- Pet Jun 28, 2013 9:33 pm
#54097
Dragi forumaši, letnje je vreme, vrućine i neizvesnost predstojećeg prelaznog roka.
Evo zato jedne male priče, koja će nadam se pomoći uspostavljanju opuštene atmosfere.
KAKO UBITI PTICU RUGALICU
(tragikomična jednočinka ili, kako da se našoj zemlji živi bolje)
Mesto odigravanja naše priče je jedna zemlja na istoku kontinenta. Pa..., neka zasada ostane neimenovana, mada treba napomenuti da se radi o zemlji duge i uspešne sportske tradicije koja, paradoksalno, u dva sporta koji su u njoj najpopularniji beleži sasvim različite rezultate. U sportu kojim se bave junaci naše priče, ova mala i ne previše ekonomski uspešna zemlja, je bila više nego zapažena (u onom drugom pak, najpopularnijem, potpuno je neuspešna). Brojne kontinentalne i globalne titule u manje popularnom ali uspešnijem sportu, dopunjene su uspesima njenih klubova i čitavom galerijom globalno poznatih igrača.
Sportsku scenu zemlje obeležio je klub koji nosi ime KK Pobunjenik, koji poslednjih 12 godina uzastopno osvaja domaću titulu, a usput je i višestruki pobednik regionalnog prvenstva i redovni učesnik kontinentalnog takmičenja koje je svojevremeno (doduše jako davno), i osvojio. Klub je dao čitav niz reprezentativaca i igrača koji su sa uspehom igrali i u takmičenju koje mnogi nazivaju „svetska serija“.
Nasuprot njemu stoji klub KK Plava Traka Zaborava (u daljem tekstu KK PTZ), klub duge i nekada uspešne tradicije, koji je zaspao na lovorikama, i to ne poslednjih godina, nego čini se poslednjih nekoliko decenija. Njegova istorija se proteže od vrhunaca slave i niza osvojenih titula (zlobnici to osporavaju navodeći da se tada igralo na terenu koji se povezuje sa jednim drugim sportom), do mračnih i neizvesnih dana kada se bukvalno u poslednjim trenucima spašavao goli ligaški život, a bivši igrači sa terena odnosili rekvizite za igru.
U momentu kada počinje naša priča, završilo se još jedno prvenstvo u zemlji čije sportiste pratimo. Ishod je, ne treba ni pominjati, isti kao i svih godina ranije – KK Pobunjenik je posle uzbudljive i turbulentne sezone ponovo osvojio pehar. Strasti su se stišale (da li?), a dok većina ljubitelja sporta u ovim letnjim danima planira svoj godišnji odmor, sportski radnici nemaju vremena za predah.
U KKPTZ je sazvan sastanak uprave, na kome treba da se analizira prethodna sezona (maliciozni kažu istovremeno „i sledeća“) i odrede pravci daljeg delovanja. Prisustvuju predsednik kluba od milošte nazvan Legenda, pomoćni trener Miča (ovaj nadimak je zaslužio na osnovu nesvakidašnje tetovaže koju sa ponosom nosi) i član uprave, nedefinisanog zaduženja, Ilija Nešić. Sednica se održava u prostoru prestoničke znamenitosti, utvrđenja koje nosi naziv Tvrđava na bojištu, a koje je nekada davno postalo dom KKPTZ.
Sastanak otvara Legenda, kontroverzni političar i biznismen, o kome u domaćoj javnosti vladaju podeljena mišljenja. Jedni ga nazivaju „sposobnim“ i „menadžerom“ (jasno, to su ljubitelji KKPTZ), a drugi „kriminalcem“ (ne treba ni pominjati da tako misle njegovi politički protivnici i navijači KK Pobunjenik). Iako se mnogi kunu u njega, a drugi ga mrze, mora se priznati da Legenda svuda izaziva pažnju. Ako ničim drugim, makar time što u debatama u sportskoj javnosti, pa čak i kad je pritisnut dokazima, uvek ima nešto da doda u stilu „pa nije to baš tako“, „niste vi to razumeli“, „nije to tako bilo“ itd. Osim toga, Legenda ima tu nesreću da uvek ima za sagovornika nekog nadobudnog novinara kome mora da objašnjava da ne treba da veruje svojim očima i ušima, već njemu, Legendi. Možda mu zato na licu uvek stoji onaj „smoreni“ izraz, a na ustima lebdi neizgovoreno pitanje „pa dobro ljudi dokle više“.
„Dobro, Ilija, ajde da vidimo šta smo uradili u ovom periodu između dva prvenstva“, kaže Legenda. „Nemoj samo da mi pričaš o pojačanijma i prelaznom roku, jer to nikoga ne zanima, već mi reci nešto o tome zašto naš koncept nije urodio plodom“, nastavlja Legenda obraćajući se Iliji Nešiću, nekada odličnom igraču i reprezentativcu, a sada podjedanko neuspešnom sportskom radniku.
„Nemam pojma Legi“, kaže Ika, koga rastržu problemi u klubu kome je posvetio čitav život i lični problem koji se ogleda u ranom gubljenju jednog od simbola muškosti. Ovaj nekada zaista dobar igrač imao je nesreću da bude u generaciji igrača čije pripadnike su mnogi nazivali „vanzemaljcima“, tako da nikada nije napravio karijeru koju zaslužuje. Satisfakciju je pronašao u radu u voljenom klubu, ali nažalost, ni tu nije ostvario bog zna kakve rezultate.
„Sve smo pokušali“, kaže Nešić. „Od naručenih tekstova naših novinara, do tužbi igrača koji su nekada igrali za našeg protivnika. Probali smo čak i sa nepristojnim ponudama njihovim najboljim igračima, ali nije vredelo. Malo je falilo da nas njihov zamenik kapitena, proglašen za MVP finala, pojuri sa isukanim delom tela po kome je poznat“ dodade Ilija, lascivno se smešeći.
„Oni njihovi ludi navijači su pokrenuli čak i donatorsku akciju, tako da je jedino preostalo da pređemo na blokadu njihovog računa. Srećom tu nam je pomogao naš navijač Krcun, koji trenutno zauzima istaknuto mesto u političkoj nomenklaturi naše zemlje“, završio je Nešić.
„Miča, imaš li ti šta da dodaš na ovo?“, upita Legenda. „Pa ne znam ni sam, vidite da stoka odbija da umre“, rezignirano sleže ramenima nekada čuveni reprezentativac, koji je svojim volšebnim šutevima doneo mnogo radosti navijačima oba kluba i reprezentacije (nažalost, i on izgleda nije odoleo opojnom ukusu slave, tako da mu je trenersko-funkcionerska karijera zasada svetlosnim godinama daleko od igračke).
„Šta da radim moram sve da smislim sam. Kao što i saopštenja sam pišem“, uz uzdah reče Legenda. „Ima dovoljno vremena do početka ove sezone, tako da možemo da upotrebimo sva oružja iz našeg arsenala – od svakodnevnih saopštenja i smena funkcionera našeg sportskog saveza do tužbi i blokada. Možda možemo njihovom predsedniku Danilu Preji Sašiću, zvanom DPS, da namestimo neki novi obračun sa sumnjivim tipovima, a direktoru kluba Todoru Draganiću SMS-om pošaljemo neke lažne tipove na kladionici. Ili da njihovom treneru Vuji Dušiću podmetnemo neke falsfikovane slike“, dodade Legenda. „Zabrana slušanja Đorđa Balaševića se podrazumeva“ dodade predsednik KKPTZ, očigledno misleći na numeru Džaba vam novci...
„A šta ćemo sa bacanjem kesa sa telesnim izlučevinama, pljuvanjem i drmanjem rekvizita“, tiho upita Ilija Nešić. „Ostavićemo to za susret na samom terenu, ako baš ništa ne uspe. Isto kao i proveru ispravnosti protivpožarne opreme“, reče Legi.
„Idemo dan po dan. Mislim da je zasada najvažnije zaustaviti skautovanje koje su potpuno neočekivano pokrenuli ovi ludaci sa foruma košarkars.com. Pa neće valjda tamo neki anonimni „Antoine“, „Strelac“, „Kure“, „Joomla“, „Hazarder“ i ostali bezveznjaci da nam sruše koncept evropskog KKPTZ“, okonča ovaj sastanak Legenda, uz karakteristične završne reči „A sad svi na svoje zadatke“, po kojima je bio poznat predsednik stranke čiji je Legenda nekada bio istaknuti funkcioner.
Uzgred budi rečeno, tih vremena kao i nekih drugih neprijatnih situacija se Legenda nerado seća. Kad samo ne bi bilo tih kompromitujućih detalja, u Srbiji bi se živelo mnogo bolje zar ne?
Ako kaniš pobijediti, ne smiješ izgubiti.
„Nisu loša vremena, nego čovek.“
) . Pa i po 50 dinara da se daje, ali samo da se ukljucimo u tu akciju.
- By Zex88
