Kentucky Wildcats
Sistem. John Calipari je na UK napravio svoju viziju ekipe koja funkcioniše maksimalno, svake godine proizvede nekoliko superstarova, svakog leta iznova ostane bez cele petorke, pokupi krem srednjoškolskih igrača i oblikuje ih u kalup koji daje rezultate. Ove sezone su svrstavani u krug najvećih favorita, ali rezultati sa početka pokazuju da je odlazak vedeta iz prošle godine ipak teško nadoknadiv.
Petorka: PG Julius Mays, SG Archie Goodwin, SF Alex Poythress, PF Kyle Wiltjer, C Nerlens Noel
Prednosti: Talenat. Slično kao Michigan, i Kentucky je sastavljen od fantastičnih mladih igrača. #1 recruit generacije 2012. Nerlens Noel, #13 Alex Poytress i #15 Archie Goodwin su igrači od kojih se očekuje da ponesu ovaj tim. Caliparijev sistem funkcioniše. Svaki igrač u timu tačno zna šta se od njega očekuje. Mladi igrači igraju sa dosta energije, sa dosta požrtvovanja u odbrani i raznovrsnosti u napadu. Noel se već pokazao kao klon Anthony Davisa koji zatvara reket u odbrani i pokazuje svoje prisustvo u napadu. Sjajni šuteri Archie Goodwin i Kyle Wiltjer su glavna snaga na spoljnim pozicijama, na pleju se menjaju dva bivša studenta NC State-a Julius Mays i Ryan Harrow, a na četvorci je jedno od najboljih mladih krilnih centara Alex Poythress. Reklo bi se, potpuno pokriven tim.
Mane: Neuigranost. Pitanje je koliko je ova generacija zaista talentovana da izdrži odlazak pet startera i šestog najboljeg igrača tima iz prošle sezone. Tri nosioca tima su tri tek svršena srednjoškolca. Mays i Harrow imaju iskustva u NCAA, ali su kao transferi sa drugog koledža propustili prošlu sezonu i ove debituju za Wildcatse. Osim Wiltjera nema bitnog igrača u timu koji je osetio energiju prošlogodišnjih šampiona. Nerlens Noel je odličan prospekt na centru, ali on još uvek nije na nivou Davisa iz prošle sezone. Zatvara reket, blokira skoro 4 šuta po meču, skače, zakucava, ali ne predstavlja lidera kao što je to Davis bio, niti je dominantna napadačka opcija na postu.
Prognoza: Kao što sam već napisao u prethodnom postu, samo Floridi je uspelo da napravi back-to-back u poslednjih 20 godina. Ništa se neće promeniti ni ove sezone. Elite Eight je realan domet ove ekipe.
Kansas Jayhawks
Kansas se još uvek nalazi u krugu favorita za titulu, kao što je to bilo i na početku sezone. Najveće blago ove franšize je Bill Self koji je majstor u pravljenju tima od nule i premašivanju svih očekivanja. Tako je bilo prošle sezone, kada su Jayhawksi igrali veliko finale. Tako bi trebalo biti i ove, kada su ostali bez dva glavna napadača Robinsona i Tyshawna Taylora. Ove sezone su na početku čak i bolje rangirani nego prošle kad su igrali u finalu (13. u predsezoni).
Startna petorka: PG Elijah Johnson, SG Ben McLemore, SF Travis Releford, PF Kevin Young, C Jeff Withey
Prednosti: Odbrana. Specijalitet Billa Selfa je čvrsta odbrana, sa mnogo udvajanja, preuzimanja i sa dosta požrtvovanog presinga. Samo jednom u vladavini Selfa (poslednjih 9 godina) se desilo da odbrana Jayhawksa nije među deset najboljih odbrana u NCAA. Releford i Withey su fantastični odbrambeni igrači, ali i najveći njihov kvalitet je to što nisu jednodimanzionalni, već su sasvim solidni i u napadu. Withey je prošle godine oborio rekord koledža po broju blokada u sezoni, a ove je, odlaskom Robinsona, postao i glavna uzdanica u napadačkoj post igri. X faktor ove sezone je – Ben McLemore. Od njega se očekivalo da se brzo prilagodi NCAA košarci, ali niko nije očekivao ovakav instant učinak. Nametnuo se kao glavni ofanzivni igrač tima i najbolji šuter i za kratko vreme se probio do potencijalnog lottery pika na sledećem draftu.
