[Lika]

Idemo poete

[rudonja]

Posto se secam da smo vodili neku polemiku oko komunizma i socijalizma uopste mogu da preporucim da procitate knjigu Aleksandra Zinovjeva ''Polet nase mladosti''. Veoma interesantno napisana knjiga. Neka vrsta memoara, onako polemickog karaktera. Priseca se svog zivota, kao i razgovora sa nekim ljudima koji su mu se cinili zanimljivi. Cilj mu je bio da razume ''Staljinizam'', kako to i sam kaze. Koga zanima takva tematika siguran sam da ce mu biti zanimljivo stivo. Inace knjizica je relativno kratka i moze se za dan eventualno dva procitati bez problema.

[rudonja]

Da ne truli u 'Svastari' :



Zeleo bih da vas upoznam sa jednim od najvecih evropskih pisaca svih vremena, Dzonom Ronaldom Rejelom Tolkinom, covekom starog kova, profesorom sa oksfordskog univerziteta i nosiocem titule Komandanta engleske Imperije.

Rodjen je u Blumfontejnu, u Juznoj Africi sada vec davne 1892. (gradu siroj javnosti poznatom po Svetskom prvenstvu). Iako je on, naravno, bio Englez, ima jasno nemacko poreklo, ali po nekima Tolkini su rodom iz danasnje istocne Poljske. Sa druge strane, postoji i jedno manjinsko misljenje po kome je ta porodica luzicko-srpskog porekla. Bilo kako bilo, necu se truditi da pisem o njegovoj biografiji jer to moze da se sazna bilo gde.

U pitanju je autor knjige Veka u Velikoj Britaniji, 'Gospodara Prstenova', 'Hobita', 'Silmariliona', ali on je uzim krugovima poznat i kao prevodilac 'Ser Gavena i Zelenog viteza' i mnogih drugih epova iz Srednjeg veka. Tolkin je bio profesor lingvistike i staronordijskih jezika, a namece mu se titula rodonacelnika takozvanog zanra 'epske fantastike' iako to nije istina.

Naime, on se tokom celog svog zivota i rada zalio da Englezi/Britanci imaju jako nerazvijen narodni ep i predanje, za razliku od drugih Germana, Nemaca i Nordijaca ('Pesma o Nibelunzima', 'Volsunga Saga'), ali i Slovena i starih Grka. S toga, on je zeleo da napravi jedan eksperiment stvarajuci samostalan ep iz glave jednog coveka. U stvari, do toga je doslo tek na neki posredan nacin.

'Hobit' je u pocetku bila prica koju je on stvorio radi svoje dece, kako bi im citao nesto pred spavanje. Iako je prica namenjena iskljucivo deci, knjiga je dozivela ogomni uspeh.

Pre toga, Tolkin je ucestvovao u Prvom svetskom ratu, bio je akter Bitke na Somi izmedju ostalih.

On je zeleo da nastavak bude slican originalnom delu ali je na razvoj 'Gospodara Prstenova' uticala nova situacija u svetu, uspon Treceg Rajha, Staljin, Musolini, totalitarizam. Od jedne decije knjige stvorila sa indirektna kritika svetskog drustva koja je prozeta teznjom malih za slobodom. Posle izdavanja 'Gospodara', njegova profesorska i literalna karijera je bila zauvek promenjena. Svet je sa odusevljenjem prihvatio to delo, delom i zbog geopoliticke situacije u svetu: potencijalnog nuklearnog rata, nadolazece globalizacije. Smatra se da je njegovo 'Oko bez kapaka' u stvari svima nama poznato:








Istok ga je optuzivao zbog neobicne slicnosti po pitanju geografskih pojmova. Postavljalo se pitanje da li su Maglene planine aluzija na planinu Ural? Ili je mozda Kaspijsko more ovozemaljski pandan moru Nurnen u Mordoru? Bilo kako bilo 'Gospodar Prstenova' je napravio ogroman uspeh, to je ipak bilo nesumnjivo.



Trece od njegovih najpoznatijih dela, 'Silmarilion' izdat je posthumno. U toj knjizi, Tolkin se potpuno uhvatio u kostac sa epskim nasledjem Evroazije, stvarajuci istoriju sopstvene Srednje Zemlje. Stvorio je svoje Odiseje, Zigfride, upustio se u detaljnu raspavu o izdaji, vernog pratioca covecanstva. Silmarilion je niz prica od kojih su 'Prica o Kuci Hador' i 'Balada o Berenu i Lutijeni' najlepsi i najplementiji.


Tolkinov uticaj je ogroman: ne samo sto je svojim delima zarazio milione ljudi sirom sveta, vec je nehatno stvorio novi zanr u knjizevnosti. Nazalost, to ima i svojih mana: Naime, komercijalni uspeh njegovih dela otvorio je vrata najrazlicitijim plagijatorima od kojih su najznacajniji Teri Pracet i Dzoana K. Rouling. Latentno kopiranje, ali i otvorena kradja autorskih prava usledili su tek od skora, setimo se samo kompanije 'Blizzard' ('Warcraft', 'Starcraft'). Za razliku od pohlepnog Dzordza Lukasa, koji je sve svoje proizvode zastitio, Tolkinovi pravni naslednici nisu zeleli da covecanstvo na vestacki nacin lise necega sto je stvarano decenijama kroz najteze dane Sveta.


Kao lingvista, Dz.R.R. je stvorio niz jezika sa potpunom gramatikom i recima koje koriste njegovi junaci.



Za nas Srbe, Tolkin znacajan po mnogo cemu. Prvo, Tolkin je uz Getea i Jakoba Grima verovatno najpoznatiji zapadni pisac koji je znao srpski jezik. To proizilazi iz njegove opsednutosti narodnim stvaralastvom Slovena, koje je mnogo cenio. Jedan lik iz njegovih dela, Boromir ima ocigledno slovensko ime. Pored toga njegova cudna sklonost prema Srbima ciji je jezik znao ogleda se i u opisu i imenu jednog grada iz njegovih kniga, Minas Tiritu, Beloj Tvrdjavi na velikoj reci Anduin. Prototip za knjizevno stvaranje ovog grada bio je Beograd, uzgred, evo jednog clanka iz Asia Times-a o Kosovu u kome se i spominje ova teza:

http://www.atimes.com/atimes/Middle_East/ID17Ak01.html


'Gospodar Prstenova' je na srpski preveo dobitnik Oktobarske nagrade Milan Stanojevic u jednom maestralnom obliku. Nazalost, po nekim tracevima koje sam cuo, nije bio zainteresovan za prevodjenje 'Silmariliona'. 'Hobita' su preveli Meri i Milan Milisic. Milan je poginuo u Dubrovniku za vreme rata.

[rudonja]

Aleksa Santic:


Sjutra je praznik. Svoju svjetlost meku
Kandilo baca i sobu mi zâri.
Sâm sam. Iz kuta bije sahat stari,
I gluhi časi neosjetno teku.

Napolju studen. Peć pucka i grije.
Ja ležim. Ruke pod glavom, pa ćutim,
I slušam kako granjem zamrznutim
U moja okna goli orah bije.

Tako na vrata sumornog mi srca
Sjećanje jedno udara i čeka
Kô drug i sabrat, kao duša neka
Što sa mnom plače i u bolu grca.

Negda u take noći, kada otka
Pomrlom granju zima pokrov ledan,
Ova je soba bila kô vrt jedan,
Gdje je kô potok tekla sreća krotka:

Kao i sada, pred ikonom sjaji
Kandila svjetlost. Iz ikonostasa
Suh bršljan viri. Lako se talasa
Izmirne pramen i blagoslov taji.

Sva okađena miriše nam soba.
Okolo žute lojane svijeće,
Mi, djeca, sjeli, kô kakvo vijeće,
Radosni što je već grudanju doba.

Pod tankim velom plavkastoga dima
U peći vatra plamti punim žarom,
I sjajne pruge po ćilimu starom
Veselo baca i treperi njima.

Uvrh, na meku šiljtu, otac sio,
Pružio čibuk i dim se koluta;
Njegova misô nadaleko luta,
I pogled bludi sanjiv, blag i mio.

Uza nj, tek malko na šiljtetu niže
Kô simbol sreće, naša majka bdije;
Za skori Božić košulje nam šije,
I katkad na nas blage oči diže.

U to bi halka zakucala. - "Petar!"
- Usklikne otac - "On je zacijelo!
On vazda voli govor i sijelo -
Otvorite mu!"... - I mi svi, kô vjetar,

Trči i vratâ prijevor izvuci.
I stari susjed, visok kao brijeg,
Tresući s ruha napanuli snijeg,
Javio bi se s fenjerom u ruci.

Svaki mu od nas u zagrljaj hita,
Majka ga krotko susreta i gleda,
A on se javlja, pa do oca sjeda,
I brišuć čelo za zdravlje ga pita.

Sva novom srećom ograne nam soba!
Na svakom licu sveto, sjajno nešto.
Sučući brke, stari susjed vješto
Počô bi priču iz dalekog doba.

I dokle prozor hladna drma ciča,
Mi svaku riječ gutamo nijemi;
Srca nam dršću u radosnoj tremi
Sve dogod ne bi dovršio čiča.

