Njihovo vreme (deo treći – unutrašnji igrači)

 „Pre će se roditi deset novih Jordana nego jedan novi Hakeem“. Rečenica koja pogađa suštinu. U prošlom postu sam se pitao da li u srpskom jeziku postoji termin „spoljni igrač“. Sada se pitam da li u košarci uopšte postoje unutrašnji igrači… Evolucija košarke, novi svetski poredak, intelektualna degradacija,… nazovite to kako hoćete, činjenica je da je veća verovatnoća da u Tašmajdanskom parku sretnete Jetija kako juri pticu dodo nego školovanog centra na bilo kom nivou košarke. Srećom, u eri plejmejkera od 2.05 i centara od 2.06 tu su krilni centri koji donekle čupaju stvar. Upoznajte gospodare koledž reketa.

Pod svetlima reflektora:

Aaron Gordon, Arizona

Visina: 206cm, težina: 102kg, godina: 18

Statistika 2013/14: 12.1 poen, 7.8 skokova, 1.8 asistencija, 48% šuta iz igre

Prototip. Igrač koji samom pojavom oslikava novu eru košarke. Zaprepašćujući atleta, izuzetno brz, eksplozivan, fantastičnog odraza. Prirodno stanište mu je odmah ispod samog obruča gde je sposoban da dominira. Ali, kada napusti reket već je 70% manje opasan po koš, iako konstantno izjavljuje da mu je pozicija niskog krila u stvari prirodna. U Srbiji je poznat kao mlađi bata Drewa Gordona, iako su u ostatku sveta upravo za Drewa čuli kao za Aaronovog nebitnog starijeg brata. Kada je Drew stigao u Partizan, mnogi su na youtube-u videli snimak na kojim trenira sa 5 godina mlađim bratom koji je već tada bio na gotovo istom nivou kao i stariji Gordon. Aaron je tada imao 16 godina. Sada je samo dve godine stariji, a već je jedno od imena koja se ozbiljno pominju u koledž košarci.

Aaron Gordon je u srednjoj školi igrao na svih pet pozicija. Kao junior je sa 23 poena, 13 skokova i 3 blokade uspeo da postane Mr. Basketball države California. Jedina dva juniora kojima je to pošlo za rukom pre njega bili su Tyson Chandler i Jason Kidd. Nakon odlične seniorske sezone dospeo je na četvrto mesto najboljih regruta klase 2014 i obreo se u ekstra talentovanom timu Arizone. Pre svoje koledž utakmice, Aaron je postao MVP McDonalds All-American meča u kojem je sa 24 poena i 8 skokova zasenio Wigginsa i Parkera, da bi kasnije dobio laskavo priznanje MVP-a U-19 prvenstva sveta u Pragu. Sezonu u Arizoni je počeo jako dobro, kao i sama Arizona uostalom. 21 uzastopna pobeda je konačno vratila Wildcatse u vrh koledž košarke a Aaron se nametnuo kao najbolji skakač, bloker i drugio strelac tima. Iako mu igra u napadu ima više rupa od moldavske prostitutke navučene na krek, Aaron Gordon se smatra legitimnim izborom prve runde drafta zbog velikog, pre svega atletskog potencijala. Kvalitet partija na završnom turniru može samo da iskristališe draft poziciju.

Adreian Payne, Michigan State

Visina: 208cm, težina: 111kg, godina: 23

Statistika 2013/14: 15.8  poena, 7.5 skokova, 52% šuta iz igre, 42% za tri poena

Krilni centar Spartansa bi verovatno bio u konkurenciji za igrača godine da nije bilo povrede stopala koja ga je u januaru usporila, ali i pored toga Payne pokazuje izuzetan napredak i igra svoju najbolju, ujedno i poslednju koledž sezonu. Adreian Payne je sa svojih 111kg fizički dominantan unutrašnji igrač, ali njegova kontrola lopte na perimetru, igra licem i šut sa distance su nešto što bi mu moglo doneti solidan plasman na predstojećem draftu. Jedan od najboljih centara koledž košarke danas ipak tek treba da napravi skok sa „dobar“ na „odličan igrač“. Osim odličnih partija na terenu, Adreian Payne je veoma zanimljiva ličnost i van košarkaške dvorane.

