- Ned Jan 12, 2020 5:47 pm
#257445
Par reči o novom igraču. Tako je govorio Zaratustra, negde u leto davne 2014. godine, dok je Nolan Smith pogađao onu trojku, Brazilci primali 7 komada od Nemaca, a najbolja dva igrača Tar Heelsa bili izvesni Marcus Paige i JamesMichael McAdoo.
Šta je drugačije nakon 5 godina? Prvo, McAdoo nije procvetao, štaviše, nije ni draftovan, NBA karijera se svela na 3 sezone i 2 prstena u Warriorsima i pokušaj sezone u 76ersima. Osim par sekvenci u finalu sa Cavsima 2017.g, James nije imao bog zna kakav učinak ni u jednoj od 4 NBA godine, ali samo bistvovanje na takvom nivou košarke i sa takvim igračima oko sebe dovelo ga je sigurno do spoznaje nekih stvari o kojima će većina profesionalnih košarkaša samo sanjati.
Par solidnih sezona u razvojnoj ligi i dolazak u Evropu na mala vrata. Prvo preko najgore ekipe Eurocupa sezone 2018/19, Torina (11p 5sk u proseku na 7 mečeva), prvog dela sezone u Bešiktašu, gde je za 22min u proseku po meču bio treći strelac tima , najviše zahvaljujući smislu za igru starog dobrog Jordana Theodora i njegovim pasovima.
Šta možemo da očekujemo? Da će se uklopiti. Partizan igra igru koja mu odgovara, undersized petica sa dobrom kretnjom je ono što nama treba, epizoda velikog Belorusa je pokazala da se igrači ne dovode zbog cv-ja ili statistike, već zbog načina na koji će najbolje doprineti timu. McAdoo će doneti još jednu metu za lob dodavanja, još jednog igrača koji živi od pravovremene asistencije, nekoga ko jako dobro igra ono što je Trinkijeriju najvažnije, P&R, defanzivno nije krater, a ofanzivno je svestan svojih limita. Dobijamo još jednog igrača u rotaciji koji neće biti gori od Jankovića. Dobijamo atleticizam i skok, manje više, dobijamo Zagorca bez šuta na steroidima ili jeoš jednog Mozlija koji ne skače tako dobro, ne blokira tako dobro, ali zna mnogo bolje da odigra na niskom postu. Dobijamo igrača sistema, kao što je bio Redding, kao što je bio Renfro. NE treba očekivati previše, ali svakako je najvažnije ono što se pokazuje u celoj našoj sezoni - tim, a ne igrač.
JAMES MCADOOToine's Madness, 24.6.2014.g.
North Carolina, krilni centar, 206 cm, 104 kg, raspon ruku 219 cm, 21 godina
30.1 min, 14.2 p, 6.8 sk, 1.7 as, 46% iz igre, 54% sa penala
Upoznajte Jamesa: Još jedan zlatni dečko koji nije procvetao na koledžu u cvet koji se očekivao. McAdoo je i dalje izuzetan fizikalac, možda i undersized za poziciju petice, ali izuzetno snažan i ogromnog raspona ruku. Igra sa mnogo energije, često ćete ga videti kako se baca po terenu, bez obzira na rezultat i protivnika. McAdoo je jedan od onih koji rade nekoliko stvari dobro, ali skoro ni jednu odlično. Dosta je brz za poziciju četvorke, veoma upotrebljiv u tranziciji. Eksplozivan prvi korak mu omogućava lake prodore pored tromijih defanzivaca. Solidan je finišer, često i uz kontakt. Ne predstavlja nikakvu opasnost van reketa, šut gotovo i ne poseduje, u problemu je kada mu se čuvari odmaknu. Solidan u igri dva na dva, dobro se odmotava iz pika i dugim rukama sa lakoćom hvata lob pasove. U odbrani može da isparira snagom i brzinom većini rivala. Nedovoljno dobar u skoku. Prilično jednodimenzionalan igrač, nekada smatran za legitimnog top 5 pika, sada će imati sreće ako uopšte bude draftovan.
Aleksandar Čubrilo koledž košarke. Bar tako u ovom trenutku izgleda JMMcAdoo. Kada je u pitanju čisti, sirovi talenat, McAdoo je na samom vrhu koledž košarke, ali se isto tako već godinama čeka da nešto kvrcne i pokrene alhemijski proces pretvaranja talenta u igrača. Prvo pojavljivanje na velikoj sceni McAdoo je imao 2009. godine kada je oduvao konkurenciju na U-16 prvenstvu sveta u timu sa Bradley Bealom, Michaelom Kidd-Gilchristom i Andre Drummondom. Za trećeplasiranu Kanadu su, primera radi, na tom turniru igrali Kevin Pangos sa Gonzage, prvi pik sa prošlogodišnjeg drafta Anthony Bennett i tada talentovani 15-godišnjak Andrew Wiggins (Srbija sa Cvetkovićem, Dangubićem, Mitrovićem, Miljenovićem, Nemanjom Krstićem i No-Beard-om je bila peta). Zbog svojih partija, McAdoo je dobio nagradu USA Basketball košarkaš godine 2009. Iste godine se obavezao North Carolina Tar Heelsima, a čak je razmišljao da školu završi godinu dana ranije kada se otvorilo mesto u startnoj petorci UNC-a odlaskom braće Wear. Ipak je ostao u srednjoj školi i u seniorskoj sezoni u kojoj je odigrao odlično i dospeo je među 5 najbolje rangiranih srednjoškolaca u klasi 2011, uz Anthony Davisa, Austina Riversa, Michaela Kidd-Gilchrista i Bradley Beala, a mnogo pre Cody Zellera, Otto Portera, Michael Carter-Williamsa, Marshalla Plumlee-ja, Treya Burke-a i Bena McLemore-a. Svi ostali su sada u NBA. A McAdoo?Toine's Madness, 19.3.2014.g.
Situacija sa Jamesom Michaelom je slična onoj kada kupite prvoklasnu sadnicu prelepog cveća, gajite je godinama i čekate da procveta, cvet nikada niste videli kako izgleda ali su vam svi rekli da je prelep, ne odustajete jer sadnica i dalje pokazuje znake života, ali cveta nema pa nema. McAdoo nije totalni proimašaj, naprotiv, igra on dosta dobro, ali partije nikako ne opravdavaju njegov potencijal. Razumevanje igre i košarkaška inteligencija su još uvek na srednjoškolskom nivou, iako sveprisutni talenat ponekad zasija da podseti da je plamen još živ. Prošle godine sam mislio da je najbolje da ostane još godinu dana u NCAA, ove više i nisam toliko siguran, ali još uvek verujem da se McAdoo neće zadovoljiti sigurnošću mediokriteta, već će pokušati da dostigne nivo koji mu je projektovan pre mnogo godina. Ako je ruža, procvetaće.
Šta je drugačije nakon 5 godina? Prvo, McAdoo nije procvetao, štaviše, nije ni draftovan, NBA karijera se svela na 3 sezone i 2 prstena u Warriorsima i pokušaj sezone u 76ersima. Osim par sekvenci u finalu sa Cavsima 2017.g, James nije imao bog zna kakav učinak ni u jednoj od 4 NBA godine, ali samo bistvovanje na takvom nivou košarke i sa takvim igračima oko sebe dovelo ga je sigurno do spoznaje nekih stvari o kojima će većina profesionalnih košarkaša samo sanjati.
Par solidnih sezona u razvojnoj ligi i dolazak u Evropu na mala vrata. Prvo preko najgore ekipe Eurocupa sezone 2018/19, Torina (11p 5sk u proseku na 7 mečeva), prvog dela sezone u Bešiktašu, gde je za 22min u proseku po meču bio treći strelac tima , najviše zahvaljujući smislu za igru starog dobrog Jordana Theodora i njegovim pasovima.
Šta možemo da očekujemo? Da će se uklopiti. Partizan igra igru koja mu odgovara, undersized petica sa dobrom kretnjom je ono što nama treba, epizoda velikog Belorusa je pokazala da se igrači ne dovode zbog cv-ja ili statistike, već zbog načina na koji će najbolje doprineti timu. McAdoo će doneti još jednu metu za lob dodavanja, još jednog igrača koji živi od pravovremene asistencije, nekoga ko jako dobro igra ono što je Trinkijeriju najvažnije, P&R, defanzivno nije krater, a ofanzivno je svestan svojih limita. Dobijamo još jednog igrača u rotaciji koji neće biti gori od Jankovića. Dobijamo atleticizam i skok, manje više, dobijamo Zagorca bez šuta na steroidima ili jeoš jednog Mozlija koji ne skače tako dobro, ne blokira tako dobro, ali zna mnogo bolje da odigra na niskom postu. Dobijamo igrača sistema, kao što je bio Redding, kao što je bio Renfro. NE treba očekivati previše, ali svakako je najvažnije ono što se pokazuje u celoj našoj sezoni - tim, a ne igrač.
Doviđenja i hvala na svim ribama.
Zar nije opste poznato da Partizan najbolju kosarku igra u januaru sa vrhuncem na kupu? 
- By Karaburac