Više od igre

Nije bitno da li ćete postati šampion, niti koliko ćete koševa postići. Nije bitno koliko ćete se zadržati na koledžu, niti šta ćete uraditi posle. Nije važno čak ni to da li će se vaš dres naći pod svodovima dvorane. Jedino je bitno da pobedite NJIH. U sezoni derbija koja je preplavila košarkaški etar, predstavljam vam priču o najvećim rivalstvima tamo gde je sve i počelo – u koledž košarci.

Ma koliko mi sebe zvali zemljom košarke, činjenica je da je igra izmišljena na američkom univerzitetu od strane kanadskog profesora. Osim kao jedan od 13 gradova u Americi koji prisvajaju Simpsonove, Springfield u državi Massachusetts se može ponosno nazivati kolevkom košarke. James Naismith je te 1891. godine tražio način da održi u formi fudbalere u zimskoj sezoni kada je na otvorenom bilo nemoguće  baviti se bilo kojom aktivnošću koja ne podrazumeva pak, štap i nedostatak prednjih zuba, a pronašao je najlepši sport ikada. Prva košarkaška utakmica u istoriji odigrana je 21. decembra 1891. u hali YMCA International Training School-a (današnji Springfielg College). Prva organizovana košarkaška utakmica na koledžu odigrala se u aprilu 1893. godine kada su igrači Geneva College-a nadigrali rivale sa New Brightona rezultatom 3-0. Vrlo je moguće da bi rezultat bio i veći da meč nije trajao toliko dugo zbog činjenice da se posle svakog koša neko morao pentrati na merdevine kako bi izvadio loptu iz korpe. Prošlo je skoro deset godina dok nekome nije pala na pamet genijalna ideja da bi “možda bilo lakše da se dno korpe izreže kako bi lopta sama prolazila”. Vrhunac superiornosti ljudskog razuma u svom punom sjaju.

Dr James Naismith

Prva organizovana košarka igrala se na koledžu. Amateur Athletic Union je u samom početku preuzela odgovornost za organizaciju, 1905. godine osniva se Intercollegiate Athletic Association, koja će pet godina kasnije postati NCAA. Košarkaška istorija je započela u tom trenutku i nastavila da se šiti planetom poput misterioznog Motabo virusa u filmu u kojem Dustin Hoffman uz pomoć majmuna spašava svet. Još od košarkaške zore počelo je stvaranje rivalstava. Ljudskoj vrsti je u krvi da ne vole da gube. Možda još više im je u krvi da mrze bližnjeg svog. Kombinacijom dve iskonske karakteristike čoveka stvorena su neka od najvećih rivalstava u svetu sporta. Kao najstariji rivalitet u koledž košarci vodi se duel New Mexica i New Mexico State-a, prenet sa fudbalskog na košarkaški teren. Ipak, kada se gledaju i takmičenja koja se ne emituju u prajm tajmu na nacionalnoj frekvenci, najstariji rivalitet u koledž košarci je ipak onaj između dve škole iz Nju Jorka, Pratt Institute-a i Copper Uniona. Ovaj rivalitet, iako često jedva ispraćen i od strane samih igrača, ipak zaslužuje pomen s obzirom da datira još iz 1893. godina prošlog veka i održao se kao tradicija do današnjeg dana. Ipak, ono što puni tribine, dovodi čirlidersice do ekstaze a školske limene orkestre do usijanja su derbi mečevi najvećih koledž ekipa. U NCAA se i te kako neguje institucija rivaliteta. I to, zamislite, na zdrav način. Svake godine se igra tzv. Rivalry week u kojoj se odigravaju sve sami derbi mečevi iz dana u dan. Koji su to mečevi koji izazivaju ludilo pre ludila? Krenimo sa predstavljanjem 10 najvećih rivalstava koledž košarke po izboru vašeg blogera:

10. New Mexico – New Mexico State

Dosadašnji skor: 117-95 za New Mexico

Rivalstvo staro 119 godina. 119 godina! U to vreme, počela je serijska proizvodnja automobila, Edison je patentirao kinetoskop, Rontgen je otkrio x-zrake, nauka je upoznala argon i helijum, Sir Artur Conan Doyle je objavio prvo izdanje priče o Sherlocku Holmesu, Nikola Tesla je pravio prve uređaje na daljinsko upravljanje, a Lobosi i Aggiesi su igrali košarku. Kao i većina drugih rivalstava, i ovo je sa fudbalskih terena preneto u halu. Vremenom je postalo i više od tradicije. Do sada su odigrali 212 susreta, ali je taj broj mogao biti mnogo veći da su Lobosi i Aggiesi smešteni u istu konferenciju. Ovako su prinuđeni da se sastaju u vankonferencijskom mečevima, čime smanjuju kvalitet svog rasporeda, što opet utiče na šanse da se nađu na turniru, jer izborni Komitet između ostalog vodi računa i o težini rasporeda. Derbi je ipak derbi. Svake godine ova dva tima odigraju po dva duela sa zamenom domaćinstva. Ove godine je bivša škola Drewa Gordona New Mexico bio bolji u oba meča i tako dodao još dve recke na večnoj listi pobeda i prihvatio zvanje pobednika Rio Grande Rivalry-ja za ovu sezonu.

Zanimljivosti: Svake godine se ove dve škole sastaju u tzv. Rio Grande Rivalry “turniru” koji podrazumeva da se za svaku pobedu u svim sportovima u kojima se takmiče skupljaju poeni, a univerzitet koji sakupi više poena dobija na kraju kalendarske godine prelazni trofej.

9. Indiana – Purdue

Dosadašnji skor: 112-88 za Purdue

Dobrodošli u zemlju košarke. Bez obzira na entuzijazam martketing tima iskazan u reklami za Eurobasket 2005, Indiana je ipak najkošarkaškija država u najkošarkaškijoj zemlji sveta. Indiana State, Butler i Notre Dame su odavno na univerzitetskoj košarkaškoj mapi, ali ipak najveću pažnju privlače dueli crveno-belih i zlatno-crnih. Iako je Indiana osvojila pet titula prvaka, nasuprot Purduevom krompiru, Boilermakersi ipak vode u skoru pobeda. Ovo rivalstvo je svoj vrhunac dostiglo sedamdesetih godina prošlog veka u eri legendarnih trenera Boba Knighta i Gene Keady-ja. Njihov antagonizam se vremenom preneo na igrače, pomoćno osoblje, navijače, inventar. Sada su mečevi Indiane i Purdue-a više od same igre. Eufemizam je reći da se ove dve ekipe ne vole. Intenzitet nevoljenja se pojačava činjenicom da njihovi dueli najčešće odrede pobednika Big Ten konferencije (22 titule Purdue, 20 Indiana).

Zanimljivosti: Ako mislite da su treneri na našim terenima temperamentni, u poređenju sa legendarnim coachom Indiane Bobom Knightom su zen-masteri iz Šaolina. U rivalskom duelu protiv Purdue-a 1985, nakon što je nezadovoljan sudijskom odlukom dobio tehničku, Knight je jednostavno dohvatio prvo što mu se našlo pri ruci (stolicu na kojoj je do tog trenutka sedeo) i zafrljačio je na teren u pravcu sudije. Kasnije se pravdao kako je sa druge strane video staricu i hteo da joj ustupi stolicu da sedne.

Pročitajte i   Ludilo koje traje (deo 1.)
MicrosoftInternetExplorer4

8. Maryland– Duke

Dosadašnji skor: 113-61 za Duke

Duke je verovatno jedan od najomraženijih timova u NCAA, bar ako pitate navijače North Caroline i Michigana, ali jedno od najintenzivnijih rivalstava u kojima Blue Devilsi učestvuju je ipak ono protiv Marylanda. Iako su u poslednje vreme mečevi ovih timova neizvesni koliko i filmovi Stivena Sigala (Duke dobio 12 od poslednjih 13 mečeva), Terrapinsi su ipak svojevremeno uspevali da naprave probleme slavni(j)im rivalima, pogotovo u periodu od 2002-2007 kada je Maryland po pravilu češće izlazio kao pobednik. Ova dva tima su odigrala veliki broj fantastičnih mečeva, poput onih duela Jay Williamsa i Juana Dixona sa početka novog milenijuma, neverovatnih preokreta u režiji jednog od najboljih “mogao-je-da-postane-igrača” igrača u istoriji koledž košarke –  Jaysona Williamsa (ali ne Bele čokolade iz Sacramento Kingsa) i njegovih 10 poena za 50 sekundi duela iz 2001. godine. Poslednji meč do sada dobili su Terrapinsi u februaru ove godine, a postoji šansa da, nažalost, to i ostane poslednji rivalski meč ova dva tima u dužem periodu, zbog činjenice da Maryland napušta ACC konferenciju i prelazi u Big Ten, zbog čega je i legendarni trener Krzyzewski izjavio iskreno žaljenje.

