Joomla10 napisao:Nista ne brisem, stojim iza svojih reci 
. Ipak posle postova na svastari, zasluzio si Kume nema sta, svaka cast!
Eto sad ja ispadoh neki uzoran momak, a klasicna vucibatina. Pitaj mog caleta.
Nego da bacim obecani putopis iz Barse. Krenuo sam ranom zorom u cetvrtak brzim vozom AVE, sto je neki ekvivalent nemackom ICE, francuskom TGV i slicno. Medjutim za razliku od Nemacke gde je na svakih 100 km neki veci grad i stanica na kojoj voz staje, izmedju Madrida i Barse je jedini bitniji grad Saragosa, te je to i jedina stanica. Zahvaljujuci tome voz pici 300 km/h i razdaljina od preko 600 km se prelazi za 2 sata i 45 minuta. U Nemackoj vozovi retko kada mogu da razviju toliku brzinu pa se duze putuje. Osim toga vozovi imaju i tv svuda, a ne samo u prvoj klasi, pa je ugodjaj kao u avionu. Cak imaju i stjuardes koje na pocetku puta dele slusalice kako bi mogao da slusas radio ili gledas film na ekranu. To u Nemackoj sve mora dodatno da se placa i uopste usluga nije na tom nivou (mada to za Nemacku nista nije cudno, jer Nemci i ne znaj usta je dobra usluga). Vidi se da je Spanija stvarno imala privredni bum devedesetih i posle 2000. sve do ove krize. Autoputevi su im vrhunski, pruge isto, uopste izgradili su jako puno infrastrukture poslednjih 20 godina, izmedju istalog zahvaljujuci i sredstvima EU.
Predeli koji se vide iz voza su stvarno bajkoviti i uopste nisam zazalio sto sam isao vozom, a ne avionom (koji je bio cak i jeftiniji). Svako malo naidjemo na neko selo sa nekom katedralom, tvrdjavicom i slicno. Zbog manjka zelenila i crvene zemlje ponekad izgleda kao da se vozimo po Marsu, ali ima u Spanskom krajoliku puno lepote, iako sam ja ljubitelj zelenila. Ono sto mi se nije dopalo je da mnoge bjakovite gradice i sela koje sam video ruze moderne zgrade, koje izgledaju kao one na Novom Beogradu. Izgleda da je i u Spaniji trebalo zadovoljiti potrebe seoskog stanovnistva koje se velikom brzinom selilo u gradove.
U Barselonu stizem prepodne i odmah se cujem sa Todoricem, od koga je trebalo da uzmem karte. Inace, coveka ne poznajem, nabavio mi je cale karte preko prijatelja, a karte su samo bile kod Tose. Dosta cudna situacija kad okrenete telefon, a javi vam se neko kao Todoric
Elem, dogovaram se sa njim da se nadjemo posle treninga u hotelu u kome je KKP odseo. Posto sam tamo dosao malo kasnije, upoznam se u holu hotela sa Vladimirom Stankovicem, nasim cuvenim kosarkaskim novinarom, cije sam blogove citao na sajtu Evrolige. On zivi preko 20 godina u Barsi, pa mi je dao par saveta stava valja obici, a posle smo naravno malo popricali i o utakmici. Naravno, bio je realan
Ubrzo dolazi nas sportski direktor, daje mi kovertu sa kartama, ja se zahvaljujem i idem dalje da se nadjem sa ortakom koji me je ugostio u Barsi. Na izlasku iz hotela mimoilazim se sa nasim kosarkasima koji upravo stizu sa treninga i prosto ne mogu da verujem koliko svi izgledaju kao klinci, iako su toliko visoki. Leo, Zo i Bogdan se nesto sprdaju , ovi ostali idu oko njih, kao klinci koji se vracaju iz skole, sa sve rancevima na ledjima. Jedino Kinsi ide sam sa sluskama i izgleda malo ozbiljnije. Ovi ostali su stvarno djecarci.
