Шибните ово, молим Вас на тему о Купу Кораћа када се откључа тема
http://www.zurnal.rs/2014/01/08/kup-rad ... index.html
Куп Радивоја Кораћа: Мењајмо формат, под хитно!
8 јан, 2014
Такмичење које носи име једне од највећих легенди магичне игре не само у Србији, већ и Европи, игра се само за престиж.
Одавно се Куп углавном своди на чекање жреба како би се видело који ће од вечитих ривала имати тежи пут ка завршној представи, боље речено ко ће за ривала имати Раднички (пре тога Хемофарм).
А, потом и на молитве Богу да се све заврши како треба и да нема инцидената на трибинама или још горе на паркету.
Не треба бити пророк да би се утврдило како ће истоветно бити и ове године, поготово јер је Раднички слабији него лане, а није занемарљиво и то да игра на гостујућем терену. Све то, међутим, није тема ове приче.
Финални турнир са осам екипа превазиђен је ваљда истог тренутка када је и уведен, јер за разлику од Шпаније која је била узор врлим иноваторима, Србија никад није имала више од четири јака тима у лиги! Уз то премиса Купа је да аутсајдер има једнаке шансе за победу као фаворит, што у случају кад се игра у Београду, као што ће бити ове године никако није случај.
Систем такмичења у Купу, одавно је, као и многе друге ствари у српској кошарци, зрео за промене. С том разликом што је за разлику од осталих, њега је далеко лакше променити.
Куп такмичење би као сврху требало да има и то да највећи клубови одлазе у мале средине зарад популаризације кошарке. Треба ли нагласити да Чачак, Ужице, Ваљево, Краљево, Шабац да не говоримо о Косјерићу, Митровици, Руми живе за долазак Партизана или Звезде.
Зато би сасвим логично било вратити се на стари, а овом тренутку сасвим одговарајући систем – четвртфиналне турнире пред сам почетак сезоне, затим финални турнир са четири тима.
Корист вишеструка. Мањи клубови би морали да окупе екипе знато раније, а не буквално пред сам почетак лиге. Могли би да организују турнире и зараде средства за макар за једну исплату играчима.
А, као домаћини били би колико толико равноправнији са снажнијима, па ни изненађења не би била искључена.
А, великима би такав турнир добродошао као провера пред испловљавање на Јадран. И да не заборавимо – популаризацију кошарке у мањим срединама.
Таква промена је могућа колико од следеће сезоне и без сујете што предлог није дошао директно из кошаркашке базе или њеног врха, требало би га спровести у дело.
Међутим, још није касно да се и завршница овогодишњег Купа учини колико толико занимљивијом. Јер, осим уколико неко корбачем не натера школе кошарке широм Београда или млађе категорије пет клубова учесника из главног града дворана ће у четвртфиналним мечевима зврјати празна.
Пар стотина гледалаца који су стални декор, ипак, нису нешто чиме може да се подичи. И то никакав маркетинг, никакав бесплатан улаз неће променити.
Бојимо се, чак ни декрет деци, јер у време прве утакмице на распореду већина њих ипак мора да буде у школским клупама.
Зато Управном одбору КС Србије, коме је Куп Радивоја Кораћа једино такмичење под директном ингеренцијом, предлажемо да ако не постоји други начин донесе „лекс специјалис” те да четвртфинални мечеви играју на теренима финалиста из КЛС лиге.
Е, сад да ли ће Чачани и Косјерци видети Звезду, Партизан, Раднички или Мега Визуру одлучиће жреб. Добит би у сваком случају била вишеструка.
На крају крајева или би љубитељи кошарке у тим градовима уживали или би „мали” добили колико толико већу вероватноћу за изненађење.
Биће наравно оних који ће све покушати да изврдају тиме како се такмичење не може мењати док је у току или рећи како је то оперативно теже организовати.
Први нису у праву, јер такмичење још није ни почело. Куп Радивоја Кораћа није исто што и Куп Србије чији је победник (ФМП) у финалном осмерцу.
А, тек други имају врло слабу аргументацију – потребна су само два аутобуса, два пара се и тако играју у Београду.
Уколико би спавање било потребно апсолутно смо уверени да би локалне самоуправе нашле спонзора да једно вече угосте један од четири најбоља тима Србије.
Није без значаја ни то што би у том случају сви би имали једнако време за одмор, јер би сви тимови играли истог првог дана такмичења.
А, да би се све ово извело питање је само добре воље. Водећих људи у Савезу и самих клубова учесника.
За српску кошарку која је евидентно у великој кризи мали компромис, може да значи велику добит. Време је да кошарка поново буде авангарда српског спорта. Зато, мењајмо!