Želite li da postanete milioner?

Ok, u prošlom postu smo se upoznali, popili piće, sada je red da zaplešemo.

 

 

 

 

 

 

 

 

Odmah da naglasim, oni koji čitaju post samo zato što ih je privukao naslov, očekujući da će ovde naći recept za tajnu koja muči alhemičare, savet za ulaganja na berzi ili kladioničarske dojave, mogu slobodno da produže dalje – ovo je i dalje priča o NCAA košarci.

Milion dolara nije nikakva lova, ako ste pravi poznavalac NCAA košarke. Kao takav, jednom godišnje imate priliku da postanete milioner i to bez zamračenog studija, iritantnog voditelja i sa sve tri pomoći na raspolaganju. Štaviše, sa kompletnim znanjem ovoga sveta spakovanim u prozorče Google pretraživača, pomoći prijatelja, rođaka iz Amerike, sportskih komentatora, statistike, istorije, filozofije, pasulja, horoskopa, Milana Tarota,… baš sve je dozvoljeno. A sve što treba da uradite je da popunite savršen bracket. Sitnica.

Za početak, ne bi bilo loše da znate šta je to uopšte bracket. U prošlom tekstu, pominjali smo sistem takmičenja u NCAA i započeli priču o March Madnessu kao kulminaciji sezone. Kao što smo naučili, na završnom turniru učestvuje 68 ekipa. Bravo, to smo apsolvirali. 31 ekipa dobija automatsku pozivnicu za veliki ples, a ostatak bira dobri i pošteni Komitet poštujući principe Jevrosime majke („Ni po babu, ni po stričevima“). Nakon nekoliko dana iza zatvorenih vrata, sa obezbeđenjem poput onoga na Teheranskoj konferenciji, u tajnosti kao na sastancima Slobodnih zidara, dobri i pošteni Komitet je doneo odluku kojih će se 68 ekipa ove godine boriti za naslov prvaka NCAA lige. Nakon toga, ekipe su rangirane i podeljene u 4 regiona, kao što smo ranije pomenuli. Pri tome se u svakom regionu nalaze timovi rangirani od #1 do #16. Najbolje rangirani tim igra protiv najslabije rangiranog, drugi najbolji protiv pretposlednjeg,… i tako dok svako ne dobije svog partnera za ples. Pobednici regiona idu na Final Four. Taj kostur turnira, da upotrebim staru srpsku reč žreb, se naziva bracket (na srpskom – breket). Ok, šta sad? A sada, spektakl! Otkriću vam dobro čuvanu tajnu kako napraviti savršen bracket i osvojiti milionče. Naglašavam još jednom da je u pitanju tajna, tako da kome god budete pričali napomenite mu tu činjenicu.

Kako napraviti savršen bracket u četiri jednostavna koraka, by Antoine

Prvo, šta je u stvari savršen bracket? Evo kako izgleda kostur ovogodišnjeg turnira:

http://www.ncaa.com/interactive-bracket/basketball-men/d1

Šta je naš posao? Potrebno je tačno pogoditi pobednike svih duela, počev od prvog dana takmičenja kada igra 8 najslabije rangiranih timova kako bi se 68 učesnika svelo na 64 (jer dobri i pošteni Komitet svake godine zaboravi da 68 timova ne može dati pobednika jer niko do sada nije čuo za tridesetčetvrtinu finala) pa sve do velikog finala u aprilu. Piece of cake. Dokoni ljudi u Komitetu su nam već olakšali posao tako što su rangirali timove, naše je samo da ispratimo turnir i raspitamo se gde treba da podignemo novac. Naoružani znanjem matematike, logike, filozofije, istorije, sociologije i psihologije krećemo putem slave do svog prvog miliona:

Pročitajte i   Njihovo vreme (deo prvi - plejmejkeri)

1. Prva stvar koju treba imati na umu je da je #1 tim uvek bolji od #16 tima. Međutim, elementarna matematika i logika padaju u vodu već na drugom koraku.  Nije baš uvek tačno da je #2 bolji od broja #15… Nikada u istoriji se nije desilo da šesnaestorangirani tim izbaci prvorangiranog u regionu. Svake godine postoji gomila entuzijasta koja se, često pozivajući na teoriju velikih brojeva koji najčešće ni sami ne razumeju, nada da će baš ove godine prvorangirani tim ispasti u prvom kolu. Već 27 godina od kako se turnir igra u ovakvom formatu, bracket tih entuzijasta se raspada već u prvoj rundi… Budite pametniji od njih, #16 NEĆE ni ove godine izbaciti #1! E, stvari se komplikuju kod #15 i #2. 6 puta u istoriji se desilo da drugorangirani tim regiona ispadne u prvom kolu, od toga 2 puta prošle godine .

Mlađani Steve Nash u dresu Santa Clare slavi pobedu nad Arizonom 1993.

