- Pon Dec 09, 2013 5:25 pm
#90509
Sto se tice interesa zbog kojih se ratovi vode, cini mi se da su uvek vodjeni u interesu odredjene grupe, nikada u interesu naroda. Pa ako se kasnije poklope, jos bolje, ako ne, opet se neko obogatio, ili domogao vlasti. I obicno se ideja predstavlja kao jedno, a u praksi vidimo nesto drugo. Interesantno bi bilo znati sta bi se desilo da smo umesto rata sa A-U pristali da Srbija udje u ovu imperiju, makar kao njen delimicno autonoman deo. Nisam siguran da bi obicnom narodu zbog toga nesto falilo. Medjutim, sa stanovista vladajuce elite, to bi bila veca katastrofa nego moguci rat sa A-U. Ko se jednom domogne vlasti, tesko da je voljan da je preda. I na kraju i bi rat. I odbranismo se. I posle jos jedan, i tu im videsmo ledja. I na kraju, sto godina posle Prvog, opet smo na istom mestu. Samo se okolnosti nesto razlikuju. Sad nasa "elita" kuka i moli da nas puste u ovu modernu Austrougarsku ciju smo prethodnicu unistili uz velike zrtve.
Svet je izgleda stvarno "djavolja rabota".
Karaburac napisao:@Dr DzejNe znam, nekako sumnjam da bi komunisti toliko ojacali da bi mogli da predstavljaju neku ozbiljnu pretnju po tadasnji poredak, da nije doslo do Drugog svetskog, bar ne u tolikoj meri da bi mogli da izazovu neki gradjanski rat. Mada opet.. ko zna.
Pazi, ja bih generalno napravio razliku izmedju dve stvari:
1) Rat - I u prvom i u drugom svetskom ratu ja ne osudjujem borbu celokupne drzave i vojske iza koje stoji narod i brani se od stranog agresora. Sa te strane povlacenje preko Albanije gledam kao povlacenje drzave iza koje stoji narod.
2) Ustanak- Dizanje ustanka protiv kojeg su u dobroj meri kralj i vlada (ma sta mislili o njima), bez ikakve nade na pomoc ili uspeh. Ustanak u kojem je na prvom mestu dobrobit ideoloske domovine, a ne zemlje u kojoj si rodjen, ustanak koji iznad svega ima za cilj svrgavanje aktuelnog rezima posle rata nikako ne mogu da opravdam kao ispravan. Da ne pricamo da je relativno skoro dokazano moskovskim arhivama da je Tito obucavan za teroristicke napade protiv kraljevine Jugoslavije i eventualno pokretanje gradjanskog rata u Jugoslaviji. Sreca u nesreci je paradoksalno sto je doslo do II svetskog rata pa su dobrim delom te akcije sprovodjene protiv Nemaca, inace bi bratoubilastvo bilo jos gore nego sto je bilo.
PS ne zna se tacan podatak koliko je Srba izginulo u I svetskom ratu. Postoje samo procene koje dosta variraju i nisu uopste medjunarodno priznate (za razliku od II svetskog rata u kojem jesu).
Sto se tice interesa zbog kojih se ratovi vode, cini mi se da su uvek vodjeni u interesu odredjene grupe, nikada u interesu naroda. Pa ako se kasnije poklope, jos bolje, ako ne, opet se neko obogatio, ili domogao vlasti. I obicno se ideja predstavlja kao jedno, a u praksi vidimo nesto drugo. Interesantno bi bilo znati sta bi se desilo da smo umesto rata sa A-U pristali da Srbija udje u ovu imperiju, makar kao njen delimicno autonoman deo. Nisam siguran da bi obicnom narodu zbog toga nesto falilo. Medjutim, sa stanovista vladajuce elite, to bi bila veca katastrofa nego moguci rat sa A-U. Ko se jednom domogne vlasti, tesko da je voljan da je preda. I na kraju i bi rat. I odbranismo se. I posle jos jedan, i tu im videsmo ledja. I na kraju, sto godina posle Prvog, opet smo na istom mestu. Samo se okolnosti nesto razlikuju. Sad nasa "elita" kuka i moli da nas puste u ovu modernu Austrougarsku ciju smo prethodnicu unistili uz velike zrtve.
Svet je izgleda stvarno "djavolja rabota".
- By BBBbbb