Da, taj doček bi nadmašio i ona ludila iz '95 i 2002, već sinoć bi proključali Beograd, Banja Luka, Podgorica, Kosovska Mitrovica i ostali gradovi.
To ne bi bio samo sportski trijumf, košarka bi ubrizgala u narod neko dodatno sampouzdanje, pravi životni elan. Ta pobeda bi ušla u sastav naše bogate nacionalne mitologije (ne samo sportske) kao ona iz Indijanapolisa. Postala bi deo nacionalne popularne kulture kroz pesme, knjige, filmove, prepričavanja s kolena na koleno. Novi klinci bi svoje živote delili na noć pre 8. avgusta 2024. i posle nje.
I ovde ne mislim da bi to veselje bilo motivisano našim trodecenijskim krljanjem sa američkim političkim establišemntom, nego, ono, DOBIO SI JEBENI AMERIČKI TIM SNOVA. Čovek se smrzne kad čita spisak njihovih imena.
A baš nemaš šta zameriti našima, što Duka reče bila je fantastična igra, žestoki dueli, međusobne psovke i mrki pogledi, atomska košarka, visoki procenti šuta. Jedino se narod pita zašto Aleksa nije dobio koji minut više u poslednjoj četvrtini.
btw
I Answer je bio u pravu kada bi je rekao da bi i nas dvojcu žrtvovao Bogovima za košarkaško olimpijsko zlato.
Mislim, znam da ću ovo uspeti da prebolim ali sad se osećam baš potišteno i utučeno.
- By Karaburac