Nakon što mu je majka preminula na rukama od posledica gušenja dimom dok mu je spremala večeru, Payne je bio na odličnom putu da postane napast za društvo, kao većina klinaca u njegovom komšiluku. Odgajan od strane bake, kojoj duguje mnogo toga, Payne se sklonio sa ulice i spas našao u lopti. Iako je imao problema sa disleksijom, uspeo je da upiše srednju školu gde je skrenuo na sebe pažnju najvećih programa. Veliki broj koledž trenera je dolazio da ga gleda, ali je najveći utisak ostavio John Calipari koji je sleteo privatnim helikopterom na školsi teren za bejzbol. Iako bi većina igrača doletelo u naručje velikom treneru, Payne je ostavio Caliparija da čeka preko sat vremena jer je imao privatne časove koje nije hteo da prekida. Payne je znao da bez dobrih ocena nema šta da traži na koledžu, pa je morao da radi duplo više od ostalih. Od igrača za kojeg se pričalo da ne zna da broji do 11 bez skidanja pantalona, postao je dobitnik nagrade za najboljeg sportistu-studenta na Michigan State-u. Jako dobar karakter, velika upornost, fizikalije i nesumnjivi talenat mogu od Payne-a napraviti vrhunskog unutrašnjeg igrača.

James Michael McAdoo, North Carolina

Visina: 206cm, težina: 104kg, godina: 21

Statistika 2013/14: 14.2  poena, 6.7 skokova, 1.7 asistencija, 46% šuta iz igre

Aleksandar Čubrilo koledž košarke. Bar tako u ovom trenutku izgleda JMMcAdoo. Kada je u pitanju čisti, sirovi talenat, McAdoo je na samom vrhu koledž košarke, ali se isto tako već godinama čeka da nešto kvrcne i pokrene alhemijski proces pretvaranja talenta u igrača. Prvo pojavljivanje na velikoj sceni McAdoo je imao 2009. godine kada je oduvao konkurenciju na U-16 prvenstvu sveta u timu sa Bradley Bealom, Michaelom Kidd-Gilchristom i Andre Drummondom. Za trećeplasiranu Kanadu su, primera radi, na tom turniru igrali Kevin Pangos sa Gonzage, prvi pik sa prošlogodišnjeg drafta Anthony Bennett i tada talentovani 15-godišnjak Andrew Wiggins (Srbija sa Cvetkovićem, Dangubićem, Mitrovićem, Miljenovićem, Nemanjom Krstićem i No-Beard-om je bila peta). Zbog svojih partija, McAdoo je dobio nagradu USA Basketball košarkaš godine 2009. Iste godine se obavezao North Carolina Tar Heelsima, a čak je razmišljao da školu završi godinu dana ranije kada se otvorilo mesto u startnoj petorci UNC-a odlaskom braće Wear. Ipak je ostao u srednjoj školi i u seniorskoj sezoni u kojoj je odigrao odlično i dospeo je među 5 najbolje rangiranih srednjoškolaca u klasi 2011, uz Anthony Davisa, Austina Riversa, Michaela Kidd-Gilchrista i Bradley Beala, a mnogo pre Cody Zellera, Otto Portera, Michael Carter-Williamsa, Marshalla Plumlee-ja, Treya Burke-a i Bena McLemore-a. Svi ostali su sada u NBA. A McAdoo?

Situacija sa Jamesom Michaelom je slična onoj kada kupite prvoklasnu sadnicu prelepog cveća, gajite je godinama i čekate da procveta, cvet nikada niste videli kako izgleda ali su vam svi rekli da je prelep, ne odustajete jer sadnica i dalje pokazuje znake života, ali cveta nema pa nema. McAdoo nije totalni proimašaj, naprotiv, igra on dosta dobro, ali partije nikako ne opravdavaju njegov potencijal. Razumevanje igre i košarkaška inteligencija su još uvek na srednjoškolskom nivou, iako sveprisutni talenat ponekad zasija da podseti da je plamen još živ. Prošle godine sam mislio da je najbolje da ostane još godinu dana u NCAA, ove više i nisam toliko siguran, ali još uvek verujem da se McAdoo neće zadovoljiti sigurnošću mediokriteta, već će pokušati da dostigne nivo koji mu je projektovan pre mnogo godina. Ako je ruža, procvetaće.

Joel Embiid, Kansas

Visina: 213cm, težina: 113kg, godina: 20

Pročitajte i   Njihovo vreme (deo drugi – spoljni igrači)

Statistika 2013/14: 11.2  poena, 8.1 skok, 2.6 blokada, 63% šuta iz igre

Nada. Svaki put kada se pojavi novi mladi igrač visok preko 210cm koji je sposoban da uhvati loptu pre nego što ga ona udari u glavu, svi pogledi bivaju usmereni ka njemu kao da je najbolja stvar koja se pojavila od kada su izmišljeni vodokotlići, ali se najčešće ispostavi da siroti centar nestane iz priče kao prdež u fabrici ventilatora. Istina, nakada su zaista postojali ljudi preko 210cm koji su znali da hodaju i dišu u isto vreme, ali je sadašnji nedostatak kvalitetnog mesa u reketu učinio da se hvalospevi za centra koji iole barata osnovnim košarkaškim stvarima pretvore u histeriju, što najmanje koristi samom igraču. Joel Embiid je ekstremno talentovan mladi igrač, ali ga oreol novog Hakeema može samo koštati stabilnog razvoja i napretka.

Embiid je jedno od najprijatnijih iznenađenja sezone u koledž košarci. Stigao je praktično niotkuda i već posle nekoliko prvih mečeva počeo snažno da se probija na listi potencijalnih pikova narednog drafta. Prvi put kada je Joel igrao košarku na tlu SAD, nije tako izgledalo. Naprotiv, saigrači u srednjoj školi su se valjali od smeha. Embiid je dobio loptu u stomak od svog pleja, sapleo se i pao kada je pokušao da se odmota iz bloka i izdriblao je sebi u nogu kada je hteo da prođe čuvara. I to sve u prvom meču. Pravo iz aviona koji je stigao iz Kameruna, Embiid se našao u Montverde Akademiji, pripremnoj školi sa Floride, sa slabim znanjem engleskog i još slabijim poznavanjem košarke. Kao klinac igrao je samo fudbal i odbojku. Ipak, trener Kevin Boyle je znao da prepozna potencijal igrača raspona ruku kao pterodaktil i koordinacije pokreta balerine. „Smejte se koliko hoćete“, rekao je tom prilikom Boyle, „ali za pet godina ćete tražiti pozajmice od njega, jer će tada vredeti oko 50 miliona“. Manje od tri godine nakon toga, Embiid je startni centar ozbiljne ekipe Kansasa. Pred ovu sezonu je namenjeno Wigginsu da bude siguran prvi pik drafta, ali je vremenom Embid stidljivo pokazao da bi mogao da se nađe ispred hajpovanog saigrača. U ovom trenutku nije pravo pitanje koliko je Embiid dobar, već koliko dobar može biti. Njegov napredak je neverovatan. Prosto upija sve što se baci pred njega a ima veze sa košarkom. Bill Self je jednom prilikom pustio snimak prošlogodišnjeg najboljeg blokera Kansasa Jeffa Witheya kako bi pokazao Joelu šta želi od njega. Nedelju dana kasnije, Embiid je imao sedam blokada u meču. Problemi sa povredama su malo usporili astronomski napredak, ali je sigurno da će igrač takvih fizikalija, talenta i volje za napredovanjem napraviti svoje ime u svetu košarke.

Julius Randle, Kentucky

Visina: 206cm, težina: 113kg, godina: 19

Statistika 2013/14: 15 poena, 10.5 skokova, 1.4 asistencija, 50% šuta iz igre

Pred početak koladž sezone, u Kentucky se gledalo kao u novu Fab Five generaciju koju je trebalo da čine braća Harrison, James Young, Dakari Johnson i Julius Randle, koji je u toj priči trebalo da bude novi Chris Webber. Samo bez tajmauta i skandala, naravno… Kao i kod C-Webba, košarkaški svet dugo pre toga nije video takvu kombinaciju brzine, snage i kontrole lopte, kakvu poseduje Julius. U srednjoj školi je bio zver. Osvojio je tri prvenstva u četiri godine, pri tom zabeleživši monstruoznih 32.5 poena i 22.5 skokova u seniorskoj sezoni! Odlučio se za ekipu Kentucky Wildcatsa, zajedno sa još pet McDonald’s All-Americana. Ipak, Wildcatsi, koji su bili najbolje rangirani tim pred početak prvenstva, na završni turnir ulaze tek kao osmi nosilac svog dela kostura.

Randle je bio jedna od svetlijih tačaka Kentucky-ja ove sezone. Postao je prava double-double mašina (20 u sezoni), najbolji strelac i skakač tima, ali je često ostavljao utisak da može još mnogo bolje u napadu, probivši granicu od 20 postignutih poena tek 7 puta u sezoni. Randle je i dalje neverovatan igrač, kombinacija snage, brzine i talenta, njegova dominacija u ofanzivnom skoku je ponekada zapanjujuća, ali još uvek nije naučio da preuzme lidersku ulogu, i te kako potrebnu ovom talentovanom timu Kentucky-ja. Ako se to desi, Wildcatsi mogu mnogo toga da urade na ovogodišnjem turniru koji će, prateći tradiciju ona-and-done senzacija na Kentucky-ju, verovatno biti prvi i poslednji za Juliusa.

Jabari Parker, Duke

Visina: 203cm, težina: 107kg, godina: 19

Statistika 2013/14: 19.3 poena, 8.8 skokova, 1.3 blokade, 48% šuta iz igre

Jabari Parker je bio zvezda klase 2013 mnogo pre ostalih vršnjaka kada se pojavio na coveru Sports Illustrated-a. Bio je najbolji srednjoškolski igrač u svojoj klasi i kao srednjoškolski freshman, sophomore i junior i apsolutni top regrut sve do leta 2012. kada je povredio stopalo, što se poklopilo sa pojavom Andrew Wigginsa na velikoj sceni. Parker je pohađao Simeon srednju školu, koju smo pominjali u priči o Benji Wilsonu, a koju su pre njega završili i Nick Anderson, Bobby Simmons, Deon Thomas i Derrick Rose. Parker je predvodio svoju srednju školu do četiri uzastopne titule prvaka, pri čemu je postao tek drugi igrač u istoriji koji je bio starter u četiri šampionska srednjoškolska tima. Mike Krzyzewski je bio najbrži u borbi za angažovanjem velikog bisera.

Da nema Douga McDermotta, moglo bi se reći da je Jabari obeležio ovu koledž sezonu. Od svih zvezda svoje klase pružio je najstabilniju i najkvalitetniju igru u svojoj freshman sezoni. Najbolji je strelac i skakač tima, iako je zbog nedostataka visokih igrača na Duke-u prinuđen da igra na poziciji četiri koja mu možda i nije najprirodnija. Čini se da najbolje partije pruža kada je svetlost reflektora uperenih u njega najjača. 27 poena protiv Kansasa, 23 protiv UCLA u Madisonu i 30 u finalu konferencije protiv North Caroline. Za razliku od ostalih visoko hajpovanih freshmena, Parker je uspešno živeo kroz svoju slavu, od prvog do, za sada, poslednjeg meča. Sledeći logičan korak je dominacija NCAA turnirom i plasman među tri najbolja pika na draftu, ali postoji realna šansa da će se Jabari ipak odlučiti da ostane kod mentora Krzyzewskog još godinu dana, čime bi značajno oslabio ionako prejak draft. Ipak, odluka da napravi iskorak u svet profesionalne košarke je više nego logična i legitimna.

Ispod radara:

 

De’Mon Brooks, Davidson

Visina: 201cm, težina: 104kg, godina: 21

Statistika 2013/14: 19 poena, 7.1 skok, 1.4 asistencija, 59% šuta iz igre

Davidson Wildcatsi su među najboljim mid-major programima u koledž košarci, a De’Mon Brooks je sigurno njihov najtalentovaniji produkt nakon Stepha Curry-ja. Iako je rođen kao desnoruk, Brooks je, na savet svog prvog košarkaškog trenera, razvio levu ruku toliko dobro da je vremenom počeo da šutira samo njom. Ove sezone, Brooks šutira trojke preko 40%, a penale oko 75% svojom „drugom“ rukom. U šutu za dva se koristi obema rukama po potrebi i tu je na jako dobrih 60% šuta. Ako gledate Brooksovu igru, sve dok se ne podigne na šut za tri ili sa penala, niste sigurni koja mu je uopšte dominantna ruka.

Pročitajte i   Dežurni krivci

Brooks, koji je pre par nedelja proglašen za najboljeg igrača konferencije South, nije najviši i najdominantniji unutrašnji igrač kojeg ćete sresti, ali je jedan od najinteligentnijih. Igrač koji je se svojom upornošću razvio u ambidekstroznog šutera kojeg je skoro nemoguće braniti zaslužuje da bude pomenut u ovoj listi. Davidson je ekipa koja forsira brzu igru sa dosta šuteva za tri poena, u šta se Brooks odlično uklopio. Odlični timski procenti šuta za tri (preko 46%) mu daju prostora da napadne koš iz reketa. Brooks odlično koristi situacije 1na1, a čim ga udvoje može da bira kom saigraču će dodati loptu jer su svi odlični van linije za tri. Voljom izbornog komiteta, Brooks nije dobio šansu da se oprosti na završnom turniru, ali će sigurno zahvaljujući odličnim partijama uspeti da nađe profensionalni angažman kada se reflektori u koledž dvoranama pogase.

Georges Niang , Iowa State

Visina: 201cm, težina: 108kg, godina: 20

Statistika 2013/14: 16.5 poena, 4.4 skoka, 3.6 asistencija, 47% šuta iz igre

Georges Niang je prototip četvorke koja se savršeno uklapa u sistem koji Fred Hoiberg gaji na Iowa State-u sa mnogo trčanja, šutiranja i napadima koji traju taman toliko da svi pređu u polje protivnika. Niang je udersize četvorka koja se odlično kreće, trči kontre, šutira trojke, ali razlog zašto se nalazi na ovoj listi nisu toliko poeni koje postiže, već poeni koje postižu drugi. Georges Niang je fantastičan asistent sa pozicije krilnog centra. Njegove skoro četiri asistencije po meču su često nedostižne i za mnoge plejmejkere. Pregled igre i osećaj za asistenciju ovog momka ga čine veoma zanimljivim igračem koji igra tek svoju drugu sezonu na koledžu. Već sada pokazuje izuzetan raskoš napadačkih akcija, meku ruku, izuzetno čitanje situacije i mogućnost poentiranja iz različitih pozicija i različitih uglova.

Niang je igrač za velike mečeve i odlučujuće trenutke. U poslednjih 5 minuta igre ove sezone šutira preko 50% iz igre i gotovo da ne gubi nijednu loptu. „Uvek sam smatrao da je pritisak privilegija velikih igrača i za mene naći se pod pritiskom ili biti u fokusu na kraju meča predstavlja stvar ponosa i uvek se trudim da budem najbolji u tim situacijama“, izjavio je Niang. Iowa State je trenutno sedma napadačka sila koledž košarke sa preko 82 postignuta poena po meču i ima nekoliko odličnih igrača, poput Melvina Ejima i DeAndre Kane-a, ali je Niang u tom društvu nekako najkonstantniji sa 17+ poena u poslednjih 14 mečeva. Cyclonesi će biti tvrd zalogaj svima na NCAA turniru, prošle godine su bili blizu Sweet16 faze ali ih je trojka Aarona Crafta uz zvuk sirene koštala poraza u meču protiv Ohio State-a, a sada godinu dana iskusniji tim od predstojećeg turnira očekuje mnogo. Kane i Ejim su seniori koji završavaju svoju priču, dok se od Nianga očekuje da sledeće sezone drži ceo tim u svojim rukama. S obzirom na to kako reaguje na pritisak, neće mu to biti veliki problem.

Melvin Ejim, Iowa State

Visina: 198cm, težina: 100kg, godina: 23

Statistika 2013/14: 18.1 poena, 8.5 skokova, 1.8asistencija, 51% šuta iz igre

Nastavljamo sa vedetama Iowa State-a. Još jedan undersized igrač pravljen po kalupu igre Freda Hoiberga nalazi se na listi najboljih krilnih centara koledž košarke. Sa svoja dva metra visine kada se propne na prste Ejim ne bi imao šta da traži u većini timova na poziciji četiri, ali u sistemu igre Cyclonesa predstavlja jednog od najdominantnijih unutrašnjih igrača. U prve dve sezone u timu Iowa State-a, Ejim je bio fantastičan energetski zeka, koji je ulazio sa klupe i pokretao ekipu fanatičnom borbenošću, skokovima i igrom pod samim obručem. Prošle godine je dodao šut za tri poena u svoj napadački arsenal čime je doneo raznovrsnost ne samo svojoj, već i igri celog tima.

Ove godine kanadski senior je jedan od najkonstantnijih napadača na poziciji četiri, a njegov učinak od 48 poena protiv TCU-a u februaru ove godine oborio je rekord po broju poena u Big 12 konkurenciji koji je držao Michael Beasley. Ne samo to. Ejim je postao prvi igrač u čitavoj Diviziji I NCAA košarke i u celoj NBA ligi koji je zabeležio 48 poena i 18 skokova, još od Shaquillea O’Neila 2003. godine. „Sve je to timska igra“, rekao je tom prilikom skromni Ejim, „saigrači su odradili fantastičan posao nalazeći me u tranziciji i dodajući mi loptu u pozicijama iz kojih sam mogao da poentiram. Igrali su zaista nesebično. Ovoga puta, ja sam bio taj koji je završavao akcije. Sledeće večeri, to će biti neko drugi. Sve je to timska igra…“ Melvin Ejim i Iowa Stare Cyclonsi nisu još uvek rekli svoju poslednju reč ove sezone. Nakon NCAA turnira ostaje da se vidi kojim će putem dalje krenuti igrač koji je ušao u konkurenciju za najboljeg seniora sezone.

Javon McCrea, Buffalo

Visina: 201cm, težina: 113kg, godina: 21

Statistika 2013/14: 18.5 poena, 9.9 skokova, 2.2 asistencije, 56% šuta iz igre

Nakon osvajanja titule MAC freshmana godine 2011, Javon McCrea se razvio u jednog od najproduktivnijih igrača u mid-major košarci u poslednje tri sezone. Iako nema potrebnu visinu za poziciju četiri, senior Buffala sve nadoknađuje odličnim rasponom ruku, snagom i solidnom eksplozivnošću, zahvaljujući čemu je postao jedan od najdominantnijih unutrašnjih igrača MEC konferencije. Odlično koristi svoje fizikalije za postavljanje na niskom postu i koristi kombinaciju agresivnosti i odličnog osećaja za poentiranje iz različitih situacija. Upravo instinkt napadača i odličan osećaj ga čine ubojitim oružjem.

Igra van reketa je ono što mu nedostaje. McCrea zna da se postavi licem ka košu i spusti loptu na parket napadajući driblingom sporijeg čuvara i ponekad pogodi šut sa distance, ali sama mehanika šuta nije nešto u šta se konstantno može pouzdati. Godinama je popravljao svoje procente šuta, pogotovo sa linije penala, pa pokazuje da u tom segmentu ima još prostora za nepredak. McCrea je pre svega napadač, skorer, ne toliko veliki virtuoz sa loptom niti neko ko ostavlja umetnički dojam svojom igrom, ali je igrač koji skreće na sebe pažnju skauta, sigurno ne visinom, već istančanim osećajem i napadačkim instinktom.

Cameron Bairstow, New Mexico

Visina: 206cm, težina: 113kg, godina: 23

Statistika 2013/14: 20.3 poena, 7.5 skokova, 1.5 blokada, 56% šuta iz igre

Niko to nije mogao predvideti. Zapravo, taman kada se javila trunka mogućnosti da snažni senior odigra svoju sezonu snova, umalo da se ona uopšte ne dogodi. Nakon što je krilni centar iz Brisbane-a predvodio svoju Australiju do srebrne medalje na univerzijadi u Kazanu, pojavila se ponuda da umesto povratka na koledž postane profesionalac. Igrač koji je jedva kao 17-godišnjak uspeo da pristupi Australijskom institutu za sport, koji je dve godine kasnije imao samo dve koledž stipendije i koji je jedva mogao da pipne obruč kao freshman na New Mexicu ipak je odoleo čarima profesionalizma i zelenih novčanica i vratio se u NCAA da završi posao koji je započeo. I to u stilu!

Nakon što je u prvih 100 mečeva za Lobose za tri godine postigao ukupno 545 poena, za 28 mečeva seniorske sezone je došao do brojke od 568! Eksplozija koju baš niko nije očekivao. Bairstow je postao igrač koji je za jednu sezonu najviše napredovao u istoriji New Mexica, sa 9.7 poena i 5.9 skokova skočivši na 20.3 poena i 7.5 skokova po meču, uz dramatičan rast procenata šuta sa 45 na 46%. Najveća razlika u ovoj sezoni je samopouzdanje koje je stekao na univerzijadi i kao član A selekcije Australije u kvalifikacijama protiv Novog Zelanda. Novina koju je Bairstow ubacio ove godine je trening u teretani neposredno nakon meča, dok je još uvek u dresu, što je nešto što je prihvatio od starijeg reprezentativnog kolege Davida Andersena, koji mu je rekao da je najbolje da tegove diže odmah posle meča, dok mu je adrenalin još visok u krvi, i da tako telo ima najviše vremena za oporavak do narednog treninga. Kao rezultat, igrač koji je jedva pipao obruč pretvorio se u zver iz teretane prepunu samopouzdanja. Na kraju ove sezone će sigurno postati profesionalac, samo što će sada u igri biti i NBA ligaši.

Pročitajte i   Prvi dan škole – preview sezone 2014/15

Aaric Murray, Texas Southern

Visina: 208cm, težina: 111kg, godina: 24

Statistika 2013/14: 21.2 poena, 7.7 skokova, 2.6 blokada, 49% šuta iz igre

Bludni sin koledž košarke koji je uspeo da nađe pravi put. Nakon jako dobre srednjoškolske karijere, Murray se obreo na univerzitetu LaSalle, gde je u freshman sezoni imao instant učinak sa 12 poena i skoro 7 skokova. U narednoj sezoni je nastavio sa napretkom i došao je do respektabilnih brojki koje su mu omogućile da flertuje sa NBA draftom. Ipak, krenuo je u drugu stranu, sa problemima van parketa. Na LeSalle-u je bio žestoko kritikovan zbog loše radne etike i slabog zalaganja van terena. Takođe, pričalo se da širi negativnu energiju u svlačionici. Tim i igrač su došli do zajedničkog zaključka da je za obe strane najbolje da se raziđu. Aaric Murray je u konkurenciji Oklahoma State-a i Kansasa odabrao univerzitet West Virginia i rad sa Bobom Hugginsom. Ali, stvari na novom koledžu nisu profunkcionisale. U sezoni koju je morao da presedi zbog transfera, Murray je uhapšen zbog posedovanja marihuane. Huggins je izgubio poverenje u igrača i nakon sezone koju je uglavnom proveo na klupi, nekada velika nada je morala da potraži novi dom.

Ovoga puta kockice su se poklopile. Na novom univerzitetu Texas Southernu počeo je da pruža partije u skladu sa renomeom velikog talenta koji ga je nekada krasio. Normalizovao je svoje ponašanje van terena, počeo dobro da radi i uhvatio poslednji voz za kvalitetan angažman na kraju seniorske sezone. Postao je najbolji igrač i najbolji defanzivac SWAC konferencije, a u decembru prošle godine je ubacio 48 poena u gostovanju Temple-u, postavši prvi igrač viši od 208cm kojem je to pošlo za rukom u poslednjih deset godina u čitavoj koledž košarci.

Jerrelle Benimon, Towson

Visina: 203cm, težina: 111kg, godina: 22

Statistika 2013/14: 18.9 poena, 11.7 skokova, 3.6 asistencije, 53% šuta iz igre

Nakon male uloge u timu Georgetown Hoyasa, 203 cm visoki krilni centar prešao je na Towson gde je istog trenutka postao glavna figura njihovog košarkaškog programa. Preporodio je igru tima koji je u sezoni u kojoj je pauzirao zbog transfera imao skor 1-31, da bi sa Benimonom u timu došao do skora 18-13. Svojih 1.3 poena po meču sa Georgetowna, Jerrelle je nadogradio u odličnih 17.2 poena ispraćenih sa još odličnijih 11.2 skokova, čime je postao drugi najbolji skakač koledž košarke. Uz titulu najboljeg igrača konferencije, postao je i finalista Lou Henson nagrade koja se dodeljuje najboljem igraču sa mid-major programa koju je pokupio Matthew Dellavedova.

Ove sezone je odigrao još bolje, postavši tek osmi igrač u istoriji CAA konferencije koji je dva puta uzastopno dobijao nagradu za igrača godine. Postao je najbolji skakač koledž košarke sa 11.7 skokova uz koje je pridodao 18.9 poena i fantastičnih 3.6 asistencija. Takođe, predvodio je koledž košarku i po broju double-doubleova sa 21 takvim učinkom u 31 meču. Benimon predstavlja intrigantnu kombinaciju napadača sa niskog posta, šutera sa distance i igrača sa dobrom kontrolom lopte. Legitimna je dual threat opasnost jer podjednako dobro napada igrom na postu kao i šutem sa perimetra. Izuzetan je napadač koji se koristi raznovrsnim arsenalom koji mu omogućava da se često nađe na liniji penala koje šutira u jako dobrom procentu (72% šuta, uz skoro 9 pokušaja po meču). Jerrelle Benimon je u poslednje dve sezone uspeo da skrene pažnju na sebe, ali teško da će to biti dovoljno za najviše ciljeve ove godine. Ipak, Evropa ga čeka raširenih ruku.

Alan Williams, UC Santa Barbara

Visina: 201cm, težina: 120kg, godina: 21

Statistika 2013/14: 21.3 poena, 11.5 skokova, 2.4 blokade, 53% šuta iz igre

Kolike su šanse da vas zapaze ako ste visoki jedva nešto preko 2 metra i igrate na poziciji centra za Santa Barbara Gauchose? Čak i ako ste drugi najbolji skakač koledž košarke? Ili ako ste jedini igrač među 15 najboljih strelaca i skakača? Glavni razlog zašto većina košarkaškog sveta još nije čula za ovog momka leži naravno u činjenici da igra u Big West konferenciji, daleko od očiju javnosti i prenosa u prime time terminu, osim ako niste kojim slučajem težak zaluđenik za koledž košarku ili bloger, recimo. Williams je definicija go-to-guya. Uzima čak 39.3 procenta šuteva čitave ekipe, i po tome je prvi u koledž košarci. Niko mu neće dati nagradu za količinu uzetih šuteva naravno, ali zanimljivo je da Williams šutira u jako dobrim procentima, iznad 50% šuta iz igre. Razlog za visok procenat šuta je to da inače uzima šuteve koji se lakše pogađaju; nećete ga videti kako pokušava fade-away šut sa šest metara, njegova zona komfora je odmah ispod obruča.

Alan je i jako dobar defanzivac uz to. Uspeva da izblokira skoro 10% protivničkih šuteva za dva poena. Dobar trenutak da još jednom napomenemo da je visok jedva nešto preko dva metra. Za pretpostaviti je da bi njegove brojke rapidno opale da igra u jačoj konkurenciji, ali činjenica je da je u duelima sa ekipama koje su među 100 najboljih u NCAA pružao i dalje odlične partije sa 23 poena i devet skokova uz 51% šuta. Big Al je uradio sve što je bilo u njegovoj moći da skrene pažnju na sebe. Pošto je tek junior, imaće još godinu dana fore da pokaže da je NBA potencijal, ili bar igrač sa svetlom budućnošću u evropskoj košarci.

Toliko o predstavljanju igrača. NCAA turnir je već počeo mečevima baraža, pa ubacujemo u warp brzinu i vrlo brzo donosimo priču o timovima na koje treba obratiti pažnju na turniru. Do tada uživajte u pravljenju svog bracketa i u diskusijama na našem forumu. Pozdrav do sledećeg čitanja, ’Toine.

Add a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *