A kakav si ti bio kad si bio mali?

Otoplilo je. Vreme je da se skida topla odeća, novogodišnja rasveta, nagomilano praznično zadovoljstvo na struku i butinama, vreme je za nove početke i stare krajeve, za planove, ideje i ambicije, vreme za lose streamove i sumnjive klipove sa highlightsima sinoćnih mečeva čije će vreme učitavanja prekratiti kratke sekvence obožavanih internet reklama u kojima možete saznati kako da se u 4 koraka rešite brade, ili da istu dobijete, ili koliko usamljenih, usplahirenih domaćica živi u krugu od 2km od vaše trenutne lokacije. Vreme je za blogove. Za stare priče o novim junacima, za predstavljanja, analize, uvode i razrade o nekim istim događajima koji su svake godine opet tako čarobno drugačiji.

Verovatno ste, pogotovo u poslednje vreme, mnogo puta čuli priču o underground reperima koji su postali komercijalni, jer, jel’te, od nečeg mora da se živi. Ovaj blog upis je nešto slično, izlet neshvaćenog autora u komercijalne vode, sa temom koja će biti bar malo zanimljivija i onima kojima ideal dobro provedenog dana nije čekanje da se izbaferuje live stream meča Missouri State – Northern Iowa. Ovogodišnju priču o koledž košarci počinjemo sasvim neočekivano – preko ABA lige. Tačnije, preko nekih od aktera predstojeće borbe za trofeje koji su svojevremeno preležali virus košarkaškog ludila direktno u njegovom žarištu. Upoznajte neke od vaših omiljenih junaka, na malo drugačiji način.

O otrovu i malim bočicama

 

Nakon solidne srednjoškolske karijere, mladi Jacob Pullen nije impresionirao mnoge koledž skaute, pre svega jer se smatralo da će zbog svoje građe biti pretanak za poziciju NBA beka. Što se i ispostavilo tačnim, na kraju krajeva. Ipak, Pullen je našao svoje mesto u NCAA, pre svega zahvaljujući činjenici da su Kansas State Wildcatsi previse pažnje i vremena i čega sve ne potrošili dok su privolili trećeg najbolje rangiranog srednjoškolca Michaela Beasleya da im se pridruži, pa su usput propustili mnoge druge kandidate u veoma jakoj klasi, koja će činiti okosnicu možda i najkompletnijeg drafta 2008. godine. Eric Gordon, Kevin Love, Derrick Rose, DeAndre Jordan, Koste Koufos, James Harden, Anthony Randolph, Blake Griffin, samo su neki od Pullenovih “klasića”.

Pullen je od starta krenuo bez respekta, što je otprilike stil koji ga i danas krasi. Čovek koji je smenio Oscara Shcmidta na mestu rekordera sa brojem postignutih trojki u jednom meču španske lige (12 za nešto više od 20 minuta), u svom debiju za Wildcatse ubacio je 18 poena Sacramento State-u, a najbolju partiju freshman sezone zabeležio je protiv omraženog Kansasa, kada je zajedno sa Beasley-om doneo pobedu protiv tada druge najbolje ekipe koledž košarke. U prvoj sezoni je odigrao sve mečeve za tim koji su predvodili pomenuti Beasley i Henry Walker, sa kojim su mu se još jednom ukrstili putevi nekih 8 godina kasnije u Cedeviti. Naredne sezone, dvojac je otišao u NBA, a Wildcatsi postaju Pullenov tim. Jacob ostaje sve četiri godine na koledžu, postepeno podizavši statistiku, ali slabije partije tima i neuspeh na najvećoj sceni, uz stare fizičke predrasude zakačene za njega poput akcijske cene, sprečili su NBA snove. Pullen je prošao neprimećen na NBA draftu 2011. godine i zaputio se ka Evropi. Srećom po njega. I Evropu. Baš kao što je svojevremeno balansirao između koledž i NBA nivoa, tako je i sada reprezentativac Gruzije razapet između Evrokupa i Evrolige, nedovoljno loš za jedno i nedovoljno dobar za drugo takmičenje.

California love

Kao ni njegov prethodnik u tekstu, ni Justin Cobbs nije na velika vrata ušao u NCAA svet. Cobbs je, do duše, briljirao u srednjoj školi, bio je najbolji igrač svoje konferencije osvojivši i nacionalnu titulu, ali je problem što je ipak igrao u 4. rangu srednjoškolskog takmičenja. Od nekoliko ponuda, Cobbs je izabrao Minnesotu, odbivši u poslednjem trenutku univerzitet California, da bi godinu dana kasnije, na nagovor bivšeg saigrača Richarda Solomona, odabrao povratak kući, pošto je rodom iz LA-a. Ovo predomišljanje je platio jednom sezonom neigranja kao transfer redshirt.

U Kaliforniji je pronašao sebe. Od početka je zaigrao odlično, iako je imao solidnu konkurenciju u vidu Aleena Crabbe-a i nesuđenog pojačanja Partizana Jorge Gutierreza. Nakon njihovog odlaska, Cobbs uzima uzde u svoje ruke i zahvaljujući odličnim partijama postaje jedan od kandidata za prestižnu nagradu Bob Cousy koja se dodeljuje najboljem plejmejkeru koledž košarke. Te godine laureat je prigrabio šampion Shabazz Napier. Cobbs nije gajio velike nade u draft i već pre same ceremonije je angažovao agenta koji mu je sredio posao u Rigi. Nakon osvajanja francuske lige sa Le Manom, sestrić Russella Westbrooka našao se u Cedeviti.

Genetika na delu

Sin višestrukog all-stara i legende Milwaukee Bucks-a Alvina Robertsona Elgin Cook pokazao je raskošan talenat na srednjoškolskim terenima države Winsconsin u paru sa Kevonom Looney-om, zbog čega je imao nekoliko odličnih ponuda respektabilnih koledža. Prihvatio je ponudu Iowa State-a, ali je naknadno odlučio da promeni sredinu smatravši da ne može pravilno da se razvija u konkurenciji Royce White-a i Melvina Ejim-a. Kako su već svi ozbiljni timovi podelili stipendije i formirali rostere, Cook se odlučio za zaobilazni put i sezonu na junior koledžu.

Podle odlične sezone u slabom takmičenju, tatina prijateljstva počinju da se isplaćuju i Cook završava u Oregon Ducksima, tada sedmorangiranom timu NCAA. U prvoj sezoni je dao solidan doprinos sa klupe, u drugoj je već postao drugi najbolji igrač tima, iza neprikosnovenog Joe Younga, a ispred Dillona Brooksa. U svojoj poslednjoj sezoni, Cook dovodi svoj tima na March Madness, gde dolaze do regionalnog finala, izbacivši pri tome Duke sa Ingramom, Grayson Allenom i Plumlee familijom. Oklahoma Buddy Hielda je ipak bila prevelik zalogaj i Cook završava koledž karijeru spektakularnom partijom sa 26 postignuta poena. Nakon flerta sa nekoliko NBA timova, Cook preko Ludwigsburga stiže u Zagreb.

New kid in town

Najnovije pojačanje legije stranaca grada na Morači tek započinje svoje Evropsko proputovanje. Kao veoma dobar srednjoškolac u državi Ohio, Devin Williams dobija ponudu prestižnog koledža West Virginia. Prestižan koledž nije automatski značio i prestižan kvalitet, što Williamsu nije teško palo, pošto je već u prvoj sezoni postao starter. Čistinu pred sobom je dosta dobro iskoristio, postavši freshman sa najviše double-double mečeva i Big 12 konferenciji uz Joela Embida. Bob Huggins mu je sledeće sezone dao još veći prostor u timu u izgradnji, koji je ipak došao do Sweet 16 faze Madnessa, gde ih je počistio Kentucky. Williams se istakao u defanzivnoj partiji protiv Townsa i Cauley-Steina koji su zajedno postigli 9 poena. Ni naredna sezona nije donela veliki napredak, štaviše, pa je Williams odlučio da skrati školovanje i pojavi se na draftu. Loši saveti, žurba ili šta već, uslovili su da na draftu prođe kao kultura u reality-ju, pa je preko Australije i Portorika stigao do turskog Bujukčekmeče-a, gde je sa još jednim bivšim ABA ligašem Malcolmom Armsteadom skrenuo pažnju na sebe, pre svega kao najbolji skakač turskog prvenstva.

A moglo je bolje

Kada vas ESPN svrsta među 50 najboljih srednjoškolaca, to obično znači da nešto umete sa loptom. Obično. Ne uvek. James Bell je rangiran kao 41, odmah ispod Dwight Powella. Te 2010. godine je isti taj ESPN smatrao da je Jared Sullinger mnogo veći prospekt od Kyrie Irvinga.  Kako god, Bell se našao u ekipi Villanove, koja je prolazila kroz tranzacioni period pre stvaranja šampionskog tima. Bell je na koledž  stigao kao U19 reprezenativac SAD, koje su poražene od Rusije na svetskom prvenstvu 2011 godine, u ekipi koju su predvodili Tim Hardaway Jr, Jeremy Lamb, Patric Youg i Doug McDermott.  U prvoj sezoni, Bell je najčešće ustajao sa klupe na tajmautima, da starteri sednu, da bi postepeno u godinama koje slede podizao svoj značaj za tim, samim tim i statistiku. Jedan od lidera te generacije  je kratkotrajni igrač Mutinog Radničkog Mouphtaou Yarou.

Tek u seniorskoj sezoni, upravo posle odlaska Yaroua, Bell postaje vođa tima, ispred Darruna Hilliarda koji je sada u Baskoniji, i naznake budućih lepih vremena za Wildcatse u liku i delu Ryana Arcidiacono-a i Josha Harta. Te sezone, u kojoj je stekao zvanje jednog od 30 finalista za Naismith trofej za igrača sezone i najboljeg igrača Big 5 konferencije, jedan od saigrača bio mu je i Dylan Ennis. Posle poraza od kasnijeg šampiona UCONN-a, Bell završava svoje 4 godine na koledžu i razočaranja na draftu, Bell odlazi u Kremonu i počinje evropsku karijeru.

MVP iz senke

Za razliku od Bella, za Coty Clarke-a niko u srednjoj školi nije čuo, osim možda njegovih profesora. Dobio je jednu ponudu, Arkansasa, i oberučke je prihvatio. Ni na koledžu nije briljirao, bio je jedan od onih igrača koji sve rade dobro, a ništa odlično, pa je uglavnom krpio rupe nastale forsiranjem B.J. Young-a i Marshawna Powell-a. Sledeće godine su oni otišli, stigao je Bobby Portis, i sve je ostalo isto. Clarke nije video March Madness uživo, a o svestranosti njegove igre govori i podatak da je samo jedan od pet igrača koledža koji su stigli do 500 poena, 300 skokova, 100 asistencija i 100 ukradenih za samo dve sezone.

Pomislio je mladi Coty da će to biti dovoljno za draft, ali ga je reality check umesto u svet glamura poslao u Kfar Blum u Izraelu, dom košarkaša Hapoel Galil Elyona, inače, tima u kojem je David Blatt svojevremeno počeo trenersku karijeru. Nakon nekoliko desetodnevnih ugovora sa Boston Celticsima, Clarke preko Portorika stiže u Rusiju, u tim UNICS-a, a potom u Saratov u kojem je odigrao blistavu sezonu, završivši kao drugi u izboru za MVP VTB lige, iza DeColo-a.

Izložbeni pedigre

U klasi srednjoškolaca 2006. godine nije bilo mnogo boljih igrača od Earla Clarka. U generaciji Odena, Duranta, Thaddeusa Younga, Ty Lawsona, clarke je smatran top 20 prospektom, mnogo pre recimo Mike Conleya, Robina Lopeza ili DJ Augustina recimo. Iste godine, Clarke ulazi u krem srednjoškolske košarke, u All-American tim, zajedno sa Conley-em, Odenom, Geraldom Hendersonom, Durantom, Daequan Cookom, braćom Lopez. Među nekoliko ponuda, odabrao je Louisville Ricka Pitina. U svojoj prvoj sezoni ulazi sa klupe sa skromnim brojkama, da bi u sophomore sezoni postao jedan od glavnih igrača, uz Terrence Williamsa i Jerry Smitha. Te godine, Cardinalsi gube regionalno finale od UNC-a za koju je briljirao Tyler „Šta Se Desilo Sa Ovim Čovekom“ Hansbrough. U trećoj godini na koledžu, Clark postaje najbolji strelac i skakač tima i ponovo zastaje na istoj stepenici na Madnessu, ovoga puta izgubivši od Michigan State-a Draymonda Greena. Nerešiva enigma u tom meču za Pitina, Clarka i ostatak Louisville-a bio je Goran Suton.

Odmah nakon tog meča, Clark angažuje agenta i prijavljuje se za NBA draft, na kojem je biran kao 14. pik, iza Griffina, Hardena, Curry-ja, DeRozana, a ispred Jrue Holidaya i Jeff Teague-a. Posle neuspeha u Sunsima, prelazi u Orlando kao deo trejda za Vince Cartera i Gortata gde beleži i prvi double-double. Lockout deo sezone provodi u Kini, da bi završio u Lejkersima, opet kao kusur u trejdu Dwight Howarda. Najbolje partije pružao je dok su povređeni bili Howard, Gasol i Jordan Hill. Tako je na primer San Antonio Spursima ubacio 22 poena uz 13 skokova. Nakon još nekoliko turističkih pokušaja u klubovima obe obale, Clark stiže u Bešiktaš, a odatle i u redove Budućnosti.

Gospodar prstenova

Norris Cole je, kao i svako drugo dete u državi Ohio, istovremeno igrao i košarku i američki fudbal. I bio je toliko dobar u oba sporta, da je kao košarkaš postao srednjoškolska zvezda u timu sa još jednim budućim NBA igračem Daequanom Cook-om, ali je i pored svega toga dobio, i prihvatio, koledž stipendiju Walsh univerziteta kao igrač američkog fudbala. Trener Cleveland State-a Gary Waters je jedva ubedio Cole-a da je njegova budućnost u košarci. Postepeno je u dresu Vikingsa podizao svoju igru, a jedino March Madness iskustvo imao je 2009. godine kada je njegov Cleveland State iznenadio favorizovani Wake Forest Jeffa Teague-a i Al-Farouq Aminu-a u prvoj rundi. Cole je u tom meču ubacio 22 poena. Arizona Chase Budingera je bila prevelik zalogaj za drugo kolo. Koledž karijeru je završio kao senior sa 22 poena, 6 skokova i 5 asistencija u proseku, ubacivši u poslednjoj sezoni 41 poen uz 20 skokova i 9 asistencija tužnoj ekipi Youngstone State-a. Postao je prvi igrač u istoriji Horizon League konferencije koji je iste godine proglašen i za najboljeg igrača i za najboljeg defanzivca, a dres sa brojem 30 više niko u Cleveland Stateu neće nositi u njegovu čast. Takođe je bio finalista za dodelu Wooden nagrade.

2011. godine ga draftuju Bullsi, za dlaku ispred Cory Josepha u Jimmy Butlera, da bi u nizu trejdova u noći drafta promenio tri kačketa, završivši preko Minesote u Majamiju. U predsezoni je bio odličan, da bi u prvom NBA meču u karijeri preuzeo ulogu clutcher-a u meču protiv Celticsa sa 14 poena u poslednjoj četvrtini. 2012. godine se pojavljuje u Shaq-ovom timu na Rising star meču u kojem je ubacio 18 poena. U svojoj prvoj sezoni osvaja i prsten uglavnom kao backup za Mario Chalmersa. Protivnik u finalu bila je Oklahoma, tim nekadašnjeg srednjoškolskog saigrača Cook-a. I u drugoj godini Cole uzima titulu, ovog puta protiv San Antonio Spursa, a ostalo je zapamćeno njegovo koškanje u sedmom meču finala Istoka sa Jeffom Pandergraphom iz Indijane. Nakon Miamija, prelazi u New Orleans, da bi posle par solidnih sezona NBA karijeru završio u Oklahomi. Po dolasku u Evropu postaje jedan od najboljih igrača Makabija, da bi prešao u Avelino, sa kojim je raskinuo ugovor iz finansijskih razloga. Budućnost mu je treći Evropski klub, a sve ovo je uradio za manje od 30 godina života.

Toliko za prvi deo priče. U drugom, onom zanimljivijem, upoznajte koledž vedete najvećih rivala. Do tada, pozdrav, vaš ljubazni bloger  ’Toine.