Nazad u laboratoriju... Ne preostaje mi ništa drugo nego da se dohvatim tastature i napišem seriju postova sličnih onim predstavljanjima timova i igrača sa pokojnog foruma, ali u malo drugačijem obliku. U prvom postu ću predstaviti neke od timova za koje mislim da će imati najveći uticaj na NCAA turniru. Pri tom se neću mnogo vezivati za rangiranja, jer, kao što ste provalili, to je samo stvar prestiža, trenutne forme i dobrog rasporeda. To je sve iskoristio Duke pa je izbio na prvo mesto, dok su Kentucky , UCLA i North Carolina totalno ispali iz 25 najboljih, ali to naravno ništa ne mora da znači. Pa da počnemo polako:
Indiana Hoosiers
Možda više nisu #1 rangirani tim u zemlji, ali su za mene i dalje najkompletniji tim u NCAA. Indiana je tim koji je formiran godinama i ove sezone bi trebao da ima svoj vrhunac. Jedini poraz ove sezone, od Butlera u produžetku, ih je koštao zvanja najbolje rangirane ekipe, što je možda i dobra stvar kako bi se breme favorita prebacilo na druga pleća.
Startna petorka: PG Jordan Hulls, SG Victor Oladipo, SF Will Sheehey, PF Christian Watford, C Cody Zeller
Prednosti: Kompletan tim, odlično pokriven na svakoj poziciji. Glavni adut – Cody Zeller, najveći favorit za igrača godine. Osim njega, fantastičan šuter na mestu pleja, sa jako racionalnom i pametnom igrom (Jordan Hulls), odličan atleta koji bez problema pogađa šuteve spolja a može da odbrani skoro svakog igrača (Christian Watford), fantastičan borac (Will Sheehey) ili rezervni plej u vidu fantastičnog All-American freshmena i verovatno buduća zvezda tima (Yogi Ferrell). Indiana je tim koji igra brzu, atraktivnu košarku, zasnovanu na odličnoj odbrani i fantastično raznovrsnim napadom.
Mane: Teško je jednom kompletnom timu naći pravu manu, više je to stvar koja je solidna, ali ne baš vrhunska – odbrana. Hoosiersi imaju dobre defanzivne igrače, ali stil igre koji forsiraju ostavlja ih donekle ranjivim u svom polju. I pored toga, Indiana je tim koja sa svakim igra na poen više jer plodan napad može sebi da dozvoli malo opuštanje u odbrani. Problem može predstavljati izlazak startera, jer osim šestog čoveka Ferrella tim nema igrače na klupi koji bi mogli da održe tempo. I pored toga, tim ima dovoljnu dubinu jer čak 9 igrača igra preko 10 minuta u proseku ove sezone.
Prognoza: finale, u najmanju ruku.
Louisville Cardinals
Drugorangirani tim sa početka sezone. Poraz od Duke-a ih je koštao pada na #4. Iskusan tim sa kosturom ekipe koja je igrala F4 prošle sezone. Uz to predvođena starim vukom Pittinom. Neverovatno je koliko je taj čovek u stanju da izvuče iz svojih igrača. Kod njega igraju sigurno 20% bolje nego kod bilo kog drugog trenera. Da li će to biti dovoljno za uspeh, videćemo.
Startna petorka: PG Peyton Siva, SG Russ Smith, SF Wayne Blackshear, PF Chane Behanan, C Gorgui Dieng
Prednosti: Odbrana. Možda i najbolja odbrambena ekipa u NCAA. Louisville igra sa niskom petorkom u kojoj su 4 spoljna igrača, što doprinosi neverovatno agresivnoj i pokretnoj odbrani, sa dosta agresivnog full-court presinga (trademark Rika Pitina), udvajanja i preuzimanja. Igrači se zaista ne štede u odbrani. Izuzetna fizička pripremljenost igrača je preduslov za ovakvu igru, ali sve to rezultuje laganim poenima iz kontranapada. Osim toga, Pitino ima i dosta igrača na klupi koje koristi u rotaciji, čak 9 njih igra preko 15 minuta po meču.
Mane: Visina i napad. Pošto dosta toga polažu u odbranu, Cardinalsi sa niskom postavom ulaze u koncepcjsko rizik koji se uglavnom svodi na slabiji skok. Dieng je jedini igrač koji stvarno skače u timu, dok ostali uglavnom trče. U pozicionom ritmu, bez kontranapada i sa sporijim tempom, napad Louisville-a se svodi na inspiraciju Russa Smitha. Smith je jedan od najluđih igrača u NCAA, kojeg ne interesuje ni koja je sekunda napada ni da li je uopšte prešao na protivničku polovinu ako reši da šutne na koš. A rešava i češće nego što bi možda trebao. Ipak, u pitanju je opasan igrač, kome nikako ne dostaje samopouzdanja i ako uđe u seriju, napuniće bilo koju odbranu. Ostali igrači su solidni timski igrači, ali bez velikih napadačkih zvezda u timu.
Prognoza: Uh... jako teško za prognozirati. Kažu da odbrane osvajaju prvenstva, ali mislim da će ovde uspeh zavisiti od toga da li će napad proraditi kad bude najpotrebnije. Mislim da mogu da ponove uspeh od prošle godine i budu među 4, a onda, ko zna...
Ohio State Buckeyes
Prošle godine, ovo je bio Sullingerov tim. Ove godine je Thomasov. A već par godina unazad, pravi vođa ne terenu je Aaron Craft. Zanimljiv tim Buckeyesa ove sezone. Vrlo mlad tim, ali samo sa jednim freshmenom. Ali i samo jednim seniorom. Predvođeni harizmatičnim Thad Matta-om, već nekoliko godina unazad dolaze do Sweet 16, prošle godine i do F4, ali nikako da urade nešto konkretno.
Startna petorka: PG Aaron Craft, SG Lenzelle Smith Jr., SF Deshaun Thomas, PF Sam Thompson, C Evan Ravenel
Prednosti: Aaron Craft i Deshaun Thomas. Jedan verovatno najbolji defanzivac lige, drugi među najboljim napadačima. Craft je fantastičan u odbrani 1 na 1, pravi pitbul koji završava besprekorno odbrambene zadatke. Pritom je i pravi vođa na terenu, i odličan asistent. Kada bi bio više angažovan u napadu, bio bi skoro savršen plej. Ali nije. Thompson je iskoristio prošlu sezonu za svoj procvat. Na prošlogodišnjem turniru je zablistao i učinio da se odlazak Sully-ja manje oseeti. Prva napadačka opcija tima. Nažalost po njih, verovatno i jedina.
Mane: Visina i nedostatak kvalitetnih igrača. Buckeyesi igraju brzu i atraktivnu košarku, sa small-ball postavom koja odlično trči, ali je problem nedostatak dominantnog igrača na postu. Uz to, Thomas je igrač koji će uvek biti na svojih 20-ak poena, ali osim njega, tim nema pravog napadača. Craft je defanzivni specijalista i pass-first plej. Lenzelle Smith je odličan bek, dobar šuter koji zna da poveže lepe serije poena. Ali je problem što su to serije, a ne konstantan učinak. Pitanje je koliko mogu na leđima Thompsona ukoliko ostali ne preuzmu odgovornost u napadu. Takođe, nedostatak kvalitetnih izmena je više nego očigledan, pa Matta uglavnom igra sa 7-8 igrača u rotaciji.
Prognoza: Od svih favorita, Ohio St.-u dajem najmanje šanse za titulu. Elite 8 bi trebao biti realan domet za njih, mada ako se kockice poklope, možda mogu i korak više.
North Carolina St. Wolfpack
Još jedna od ekipa koja nije, za sada, opravdala visoka očekivanja sa početka sezone. Uglavnom su dobijali slabije ekipe a gubili od jačih, od Oklahoma St. i Michigena npr. A tek ih čekaju Duke, North Carolina i Florida St. po dva puta. Ipak, ovi momci su i dalje u krugu favorita za najviši plasman.
Startna petorka: PG Lorenzo Brown, SG Rodney Purvis, SF Scott Wood, PF C.J. Leslie, C Richard Howell
Prednosti: Kompaktnost. Znalo se još na početku sezone da će glavnu reč u ovom timu voditi juniori C.J. Leslie i Lorenzo Brown i seniori Wood i Howell, ali je malo bilo onih koji su mogli da pomisle da će freshmeni Purvis u Warren dati svoj instant doprinos u prvoj sezoni. Donekle se to očekivalo za Rodneya Purvisa, ali je T.J. Warren nadmašio sve prognoze i već se nametnuo za drugog strelca tima. NCS ima dve zvezde u timu, lucidnog plejmejkera Lorenza Brown-a i jednog od najboljih krilnih igrača u ligi C.J. Leslie-ja. Međutim, oni ne odskaču toliko od ostatka tima pa je kolektiv najveća snaga Wolfpacka. Kada je udarni dvojac raspoložen, NCS može bez problema da pobedi bilo koga. U svakom slučaju predstavljaju jednu od najboljih ofanzivnih ekipa u NCAA i možda i najatraktivniju za gledanje.
Mane: Klupa. NCS igra sa 6-7 igrača, ostali jedva dobiju šansu na kašičicu. Leslie, Brown i Wood nemaju adekvatne zamene. Eventualne povrede bi drastično umanjile šanse za uspeh. Takođe, timu nedostaje visina. Richard Howell igra centra sa 203 cm visine. Leslie je malo viši, ali je po igri više krilo. Problem za njih mogu predstavljati ekipe sa dominantnom unutrašnjom igrom.
Prognoza: Final 8. Wolfpack ima talenta da dobije bilo koju ekipu, ali kako sezona odmiče vrlo je verovatno da će umor glavnih igrača prouzrokovati blagi pad forme. Ipak, na NCAA turnirima se svašta može desiti, pa ne bi bilo iznenađenje i da NCS učini i mnogo više.
Michigan Wolverines
Tim koji je uz Duke najbolje otvorio sezonu. Fantastičan spoj talenta i košarkaške genetike koju donose naslednici nekada velikih igrača tima Hardaway-a, Glenna Robinsona i Tita Horforda.
Startna petorka: PG Trey Burke, SG Nik Stauskas SF. Tim Hardaway Jr. PF Glenn Robinson III C Jodan Morgan
Prednosti: Talenat. Startna petorka Wolverinesa je sačinjena od dva juniora, jednog sofomora i dva frešmena. Pri tom si šesti i sedmi čovek takođe freshmeni Mitch McGary i Caris LeVert. Michigan je po tome verovatno i najtalentovanija mlada ekipa u NCAA. Trey Burke je već bio viđen na prošlogodišnjem draftu posle meastralne prve sezone i zvanja Freshman of the year, Tim Hardaway Jr. Je verovatno budući NBA igrač, a Stauskas, Robinson i McGary frešmeni o kojima će se tek pričati. Uz to, u timu je i sofomor koji je propustio većinu prošle sezone zbog povrede, a od kojeg se očekuje ogroman napredak – Jon Horford.
Mane: Neiskustvo. Nedostatak iskusnih igrača još uvek nije primetan u ekipi, pre svega zato što stvari idu odlično po njih. Ali je pitanje kako će se ovi klinci snaći u slučaju eeventualne serije poraza, ili kad pritisak u marti naraste do maksimuma. Sve oči polako počinju da budu usmerene ka njima, za šta su zaslužni dobri rezultati. Fantastična odbrana koji igraju je morala biti kompenzovana slabijim ofanzivnim potencijalom. Osim Burke-a, tim nema pravog šutera. Zbog toga su Wolverinsi prinuđeni da igraju, sporiju košarku, sa manje šuteva a više prodora i spuštanja lopte. I na improvizaciju Burke-a. Hardaway je prošle sezone šutirao očajno spolja. Ukoliko se drastično ne popravi, sva pažnja protivničkih defanzivaca će biti usmerena na Burke-a, što bi moglo tim da košta uspeha.
Prognoza: Sweet 16. Ne mislim da Michigan ne može više od ovoga, ali vremenom će pritisak na njih biti sve veći i veći. Ne vidim napadački arsenal koji može da napadne NCAA titulu, mada, sa klincima se nikad ne zna...
Syracuse Orange
Tim koji nit smrdi nit miriše. Nisu u krugu glavnih favorita, ali opet ih se ne sme otpisati jer mogu svakome da izađu na crtu. Nemaju nijednu zvezdu u timu, ali opet postižu 83 poena po meču i imaju skor 10-1. Nikad niste načisto sa ovakvim ekipama. Prošle godine su Narandžasti cele sezone pružali odlične partije, ali su na završnom turniru ipak platili ceh lošem tempiranju forme. Ove godine, nema više Faba Mela, Krisa Josepha, Scoop Jardinea i Diona Waitersa.
Startna petorka: PG Michael Carter-Williams, SG Brandon Triche, SF C.J. Fair, PF Rakeem Christmas, C DaJuan Coleman
Prednosti: Dubina. Syracuse ima deset gotovo podjednako dobrih igrača koji u svakom trenutku mogu ući u igru. Tim nema pravu zvezdu, ali zato ima kolektiv upotrebljivih igrača koji se uklapa u strategiju trenera Boehima – igranje zone do iznemoglosti, brza tranzicija i završavanje napada i opet, igranje zone do iznemoglosti. Svi u timu rade sve, igraju odbranu, trče, šutiraju, dodaju, skaču,... čak i liče međusobno, čini mi se da svi imaju između 200 i 205 cm i da odlično znaju svoj posao. Rotacija je prilično česta, čak 9 igrača ima dvocifrenu minutažu, što omogućava Narandžastima konstantno visok ritam igre. I naravno, igranje zone do iznemoglosti.
Mane: Nedostatak go-to-guya. Igrači koji su ove sezone predviđeni da nose ekipu, Brandon triche i Carter-Williams su prošlu sezonu uglavnom grejali klupu Waitersu i ekipi. To se drastično oseća u njihovom samopouzdanju jer se niko još nije nametnuo kao pravi vođa ekipe. Najbolji strelac tima ove sezone je senior James Southerland koji uglavnom ulazi sa klupe. Ekipe koje se oslanjaju na timsku igru obično daleko doguraju i iznenade mnoge, ali retko ko stvarno osvoji prvenstvo dez bar jednog vrhunskog superstara u timu.
Prognoza: Sweet 16 bi bio realan domet ove sezone.
Arizona Wildcats
Arizona Wildcatsi su tim sa kojim nikada niste načisto. Pre 4 godine su sasvim neočekivano stigli do Sweet 16 faze. Naredne seone nisu došli do završnog turnira. Potom su pre dve godine stigli do Elite 8 runde. I taman kad su svi pomislili da bi mogli korak dalje, oni se ponovo ne plasiraju na „veliki ples“. Po toj analogiji, ove godine ih čeka uspešna sezona.
Prva petorka: PG Mark Lyons, SG Nick Johnson, SF Solomon Hill, PF Brandon Ashley, C Kaleb Tarczewski
Prednosti: Talenat visokih igrača. Arizona je prošle sezone imala problema u reketu. Ove godine su napravili fantastičan posao dovođenjem tri izuzetna frešmena, u ekipu su stigli Kaleb Tarczewski, Brandon Ashley i Grant Jerrett, čime je obezbeđena dominacija u budućnosti na pozicijama visokih igrača. Od uspešnosti njihove tranzicije sa srednjoškolske na koledž košarku, zavisiće i uspeh Arizone ove sezone. Trenutno su Wildcatsi neporaženi, što znači da stvari idu u ok pravcu. Uz to, Arizona u timu ima odlične seniore u vidu Marka Lyonsa, Solomona Hilla i sofomora Nicka Johnsona, koji predstavljaju pravi oslonac mladima.
Mane: Neuigranost. Arizona odlično gura za sada, ali je primetno da se freshmani još uvek ne snalaze baš najbolje u komunikaciji sa ostalim igračima. Ekipa je prinuđena da u isto vreme vrši smenu generacija, ali i da juri rezultat. Mark Lyons je odličan plejmejker i senior, ali je i on novajlija u timu, pošto je prešao sa Xaviera iskoristivši klauzulu po kojoj je moguć transfer seniorskog igrača na drugi univerzitet, ukoliko na matičnom koledžu ne postoji predmet na kojem je igrač zainteresovan da diplomira. Potrebno je još da se sve kockice sklope, a sezona ne traje toliko dugo.
Prognoza: Sweet 16. Ukoliko se sve kockice slože, Arizona može i dalje od ovoga.
Florida Gators
Još jedna od ekipa koja nije počela sezonu na željenom nivou. Možda to i nije toliko iznenađenje, imajući u obzir da su dva glavna igrača na bekovskim pozicijama, Erving Walker i Bradley Beal napustili tim. A oni su prošle godine nosili trećinu poena i skoro polovinu asistencija i ukradenih lopti tima. Ali, Billy Donovan je veliki trener, jedini koji je uspeo da napravi back-to-back u poslednjih godina, i sigurno će od ove ekipe izvući maksimum.
Startna petorka: PG Kenny Boynton, SG Mike Rosario, SF Will Yeguete, PF Eric Murphy, C Patric Young
Prednosti: Raznovrsnost. Gatorsi imaju ozbiljan napadački potencijal. Na mestu kombo beka je odlični Kenny Boynton koji je već veteran NCAA bitaka, tu su još i odlični šuteri Rosario i Scottie Wilbekin, potom krilni centar Erik Murphy, koji više igra spolja nego na postu, i odlični centar Patric Young koji još uvek ne pokazuje svoj puni potencijal. Jednostavno, protiv Floride je teško napraviti odbrambenu taktiku jer se ne zna sa koje strane preti najveća opasnost.
Mane: Visina. Gatorsi su teška ekipa za branjenje, ali ekipa koja ima problema sa visokim i jakim timovima koji dosta polažu na unutrašnju igru. Na prve tri pozicije se uglavnom rotiraju tri beka, na poziciji četiri igra Murphy koji će uvek pre šutnuti spolja nego se spustiti u reket, tako da se cela filozofija na postu svodi na Younga koji, pored velikog talenta, ipak ima samo 206 cm. Nedostatak visokih igrača se najbolje video u porazu od Arizone.
Prognoza: Gatorsi imaju tradiciju, talenat i trenera koji zna da motiviše tim. Redovni su učesnici Elite Eight runde, tako da bih rekao da im je to i ove sezone realan domet.
U narednom broju
:Kentucky, Kansas, UCLA, Duke, North Carolina, Florida St., San Diego St., Cincinnati.
..
- By Salvatore Guliano
