Ne smatram sebe nimalo dostojnim da pisem o ovoj tematici, ali su me poruke u 'Svastari' od pre neki dan ipak podstakle na ovo. Dotakli smo se Njegosa i jubileja njegovog rodjenja, uz 900 godina rodjenja Stefana Nemanje verovatno najznacajnijeg istorijskog dogadjaja koji bismo trebali obeleziti. Iako je ovo jedna tema na kojoj bi bilo idealno pisati o njegovim delima, pisacu o drugim stvarima u vezi ovog, ne coveka, vec nebeskog tela.
200 godina rodjenja P.P. Njegosa je tema o kojoj se ne prica na Balkanu. Razlozi su naravno brojni. Zvanicna Crna Gora je odavno napravila odklon od njega, sto i ne cudi jer je danasnja, samostalna CG postala maltene neoustaska drzava. Na zemlju u kojoj se izmislja nov jezik i u kome se sve sto ima ikakav srpski prizvuk satire ne treba trositi reci. Srbija sa druge strane, je paralizovana zemlja bez kulture i kulturne politike. Ono sto je 'kultura' u Srbiji je vecinom neki pseudourbani sund sa jedne, ili neka uskosrbijanska tvorevina sto bi rekao Kusturica, sa druge strane, buduci da je ocigledno da se srpstvo zeli svesti iskljucivo na 'srbijanstvo', kao sto se srpska drzava planski svodi na Sumadiju sa uzom okolinom. Jedini svetli primer je Republika Srpska u kojoj Njegos ima dobar status, a jedan od glavnih ordena te drzave nosi njegovo ime. SPC je nekako stidljivo odlucila da razmatra Njegosevo proglasenje svecem, verovatno tek kada je Ruska crkva na direktan nacin skrenula paznju da on to zasluzuje poklanjajuci nasem Patrijarhu prvu ikonu Svetog Petra Drugog Petrovica Njegosa, pustinjaka cetinjskog. Deo ovog teksta morao bi biti posvecen i njegovoj kapeli, varvarski srusenoj od strane komunistickih vlasti.
Iako sam potpuno nedostojan, samo cu spomenuti neke cinjenice koje su slabo poznate siroj javnosti, a izbegavacu opste biografske podatke koji su lako dostupni. Potez Petra I Petrovica potonjeg Svetog Petra Cetinjskog da iz skole manastira Topla kod Herceg-Novog povuce decaka koga je odredio da mu bude naslednik je vise neka astronomska pojava nego bilo sta drugo. Da ne spominjem njegovog ucitelja, Simu Milutinovica Sarajliju, pesnika, hajduka i jednog od istaknutijih evropskih masona tog doba, koji ga je ucio jezicima, istoriji i koji ga je zarazio antikom. Sve ostalo je istorija. Ogroman zivot, veliko delo, epska zalaganja za srpsku stvar na Balkanu, ljubav prema juznim Slovenima i zelja za ujedinjenjem. Njegos je 1845. godine na lovcenskom Jezerskom vrhu po svojoj zamisli sagradio jednu malu kapelu kao uspomenu na njegovog strica. Njegova zelja je bila da bude sahranjen tu, i upozorio je Crnogorce na zla koja bi se mogla desiti ako ga ne poslusaju. Sta reci o toj planini koja se nalazi na idealnoj geostrateskoj lokaciji i koja gleda na Boku, Podgoricku kotlinu sa Zetom i na Skadarsko jezero? Neki, kao sto je to kralj Nikola, bi rekli da je to srpski Olimp, drugi bi rekli da je to po simbolici gora Pelion na kojoj je Ahil ucio matmatiku, istoriju i borbu od kentaura Hirona nekada davno. U svakom, slucaju, u geografiji nasih prostora nema cudnijeg i uzvisenijeg mesta.
Posmrtni ostaci Petra II Petrovica Njegosa su lezali u toj maloj kapeli, malo vecoj od kosarkaskog reketa sve do surove 1914. godine i dolaska Nemaca na Cetinje. Okupaciona vlast je donela dve strasne odluke: prva je zabrana cirilice u Crnoj Gori, a druga je miniranje kapele, a lokacija bi posluzila za dizanje spomenika Franji Josifu, jer su Austro-Ugarske vlasti itekako bile svesne simbolike i neke geometrijske sile tog mesta. U narodu se vrlo brzo posle miniranje proculo da su posmrtni ostaci sakriveni i da su na bezbednom, ali kapela je unistena. Ta oluja je prosla, a nas narod ju je platio trecinom svog stanovnistva. Predlogom mitropolita crnogorsko-primorskog, a kasnije i patrijarha srpskog Gavrila Dozica i saglasnoscu kraljevskih vlasti kapela je obnovljena. Samo osvecenje obnovljene kapele je bio epski prizor: srpski i jugoslovenski kralj Aleksandar i srpski patrijarh nad Njegosevim grobom.
''Nalazite se na krovu srpstva, na kolena vase visocanstvo'', bile su reci Patrijarha. Kralj je u grob polozio Albansku spomenicu, a na grob svoju sablju.
Nazalost, ni ova kapela nije trajala dugo, jer je nastupilo jos gore zlo. Ono domace. Uprkos apelima srpske, jugoslovenske i svetske akademske javnosti, komunisticke vlasti Crne Gore su po Titovoj naredbi (i pod, najverovatnije, sufliranjem Vatikana) odlucile da izmeste kapelu i da na njeno mesto stave Mauzolej Ivana Mestrovica, vajara i megalomana. I tada se shvatila ta nedopustiva simbolika tog mesta. Projekat rusenja je pracen neverovatno prizemnim demonstracijama instruisane cetinjske omladine. Malo ljudi danas zna podatke o tom varvarskom cinu koji bih mogao da uporedim sa talibanskim rusenjem cuvenih statua Bude u avganistanskoj provinciji Bamijan.
Naime, komunisticke vlasti su prvo smatrale da bi kapelu trebalo da ruse muslimani, misleci i pretpostavljajuci da muslimanima rusenje pravoslavnog objekta nece biti problem, ako je u tom dobu vera igrala ikakvu ulogu. Medjutim, covek koji je odredjen za to, izvesni
Isa Mahmutbegovic je odbio da rusi objekat. Taj svetli cin je u skladu sa njegovim imenom, jer je Isa, naravno, arapska verzija imena Isus. Kapela je ipak srusena jos jednom i to od strane Crnogoraca. Ne samo da su srusili kapelu, vec su i planinu skratili za desetak metara kako bi se na njenu glavu smestila nova tvorevina. Veliki slikar Petar Lubarda je ta zla vremena ovekovecio slikom 'Sumrak Lovcena' koja govori dovoljno:
U stvari, Njegos je predvideo svoju sudbinu. Ne samo opominjanjem Crnogoraca pred smrt, vec mozda i nesvesno, onim stihovima iz 'Gorskog Vijenca' u kojima spominje 'trnje koje se rasticilo na svestenom osnovu Solomonovom' i Aja Sofiju u koju je Mehmed Osvajac ujahao na konju. Sedam puta su mu remetili grob, a ona nit o sakrivanju ostataka se i dalje provlaci, jer se zna da su i mosti Svetog Vasilija Ostroskog takodje uspesno skrivane u crnim danima. U svakom slucaju, On i Planina su danas zabetonirani u neku strukturu koja podseca na gradjevine iz Mesopotamije ili starog Egipta. Ta simbolika i nije toliko losa, jer ce se mozda ova dva zatocenika izbaviti iz betonskih lanaca kao Jevreji odlaskom iz faraonovog Egipta ili oslobodenjem iz Vavilonskog ropstva. A svi faraoni koji su vladali i u biblijsko doba i danas nisu imali odnosno nemaju svest kako kraljevstva lako propadaju. Danasnji narod je sludjen, mahom nekulturan, nepismen i bezperspektivan i zbog mnogo cega ne zasluzuje Njegosa. Dve stotine godina njegovog rodjenja ce po svemu sudeci biti bledo i stidljivo obelezene, ali nadajmo da ce drugi jubileji makar i njegova tristogodisnjica biti obelezeni na adekvatan nacin.
Pri moru uprav srpskih strana,
u pržinah pusta žala
leži Troja ukopana,
od grčkoga ognja pala
///////////////////////////////////////////////////////
CIMANJE NASILJE
SIPURSKE LIVADE
! Odlican klip!!!
Нека ти ово буде познато – бољи је један дан победничког живота са венцима и наградама, него многе године проведене у нераду. Јер, један дан подвига (борбе) у познању и чувствовању душе, вреди колико и педесет година онога који се бори немарно и без познања.
- By BBBbbb