Mane: Napad. Ovo je početkom sezone izgledalo još gore nego što jeste jer je McLemore popravio stvari, ali generalno, Kansas osim njega nema legitimnog napadača. Elijah Johnson nije pravi plej, ne razigrava baš najbolje saigrače, a i ne predstavlja napadačkog ubicu, pa da mu se to oprosti. Releford je ipak čovek koji pre svega obavlja posao u odbrani, a u napadu je više oportunista nego go to guy, baš kao i Withey. Veliko je pitanje kako će tim izgledati kada odbrane „provale“ McLemorovu igru, jer je on još uvek velika nepoznanica za sve.
Prognoza: Kao što već rekoh, nikad se ne zna sa ovakvim defanzivno orijentisanim timovima. Ali, s obzirom na to ko ih predvodi, mislim da je F4 realan rezultat ove sezone, Elite 8 u najgorem slučaju.
Duke Bluedevils
Ekipa Duke-a je uspela da se nametne kao trenutno najbolja koledž ekipa. U direktnim duelima pobedili su Kentucky, Minnesotu, Louisville i Ohio St., sve ozbiljne ekipe. Sada ih čeka teži deo posla, jer se nebrojeno puta do sada pokazalo da je lakše doći do vrha, nego ostati tamo.
Startna petorka: PG Quinn Cook, SG Seth Curry, SF Rasheed Sulaimon, PF Ryan Kelly, C Mason Plumlee
Prednosti: Iskustvo. Tri glavna igrača tima su seniori, što je neverovatno značajno za koheziju tima i uklapanje freshmena. Mason Plumlee, Seth Curry i Ryan Kelly su posle solidnih juniorskih sezona ostali i završnu godinu na koledžu, i po onome što se vidi za sada, nisu pogrešili. Curry se nametnuo kao lider tima, značajno je popravio svoje brojke i pre svega procente šuta i za sada izgleda bolje nego što je Austin Rivers izgledao prošle sezone. Mason Plumlee je postao jedan od najdominantnijih centara u NCAA. On je i prošle sezone bio blizu double-double učinka u proseku, ali je ove konačno počeo da pruža fantastične partije u kontinuitetu, nešto što nije radio ranije. Sa 20 poena i 12 skokova po meču je sigurno glavna snaga tima. Osim njih, raduje brzo uklapanje freshmena Rasheeda Sulaimona u koncepciju, pa ne čude dobri rezultati Bluedevilsa.
Mane: Klupa. Duke ima fantastičnu petorku, ali ništa više od toga. Samo 6 igrača ove godine igra preko 10 minuta u proseku. Tanka klupa se još uvek ne pokazuje kao faktor, ali je moguće da je to samo pitanje vremena. Prva petorka Duke-a provodi više od 30 minuta na terenu, što samo pokazuje nedostatak adekvatnih zamena. Turnirski sistem takmičenja može biti veliki problem za tim koji nema dubinu. Odsustvo samo jednog igrača Ryana Kelly-ja se pokazalo kobnim prošle sezone kada je Lehigh napravio senzaciju izbacivši favorita.
Prognoza: Ukoliko ih povrede mimoiđu, Bluedevilsi sigurno imaju kvalitet i samopouzdanje da dođu do F4 runde. Samo da pre toga ne na lete opet na C.J. McColluma...
North Carolina Tar Heels
UNC je zahvaljujući porazima od Butlera, Indiane i Texasa ispala iz grupe 25 najbolje rangiranih timova. Pošto je time maksimalno skinuto opterećenje sa plaća igrača, možda je to i najbolje što im se desilo ove sezone.
Startna petorka: PG Marcus Page, SG Dexter Strickland, SF P.J. Hairston, PF Reggie Bullock, C McAdoo
Prednosti: Odbrana. North Carolina je ostala bez jednog od najboljih defanzivaca prošle godine, u vidu Johna Hensona, ali još uvek ima dovoljno igrača koji mogu više nego dobro da odrade svoje defanzivne role. Reggie Bullock i Dexter Strickland su fantastični igrači koji mogu da sačuvaju skoro svakoga na pozicijama od 1 do 4. Za igrače u reketu zadužen je McAdoo, koji svojim fantastičnim fizikalijama predstavlja pravu defanzivnu zver. U napadu, Tar heelsi takođe nisu bezopasni jer imaju veliki broj spoljnih igrača u timu, čija se filozofija sastoji od odlične odbrane i brze realizacije u napadu.
Mane: Neuigranost. North Carolina je izgubila 4 glavna igrača iz prošle sezone Henson, Marshall, Barnes, Zeller) i pitanje je koliko je tako izmenjen sastav opasan konkurent u borbi za titulu. Osim toga, North Carolina oskudeva sa visokom igračima. Možda je reč oskudeva preveliki eufemizam. Najviši igrač tima je freshman Joel James, koji ima 208 cm i uglavnom je zapažen u odbrani. McAdoo je prinuđena da sa svojih 206 igra centra, a Bullock sa jedva nešto preko dva četvorku. Preveliki broj bekova u timu značajno ubrzava igru, ali ne mogu da vidim kako UNC može da se nosi sa ekipama sa dominantnom post igrom.
Prognoza: Ovo je pre svega rebuilding godina za Roya Williamsa. Tim koji u sastavu ima čak 9 igrača prve ili druge godine ne može biti opasan takmac. Sweet 16 je realan domet ove sezone.
UCLA Bruins
Tim od kojeg se pre početka sezone mnoo očekivalo, sa dva freshmena zbog kojih se dolazi na utakmice, sa igračem kojem predviđaju All-star karijeru, je dospeo do toga da se , posle poraza od Cal Poly Mustangsa i pobede na mišiće protiv UC Irvine-a, mnogi pitaju da li će Bruinsi uopšte videti završni turnir.
Startna petorka: PG Larry Drew II, SG Jordan Adams, SF Shabazz Muhammad, PF Kyle Anderson, C Travis Wear
Prednosti: Mladost. UCLA Bruinsi imaju samo jednog seniora u svom rosteru. U startnoj petorci počinju tri freshmena. Najbolju klasu freshmena u zemlji predvodi Shabazz Muhammad, koji je propustio nekoliko mečeva na početku, što je prouzrokovalo slabim startom, ali se kasnije malo trgnuo i rešio da pokaže svima zbog čega mu mnogi predviđaju veliku karijeru. Osim njega, tu su još i fantastični Kyle Anderson, koji još ne pokazuje sav svoj potencijal, i snažni centar Tony Parker i još jedan starter, Jordan Adams, inače odličan šuter. Toliki talenat u ekipi, i u napadu i u odbrani, ne može da škodi.
Mane: Iskustvo. Jedini senior u ekipi, ujedno i prvi plej je Larry Drew, koji je, u najmanju ruku problematičan. Nakon što nije uspeo da se izbori za minutažu sa Kendallom Marshallom na North Carolini, prelazi na UCLA u čudnom transferu u sred sezone. Jednostavno se okrenuo i otišao, ostavivši bivše saigrače u čudu. Ove sezone je usrećio i sebe i Bruinse sa 6 poena za 35 minuta po meču. Osim toga, Bruinsi su pokupili odlične freshmene, ali nisu vodili mnogo računa o selekciji. Osim nedostatka drugog pleja (mnogi bi rekli i prvog), dovedena su tri slična igrača u vidu Adamsa, Muhammada i Andersona, koji su nekako nagurani na pozicije 2, 3 i 4 iako su svi u suštini niska swingmani. To je najviše uticalo na slab učinak Kyle Andersona do sada.