1991. godine #15 Richmond izbacio #2 Syracuse i postao prva ekipa kojoj je tako nešto pošlo za rukom. 1993. Santa Clara predvođena tada nepoznatim kanadskim plejom Steve Nashom izbacila Arizonu za koju su igrali Chris Mills i Damon Stoudamire između ostalih. Četiri godine kasnije, Coppin State lagano dobija jednog od najvećih favorita turnira, ekipu South Caroline koja je nedelju dana pre toga razbila fantastičnu ekipu Kentucky Wildcatsa, tadašnjih šampiona. Coppin St. je i u sledećem kolu namučio favorita, izgubivši za pola koša od Texasa za koji je tad igrao dobro poznat igrač na ovim prostorima Reggie Freeman. Na početku novog milenijuma, skromna ekipa Hamptona je izbacila jedan od najboljih timova u istoriji univerziteta Iowa State predvođen Jamaalom Tinsleyem i Slovakom Martinom Rančikom. Nakon toga, autsajderi su se ulenjili dobrih 11 godina, da bi sve naplatili u jednom danu: prošle godine, mali Lehigh predvođen velikim C.J. McCollumom izbacio je moćni Duke, a u razmaku od nekoliko sati i Norfolk State poslao Missouri koji je u tom trenutku možda igrao i najbolju košarku u ligi. Šta ovo sve znači za naš bracket? Pa desilo se dva puta prošle sezone, nema šanse da se ponovi ove, zar ne? Što se tiče ostalih parova u prvoj rundi, da pozovemo u pomoć statistiku: 85% trećerangiranih timova prođe prvu rundu, 78% četvrtorangiranih, 69% šesto i sedmorangiranih, a u duelu osmog i devetog tima situacija je pravičnih fifty-fifty. Dakle, uzdajte se u statistiku, ali predvidite iznenađenja.

2. Ok, preživeli smo prvi krug. Šta dalje? Statistika kaže da se oko 98% bracketa raspadne prvog dana. To znači da smo odradili veliki deo posla. Kako sada doći do pobednika. Vrlo jednostavno. Kladite se na favorite. Do sada se samo tri puta u istoriji bracketa desilo da ni jedan #1 ne stigne do Final Foura. Poslednji put, to se desilo na jednom od najčudnijih turnira odigranim pre dve godine. Znači, nema šanse da se desi i ove. Međutim, mala začkoljica je da se samo jednom u istoriji  desilo da sva četiri najboljerangirana tima završe na F4 i to 2008. godine. Dakle, nemojte se kladiti na favorite. Da pozovemo u pomoć i društvene nauke. Istorija kaže da je najveći uspeh koji su #14 timovi zabeležili na turniru Sweet 16 faza, odnosno regionalna polufinala. To se desilo samo dva puta do sada, 1986. Cleveland State i 1997. Chattanooga, tako da slobodno otpišite takve ekipe. #13 timovi su već imali više uspeha i u 5 navrata su stizali do najboljih 16 (Richmond 1988, Valparaiso 1998, Oklahoma 1999, Bradley 2006 i Ohio prošle godine.). Dakle pazite se #13 (nema veze sa sujeverjem, govorim čisto sa naučne osnove).

Pročitajte i   Proleće je stiglo u moj kraj - deo 3: retrospektiva prvog kola Madnessa

3. Kako odrediti šampiona? Vrlo lako, to su uvek ekipe koje su bile #1 u regionalnom rangiranju. Ili #2. Ili #3, #4, #6 ili #8. Eto. Znači, ekipe poput #5 ili #7 nikada nisu bile prvaci. To mnogo pojednostavljuje stvari, zar ne? Prvorangirane ekipe su bile pobednici turnira u 19 navrata (Arkansas 1994, Connecticut 1999, Duke 1992, 2001. i 2010, Florida 2007, Georgetown 1984, Indiana 1987, Kansas 2008, Kentucky 1996. i 2012, Maryland 2002, Michigan St. 2000, North Carolina 1982, 1993, 2005. i 2009, UCLA 1995. i UNLV 1990.). Broj dva je sreću doneo u samo 6 puta (Connecticut 2004, Duke 1991, Kentucky 1998, Louisville 1980. i 1986 i Michigan St. 1979.), trećerangirani timovi su prvaci bili u 5 navrata (Connecticut  2011, Florida 2006, Indiana 1981, Michigan 1989. i Syracuse 2003.), a četvrtorangirani samo jednom (Arizona 1997). Zaboravite #5 koji su samo tri puta igrali finala i pripazite na #6 koji je znao da iznenadi (Kansas 1988, North Carolina St. 1983.).

Najsenzacionalniji pobednik u istoriji March Madnessa: Villanova Wildcatsi 1985.

Najveće iznenađenja na završnim turnirima ipak je pobeda osmorangirane Villanove 1985. Pred Wildcatsima su redom padali Michigan koji je tada imao strašnu ekipu sa Royom Tarpleyom kao liderom i 6 budućih NBA igrača, zatim Maryland, predvođen pokojnim Lenom Biasom, jednim od najnedorečenijih igrača ikada koji je preminuo od overdoza kada je imao nepune 23 godine, nakon toga pala je i  North Carolina sa Kenny Smithom i Bradom Daugherty-jem, zatim Memphis State u polufinalu i u finalu favorizovani Georgetown sa Reggie Williamsom, Davidom Wingateom i Patrickom Ewingom. Najbolji igrač novog šampiona bio je Ed Pickney, koji se zadržao preko deset godina u NBA, ali je konstantno patio od bolova u donjem delu leđa izazvanih dugim kontaktom sa klupom za rezervne igrače. Dakle, najboljerangirani timovi su i najbolji izbor u predviđanju šampiona. Sve dok ne ispadnu sa turnira…

4. Šta nikako ne smete da radite prilikom popunjavanja bracketa je da slušate savete drugih. Osim mojih, razume se.

Predsednički bracket

Danas svi znaju da prave brackete: muzičari, novinari, glumci, bivši košarkaši, aktivni igrači, predsednici,… Jedna od tradicija je da predsednik Sjedinjenih država pokaže svoje (ne)poznavanje prilika u amaterskoj košarci javnim popunjavanjem svog bracketa. Analizom (ne)uspeha prognoze, ispada da je bolje biti neobavešten… Ni ostali „stručnjaci“ ne prolaze ništa bolje. Verovatno zato što neozbiljno pristupaju poslu. Za razliku od nas. Inače, u Americi je pravljenje bracketa ozbiljna stvar. Ima ljudi koji se time dosta predano bave, razvijena je čitava nauka koja se naziva braketologija (bracketology). I pored svega toga, do sada se niko nije prijavio da podigne nagradu od milion zelenih novčanica. Prošle godine, na takmičenju ESPN-a za najbolji bracket, bilo je preko 20 miliona prijavljenih bracketa, a najuspešniji takmičar je promašio čak pet parova. Za utehu je dobio simboličnih 10.000 dolara.

Pročitajte i   Njihovo vreme (deo drugi – spoljni igrači)

Zašto je to tako? Pa, razlog verovatno leži u verovatnoći. Pedantni i izuzetno dokoni statističari su izračunali da, kada biste popunjavali bracket sistemom bačanja novčića, imali biste šansu od 1:1.000.000.000.000.000.000 da pogodite savršeni bracket. Pesimisti bi rekli da imate više šanse da na ulici naletite na kofer sa milion dolara u njemu. Pedantni pesimisti bi rekli da bi to morao biti veoma veliki kofer. Ali, mi smo previše ozbiljni braketolozi da bismo stvar prepustili novčiću. Korišćenjem svih nabrojanih principa savršenog bracketa, dolazimo do ozbiljne verovatnoće od 1:13.040 da  preživimo prvu rundu. Do ćupa na kraju duge nas deli još samo pet rundi. Verovatnoća da ćemo i prvu i drugu rundu turnira završiti sa još uvek živim bracketom iznosi 1:13.460.000. Ko uopšte ovo računa? Sumarno, koristeći zdrav razum i principe po kojima favoriti uvek pobeđuju autsajdere, osim u slučajevima kada autsajderi iznenade favorite, imate tačno 1:35.360.000.000 šansi da baš vi popunite savršeni bracket, otprilike isto toliko šansi koliko i da meteor veličine teniske lopte prođe kroz prozor vašeg doma i pogodi vas u glavu, baš dok popunjavate bracket.  Imate neku bolju ideju kako doći do prvog miliona? Uzimajući u obzir da je uz zdrav život, unošenje dovoljnih količina zeleniša i vitamina, i izbacivanje iz ishrane slatkiša, gaziranih sokova, masnih i slanih jela i uopšte svega onoga što valja, moguće da doživite nekih 60-ak bracketa u životnom dobu, šanse da postanete milioner zahvaljujući NCAA košarci ozbiljno rastu! Pa me posle pitajte zašto volim koledž košarku! Sada, svi na pravljenje bracketa. I pazite se tih meteora.

Eh da, umalo zaboravih da pomenem jednu sitnicu. Ukoliko biste uspeli nešto što nikome pre vas nije pošlo za rukom i pogodili pobednika svih mečeva na turniru, morali biste da budete državljanin SAD kako biste mogli da podignete zasluženi novac…

U sledećem, vandrednom izdanju Toine’s Madnessa biće reči o March Madnessu 2013, analiziraćemo parove i učesnike, upoznati se sa najvećim favoritima i igračima koji bi mogli da obeleže ovogodišnji turnir. Pozdrav do sledećeg čitanja, ’Toine

 

6 Comments

Leave a Reply to shomy Cancel reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *