- Čet Avg 22, 2024 10:53 am
#282117
Iskreno pred prvenstvo sam bio na pola između svesnosti da smo jaki ko zemlja i straha da možemo da prsnemo kao tikva. Što se na kraju i pokazalo tačno i plesali smo po toj niti, jer eno pokazali smo koliko smo jaki, a pokazali smo i protiv Australije kako mogu kola nizbrdo čas posla da odu...
Ja sam nakon ovog turnira prezadovoljan, sa svojih 30 godina, nakon što su se lepo sveli utisci i ohladila glava, nedvosmisleno mi je jasno da je ovo što smo mi igrali i odigrali protiv USA možda i najbolja utakmica koju sam gledao u životu. Odnosno, svestan sam da je ta utakmica bila najbolja predstava primene onoga što mi zovemo evropskom košarkom, protiv NBA košarke. Iskreno ovo je bila doktorska disertacija kako treba da izgleda košarka, ako mene pitate, neretko sam i sam na terminima i u studentskoj ligi umirao od šuta protivnika, kao mi od Karija tog četvrtka, ali prosto to je ta filozofija, bolje on da šutira, pa u nekom trenutku će promašiti, nego da nam lako daju dole koš, i promašio je. Ali prosto nije ovaj Dream team studentska ekipa ili amaterski skupljena ekipa za termin, već 10 igrača koji su krem NBA košarke, tako da ne smeš da ostaviš nikoga samog i ne smeš da se kockaš ni sa čim. I ono što je najjače, mi smo igrali toliko dobro da smo uspeli da pozatvaramo skoro sve, da se kockamo što manje, da ne kasnimo previše, da budemo na ruci Kariju na šutu i slično, ali prosto falilo je snage ili još 1-2 igrača višeg nivoa.
Stvarno nema šta da se zameri nikome od igrača, treneru vrlo malo ima da se zameri, možda samo dugo ostavljanje na terenu Milutinova i Micića u 4/4 kada su počeli da nas pune, umesto da se vrate Fića i Aleksa. Odigrali smo muški turnir, na najvišem mogućem nivou, sa visokom koncentracijom, sa enormnom koncentracijom i energijom, sve ono što želim da vidim od nekog tima u košarkaškoj utakmici i to bi bilo dovoljno da nas nisu sudije malo saplele u par navrata. Iskreno smo pokradeni, to je svim jasno, a i naši igrači, pre svih Jokić nisu imali tretman kakav su trebali da imaju, ipak je on MVP NBA lige...
Mislim da su svi momci koju su igrali dali sve od sebe u svakoj utakmici, mislim da su Vasa i Nikola ogroman upgrade u odnosu na prošlogodišnju ekipu i da se to i pokazalo. Jednom izjavom Aleksa je rekao nešto u fazonu ekipa se sastoji od 3 umetnika BB, MVP i Vase, i nas ostalih 9 ratnika, kojima je posao da im pomognemo da mogu da stvaraju. Neverovatan upgrade u odnosu na prošlu godinu, ostaje žal što mali Jović i Deda nisu mogli više, mada dali su i oni svoj doprinos u nekim utakmicama.
Jedan od najjačih utisaka je Filip Petrušev, kako je dečko odigrao ovaj turnir i u napadu i u odbrani, koliko je sazreo za tih godinu dana u Oliju, to je neverovatno iskreno. Od igrača kojeg je prošle godine vukla lopta u finalu da dva puta ide "coast to coast" do igrača koji nema problem da bude sasvim sporedne uloga u timu, koji ima zadatak da čuva Lebrona fucking Džejmsa i KD. Kapa dole za ovog momka, oduvek sam ga gotivio i mislim da će on imati veoma uspešnu karijeru i da može biti prototip modernog EL igrača na unutrašnjoj poziciji.
Ono čega bih se još dotakao jeste to hipotetičke utamice za zlato koju smo trebali da igramo sa Francuskom, koja je doduše takođe prošla zbog krađe protiv Nemačke u 1/2. Ja nemam trunku sumnje, da bismo mi njih nakon pobede na USA sravnili sa zemljom, otprilike kao i Nemačku što smo u meču za 3. mesto.
Kako bilo, drago mi je što su momci uzeli medalju, nadam se da će se dogodine odazvati u što većem broju da se to EP osvoji konačno.
Ono što je trenutno bitno je da se izabere uprava KSS, ono što se ne sme dozvoliti je da savez ode u ruke Kešelju, Tomaševiću, Guroviću i sličnim potronima, mora neko ko će da radi svoj posao, ko će imati želju da rad podigne na viši nivo. Nema trunke zasluge za ove uspehe u Daniloviću, sve je na Pešiću, da se ne lažemo, kao što je bio i onaj potop protiv Italije njegova greška, tako je ovo njegov uspeh, naravno njega i igrač. Sistem nam je loš, to svi slobodoumni treneri pričaju, od selektora Pešića, preko Duleta, preko Klipe i ostalih, svima je jasno da ne valja sistem, a nama da bismo bili košarkaška nacija fali još kapaciteta.
Biće zanimljivo videti i koga ćemo za selektora, mora biti neko ko je autoritet, a opet valjalo bi sveža krv da se vidi... nisam baš pameta iskreno oko toga
Ova moja generacija 94-95 je sad u najboljim godinama, ali oni neće moći da izguraju svi novi olimpijski cikus nažalost, imaće po 33-34 u LA, BB će imati 36. Zato mora da se pridoda još mlađih, tu su Vanja, Plavša, Fića, Nik, Top, Aleksej, ali treba još momaka da se probije. Nadam se da će Alenu igranje u Želgirisu pomoći da sazri kao igrač. Mnogi iz ove generacije su zaobilaznim putem i na mala vrata došli do repke, tako da nije to ništa strašno, treba imati strpljenja.
Sve u svemu, vrlo bitne odluke će se napraviti ove godine i to može mnogo uticati na naš dalji put kroz reprezentativne uspehe.
Ono što mi je u glavi posle ovih OI je da mi se ne gleda više klupska košarka, jer šta mene boli uvo za neke tamo strance u klubu, kad smo mi pokazali da smo najbolji na svetu. Prosto užasno mi je žao što će blato i već je blato krenulo da se baca po igračima za koje smo se molili pre neki dan svi zajedno ne razmišljajući o tome koje boje im je klupski dres...
, nema te 100 godina.
- By gramada
- By Šipurske livade