Prognoza: Teško je prognozirati učinak tima koji zavisi od freshmena. Muhammad je do sada pokazao dva lica, i u zavisnosti od njegove inspiracije kretaće se uspeh Bruinsa. Ipak, UCLA nema dovoljno iskustva i dubine za najveće dometa, Sweet 16 faza bi bila realan rezultat.
Florida State Seminoles
Pittsburgh Steelersi NCAA košarke. Ekipa koja nije u vrhu po kvalitetu, ali je zato i više nego tvrd orah za sve protivnike. Prošlogodišnji tim koji su napustila čak četvorica startera je bio pobednik ACC turnira. Iz te ekipe je ostala filozofija igre, čvrstina i – Michael Snaer. To je i razlog zašto sam se odlučio da predstavim njih, pre nego neke druge timove poput Missourija, Minnesote, Gonzage, Georgetowna,...
Startna petorka: PG Terry Whisnant II, SG Michael Snaer, SF Montay Brandon, PF Okaro White, C Kiel Turpin
Prednosti: Odbrana i visina. Filozofija igre Seminolesa se zasniva na ova dva segmenta. U FSU svi skaču i svi igraju odbranu. Najbolji igrač i zvezda tima, Michael Snaer, je prošle sezone bio jedan od najboljih defanzivnih igrača lige. Osim njega, tu su i defanzivni specijalisti poput Okaro White-a i Roberta Gilchrist-a. Osim toga, FSU ima i tri 7-footera, odnosno igrača preko 213 cm. Kada se njima pridoda i krilni centar terrance Shannon koji se vraća posle propuštene sezone zbog povrede, Seminolesi imaju respektabilan napadački arsenal u samom reketu.
Mane: One man team. Osim Snaera, tim nema legitimnog napadača. Pozicija plejmejkera skoro i da ne postoji, na nju je stavljen bek Terry Whisnant koji se ne snalazi baš najbolje. Jedini igrač pored Snaera koji ima dvocifreni učinak u proseku je Okaro White, ostali su skoro neprimetni u napadu. Ono što nije loše za tim je da u rotaciji učestvuje 10 igrača sličnog kvaliteta, a jedini koji odskače u svim segmentima je već više puta spomenuti Michael Snaer. Igrač koji je trebalo da mu pruži podršku ove sezone, Ian Miller, je više po doktorskim ordinacijama nego na parketu.
Prognoza: FSU je tim koji se ne sme potceniti. Jaka odbrana, igra na mali broj poena i zvezda tima kojoj je ceo kolektiv podređen mogu od ove ekipe napraviti giant killera ove sezone. Ukoliko se plasiraju na završni turnir, mogu predstavljati veliko iznenađenje.
San Diego State Aztecs
Aztecsi su jedan od onih timova čije mečeve ne treba propustiti kad god imate priliku. Iako nisu top tim po kvalitetu, imaju talenta i što je još važnije karaktera da se nose sa svima. A uz to imaju na okupu i kostur tima od prošle sezone zajedno sa liderom Jamaalom Franklinom, kome je jedna od retkih mana ta što je Knoflerov omiljeni igrač. I to što igra u džemperu.
Startna petorka: PG Jamaal Franklin, SG Jamaal Franklin, SF Jamaal Franklin, PF Jamaal Franklin, C Jamaal Franklin. Tako to izgleda u praksi. Nominalno: PG Xavier Thames, SG Chase Tapley, SF Jamaal Franklin, PF J.J. O’Brien C Deshawn Stephens
Prednosti: Jamaal Franklin. Kada u timu imate igrača koji je najbolji strelac, skakač i asistent ekipe, onda imate go-to-guya. Franklin je tipičan mismatch na poziciji tri, može sa lakoćom da šutne preko nižeg čuvara, ili da zaobiđe višeg. Takođe, ne štedi se u odbrani i svaki priliku koristi da se spusti na skok. Osim njega, SDSU ima i još nekoliko iskusnih igrača u spoljnoj liniji, pre svega seniora Chase Tapley-a, odličnog šutera i drugu napadačku opciju, i solidnog plejmejkera Xaviera Thamesa.