Zatim bi otac, vedar kô sjaj dana,
Uzeo gusle u žilave ruke,
I glasno počô, uz ganjive zvuke,
Lijepu pjesmu Strahinjića Bana...

Meni je bilo kô da pjesme ove
Svaki stih posta pun behar u rosi,
Pa trepti, sjaje, i meni po kosi
Prosipa meke pahuljice nove...

O mili časi, kako ste daleko!
Vi, draga lica, iščezla ste davno!
Pusta je soba... moje srce tavno...
I bez vas više ja sreće ne steko'...

Kandilo i sad pred ikonom tinja,
I sad je pozno predbožićnje doba;
Al' gluha jama sad je moja soba,
A ja list sveo pod bjelinom inja.

Uzalud čekam... U nijemoj sjeni
Nikoga nema... Sam, kô kamen ćutim.
Samo što orah granjem zamrznutim
U okna bije i javlja se meni...

No dok mi mutni boli srce kose,
Kô studen travku uvrh krša gola -
Iz mojih knjiga, sa prašnjava stola,
Ja čujem šušanj kô viline kose.

Gle! Sad se redom rasklapaju same
Sve knjige stare, snovi čežnje duge -
Miču se, trepte jedna pokraj druge,
I njihov šumor kô da pada na me.

Sanjam li? Il' bi ovo java bila?
Iz rastvorenih listova i strana
Prhnuše lake tice, kô sa grana,
I po sobi mi svud razviše krila.

Sve se svijetle!... Sve u blijesku stoje!...
Jedna okolo kandila se vije,
A neka bolno, Kô da suze lije,
Pred slikom dršće mrtve majke moje.

Neke bijele kao ljiljan prvi,
Samo im zlatno meko perje grudi;
Neke sve plave, tek im grlo rudi,
Kao da kanu kap zorine krvi.

Neke mi pale tu na srce svelo,
Pa kril'ma trepte i šušte kô svila;
A jedna lako, vrhom svoga krila,
S cvrkutom toplim dodirnu mi čelo,

Kô da bi htjela zbrisat sjen tuge...
I slušaj! Redom zapjevaše one!...
I glasi dršću, tresu se, i zvone,
Mili i sjajni kô luk mlade duge:

"Ne tuži! S bolom kuda ćeš i gdje bi?!
Mi pjesme tvoje, i drugova sviju
Što svoje duše na zvjezdama griju -
Sveta smo živa porodica tebi!

Mi kao rosa na samotne biljke
Padamo tiho na sva srca bona,
I u noć hladnu mnogih miliona
Snosimo tople božije svjetiljke.

Mi združujemo duše ljudi svije'!
Mrtve sa živim vežu naše niti:
I s nama vazda uza te će biti
I oni koje davno trava krije!

Prigrli ova jata blagodatna!
I kada jednom dođe smrti doba,
Naša će suza na kan tvoga groba
Kanuti toplo kô kap sunca zlatna"...

I akord zvoni... Sve u sjaju jačem
Kandilo trepti i sobu mi zari...
Iz kuta muklo bije sahat stari.
Ja sklapam oči i od sreće plačem...

[rudonja]

Kod sedog Niša, tvrdoga grada ,
Svedoka mnogih ranijih jada,
Svedoka mnogih ljutih mejdana,
Junačkih rana krvavih dana,
Sinđelić, Stevo - uzor junaka
Sa Svojih trista dičnih momama
Junački stiže, šančeve diže,
Na niškom vencu brda Čegra,
Da otud bije dušmana stara,
Krvna zulumćara…