Posto sam cekao ortaka malo, uzmem ja da pogledam karte, kad ono neke plastificirane pozivnice na kojima pise da su za predsednicku lozu
Taman sto sam se obradovao, imam sta da vidim. Na poledjini pise dress code koji zabranjuje sportsku odecu, obucu, navijacke rekvizite bilo kog kluba, a obavezan je sako. S obzirom da sam ja krenuo na utakmicu, a ne na posao, naravno da sam imao samo patike od obuce, a o sakou i kravati da ne pricam. Nalazim se ubrzo sa ortakom, objasnjavam mu situaciju i kao, resicemo nekako to. Posle toga idemo malo po gradu, cirkamo, rucamo, razgledamo i kasnije se spremamo za tekmu. To je bila teska komedija! On mi daje neke njegove cipele i kosulju, skoro se nista ne slaze jedno sa drugim, idem na utakicu kao debil
Put do stanice nije bilo lako naci jer na mapi metroa Kamp Nou nije uopste obelezen, pa smo malo i lutali, ali nekako na kraju stizemo tamo. Pustaju nas bez problema i onda skapiramo koliko smo se bez veze iscimali, jer barem pola ljudi u lozi nije bilo obuceno po pravilima sa karte. Tu ubrzo vidim Zorana Savica, koji je dosao da gleda tekmu, odlazimo do nasih sedista i tu nastaje razocarenje. Loza im je ista kao u Pioniru, cak i bezveznija. Ljudi sa obicnim kartama sede blize terenu od nas i imaju bolji pogled. Osim toga, hala im je manja od Pionira i jako cudno projektovana. Npr. sve do pocetka utakmice uopste nisam primetio da je 50-ak Grobara u hali, s obzirom da mi je pogled zaklanjao semafor koji visi iznad terena. Pored tih gorbara, bilo je jos par nasih ljudi, a pobedili su neki lik i riba sa plakatom na kome je pisalo "Pozdavite Vasu mamu!". Nase navijanje je bilo ok, ali nismo se mogli cuti glasnije od Katalonaca iako ih nije bilo mnogo vise, jer su oni imali bubnjeve, a i drali su se posteno, nema sta. Osim tih najvatrenijih navijaca ostali su uglavnom pasivni i ne ucestvuju u navijanju, mada ni poseta nije bila bas neka. Mislim da je bilo mozda 60% kapaciteta popunjeno.
O samoj tekmi ne bih da pricam, videli ste i sami. Ipak, moram da pomenem nekoliko stvari koje su me uzasno iznervirale. Prvo, Bogdanova stegnutost koja izgleda nikako da postane proslost. Stvarno ne znam dokle vise ovo. Ja u njega imam beskrajno povrenje i mislim da ce biti zmaj od igraca, ali mnogo sam popizdeo na njega u toku tekme. Cini mi se da se u ovom trnutku od njega ocekuje jako puno i da ga taj pritisak ponekad slama. Drugi utisak mi je manjak samopouzdanja Lovernja, kome se protivnicki igrac odmice na tri metra i on ne sme da sutne. I tako pet puta. Treci utisak su mi bile sudije. Ne znam koliko se videlo na tv-u, ali bilo je nekoliko situacija gde su nas stvarno bezobrazno pokrali. Barsu ce tesko neko da pobedi kao gost, jer kad god im u igri skripi, tu su sudije da pripomognu dok ne prodje kriza.
O gradu nema sta da vam pricam previse, verujem da je vecina vas vec i bila. Dosta je drugacija Barsa od Madrida, nije tako skucena, ima one velike bulevare koji su svi pod pravim uglom maltene i jako lepo to sve izgleda. Ono sto me je posebno zadivilo je koliko su ljudi jos pre 100 godina pridavali znacaja estetici pri urbanizaciji. Mnogo je vise paznje posveceno kvalitetu zivota nego sto se u mnogim gradovima i danas posvecuje. Sve je funkcionalno, cisto, a opet lepo za oko i prijatno za zivot. Svaka im cast na tome, mislim da su po tome uzo svima. Medjutim, ljudi koji zive u Barsi kazu da grad nije bas toliko prijatan za zivot. Zavisi dosta gde se zivi, kolika su primanja i tako dalje. Prilika za provod ima na pretek, to se u jednom gradu sa tolikim brojem turista podrazumeva.
Inace, Katalonci su zesci nacionalisti, svuda vise zastave Katalonije, svaka firma ima rec "Katalonija" u nazivu, bas su optereceni time. To se vidi i u sportu i u umetnosti. FC Barselona kao jedno od cetiri vrednosti koje sledi navodi Katalonstvo, u svakom sportu imaju ligu ili kup Katalonije, svake godine se biraju najbolji katalnoski pisci, slikari i sta ja znam. Dakle katalonski identitet i jezik se svuda isticu i za nekoga ko je prosao haos devedesetih u Srbiji, sve to izgleda jako poznato, ali u neku ruku i tragikomicno.
Ako nekog nesto jos zanima, pitajte. Ako se jos neceg zanimljivog setim, pisacu, ali mislim da je to to.
