Koledž košarka je nešto najbliže što može da opiše kako je nekada i evropska košarka izgledala. Dva poluvremena po 20 minuta, 35 sekundi napad (kod nas bilo 30), mali bonus sa bacanjima jedan za jedan, i veliki, "normalni" bonus sa dva bacanja... Zato se često desi da oba tima jedva skupe 100 poena. Širenje terena i skraćivanje napada je znatno ubrzalo evropsku košarku.
Inače, sat za merenje napada nastao je, naravno, u Americi, i to pedesetih godina. Pre toga je vreme za napad bilo neograničeno, pa se često dešavalo da se mečevi završe rezultatom 19-18. Baš ovo je najmanji broj poena u jednom meču NBA lige. Osim toga, broj faulova nije bio ograničen po čoveku, pa je tim koji je gubio pravio faulove u svakoj odbrani. Tako je Bob Cousy jednom prilikom postigao 30 poena samo sa penala. Prave košarke nije bilo. Tadašnji vlasnik Syracuse Nationalsa Danny Biasone je napravio pravu košarkašku revoluciju predlogom da se vreme za šut ograniči, da se uvede bonus i da se ograniči broj faulova igrača na 5. Zašto baš 24? Biasone je izračunao prosečan broj šuteva oba tima po meču i dobio da je prosek oko 120 šuteva. Onda je jednostavno vreme trajanja meča (48 minuta, 2880 sekundi) podelio sa 120 i dobio magične 24 sekunde. Početak košarke kakvu poznajemo.