I sinu zora majskoga dana,
K'o ljubak osmeh divnih usana.
I granu Sunce ponosno bajno!
- Za nekog tamno, za nekog sjajno!
A niškim Poljem, k'o mutni vali
Konjici ljuti u trku s' dali!
Jeknuše polja od Turskog besa,
Zastenja zemlja od gromka tresa,
Sinuše sablje, graknuše Muje,
Ciknuše puške, k'o ljute guje!…
Sinđelić Steva sa trista druga,
Iz šanca gleda pa im se ruga:
»Pazite Braćo, Sokoli moji
»Kako se sila dušmanska roji.
»Haj biće slave, haj biće strvi
»Gavrani crni napiće s krvi ! !!
I stade jeka od dževerdara,
Fijuče tane pa (grudi para;
- Vatra je živa srce da stopi,
- A crna krvca potokom lopi.
Padoše zemlji redovi prvi,
Al' zverski Turci žedni su krvi
Pa napred jure, drug druga stiže,
Konjica ljuta sve šancu bliže.
Drž'te se Braćo! Drži se rode!
»Gle! Kako sija sunce slobode!
»Drž'te se braćo, ne žal'te pra„
»Ura!… Ura!…«
I trista grla, trista junaka,
Trista sinova Kraljević Marka
Grmnuše složno: Ura!… Ura!.. _
Još jedan grozan, užasan fijuk,
Još jedan strašan, očajan jauk,
Još jedno tane olova meka,
Još jedna vruća krvava reka,
Još jedan junak:
»Drži Se rode!
»U ime Boga, Časti, Slobode.
»U ropstvu život ništa ne vredi,.
»Pa il' da se mre, il' da pobedi«.
I Sinu čelik oštra handžara,
I jeknu zemlja brda Čegara.
Od gusta praha oblak se diže,
A Turci šancu sve bliže… bliže…
Vide Sinđelić da mreti treba
Pa glednu poput vedroga neba,
I iza pasa kuburu trže,
Znamenje krsta na braću vrže:
»Prostite meni, sokoli moji!«
Pa siđe dole, gde barut stoji….
I već stigoše pomamni Turci,
U šanac skaču k'o gladni vuci,
K'o divlja zverka, kad hoće strvi,
Kad hoće mesa i vruće krvi;
Zubima kolju i …
Al' grmnu … jeknu … podzemni tresak
I sinu … puče … k'o munjin blesak …
I zviznu … pršte sve u zrak . ..
I zemlju trošnu pritište mrak . ..
A kroz strahotu i kr'oz prah
Čuje Se urlik: Allah! . . Allah!..
Tišina nema po zemlji Svuda,
Nestade tresa, nastade čuda,.
Magla se diže polako gore,
A sunce sja'no sinu odgore,
Pa glednu tamo, gde s' bitka bila
Al' mesto šanca - stajaše raka
Viteških Srba, besnih Turaka.

[hazarder]

Podseto me je Rudonja, reci pesnika Lamartina, uklesane u spomen plocu Cele Kule, kao zavet, kao opomena, kao podsecanje kakvi su nam preci bili. Da li su te reci procitali svi oni, koji sramno isporucivase Srpske heroje haskom kazamatu.


Namernice stani, k Cegru se okreni,
nek ostanu tebi u vecnoj uspomeni,
junaci pravi, slobode tvorci,
Sindjelic Stevan i njegovi borci.

[Karaburac]

Ovom prilikom kopiram @Kostu sa starog foruma, jer ja prvi zelim pre ili kasnije da pogledam ove filmove pa mi je zgodno da ih imam na oku.


Ifr...Strpi se (budi online)10 minuta dok iskucam post u veyi nordijskih filmova.Neke si ti preporucio,neke su drugi,uglavnom da napravim rekapitulaciju pogledanog

Evo naslova:

1)Adams Aebler (2005)

2)Anklaget(2005)

3)Efter bryllupet(2006)

4)Blinkende Lyghter aka Flickering Light(2000)

5)Prague(2006)

6)In a Better World (2010)

7)Klovn

8)Eastern Promises(2007)

9)Elsker Dig von Evigt(2002)

10)The Green Butchers

11)Kongekable (2004)Danski film

12)Reykjavik Rotterdam (2008)

13)Just Another Love Story(2007)

14)Submarino(2010)

15)Brodre(2004)

16)Valhala Rising-gledao ranije,ti si mi preporucio pre pola godine ili vise

17)Pusher Trilogy-gledao ranije

18)Frygtelig lykkelig(2008)

Uglavnom su danski filmovi.Ima mozda jos neki film koji nisam pomenuo.Gledao sam neke holandske filmove i par nemackih ali ne mogu sada da isceprkam naslove

Francuski

Incendies(2010)

Intouchables (2011)

Les Lyonnais(2011)

To se gledalo poslednjih meseci od evropskog filma

Imam i neke britanske naslove....

EDIT:Kada pogledam ovu listu,stvarno je dosta filmova u pitanju za par meseci.Bio je neki tempo,film na dva dana ali se nakupilo.Slabo gledam americke filmove poslednjih meseci.Medjutim,odskora sam poceo.Ne mogu vise ni da se setim svih preporuka zbog broja odgledanih filmova ,ali znam da si mi dosta filmova preporucio

[ubicatigrova]

Moram da se oglasim povodom rudonjinog posta o Tolkienu
Od svih postojecih plagijatora Tolkina gde da se nadje tu Pratchett? On covek uopste nije plagijator niti pokusava to da bude. On svesno i javno uzima izmisljene svetove i pravi satiru od toga zasnovano na sadasnjem drustvu.

[rudonja]

Napisacu mali elaborat sutra, jer sad idem na fax, a posle imam basket do ponoci.


Tu cu podkaciti jos jednog pisca u vezi koga ce se dici kuka i motika ovde na forumu.

[Gale]

Ifr, Karaburac, i ostali zainteresovani - prvi klipić o sezoni tri "Game of thrones" :