’Toine

Sve dok se Rip Hamilton nije umešao u jednačinu, u istoriji košarke postojala su samo dva igrača koja su osvojila NBA prsten, NCAA titulu i zaradila više od 100 miliona zelenih novčanica. Jedan od te dvojce je Michael Jordan. Drugi je Antoine Walker. U istoriji košarke još uvek postoji samo jedan igrač koji je osvojio NBA prsten, NCAA titulu, zaradio 100 miliona dolara i uspeo da se nađe na ivici prosjačkog štapa. Ovo je priča o neponovljivom Antoine Shimmy Walkeru.

AP CELTICS PACERS S BKN USA IN

Sada kada razmislim, moguće je da sam čitav život bio samo kontraš. Dok su svi slavili Zvezdinu titulu u Bariju, ja sam plakao dok mi roditelji nisu kupili dres Abedi Pelea iz Olimpika; kada su svi na fizičkom igrali fudbal, ja sam jedini pokušavao da dobacim loptu do obruča; dok su svi nosili Air-max sa vazdušnim đonom, ja sam šetao starke; dok su svi jurili dresove Jordana, Iversona, Hakeema, ja sam kukao za osmicom Bostona. Nikada nisam pokušavao da prebrojim koliko igrača sam ispratio za sve ove godine baktanja sa raznoraznim strimovima i satelitima, sigurno ih je bilo na stotine. Ali od svih njih samo jedan je zaslužio da pod njegovim nickom pišem ovaj tekst i da njegov avatar šetam na forumu. Nije bio najbolji, nije bio najslavniji, jednostavno – bio je drugačiji.

Antoine Devon Walker je rođen pre 38 godina u Čikagu, gde je proveo čitavo svoje detinjstvo. Za razliku od mnogih tamnoputih košarkaša, Walkera nije odgajila ulica i košarku nije video kao način za beg iz surove realnosti. Iako je2 odrastao bez oca, majka se uspešno trudila da mali Toine ne oseti šta znači oskudica, pa mu je pružila odlične uslove za razvoj, mirno detinjstvo i školovanje u privatnim školama. Od babe koja ga je čuvala kao malog je pokupio strast ka sapunicama, pa je kasnije često u svlačionici Celticsa zahtevao televizor kako bi gledao reprizu serije „All my children“, američke verzije Boljeg života. Na Kentucky-ju je čak organizovao predavanja tako da se ne uklapaju sa reprizama omiljenih serija. Kao većina afroameričkih klinaca, uporedo se bavio košarkom i američkim fudbalom, a srećna okolnost za njegovu buduću plodnu košarkašku karijeru bila je činjenica da je upisao Mount Carmel High School, školu poznatu po proizvodnji vrhunskih igrača američkog fudbala. Kako nije bio previše talentovan za primarni sport, Antoine se u potpunosti posvetio košarci, pa je sa budućom NFL zvezdom Donovanom McNabb-om doveo školski košarkaški tim do državnog prvenstva, na kojem je zablistao, zasluživši zvanje All-state igrača, što nije promaklo velikom Ricku Pitinu. Walker je tako dobio poziv da se pridruži Kentucky Wildcatsima i postane deo tima koji će ući u istoriju 3koledž košarke. U svojoj freshman sezoni postao je deo tima u stvaranju i MVP SEC turnira, ukupno beleživši 8 poena i 5 skokova za 14 minuta igre u timu koji je uspeo da dođe na korak do Final Foura, ali je poražen od North Caroline predvođene Jerry Stackhouse-om i Rasheed Wallace-om. U narednoj sezoni, Pitino je složio poslednji delić u šampionski mozaik Wildcatsa regrutovanjem Rona Mercera i stvorio „The Untouchables“, jedan od najboljih timova koji je ikada igrao koledž košarku. Osim što su se prošetali do titule sa samo dva poraza u sezoni, počistivši Syracuse (koje je, treba li napominjati, i tada trenirao Jim Boeheim) u finalu u kojem je briljirao Tony Delk, ovaj tim Kentucky-ja je najpoznatiji po tome što je iz njega čak 11 igrača zaigralo u NBA ligi: Derek Anderson, Tony Delk, Jamaal Magloire, Walter McCarthy, Ron Mercer, Nazr Mohammed, Scott Padgett, Mark Pope, Jeff Sheppard, Wayne Turner i naravno Toine. Čak je i pomoćni trener tima Jim O’Brien napravio zapaženu NBA karijeru.

Kao drugi strelac i prvi skakač fantastičnog tima (15.2 poena i 8.4 skokova), posle samo dve sezone i sa 19 godina, Antoine Walker se našao u Madison Square-u kao participant u jednom od najjačih draftova u istoriji. U oštroj 5konkurencji, Walkera su izabrali Boston Celticsi kao šestog pika (Kobe biran kao 13, Peja 14, Steve Nash kao 15, a saigrač iz šampionskog tima Delk kao 16. pik), videvši u njemu franchise igrača koji će popuniti rupu ostalu još nakon velikog Larry Birda. Walker je na velika vrata ušao u veliki tim u najmračnijim trenucima njegovog postojanja. Dočekan je kao spasilac, neko ko će vratiti staru slavu Keltima, još pre prvog zvaničnog meča dobio je nadimak „The Real Deal“, ubrzo je usledio ugovor sa Adidasom koji je na vreme vrbovao budućeg superstara i show je mogao da počne. Toine-ov shimmy, potez kojim je još u srednjoj školi proslavljao 24uspešne akcije, postao je prepoznatljiv u NBA svetu. Postao je gazda tima, imao je svu slobodu u igri što se i osetilo u njegovom stilu. Umesto igrača koji se fantastično snalazio pod košem, prototipa modernog krila sa inside-out igrom, Walker je polako postajao neko ko živi i umire od šuta spolja. „Zato što nema četvorki“, ostala je izjava po kojoj je i danas poznat među ljubiteljima NBA lige, nastala kao odgovor na pitanje zašto šutira toliko mnogo trojki. Ipak, karijera mu je počela munjevito.

Pročitajte i   Pogreši čovek...

Sa 17.5 poena, 9 skokova i 3.2 asistencije izabran je u NBA All-Rookie tim uz Iversona, Stephona Marbury-ja, Marcusa Camby-ja i Shareef Abdur-Rahima. NBA je dobila novu generaciju superstarova, a Toine je bio deo nje. Stvari nisu mogle poći na bolje kada je sledeće sezone tim preuzeo Toine-ov stari znanac Rick Pitino, koji mu je dao totalno zeleno svetlo i novi višegodišnji ugovor na 70 miliona dolara. „Više nikada neće morati da brine o novcu“, izjavio je tada Pitino. Svu tragediju ove izjave shvatićemo u nastavku priče.

6

Walkerove brojke su se popravile u svim segmentima igre pod Pitinovom palicom – sa double-double prosekom od 22.4 poena, 10.2 skoka, 3.3 asistencije i 1.7 ukradenih po meču, Walker je dobio poziv za svoj prvi All Star meč. Tu se nije zaustavio. U sezoni 2000/01 u paru sa Paul Pierce-om, Walker je igrao najbolju košarku svog života, sa 23.4 poena, 9 skokova i skoro 6 asistencija izglasan je od strane navijača za startera na svom drugom All Staru. I sledeće sezone je bio učesnik smotre svih svezda, ovoga puta kao 7rezerva. Walker je priznat kao nova zvezda u sazvežđu, mlađani Pierce se brzo uklopio u priču i predvođen ovim dinamičnim dvojcem, Celticsi su, nakon 6 uzastopnih sezona bez playoff-a, ponovo vraćeni na scenu i to ni manje ni više nego u finalu istoka 2002. U seriji protiv New Jersey Netsa, Celticsi su prvo napravili rani brejk, a potom u trećem meču načinili i najveći povratak u istoriji NBA playoffa nadoknadivši -21 u poslednjoj četvrtini. Izgledalo je da je mladi tim Bostona zreo za dugo čekano Finale, ali su Netsi predvođeni Jasonom Kiddom i Kenyonom Martinom sa tri vezana trijumfa raspršili snove.

Poraz u finalu Istoka se nekako poklopio sa padom forme Antoine Walkera koji više nikada nije zaigrao na All Star nivou. Pierce je sve više preuzimao lidersku palicu u Bostonu, Pitino se vratio u svet u kojem se najbolje snalazi preuzevši Louisville, a Walker je od Spasitelja franšize dospeo do toga da bude trejdovan. Ambiciozni Dallas Mavericksi su uspeli da dovedu Walkera 9 dana pred početak sezone 2003/04 zajedno sa Delkom, ali se Toine izgubio u gomili kvalitetnih igrača na svim pozicijama Mavericksa. Dolazak Antawna Jamisona iz Warriorsa označio je novo pakovanje kofera za Walkera koji se, sa svojim starim saigračem i saputnikom Tony Delkom obreo u Atlanti. Renesansni duh u Bostonu je zaslužan za to što se Walker u gradu Coca-Cole nije previše dugo zadržao i što je ubrzo ponovo obukao zeleni dres sa detelinom. Tadašnji rookie Celticsa Al Jefferson mu je sa zadovoljstvom ustupio dres sa brojem 8, iako je Toine u povratničkoj sezoni odabrao duplu 88osmicu, i izgledalo je da Celticsi ponovo imaju ozbiljan tim sa Ricky Davisom, Raef LaFrentzom, Gary Paytonom i starim tandemom Walker&Pierce. Walker je odigrao ostatak sezone za Boston, beleživši 16.3 poena i 8.3 skoka u timu koji je uspeo da stigne samo do prve runde playoffa. Veliki ugovor koji je Antoine imao bio je kočnica u planovima Celticsa da okupe veliki trio Pierce-Allen-Garnett, pa je Walker prinuđen na novu promenu boravka. Ovoga puta imao je sreće da završi u Miami Heat-u, sa kojim je i došao do dugo čekanog NBA prstena, uz malu pomoć Shaquille O’Neala i Dwayne Wade-a. Nakon još dva trejda u Minnesotu i kasnije Memphis, za koji nije odigrao nijedan meč, Walker je shvatio da su njegovi NBA dani odbrojani. Antoine Walker je svoju NBA karijeru završio sa impresivnom statistikom: 17.5 poena, 7.7 skokova, 3.5 asistencija, 3 All Star nastupa i šampionski prsten 2006. godine. Novo poglavlje za igrača koji je pomogao da se Boston vrati na košarkašku mapu moglo je da počne.

Pročitajte i   Prvi dan škole – preview sezone 2014/15

8

Negde u međuvremenu svih ispričanih priča, Walker je postao blizak prijatelj sa Michael Jordanom. I sam MJ ne krije da je Walker bio među prvim ljudima kojima je javio da želi da se vrati na teren posle prvog povlačenja, kao i da mu je Antoine mnogo pomogao da se vrati u pravu formu na tajnim treninzima u kojima su učestvovali još neki NBA igrači. Osim povezanosti sa Čikagom, nije poznato šta je to spojilo dva košarkaša van terena. Sve dok nisu otkrili zajedničku strast – kockanje. MJ i AW su često zajedno organizovali tajne puteve u Las Vegas gde bi za veče potrošili i do nekoliko desetina hiljada dolara na stolu za black-jack, ili što bi naši stari rekli, ajnc. Dok je MJ na svoju razbribrigu trošio samo višak koji se konstantno prelivao, Toine je postepeno sve dublje zavlačio ruku u džep. Nije pošteno reći da je Antoine Walker bankrotirao isključivo zbog kockanja, možda je na taj porok bacio nekoliko tričavih miliona, ali u kombinaciji sa lošim ulaganjem na berzi i skupim stilom života začinjenim posebno dizajniranim satovima i automobilima, jadničak jednostavno nije imao šanse. Na sve to, Antoine je godinama bio jedini izvor prihoda za oko čak 70 bliskih prijatelja i članova porodice. Početkom 2010. godine, samo dve godine nakon što je napustio NBA karavan, Antoine Walker je proglasio bankrot nakon što je objavio da je u dugovima 12,7 miliona, a da na računu ima još samo 4,3. Neposredno nakon toga je uhapšen zbog velikog duga prema nekoliko banaka koji nije pokrio. U trenutku hapšenja Toine je sedeo za stolom za blackjack. Policajci koji su ga diskretno zamolili da krene sa njima svedoče da im je Toine dobacio :“Sad ste našli da dođete kada me je krenulo“.  Tri poznata kazina Red Rock, Caesars Palace i Planet Hollywood su podnela zajedničku tužbu protiv Walkera koji im je uvaljivao lažne čekove i molio ih da mu daju „popust“ na kockarske dugove.

„Da bog da imao pa nemao“. Stara jevrejska kletva sustigla je sirotog Walkera koji nikako nije bio spreman na ono što mu se uveliko dešavalo. Kao u transu je uspeo da za nekoliko godina potroši 110 miliona dolara + još ko zna koliko sponzorskih ugovora. 70+ bliskih prijatelja se razbežalo kao da je 9proglašena vazdušna opasnost, dugogodišnja verenica Evelyn Lozada naprasno se odljubila i otišla u pravcu nadolazeće NFL zvezde Chada Ochocinco-a, a Toine je došao do toga da mu stari prijatelj iz koledž dana Nazr Mohammed pozajmljuje za život. Šampionski prsten je prodat, ali šampion se nije predavao. Rešio je da stane na sopstvene noge i krene od početka. Posle jedne sezone u Portoriku kojom je namirio osnovne životne potrebe, tada 34-godišnji Antoine Walker je odbio da zaigra u Evropi, još uvek se nadajući veteranskom NBA ugovoru. Obreo se u NBADL ligi, među mladim sanjarima, onima koji nikada nisu i onima koji nikada neće ni biti. „Morate mu priznati da ima m…“, komentarisao je u svom stilu Gregg Popovich, „većini ljudi ponos ne bi dozvolio tako nešto“. Ali za Toine-a se činilo da ga je ponos napustio zajedno sa poslednjim čekom bez pokrića koji je izdao. Leto pred sezonu u razvojnoj ligi proveo je u kampusu Louisville-a radeći individualno sa starim trenerom Pitinom. Trostruki All Star i NBA i NCAA šampion zaigrao je za Idaho Stampede, kod starog prijatelja Randy Livingstona, deleći kiriju od 915 dolara sa cimerom Chrisom Davisom, igrajući za 25.000 dolara godišnje u dvoranama kapaciteta oko 200 mesta. Walker je odlično počeo igrajući strech četvorku, postigavši 27 poena u debiju, dodavši na to nekoliko double-double večeri. U prvoj sezoni beležio je prosečno 16 poena, 6.3 skoka i 3.4 asistencije, ali poziv NBA tima nikako nije dolazio.

Pročitajte i   Njihovo vreme (deo treći – unutrašnji igrači)

10Mnogi su očekivali da odustane, ali Toine se odlučio na još jednu sezonu, ovaj put u Boise-u. Sa tridesetak kilograma viška izgledao je više kao sumo rvač na Tour de France-u nego kao trostruki All Star. Antoine „Čekaj-Malo-Jel’-To-Stvarno-Onaj“ Walker je ubrzo postao atrakcija razvojne lige, minijaturne dvorane su se punile ljudima spremnim da uživaju u tuđoj nesreći, dok je Walker samo pokušavao svim silama da se dokopa broda koji je odavno otplovio. Na svakom koraku su mu tražili da izvede svoj Shimmy, iako je istina da nije imao baš mnogo razloga za shimmy-janje u utešnoj ligi velikih nadanja i porušenih snova. Biološki je to bio isti onaj Antoine Walker koji je dvanaest godina ranije u MCI Centru u Washingtonu urezao svoje ime u svest svakog NBA fana nestvarnom partijom krunisanom sa 49 poena i 12 skokova, začinjenom nestvarnim koševima, fintama, prodorima i skokovima i naravno shimmy-jem. Walker je u tom trenutku bio krilo sa tehnikom i pasom plejmejkera, post igrom old school centra i mekom rukom vrhunskog beka. Kasnije je ponovo sijao na trenutke, poput sijalice koja samo što nije pregorela: jedne večeri je beležio triple double da bi već sledeće meč završio sa 0 asistencija i 20% šuta iz igre. Često je znao da trash talk-om izludi rivale, ali i svoje saigrače, na koje se često drao sa ili bez ikakvog razloga, zbog čega i nije bio baš omiljen saigrač ili protivnik. Duhovi prošlosti Celticsa Bird i Ainge su ga često kritikovali zbog indolentne odbrane i previše uzeih šuteva spolja, a Walker je na to odgovorio na svoj način – ispalivši nestvarnih 645 šuteva ka košu rivala u sezoni 2001/02. Walker van terena je bio sasvim drugi čovek. Kritike su ga žestoko pogađale, dešavalo se da ga osoblje zatekne samog u mračnoj svlačionici u lokvi suza. Drugih noći je besneo, svađajući se sa svima ko sebe. Walker je bio čudna kombinacija dijametralno suprotnih ekstrema, snažne ljušture i senzitivne unutrašnjosti, mamin dečko iz privatne škole odrastao u najgorem delu južnog Čikaga. Van terena je bio galantan, uvek je čašćavao čitav restoran ili bar kada je ulazio u njega, klincima koji su donosili lopte na treningu Celticsa je za hamburger i pomfrit iz McDonald’sa koji su koštali 4$ redovno davao 40. Bio je omiljen u društvu dok je bio na vrhuncu, smatran je novom ikonom Bostona dok je beležio 20+10 sezone, ali je završio kao poluamaterski košarkaš utešne lige koji pod stare dane pokušava da preživi od nečega što je trebalo da mu bude život.

Antoine Walker sada pokušava da sredi svoj svet. Uspeo je da očisti sve dugove, iako je u tom procesu kao nevina žrtva stradao šampionski prsten iz 2006. godine. Svoj život je zabeležio u dokumentarcu pod nazivom „Gone in an instant“, poučnoj i detaljnoj priči o načinu na koji je Walker došao na ivicu egzistencije. Toine je progutao svoj ponos po ko zna koji put, ovoga puta da bi pomogao drugima, nesebično omogućavajući drugima da uče na njegovom primeru. Deo je NBA Rookie Transition Programa koji je osmišljen kako bi se novajlijima u ligi prezentovale sve zamke koje ih čekaju u novom životu, osnivač je The 8 Fondacije koja ima za cilj da mladim ljudima širom zemlje pruži finansijske savete i obuči ih da na najbolji način raspolažu svojom imovinom. Toine redovno obilazi najveće američke koledže kako bi mladim sportistima u prvom licu ispričao svoju životnu priču prepunu pouka. Employee no. 8 je i dalje u poslu: ovoga puta se ne svodi sve na broj ubačenih trojki ili pokupljenih skokova, već na broj izbegnutih priča poput one koja će zauvek nositi njegovo ime. Jedan jedini, neponovljivi Toine.

11

6 Comments

Add a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *