Gledao sam ih na NIJT-u i malo u toku sezone. Evo ti zapazanja sa NIJT-a za one koji su igrali (Simanic nazalost nije), iseceno iz
http://kosarkars.com/gledajmodomace/201 ... ade-2-deo/ :
Vanja Marinković, 97’ godište, 193cm visok, pozicija bek (18poena, 5,3 skokova, 1 asistencija, 1 ukradena lopta)… Vanja je svakako bio fokus Partizanovog napada na svakoj utakmici i od njegove igre, tačnije od njegovog šuta u potpunosti je zavisio Partizanov rezultat. Prvu utakmicu protiv Cedevite je odigrao jako loše, ispromašivao je sve živo (3/16 za dva i 0/7 za tri). Hrvati su ga terali da šutira iz punog trka, stalno su mu disali za vrat. Nije dobijao dovoljno dobre blokove da bi im pobegao i onda je šutirao uglavnom pod pritiskom. Kada bi spustio loptu na parket i dizao na šut sa poluostojanja to nije delovalo lepo. Zbog njegove katastrofalne šuterske utakmice Partizan je postigao svega 52 poena. U sledećem meču protiv Kanarije je odigrao znatno bolje, a dobar meč je odigrao i u drugom poluvremenu protiv Mega Vizure. Ono što je vidljivo odmah na prvi pogled to je činjenica da je Vanja izraziti šuter, ali i u tom šutu pokazuje određene tendencije koje nisu ohrabrujuće. Naime, korišćen je najviše kao ’’catch and shoot’’ opcija, odnosno da optrcava oko bloka i opali trojku. Ređe je čekao na svoj šut time što bi čekao pas. Generalno, to što je aktivan, to što trči oko blokova je dobra stvar i svakako je nešto što se više ceni od klasičnog ’’spot up’’ šutera ili što bi mi kolokvijalno rekli ćoškaroša. Ono što je problem jeste da Vanja oko bloka uvek ima izlaznu kretnju u levu stranu, to je jedino što može da pogodi. Svega par puta je otišao na desnu stranu iz bloka kao izlazne kretnje, ili bez bloka da bi prevario čuvara i to nije ličilo ni na šta. Bacio je air ball jedan i par cigli. Loš turnir ili upozoravajuća tendencija ostaje da vidimo. Osim toga, čak i iz tog istrčavanja je pokazao da mu je potreban veoma dobar blok jer se sporije diže na šut. Ne znam kako to da objasnim, ali potrebno mu je da uspori kretnju pre nego što primi loptu da bi mogao lepo da šutne, ako se diže na šut iz punog trka to izgleda veoma loše. Kada bi spustio loptu na zemlju to je delovalo koliko toliko ok, ali svaki put kada bi napao koš ponovo bi ga vuklo da ode na levu stranu, tj. na levi ulaz koji bi svaki put završio desnom rukom pokušavajući da podvuče loptu ispod ruke odbranbenog koji skače na blokadu ili da se iz kontakta nakon dvokoraka odbije unazad kako bi šutirao neki polu fade away. Iskreno, meni se igrač koji levi ulaz završava desnom rukom ne dopada… Ako ne poradi napadački na drugim segmentima igre biće ga sve lakše i lakše čuvati jer igrač koji se kreće isključivo u jednu stranu je veoma lak za skautiranje. Odbranbeno deluje ok, ne bih rekao da će biti rupa na seniorskom nivou što mu potvrđuje perspektivu da zaigra u nekom ozbiljnom klubu, možda čak i u prvom timu Partizana. Ima sasvim solidne lateralne kretnje i deluje košarkaški građen. Sve u svemu veoma interesantan igrač i veliki potencijal, ali mora izuzetno mnogo da radi na svojim nedostacima ukoliko ne želi da bude prosečan seniorski igrač. Čistokrvni šuteri će uvek biti traženi, a Vanja jeste čistokrvni šuter. Pokušavam da se setim sa kojim bih ga seniorskim igračem mogao uporediti i iskreno ne pada mi ni jedno poređenje na pamet kojim bih bio zadovoljan, ukoliko bih baš bio prinuđen da izaberem neko ime to bi najverovatnije bio Aleksandar Rašić.
Miloš Glišić, 98’, visok 203cm, pozicija krilni centar-krilo (15,5 poena, 8skokova, 1,3 asistencije, 2,5 ukradenih lopti, 1 blokada)… Miloš je kao i Vanja igrao i na prošlom NIJT-u, tad je skupljao poneki minut kad bi se ukazala prilika, a sad je na njega palo da bude motor ekipe protiv dve godine starijih igrača. Miloš je pokazao kakav je talenat na ovom turniru, ali pokazao je i stare boljke koje još uvek nisu otklonjene. Da prvo krenemo od dobrih strana. Dečko je odličan skakač, ima neverovatan osećaj za skok, odlično procenjuje gde će se lopta odbiti, ima odličan tajming kada da se odrazi od zemlje i dovoljno je snažan u duelu da obezbedi sebi solidnu poziciju. Sve mu to dozvoljava da bude zaista odličan skakač, pre svega u napadu, pogotovo kada igra na poziciji 3. Interesantno je da je on na ovom turniru imao više skokova u napadu (prosečno 4,3) nego u odbrani (3,8), a skokovi u napadu se u mom nekom shvatanju košarke daleko više boduju nego skokovi u odbrani. Nakon skoka u napadu ima veoma dobru egzekuciju, sa puno osećaja posle skoka spušta te lopte u koš, zato sam ga i iz zezanja nazvao Miloš ’’Put Back’’ Glišić. Osim sjajnog osećaja za skok u napadu, on defintivno ima odličan osećaj za prostor dok traje napad. Bira sjajna mesta na kojima će da se postavi, odlično se kreće iako nije nešto ni brz ni eksplozivan uvek će se ponuditi beku koji prodire na poziciji u kojoj može relativno lako da primi pas i iz koje može da poentira. Ima solidan šut sa poludistance, a što se šuta za tri poena tiče iako nije mnogo šutirao deluje mi da još uvek ne može konstantno da pogađa taj šut i da mora na tome da radi. E sad, nije sve ni tako divno… U napadu Glišić nema neku funkciju, jednostavno ne može sam sebi da kreira i zbog toga mnogo, čak i previše zavisi od svojih saigrača. Ukoliko uspe da priđe blizu koša ima desni poluhorog koji dosta dobro pogađa, ali kao da nije potpuno siguran kako sam sa loptom da ostvari dobru poziciju u kojoj bi ga upotrebio. Zbog toga kada primi loptu na nekih 3-4 metra od koša on ne okreće leđa već okreće lice ka košu. E sad, kad se okrene licem ja ga ni jednom nisam video da je pokušao da napadne prvim korakom eksplozivno protivničku slabiju nogu u stavu pa ili da ide do kraja ili da ode u neki roling. Ne, on obično kada primi loptu leđima, napravi blag pivot unazad kako bi okrenuo lice ka košu i onda traži prostor sa nekoliko finti šuta kako bi sebi omogućio da šutne sa poludistance. Zbog toga ne izvlači toliko mnogo faulova koliko bi realno mogao. U odbrani može da brani četvorke bez većih problema i trojke koje nemaju naročito dobar dribling. Sa tehnički potkovanijim trojkama ima problema, Mazalin ga je 2 puta baš ozbiljno izvozao kada je spustio loptu u dribling. Sa strane pomoći dobro pomaže i dobro čita. U zonskom presingu protiv Kanarije se sjajno snašao i kupio dosta loptu korigujući sa sredine terena i odlično predviđajući gde će i kome lopta ići. Slobodna bacanja izvodi veoma sigurno (13/15 na ovom turniru) i uopšte uzev gledajući sa strane deluje da takav procenat ni najmanje nije slučajan. Dobro je i blokirao, imao je protiv Cedevite na primer jednu prilično dobru blokadu kada je sa leđa blokirao jednog igrača koji je vukao kontru 1na0, tj, bolje rečeno mislio je da vuče kontru 1na0. Nije izraziti atleta, ali ima stabilno težište i solidno je snažan za svoje godine. Lateralne kretnje mu nisu vrhunske, ali su na pristojnom nivou. Njegova seniorska karijera u mnogome zavisi od toga koliko će još da poraste jer mi deluje da u seniorskoj košarci neće moći uspešno da igra poziciju 3 i da će morati da napravi potpunu tranziciju na poziciju 4 (ipak za napredak u individualnom smislu mislim da je dobro što čuva trojke veoma često) , a tu opet dosta zavisi od toga koliko će još izrasti. Takođe dosta zavisi i od toga koliko će popraviti svoje atletske sposobnosti i ispraviti tehničke nedostatke. Ja sam umereni optimista po pitanju njegove seniorske karijere i smatram da će ako ništa drugo uvek moći da igra na ’’glavu’’, ali se zaista nadam da će početi da radi na svojim nedostacima jer mislim da ima potencijal za evroligašku košarku. Za NBA mislim da nije i da ne treba previše time da se zanosi. U svakom slučaju voleo bih na sledećem NIJT-u da dobija mnogo više lopti da se traži od njega da rešava i da stvara višak. Pre svega prvo treba da radi na podizanju svog dometa do linije za tri poena, potom da radi na svom prvom koraku, a igru leđima može da unapredi i kasnije, ali bi je svakako morao unaprediti ukoliko ne želi da bude rolni igrač.
Marko Pecarski, sin legendarnog košarkaša Partizana je kao igrač rođen 2000.g. bio najmlađi igrač na turniru. Marko je već sad visok 202-203cm i dobio je solidnu dozu minuta (10 po utakmici) što je za ovako mladog dečka sigurno dragoceno iskustvo. Rekao bih da još uvek prilično aktivno raste zbog traka koje nosi ispod oba kolena i zbog načina na koji se kreće, tako da sam prilično siguran da će on dogurati bar do 210cm. Za tih 10 minuta prosečno pokazao je pre svega da se ne plaši kontakta i bio je jedan od retkih visokih igrača Zemuna koji je posle svakog šuta pokušavao da zagradi svog igrača. Hvale vredan poduhvat. Uz to, kao fizički najslabiji igrač imao je za 10 minuta prosečno u igri podjednak broj skokova i u odbrani i u napadu (po 1,8 u oba smera, ukupno 3,5skokova po meču) što je, usudiću se reći zaista odlično. U napadu nije imao nikakvu ulogu, mada to i nije toliko čudno. Može se reći da je korišćen kao stretch petica (ala Dača Mijatović) samo što nije dobijao mnogo lopti. Šutnuo je 2 puta za tri poena za ceo turnir i pogodio jednom. Videćemo u kom će se pravcu dečko razvijati, ali kombinacija meke ruke, visine i hrabrosti uz nasleđene odlične košarkaške gene upućuju na to da ovog momka treba najozbiljnije pratiti u godinama koje slede.
Aleksandar Aranitović je najveća uzdanica kadetske ekipe koju vodi Dragan Jakovljević. Kombo bek rođen 98’ visok 194cm je najdominantniji igrač jedinstvene kadetske lige Srbije. Na ovom turniru je pokazao i svoje dobre strane i svoje slabosti. Fizički igra zaista zastrašujuće za dete tih godina. On izgleda duplo snažnije od 4 godine starijeg brata koji je prvotimac Partizana. Ima listove kao fudbaler, a ni ruke mu ne deluju slabašno. Odličan je atleta, imao je jednu brutalnu blokadu nad Smock-om, prilično brz i snažan u duelu iako mlađi od konkurencije. Međutim ovde na ovom turniru je demonstrirao i dobar deo svojih mana. Igrao je na pozicijama 1 i 2, ali kada bi nominalno bio na poziciji pleja prepuštao je loptu Stojanoviću da organizuje napade. Dosta se ispucavao za tri poena sa prilično slabim uspehom (2/14), nije pokušavao da probije odbranu i ode na ulaz do kraja poput ostatka Zvezdine spoljne linije. Nekako nije bio konkretan. Ono što se dalo videti jeste da ima solidan šut sa poludistance kada nadribla u sredinu. Sa tom karakteristikom me donekle podseća na Rakočevića. Ne deluje mi da naročito dobro razume ovu igru, mada je i to možda varka jer je navikao da bude viđa pa se nije najbolje snalazio kad je trebao da odradi samo svoju rolu. Imao je dobru minutažu, oko 18 minuta po meču, ali nije dobio previše prilike da pokaže šta zna sa loptom. Pomalo paradoksalno, ali takav sam utisak stekao. Turnir je završio sa 6,8 poena, 3,2 skoka, 2,2 asistencije.
I kad ne budes prvi ti...