Mane: Jamaal Franklin. Teško je izdržati tolikog egoistu u timu. Može biti najjače oružije, ali je pitanje da li u borbi sa drugima ili za samoubistvo. Franklin je tempirana bomba za koju se samo nadate da će eksplodirati u pravo vreme na pravom mestu. Procenat šuta za tri od 24%, iz igre ispod 50%, skoro 4 izgubljene lopte po meču, šut na koš čim se ugleda obruč,... sve su to stvari koje smanjuju timski duh Aztecsa. Ponekad izgleda da bi dao sve da može sam sebi da izvede loptu iz auta, tada mu uopšte ne bi trebali saigrači. Ali, takvog igrača morate istrpeti. Kao i Knoflera na forumu...
Drugi problem je nedostatak kvalitetnih visokih igrača. I Aztecsi igraji sa popularnom small-ball postavom gde centra igra čovek od 203 cm.
Prognoza: Mislim da uspeh Aztecsa uopšte ne zavisi od Franklina, kako to na prvi pogled izgleda, već od ostatka tima. Ukoliko se napravi skladna hemija u timu, i Franklinu pridruže raspoloženi Tapley i Thames, Aztecsi su ozbiljan rival za bilo koju ekipu i potencijalno iznenađenje turnira. Sweet 16 ne bi smeo da dođe u pitanje.
Cincinnati Bearcats
Do pre tri dana, Bearcatsi su bili neporažena ekipa. Poraz od New Mexica nikako ne umanjuje dobar momentum u kojem se ekipa nalazi, kao i tradicionalnu reputaciju giant killersa. Ekipa je u uzlaznoj putanji još od 2006. godine od kada ih je preuzeo Mick Cronin, i od tada su svake godine išli korak dalje. Prošle godine je to bio Sweet 16. Ove..?
Startna petorka: PG Cashmere Wright, SG JaQuon Parker, SF Sean Kilpatrick, PF Titus Rubles, C Justin Jackson
Prednosti: Spoljašnja linija. Wright, Parker i Kilpatrick predstavljaju jedan od najboljih trija spoljašnjih igrača u čitavoj ligi. Pri tom šutiraju za tri negde oko 40%. Wright je ove godine popravio i prodor i tako prestao da bude jednodimenzijalan napadač. Sean Kilpatrick pokazuje da je potpuno sazreo kao igrač, nametnuo se kao lider i beleži odlične statse. Osim toga, Bearcatsi igraju sa jako mnogo ritma, što im omogućava široka klupa – čak 11 igrača učestvuje u rotaciji sa dvocifrenom minutažom.
Mane: Skok. Sasvim je logično da ekipa koja bazira svoj napad na šutu spolja i koja igra sa tri igrača koji retko kad zakorače u reket, ima problema u skoku. Uzimajući u obzor i to da često igraju zonu u odbrani, eto problema pod oba obruča. Odlazak Yancy Gatesa je još pogoršao stvari. Najbolji skakač tima je Kilpatrick koji igra trojku sa 6 skokova po meču. Visoki igrači uglavnom služe kako bi napravili blokove za bekove i igrali odbranu. Cincinnati je, jednostavno, tim koji živi i umire od šuta. Ako ubace prvih par lopti, nastaviće da šutiraju i pogađaju, pri tome slamajući protivnika agresivnom odbranom. Ukoliko im nametnete sporiji tempo, sa pozicionim napadom i dosta spuštanja lopte na centre i ako ih šut ne krene, postaju potpuno bezopasni.
Prognoza: Kao i sa svakom šuterskom ekipom, ni sa njima nikada niste na čisto. Ne mislim da će moći da nadmaše prošlogodišnji uspeh kada su došli do Sweet 16, ali ne bi me čudilo i ako se to desi. Takođe me ne bi čudilo da na tom putu izbace nekoga od favorita.
.
treba da stavi Kajla Andersona na pleja ako im je vec taj plej los 
- By Salvatore Guliano