvu, Coach K takođe predvodi neporaženu ekipu do svetskog zlata, nastavivši dominaciju i na OI u Londonu i nedavno završenom prvenstvu u Španiji. Mike Krzyzewski je za svojih 10 godina na klupi nacionalnog tima predvodio SAD do 63 pobede uz samo jedan poraz, pomenuti od Grčke.

Coach K je tako jedini trener koji je osvojio Olimpijske igre, svetsko zlato i titulu NCAA šampiona. U konačnom zbiru nedostaje i NBA titula, ali nije da nije bilo prilika. 1990. mu je ponuđeno da reinstalira košarku u Bostonu, 1994. su ga tražili Portland Trail Blazersi, 2004. su Lakersi u njemu videli naslednika Phila Jacksona, čak je na stolu bila i spremna ponuda od 40 miliona za 5 godina, uz deo vlasništva, ali je sve njih, baš kao i Netse 6 godina kasnije glatko odbio. Za to ima oko 9.8 miliona razloga. Svake godine.

„Coach K je savršen izbor za nas. Dozvoljava nam slobodu. Dozvoljava nam da igramo košarku i zabavljamo se, ali istovremeno zahteva perfekciju. To je izazov koji svi rado prihvatamo“ i „Čekao sam da igram za Coach K-a još od srednje škole. Bilo je neverovatno. Izuzetno je obrazovan i pametan kada je posmatranje igre u pitanju. Sviđa mi se njegova požrtvovanost. Otvoren je za savete i sugestije. Coach K je jedan od najvećih svih vremena. Tačka. O tome nema zbora“. Ove izjave trećeg i drugog najboljeg beka svih vremena najbolji su način da završimo priču o Coach K-u. Jedan od najboljih ikada. Tačka.

Neke priče jednostavno moraju biti ispričane. Takva je i ova o Coach K-u. U narednom postu vraćamo se na aktuelne teme – mart je počeo, sezona se polako zagrejava i pravo je vreme da napravimo uvod u spektakularnu završnicu. Madness je pred vratima. Pozdrav do sledećeg čitanja, ‘Toine.