Zanimljivosti: Intenzitet rivalstva najbolje oslikava situacija iz 2002. godine kada je slavlje na kampusu univerziteta Maryland blago rečeno pošlo naopako, pretvorilo se u scenu nereda u Peckhamu, sa sve konjima, vodenim topovima i kordonima policije. Epilog – preko 100 lakše povređenih, 17 uhapšenih, 6 policijskih automobila poslato na restauraciju, uz načinjenu materijalnu štetu od pola miliona dolara. Slična “proslava” se ponovila i 2010, kao i nakon pobede ženske ekipe nad Plavim đavolicama 2006.

7. Kansas State – Kansas

Dosadašnji skor: 186-91 za Kansas

Kansas je poznat kao zemlja suncokreta. I to je manje više to. Osim sporta za zube, Kansas je poznat i po atletskom programu svoja dva univerziteta: Kansasa i Kansas State-a. Njihovo rivalstvo, pod nazivom Sunflower Showdown, staro je više od Jovana Krkobabića i sedmo je na listi najčešće odigranih duela u NCAA. Većinu tih duela rešili su Jayhawksi, računajući i dekadu bez poraza od 1994. do 2005. godine, ali komšija je opet komšija.  Kansas je definitivno jedan od najvećih košarkaških programa već dugi niz godina, dok su Wildcatsi svoj pik imali pedesetih godina, kada su se ravnopravno uključivali u borbu za titulu. Neki od starijih fanova koledž košarke i danas pamte te mečeve kao najbolje ikada odigrane u državi suncokreta i prepričavaju duele titana Wilta Chamberlaina sa jedne i Boba Boozera sa druge strane. Ono što ovom rivalstvu daje draž je fantastičan domaći teren oba rivala: teško da ćete na mnogo mesta sresti bolju košarkašku atmosferu od one u Allen Fieldhouse-u koju prave navijači Jayhawksa. Takođe, teško da ćete se igde osećati toliko nepoželjno kao u Bramlage Coliseumu ako ne nosite ljubičasto na sebi.

Zanimljivosti: U sezoni 2007/08, Kansas State je imao odličan tim koji su predvodili trojica frešmena: Michael Beasley, Bill Walker i Jacob Pullen, dok ih je sa klupe tada vodio takođe početnik Frank Martin. Iako im niko nije davao šanse protiv #1 tima u državi i do tada nepobeđenog tima Jayhawksa sa Brandonom Rushom, Darrellom Arthurom, Mario Chalmersom, Wildcatsi su uspeli da odigraju najbolju utakmicu sezone i nanesu prvi poraz u sezoni omraženom rivalu. Nakon tog meča Beasley je proročki izjavio: „Pobedićemo ih kod kuće. Pobedićemo ih u njihovoj kući. Pobedićemo ih u Africi. Gde god da igramo, pobedićemo ih. Dok sam ja na koledžu sigurno nećemo izgubiti od njih. Kažu da su favoriti za titulu? Znate šta, siguran sam da neće proći ni blizu pehara. Štaviše, siguran sam da nijedan tim Kansasa neće osvojiti titulu dok se ja bavim ovim sportom“. Kako to obično biva sa proročanstvima: Kansas je počistio State već u narednom meči i postao NCAA šampion iste te sezone. 

6. Michigan – Michigan State

Dosadašnji skor: 94-75 za Michigan

Košarka, fudbal, bejzbol, hokej, skvoš, hrkljuš,… šta god da igraju ova dva tima to će biti derbi. Pravi derbi koji deli državu Michigan na zeleno-bele i plavo-žute. East Lansing i Ann Arbor su dva studentska gradića u kojima su smešteni kampusi ovih univerziteta i koji su, geografski, udaljeni svega sat vremena vožnje, ali su u praksi daleko jedan od drugoga svetlosnim godinama. Nemoguće je da volite Jedne, a da vam Drugi budu simpatični. Nemoguće je čak i da Druge uopšte možete gledati očima. Decenijama se dva programa bore za prevlast među navijačima u državi. Da ste krajem sedamdesetih odrastali u Michiganu voleći košarku, velika je verovatnoća da biste postali fan Spartansa zbog legendarnog Magica Johnsona. Sa druge strane, većina klinaca sa početka devedesetih je furala dugačke, vrećaste šorceve i dresove nekoga iz Fab Five generacije Wolverinesa jer su oni bili tako cool u to vreme, čak i više nego Justin Bieber danas. Sečam se da sam 2000. godine gledao veliki derbi Michigana u kojem je tadašnja zvezda State-a, a kasnije jedan od najaktivnijih mahača peškirom na klupi našeg Sacramenta, Mateen Cleaves odigrao nestvarno i sa čak 20 asistencija bio jedan od najzaslužnijih za ubedljiv trijumf Spartansa sa 51 poenom razlike. Kada je trener Tom Izzo odlučio da ubaci rezerviste i otalja kraj meča, Cleaves je otrčao do centra, kleknuo i poljubio veliko zeleno „S“ u centru terena. Tada sam shvatio šta je to rivalitet Spartansa i Wolverinesa.

Zanimljivosti: Možda najbolju izjavu koja na pravi način dočarava rivalitet Michigana dao je sadašnji trener Spartansa Tom Izzo koji je izjavio: „Da li poštujem Johna Beileina (trener Michigana)? Izuzetno. Da li poštujem Michigan? Izuzetno. Da li ih volim. Ni malo. Ne volim ništa što ima veze sa Michiganom i oni ne vole ništa što ima veze sa nama, i tako i treba da bude. Čak ne volim ni ono naše ’Michigan’ u nazivu, voleo bih da nas od sada oslovljavate samo sa State“. 

5. Kansas– Missouri

Dosadašnji skor: 172-95 za Kansas

Ako pitate navijače Kansasa, retko koji će priznati da su im “oni sa State-a” dostojni rivali. Međutim, kada im pomenete Missouri, sigurno će skinuti osmeh sa lica i uključiti borbeni mod. I zaista, ovo nije rivalstvo. Ovo je rat. Border War, kako ga i zvanično zovu. Tradicija duela vuče korene još iz netrpeljivosti dve susedne države u Građanskom ratu. Vremenom, mržnja se prenela i na košarkaški teren. Ova dva univerziteta se mrze. Ali baš mrze. Šezdesetih godina ovaj rivalitet je bio na ivici egzistencije. Nakon masovne tuče igrača u meču u sezoni 1960/61, tadašnji atletski direktor Kansasa je ozbiljno razmišljao da njegov tim ne igra mečeve sa Mizzou-om u regularnom delu sezone. Nakon nekoliko sastanaka, igrači i rukovodstvo oba tima su obećali da će učiniti sve kako bi se tradicija nastavila. I zaista, na narednom meču su se igrači ponašali primereno. Ovaj put su se pobili navijači. I to masovno. I pored svih problema, priča je preživela do današnjeg dana. Nova prepreka u daljim poglavljima je činjenica da Missouri napušta Big 12 konferenciju i prelazi u SEC. Ipak, siguran sam da će “ljubav” među dve komšijske države potrajati i pronaći način da se međusobno iskaže.

Zanimljivosti: U svakom rivalitetu veliku ulogu igraju navijači. Kansas ima jedan od najprepoznatljivijih pokliča “Rock Chalk Jayhawk”, sjajne čirlidersice, limeni orkestar i grupu poznatih ličnosti – simpatizera koji prate tim na svakom meču. Missouri ima pravu navijačku grupu fanatika pod nazivom “The Antlers” koji se šminkaji, nose perike, i obožavaju da maltretiraju igrače Kansasa. Uglavnom su to jednostrane razmene telesnih tečnosti, mada ponekad pokažu i duhovitost postavljanjem velikih banera sa brojevima mobilnih telefona igrača Jayhawksa u toku prenosa meča na nacionalnoj frekvenci. I Kansasovi navijači su imali svojih trenutaka inspiracije: 2003. godine, u trenutku kada je bek Mizzou-a Ricky Clemons optužen da je prebio devojku, većina navijača je na meč sa ljutim rivalom došla sa nacrtanom masnicom na oku noseći majice “Ricky’s Girlfriend”.   

Pročitajte i   Njihovo vreme (deo treći – unutrašnji igrači)
MicrosoftInternetExplorer4

4. Cincinnati– Xavier

Dosadašnji skor: 49-31 za Cincinnati

Možda ovo nisu dva najveća košarkaška programa u koledž košarci, možda im se kumulativan broj uspešnih nastupa na završnom turniru može izbrojati na prste jedne ruke, i to Bertansove šuterske, možda nemaju tradiciju dugu 100+ godina, ali ova dva tima imaju nešto što nemaju mnogi rivali – zajedničko dvorište. Kampusi dva univerziteta su udaljeni 3 milje (4.8 km), što ih čini geografski najbližim rivalima, bar ako se računaju najjače konferencije. Crosstown Classic nije postojao kao godišnja manifestacija sve do kraja II svetskog rata, kada je Cincinnati počeo dominaciju dobivši 34 od prvih 46 duela. Još od samog početka, varnice među rivalima su bile na nivou finala domaće lige, toliko da su u oba tabora razmišljali da li da uopšte odigravaju međusobne duele u budućnosti. Na kraju su se dogovorili da igraju, ali samo jednom godišnje. Atmosfera na mečevima je paklena, kao što je i očekivano za duele najbližih komšija, David West, bivši igrač Xaviera, je izjavio nakon meča 2002. godine da je buka u hali bila tolika da igrači nisu mogli da čuju trenera sa klupe pa su na poluvremenu morali da usaglase signale. Tuča na terenu, višestruke tehničke greške, dovikivanja trenera, pa čak i sukobi čirlidersica su na duelima ovih timova uobičajena pojava isto koliko i semenkari u Pioniru.

Zanimljivosti: Meč između Xaviera i Cincija u decembru 2011. je prekinut na 10 sekundi do kraja nakon opšte tuče na parketu u kojoj su učestvovali bukvalno svi igrači oba tima. Ceo meč je protekao u varnicama i međusobnom unošenju igrača u facu rivala, a eksplodija je usledila kada je Tu Holloway, nakon polaganja, počeo da proziva klupu Bearcatsa. Nakon makljaže koja je potrajala dobrih desetak minuta, obezbeđenje je uspelo da iz nekoliko pokušaja  rastavi zaraćene strane. NCAA je prvobitno pozvala trenere i igrače na saslušanje u vezi incidenta, ali su igrači uspeli da se pobiju i u službenim prostorijama lige,  nakon čega je 12 igrača suspendovano.

3. Georgetown– Syracuse

Dosadašnji skor: 49-41 za Syracuse

Big East je najkošarkaškija konfrencija u NCAA. Iako osnovana tek 1979, timovi Big Easta su uspeli da osvoje 12 titula prvaka države, uz 46 učešća na Final Four-u (South Florida jedina škola u konferenciji bez F4 nastupa). Iz razloga objašnjenim u prethodnom postu, Big East od naredne sezone više neće postojati. Time je stavljena tačka (možda bolje optimistično reći zarez) na veliko rivalstvo Big Easta između Syracuse-a i Georgetowna. Kako je sve počelo? Kada je Syracuse pristupio big East konferenciji, pre svega kako bi sačuvao svoj fudbalski program, pojavila se potreba da se domaći mečevi igraju pred većom dvoranom nego što je tadašnji Manley Fieldhouse sa svojih 9.500 mesta bio. U to vreme Manley je bio jedna od najtežih mesta za gostovanje u kojem su Narandžasti vezali 57 pobeda bez poraza, i sve je bilo spremno za meč protiv Georgetowna te davne 1980. i oproštaj od dvorane uspomena. Ali i Hoyasi su se nešto pitali. Ne samo što su nakon velikog preokreta dobili meč i pokvarili slavlje, kao da to nije bilo dovoljno, tadašnji trener G’towna John Thompson Jr. je u trenucima velike tuge domaćih navijača uzeo mikrofon od oficijalnog spikera i izjavio „Manley Field House je zvanično zatvoren“. Tog momenta je stvoren glavni preduslov za svako dobro rivalstvo – mržnja. Od tada pa sve do početka ove 2013, mnoštvo vrhunskih igrača (Patrick Ewing, Alonzo Mourning, Dikembe Mutombo, Charles Smith, Allen Iverson za Hoyase, Sherman Douglas, Rony Seikaly, Derrick Coleman, Carmalo Anthony za ’Cuse) je najemotivnije mečeve koledž karijere odigralo baš protiv omraženog rivala. Sve dok novac nije upleten u priču. Nakon što će obe škole promeniti konferencije, ostaje da se vidi koliko će se večni plamen mržnje ohladiti u nedostatku redovnog podgrevanja.

Zanimljivosti: U mnoštvu nezaboravnih duela, fantastičnih završnica, tuča, tehničkih grešaka, koševa fudbalera (Donovan McNabb, tada kvoterbek fudbalskog tima Syracusa, odigrao 18 minuta u meču protiv Hoyasa i postigao ključne poene u pobedi), kao jedan od najupečatljivijih trenutaka izdvaja se onaj iz 1990. godine kada je već pomenuti legendarni trener John Thompson uspeo da zaradi tri tehničke greške od trojice sudija. Nakon što je odreagovao na jednu od sudijskih odluka dobio je prvu tehničku. Potom je demonstrativno napustio prostor određen za trenera i od drugog sudije dobio drugu tehničku, da bi mu, nakon što je počeo da maršira terenom, i treći sudija pokazao pantomimom slovo t. Pošto je po pravilima nemoguće dobiti tri tehničke jer je druga u stvari isključujuća, treća je pripisana pomoćnom treneru Hoyasa. Siroti pomoćnik se naravno pobunio zbog toga i za uzvrat – dobio drugu tehničku. Syracuse je dobio gomilu slobodnih bacanja posle kojih su završili sa deset postignutih poena u jednom napadu, a Hoyasi su ostali bez stručnog štaba. Narandžasti su na kraju pobedili 89-87.

Pročitajte i   Njihovo vreme (deo drugi – spoljni igrači)
MicrosoftInternetExplorer4

2. Kentucky – Louisville

Dosadašnji skor: 30-15 za Kentucky

Battle for the Bluegrass je duel dva najbolja tima u Kentacky-ju. I ne samo u Kentucky-ju, već možda i u čitavoj koledž košarci. Iako tradicija doseže skoro 90 godina unazad, razlog zašto nisu odigrali veći broj duela do sada je jednostavan – u periodu od 1959. do 1983. nisu odigrali ni jedan meč. Razlog za to je prepotentni trener Wildcatsa Adolph Rupp (ko je gledao film „Glory Road” – to je onaj matori mrštavac) koji nije smatrao da njegov superiorni tim treba da gubi vreme sa luzerskim Cardinalsima. Kao i obično, stvari se brzo okrenu u sportu, pa tako Louisville postaje 80-ih godina glavna sila koledž košarke, i veliko rivalstvo se obnavlja. Kentucky i Louisville su od tada redovno u najužoj listi favorita za titulu. Zajedno su ova dva tima osvojila 10 titula nacionalnog prvaka. I samo to je bilo dovoljno da se rivalitet zadrži, ali je sve začinio Rick Pitino, koji je nakon titule sa Wildcatsima postao general Louisville-a. Iako je od tada prošlo 12 godina (svaka sličnost sa vrlo popularnom brojkom ovih dana u našoj košarci je sasvim slučajna), i danas se u Rupp areni mogu naći transparenti poput „Kardinalov greh”, „Njihov trener je i dalje #$%&#?”, „Joann, nikada te nismo ni voleli” posvećen g-đi Pitino, ili se čuti poklici „Let’s go Celtics” posvećeni „uspešnoj” NBA karijeri velikog trenera.

Zanimljivosti: Dva harizmatična trenera John Calipari i Rick Pitino su veliki faktor ovog rivalstva. Sve je počelo 1992. kada se Calipari, tada još trener Memphisa, pojavio sa maskom Ricka Pitina i upitao novinare: “Da li neko ima pitanja za Ricka?” Nakon toga je skinuo masku i izjavio kako će uvek moći da ih razlikuju po tome što Pitino nosi odelo od 1000$, a Calipari ono od 150$. Kasnije su dvojica Italo-amerikanaca često bila glavne zvezde duela. Karijere su im se često prepletale, prvo u New Englandu, kada je Pitino bio u Providence-u, a Calipari na UMass-u, potom u NBA u duelima Celticsa i Netsa, zatim u Konferenciji USA  sa Louisville-om i Memphisom, da bi na kraju došli na čela zaraćenih strana. U 20 godina njihovog ličnog rivalstva stalo je mnogo čarki, sitnih peckanja, ozbiljnih optužbi, ali će ostati zabeleženo da su se za vreme njihovog TV duela pred meč iz prošle sezone dvojica 70-godišnjaka pobila u Centru za dijalizu braneći stavove omiljenih trenera. Nekoliko dana kasnije, Pitino i Calipari su posetili dvojicu veterana u Centru, donevši im rukavice za boks u bojama timova.

1. Duke – North Carolina

Trenutni skor: 132-102 za North Carolinu

Klasika, apsolutna klasika. Sudar divova u bilo kojoj sezoni, sa bilo kojim rosterom. Svake godine ova dva tima odigraju dva duela u regularnom delu sezone, i to su mečevi koji se ne propuštaju. Ovo rivalstvo ima sve: tradiciju (234 odigrana duela), kvalitet (5 titula UNC, 4 Duke), „dobrosusedske odnose” (kampuse razdvaja 8 milja ulice Tobacco Road, zbog čega se duel naziva „The Battle for Tobacco Road”), harizmatične trenere (Roy Williams vs Mike Krzyzewski), razbijene glave (Tyler Hansbrough vs lakat Geralda Hendersona), armije navijača, velike igrače i spektakularne završnice. A pre svega, mnogo, mnogo mržnje. „Go to hell Carolina, go to hell” je slogan koji se čuje na svakom meču Duke-a, ne samo protiv Tar Heelsa, dok su navijači UNC-a svojevremeno naterali čelnike tima da vrate kompletnu sportsku opremu (trenerke, dukseve, majice) proizvođaču samo zato što je bila „malo više plava nego što treba”. Tuče među igračima su odavno deo folklora kada su rivali u pitanju, ali bivše krilo Duke-a Art Heyman je umalo postao prvi igrač u istoriji košarke koji se pobio sa čirlidersicom. Kasnije je jedva izbegao zatvorsku kaznu zbog „napada na osobu na njenom radnom mestu”. Sve to ovo rivalstvo čini najvećim u istoriji koledž košarke. Kada bih nekome želeo da u jednom kadru prikažem simbolično sta ovo rivalstvo predstavlja, sigurno bih izabrao scenu u kojoj Eric Montrose šutira slobodna bacanja dok mu se krv sliva niz lice. Danas bi bio prinuđen da izađe sa terena i potraži pomoć lekara, ali 1992. je to bila sasvim obična stvar u meču velikih rivala.

Zanimljivosti: Duke i North Carolina su u svojoj istoriji odigrali mnoštvo neizvesnih mečeva sa vrhunskim završnicama kakve samo košarka može da izrežira, ali meč iz 1974. godine će zauvek ostati upamćen kao verovatno najveći comeback u istoriji koledž košarke. Na 17 sekundi do kraja, Duke je vodio rezultatom 86-78. I pored činjenice da u to vreme nije bilo šuta za tri poena, prednost od 4 poseda nije bila dovoljna za pobedu. Nakon pogođenih penala Bobby Jonesa, koša Johna Kuestera i Jonesa nakon ukradene lopte i lošeg izvođenja Duke-a, došlo se do skora 86-84 na tri sekunde do kraja. Nakon faula UNC-a, Pete Kramer promašuje jedan-za-jedan bacanje, North Carolina traži tajmaut i u preostalom vremenu Walter Davis pogađa sa nekih 9 metara za produžetak. U nastavku, Carolina lagano dobija Duke čiji igrači još dugo posle nisu uspeli da shvate šta su propustili, a službe hitne pomoći u Severnoj Karolini beleže rekordan broj poziva zbog srčanih smetnji. Rekord nije oboren ni 39 godina kasnije.

Toliko za ovaj put. Za sve što ste hteli da znate u vezi koledž košarke, a niste imali koga da pitate, na raspolaganju su vam komentari i forum kosarkars.com. Sledeće sedmice krećemo sa pričom o predstojećem draftu. Pozdrav do narednog čitanja, ‘Toine.

 

 

One Comment

Add a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *