ако је гласио увод магазина „БИГ” у разговор са „Монстер Мајком“, како су га назвале немачке колеге.
Само Хајко Шафарцик и Ви имате значајне минутаже у иностраним клубовима у Евролиги. Шта су Вам Срби урадили?
- Довели су ме да бих био оно што јесам. Нисам морао да се прилагођавам. Схватио сам да ћу бити прихваћен само ако будем то што јесам. Тако сам добио самопоуздање од људи и љубав од навијача. Више не осећам да ми је потребно да ме неко воли. То је веома лепо и ослобађајуће осећање.
Шта сте променили у Београду?
- Када сам дошао, више нисам био таленат у Немачкој, већ странац који моментално има одговорност. Док сам играо у Немачкој све време сам имао осећај да сам млади таленат. Али, ако као странац потпишете негде, другачије вас гледају и имате веома другачију улогу. То, наравно, ствара притисак, али са њим долази и сазревање. Много тога научиш веома брзо.
Осећали сте се лоше у Бамбергу?
- Не, мислим да је био класичан неспоразум и да су све стране криве. Мислим да су људи погрешно тумачили мој говор тела, сматрали су ме за арогантног. Прошло је много времена и нисам љут. Све је то велико искуство из ког сам научио и сазрео. Провео сам лепе године тамо, освојио сам прву титулу коју никада нећу заборавити.
Која је разлика између Бамберга и Београда?
- Све је различито у Београду у односу на целу Немачку, не само на Бамберг. У Србији је кошарка изузетно популарна. Овде су сви стручњаци, сви знају кошарку. Интересовање медија је невероватно велико, препознају ме и обраћају људи на улици. Навијачи Црвене звезде су веома везани за тим, љубав према нашем спорту је од 00 до 24, сви дишу кошарку. За мене је специјална ствар што играм за овај клуб. Овде кошарка није само забава, улози су веома високи, ниво је изузетан, а навијачи су уз тебе шта год се десило. Нема звиждука када се губи, људи ти не окрећу леђа. Такође, методе тренинга су другачије, тренира се као пре 50 година, нема украшавања. Сви успеси и велики играчи су потекли из таквог система, мени такође прија. Цео пакет је сјајан. Чак је и тренер такав, веома поштен, некада изузетно гласан, али код њега знаш на чему си. Ништа се не ради иза леђа. То ми прија.
Играте највише и најбоље од свих Немаца у Евролиги. Који бисте савет дали?
- Дођите у Србију! – рекао је Цирбес смејући се. – Најважније да се не губи самопоуздање, да се увек ради максимално и да брзо устанеш када паднеш.
Какав је живот у Београду?
- Савршен! Почевши од хране која је невероватно укусна, до топлине људи. Живим у лепом крају, на Дедињу, близу града, а мирно је и окружено зеленилом. Толико ми се свиђа овде да ћу наставити да живим у Београду.
Како то мислите?
- Када завршим каријеру желим да се настаним у Београду. Да се оженим и да добијем децу овде, овде могу да иду и у немачку школу.
Нема повратка у Немачку?
- Не бих да ме протумачите погрешно. Ја сам Немац, моја репрезентација је Немачка и моја домовина је Немачка. Али, Београд је такође постао мој дом, као да сам овде пронашао нешто. Идентификујем се са људима овде, прихватили су ме и не осећам се као странац. Срби су ме прихватили као њиховог. За столом, када сви причају српски, ја их разумем. Други, када заврше каријеру, оду на Мајорку, а мени се више свиђа овде. Осећам да сам пронашао свој дом. Немачка је економски изузетно јака, тамо ако радиш ништа не може да ти недостаје. У Србији је другачије, приходи су веома мали. Али, због тога што људи немају материјално, више се ослањају на људскост. Сви су предузимљиви, друштвено активни, сви се виђају на кафи, деца се играју. Имам срећу што могу да извучем позитивно из оба окружења. У Немачкој сам почео каријеру и финансијски сам обезбеђен. Али, живот је са аспекта међуљудских односа бољи у Србији. Наравно, никада нећу заборавити одакле сам.
- By Salvatore Guliano
Nisam gledao utakmicu, ali što kaže Karabu,[…]
