Da ne truli u 'Svastari' :
Zeleo bih da vas upoznam sa jednim od najvecih evropskih pisaca svih vremena, Dzonom Ronaldom Rejelom Tolkinom, covekom starog kova, profesorom sa oksfordskog univerziteta i nosiocem titule Komandanta engleske Imperije.
Rodjen je u Blumfontejnu, u Juznoj Africi sada vec davne 1892. (gradu siroj javnosti poznatom po Svetskom prvenstvu). Iako je on, naravno, bio Englez, ima jasno nemacko poreklo, ali po nekima Tolkini su rodom iz danasnje istocne Poljske. Sa druge strane, postoji i jedno manjinsko misljenje po kome je ta porodica luzicko-srpskog porekla. Bilo kako bilo, necu se truditi da pisem o njegovoj biografiji jer to moze da se sazna bilo gde.
U pitanju je autor knjige Veka u Velikoj Britaniji, 'Gospodara Prstenova', 'Hobita', 'Silmariliona', ali on je uzim krugovima poznat i kao prevodilac 'Ser Gavena i Zelenog viteza' i mnogih drugih epova iz Srednjeg veka. Tolkin je bio profesor lingvistike i staronordijskih jezika, a namece mu se titula rodonacelnika takozvanog zanra 'epske fantastike' iako to nije istina.
Naime, on se tokom celog svog zivota i rada zalio da Englezi/Britanci imaju jako nerazvijen narodni ep i predanje, za razliku od drugih Germana, Nemaca i Nordijaca ('Pesma o Nibelunzima', 'Volsunga Saga'), ali i Slovena i starih Grka. S toga, on je zeleo da napravi jedan eksperiment stvarajuci samostalan ep iz glave jednog coveka. U stvari, do toga je doslo tek na neki posredan nacin.
'Hobit' je u pocetku bila prica koju je on stvorio radi svoje dece, kako bi im citao nesto pred spavanje. Iako je prica namenjena iskljucivo deci, knjiga je dozivela ogomni uspeh.
Pre toga, Tolkin je ucestvovao u Prvom svetskom ratu, bio je akter Bitke na Somi izmedju ostalih.
On je zeleo da nastavak bude slican originalnom delu ali je na razvoj 'Gospodara Prstenova' uticala nova situacija u svetu, uspon Treceg Rajha, Staljin, Musolini, totalitarizam. Od jedne decije knjige stvorila sa indirektna kritika svetskog drustva koja je prozeta teznjom malih za slobodom. Posle izdavanja 'Gospodara', njegova profesorska i literalna karijera je bila zauvek promenjena. Svet je sa odusevljenjem prihvatio to delo, delom i zbog geopoliticke situacije u svetu: potencijalnog nuklearnog rata, nadolazece globalizacije. Smatra se da je njegovo 'Oko bez kapaka' u stvari svima nama poznato:
Istok ga je optuzivao zbog neobicne slicnosti po pitanju geografskih pojmova. Postavljalo se pitanje da li su Maglene planine aluzija na planinu Ural? Ili je mozda Kaspijsko more ovozemaljski pandan moru Nurnen u Mordoru? Bilo kako bilo 'Gospodar Prstenova' je napravio ogroman uspeh, to je ipak bilo nesumnjivo.
Trece od njegovih najpoznatijih dela, 'Silmarilion' izdat je posthumno. U toj knjizi, Tolkin se potpuno uhvatio u kostac sa epskim nasledjem Evroazije, stvarajuci istoriju sopstvene Srednje Zemlje. Stvorio je svoje Odiseje, Zigfride, upustio se u detaljnu raspavu o izdaji, vernog pratioca covecanstva. Silmarilion je niz prica od kojih su 'Prica o Kuci Hador' i 'Balada o Berenu i Lutijeni' najlepsi i najplementiji.
Tolkinov uticaj je ogroman: ne samo sto je svojim delima zarazio milione ljudi sirom sveta, vec je nehatno stvorio novi zanr u knjizevnosti. Nazalost, to ima i svojih mana: Naime, komercijalni uspeh njegovih dela otvorio je vrata najrazlicitijim plagijatorima od kojih su najznacajniji Teri Pracet i Dzoana K. Rouling. Latentno kopiranje, ali i otvorena kradja autorskih prava usledili su tek od skora, setimo se samo kompanije 'Blizzard' ('Warcraft', 'Starcraft'). Za razliku od pohlepnog Dzordza Lukasa, koji je sve svoje proizvode zastitio, Tolkinovi pravni naslednici nisu zeleli da covecanstvo na vestacki nacin lise necega sto je stvarano decenijama kroz najteze dane Sveta.
Kao lingvista, Dz.R.R. je stvorio niz jezika sa potpunom gramatikom i recima koje koriste njegovi junaci.
Za nas Srbe, Tolkin znacajan po mnogo cemu. Prvo, Tolkin je uz Getea i Jakoba Grima verovatno najpoznatiji zapadni pisac koji je znao srpski jezik. To proizilazi iz njegove opsednutosti narodnim stvaralastvom Slovena, koje je mnogo cenio. Jedan lik iz njegovih dela, Boromir ima ocigledno slovensko ime. Pored toga njegova cudna sklonost prema Srbima ciji je jezik znao ogleda se i u opisu i imenu jednog grada iz njegovih kniga, Minas Tiritu, Beloj Tvrdjavi na velikoj reci Anduin. Prototip za knjizevno stvaranje ovog grada bio je Beograd, uzgred, evo jednog clanka iz Asia Times-a o Kosovu u kome se i spominje ova teza:
http://www.atimes.com/atimes/Middle_East/ID17Ak01.html
'Gospodar Prstenova' je na srpski preveo dobitnik Oktobarske nagrade Milan Stanojevic u jednom maestralnom obliku. Nazalost, po nekim tracevima koje sam cuo, nije bio zainteresovan za prevodjenje 'Silmariliona'. 'Hobita' su preveli Meri i Milan Milisic. Milan je poginuo u Dubrovniku za vreme rata.
Pri moru uprav srpskih strana,
u pržinah pusta žala
leži Troja ukopana,
od grčkoga ognja pala
///////////////////////////////////////////////////////
CIMANJE NASILJE
SIPURSKE LIVADE