Neke ptice nikad ne polete… (deo drugi)

Nastavak priče o najvećim neuspesima američke košarke. Ovoga puta, akcenat je na koledž igračima koji nikada nisu uspeli da ispune sudbinu koju su im bogovi košarke namenili. Ok, možda za nabeđene zvezde srednjoškolskih sala za fizičko i postoji opravdanje zašto su pošli putem beznađa, ali ovi momci to sebi nikako nisu smeli da priušte. Upoznajte polu-igrače koji su zastali na pola puta, koji nisu imali dovoljno sreće ili su imali previše loših odluka, koledž zvezde čiji je neuspeh u tranziciji u profesionalni sport veća košarkaška misterija od onog Kineza iz Panatinaikosa. Život piše romane. Ja ih samo objavljujem u blogu.

Honorable Mentions:

Pre svega da razjasnimo, ovaj post neće biti priča o fantastičnim koledž igračima koji su dobili šansu u NBA ali je nikada nisu iskoristili, iz razno-raznih razloga. Zato u njemu nisu Hasheem Thabeet, Mateen Cleaves, Greg Oden, Christan Laettner, Steve Alford, Tyler Hansbrough, Danny Ferry, Michael Olowokandi, Marcus Fizer, Ed O’Bannon ili blesavi Adam Morrison. Ovaj post je posvećen momcima koji pravu šansu nikada i nisu dobili.

Pee Wee Kirkland

Richard Pee Wee Kirkland je još jadna legenda ulične košarke koju ćemo upoznati, ali nešto drugačija od drugih koje smo pomenuli. Legenda kaže da je prvi igrač u istoriji koji je izveo roling od 360 stepeni na terenu. Njegov život se, međutim, zadržao na 180 stepeni… Odrastavši u okruženju 116. ulice u New yorku, Pee Wee je počeo da prodaje drogu još kao 13-godišnjak. Bio je toliko dobar u prljavim poslovima, da je imao svoj Rolls Royce i pre nego što je bio dovoljno zreo da polaže vožnju. I pored toga je paralalno uspevao da se bavi košarkom. I to jako dobro. Posle odlične srednjoškolske karijere, dobio je stipendiju na omalenom Kittrell College-u gde je briljirao sa 41 poenom po meču. Dobre partije su ga odvele na Norfolk State univerzitet gde je imao fantastične sezone, zajedno sa budućim NBA igračem Bobom Dandridge-om. I pored toga što je igrao u drugoj NCAA diviziji, njegovi rezultati nisu prošli neopaženo i 1969. godine je draftovan od strane Chicago Bullsa. Pored dobrih partija na letnjem kampu, Pee Wee je ipak odbio ugovor jer je, po njegovim rečima, više novca zaraživao na ulici. Nagradu za društveno-koristan rad dobio je u vidu nekoliko hapšenja, pre nego što je završio u Lewisburgu, zatvoru sa maksimalnim obezbeđenjem. Na 8 mečeva zatvorske lige, Pee Wee je postigao 465 poena. Kasnije je postao zvezda zatvorske košarkaške lige (da, i to postoji u SAD) sa partijama od 100 i 135 poena.

Nakon što je odslužio dug zajednici, Kirkland je nastavio da se bavi humanitarnim radom, gostujući na raznim seminarima i tribinama duž države na kojima je klincima pričao o svojim lošim izborima u životu. Kao trener srednje škole Dwight School uspeo je da osvoji lokalno prvenstvo, a bio je i gostujući predavač na univerzitetu Long Island, na predmetu Filozofija košarkaškog treninga (da, i to postoji u SAD). Svojevremeno smatran za najbržeg igrača koledž košarke, njegov uticaj je najbolje objasnio legendarni Bob McAdoo: „Igrao sam za Showtime tim LA Lakersa osamdesetih, sa Magicom, Kareemom i Jamesom Worthy-jem. Ali Pee Wee je vodio svoj showtime na Norfolk Sate-u 20 godina pre toga. Filozofija igre Norfolka se svodila na kontranapade. Pee Wee je mogao da leti. Kažem vam, on je mogao da izdribla loptu od jedne do druge čeone linije za oko tri sekunde!“ Iako nije uspeo da postane uzor mladih na pravi način Pee Wee je drugu polovinu života posvetio vađenju fleka iz prve. „Svih tih godina u zatvoru, razmišljao sam o svim onim ljudima koji su živeli svoje snove kroz moj život, o ljudima koji su hteli da me vide u NBA. Znao sam da je jedini način da im se odužim jednog dana je da radim sa klincima, jer je tamo negde sigurno neki novi Pee Wee, i dok taj klinac ne preokrene svoj život, ja ću stalno osećati njegov bol.“

Jonathan Hargett

Da pitate bilo koga ko je između 1997. i 2001. igrao srednjoškolsku košarku, svi bi jako dobro znali ko je Jonathan Hargget. Amar’e Stoudamire, srednjoškolski saigrač, je izjavio za njega da je najbolji igrač sa kojim je ikada igrao. Carmelo Anthony, saigrač u timu letnje lige, je za beka visokog 180cm i sa odrazom od preko 111cm rekao da je čudna kombinacija Allena Iversona i Tracy McGrady-ja. Njegov zaštitni znak je bio izbacivanje čuvara ubistvenim crossoverom, nabacivanje lopte na tablu i monstruozno kucanje odbitka jednom rukom. Taj potez je jednostavno postao poznat kao hargett. „Posebno kada govorite o uspomenama iz srednje škole, on je jedno od imena koja stalno iskaču. Šta se desilo sa njim?“, upitao je Carmelo. Odgovor je tužno predvidiv. Hargett je prošle godine izašao iz kazneno-popravnog doma u kojem je odležao 5 godina zbog trgovine drogom. A nekada je bio smatran za prvog plejmejkera koji bi mogao direktno iz srednje škole u NBA. Svojevremeno jedan od 10 najboljih srednjoškolaca u klasi 2001, rangiran ispred budućih zvezda Bena Gordona i T.J. Forda, Hargett se odlučio za univerzitet West Virginia, koji mu je ponudio 20.000$. U to vreme, već je zarađivao preko 1.000 dolara dnevno trgovinom drogom. George Lancaster, srednjoškolski trener koji je pomogao da preko 120 igrača dobije koledž stipendiju, izjavio je da nikada nije trenirao talentovanijeg igrača od Jonathana, ali ga je takođe nazvao portretom kontrasta. Hargett je bio stidljiv, ali uporan, lak za treniranje, ali lenj i nemotivisan na treninzima, strahovito samouveren na terenu sa ozbiljim problemima sa samopoštovanjem van njega. U sedmom razredu je počeo da puši travu i u isto vreme da je i prodaje, a do koledža je po sopstvenim rečima, postao imun na marihuanu. „To je bilo ludo, neki ljudi nisu mogli da zapale jednu cigaru i odigraju upola dobro kao ja, a ja sam pušio gomilu marihuane i igrao kao Iverson“. U srednjoj školi je želeo da vida kako će igrati potpuno naduvan. Završio je meč sa 23 postignuta poena. I pored problema sa ocenama i van terena, zadržao je mesto top srednjoškolca i dobio odlične ponude renomiranih Michigana, Arizone, Tennessee-ja i Louisiana State-a. Želeo je da ide na Arizonu, ali su čelnici Wildcatsa odbili da prekrše NCAA pravila i plate njegovoj majci avionsku kartu za posetu kampusu. West Virginia je bila konkretnija. 20.000 puta konkretnija. I pored svih problema, Hargett je zaigrao koledž košarku. Postao je zvezda kampusa, njegov dres se najbolje prodavao, a devojke su se bukvalno tukle oko njega. Nakon dobrog početka, Mountaineersi su izgubili 18 od poslednjih 19 mečeva, u timu je raslo nezadovoljstvo zbog sebične igre i činjenice da su neki saigrači naslutili da Hargett dobija novac, a na sve to se nadovezala i povreda kolena. Liga se takođe zainteresovala za njegov slučaj, ali je istraga prekinuta nakon što je Hargett uhapšen zbog posedovanja marihuane. Pokušao je da se vrati 2004. godine u Virginia Union, univerzitet iz druge divizije poznat po lansiranju Bena Wallace-a i Charlesa Oakley-a u NBA, ali mu NCAA nije dala dozvolu. Završio je u alternativnim ligama i poslednji šut je uputio 2008, nakon čega je uhapšen zbog prodaje kokaina i osuđen na 5 godina zatvora.

Pročitajte i   K kao Uspeh

Raymond Lewis

Da ste se rodili u Americi sedamdesetih godina prošlog veka, i da ste kojim slučajem pomno pratili dešavanja u amaterskoj košarci, ovo ime bi vam sigurno bilo poznato. Za one koji su u to vreme živeli u LA, uz ime Ray Lewisa stajao je jedan jedini sinonim – Bog! Raymond Lewis se smatra jednim od najboljih košarkaša ikada! Do današnjeg dana, nezvanično je najbolji košarkaš koji je ikada igrao u Los Angelesu.

Raymond Lewis je bio toliko dobar da mu nikada nije trebao nadimak. Visok 186cm, brz poput mačke, umetnik u vođenju lopte, igrač savršenog pregleda igre i dodavač poput najboljih kvorterbekova. A to je samo deo njegovog cv-ja. Smatran je za jednog od najboljih čistih šutera u istoriji države California. Svaki put kada je zakoračio na teren da odigra 1 na 1 sve što je trebalo je da dobije loptu. Tu se priča završavala. Lewis bi napustio teren postigavši koliko god poena je potrebno u nizu, usput ponevši sa sobom protivnikovo dostojanstvo. U tri uzastopne godina u srednjoj školi Verbum Dei osvajao je nacionalno prvenstvo uz zvanje najboljeg igrača. Još pre maturske večeri, Lewis je na stolu imao ponude 250 univerziteta, među kojima su bili i UCLA, USC, Notre Dame,… John Wooden lično je urgirao da pristupi UCLA Bruinsima, ali je Lewis to ljubazno odbio. Srednjoškolski trener je insistirao da ode na Long Beach State kod trenera Tarkaniana, na šta je igrač načelno pristao, ali se kasnije odlučio za Cal State L.A. Nova crvena korveta i stipendije za nekoliko njegovih prijatelja su odradile odličan recruiting. Kao freshman na univerzitetu California State LA ubacio je 73 poena u jednom meču, završivši sezonu sa 38.9 poena u proseku. U drugoj sezoni je malo popustio, završivši je sa 32.9 poena u proseku kao drugi strelac koledž košarke. I to sve mnogo pre linije za tri poena. Na kraju sezone 1972/73, izabran je od strane Philadelphia 76ersa kao najmlađi igrač ikada biran u prvoj rundi drafta. Knjige rekorda su bile otvorene, čekajući ga da ih popuni. Ipak, Raymond Lewis nikada nije odigrao ni minut NBA košarke.

Lewis je imao spektakularne partije na letnjem kampu Sixersa. U jednom trening meču je za poluvreme ubacio 60 poena u direktnom duelu protiv Douga Collinsa, bivšeg prvog pika i zvezde olimpijskog tima SAD iz 1972. godine. Trener Genue Shue je otkazao drugo poluvreme kako se njegov pik od milion dolara ne bi više brukao. Bivši Lewisov srednjoškolski trener je jednom rekao da „Raymonda Lewisa može da zaustavi samo Raymond Lewis“. Tako je i bilo. Nakon što je video koliko je dobar među profesionalcima, Lewis je, naviknut na skupe darove, poklonjene ocene i pažnju svih oko njega,  tražio da mu se poveća ugovor, što su čelnici Sixersa odbili. Lewis je tako završio svoju NBA karijeru pre nego što je i počeo. Pokušao je sledeće godine da zaigra za Utah, ali su čelnici Philadelphia-e zapretili tužbom zbog još uvek validnog ugovora. Svoju magiju je preneo na terene letnjih liga u rodnom Los Angelesu, gde je jednom prilikom ubacio 56 poena protiv Michaela Coopera, nosioca zvanja NBA Defensive Player of the Year. Raymond Lewis je preminuo početkom 2001. godine od posledica infekcije. Ostao je legenda uličnih terena Los Angelesa koja živi u pričama savremenika. Jerry Tarkanian, legendarni coach UNLV-a koji je izbacio mnoge NBA zvezde poput Larry Johnsona ili Stacey Augmona, u svojoj autobiografiji je naveo baš Raymonda Lewisa kao najboljeg igrača kojeg je ikada video.

Hank Gathers

Ukratko rečeno, Hank Gathers je Benji Wilson koledž košarke. Ali, krenimo redom… Eric „Hank“ Gathers je počeo svoju košarkašku priču u srednjoj školi Dobbins Technical u Filadelfiji, zajedno sa Bo Kimble-om, kasnijim dugogodišnjim saigračem. Oba igrača su regrutovana od strane Stana Morrisona i ubačena u odličnu klasu All-American freshmena koju su još činili i Tom Lewis i Rich Grande. Ipak, zlatna generacija se raspala već naredne sezone, kada je coach Morrison otpušten zbog slabih rezultata. Gathers i Kimble su, ponovo u paketu, prešli na Loyola Marymount. Nakon sezone pauze zbog transfera, Gathers je predvodio novi tim sa 22.5 poena i 8.7 skokova, da bi u sezoni 1988/89 postao tek drugi igrač u istoriji NCAA koji je predvodio naciju u poenima i skokovima, sa fantastičnih 32.7 poena i 13.7 skokova. Velike zasluge za ovaj rezultat ima trener LMU Paul Westhead koji je forsirao run-and-gun igru sa mnogo trčanja i šutiranja već u desetoj sekundi napada. 122.4 poena po meču iz sezone 1989/90 je i dalje rekord Divizije I. Hank Gathers je bio dominantan unutrašnji igrač, sa velikim brojem ofanzivnih skokova i poena iz kontranapada. U seniorskoj sezoni je smatran za kandidata za igrača godine i budućeg lottery pika. Ipak, tempo igre koju je forsirao njegov tim nije doneo samo zapaženu statistiku…

Prvi nagoveštaji nesreće koja čeka da se desi primećeni su u decembru 1989 u meču protiv Santa Barbare. Nakon šest minuta igre u drugom poluvremenu, Gathers je na liniji penala osetio mučninu, šutirao je na koš, promašio, a zatim se srušio na parket. Treneri i medicinsko osoblje su pritrčali igraču, ali je on ustao kao da se ništa nije desilo i odšetao do svlačionice. Upozorenje koje niko nije shvatio dovoljno ozbiljno. Lekari su u lokalnoj bolnici dijagnostikovali urođenu srčanu manu, što je gotovo slomilo Gathersa, budućeg NBA superstara. Doktori su mu prepisali novi lek koji usklađuje dejstvo adrenalina i unormaluje otkucaje srca. Gathers je lek mrzeo, jer ga je u isto vreme usporavao i uspavljivao. Gathers, zavisnik od adrenalina, nije sebi želeo da priušti takav tretman. Na svoju ruku je srezao pripisanu dozu leka, uz oštro protivljenje trenera i lekara. Istog trenutka je počeo da igra sa starom energijom, što mu je bilo dovoljno da preskoči dalje testove.

Pročitajte i   Dok mrežice miruju – najbolji igrači sezone 2012/13 (deo 2.)

Tog 4. marta 1990, Gathers se spremao za meč protiv renomiranog Portlanda koji je prethodio završnom turniru. Stigao je par sati ranije i istrčao nekoliko krugova oko terena kako bi se zagrejao. Kasnije su usledili sprintevi. Sve isto kao i milion puta do tada. Zajedno sa dugogodišnjim prijateljem Bo Kimble-om preuzeo je igru, za nekoliko minuta vezao 8 poena pri tom uhvativši pas za alley-up i snažno zakucavši. Nacija je imala priliku da vidi Gathersa u najboljem izdanju. Po poslednji put… Stojeći na centru, baca kosku Bo-u i spušta se u defanzivni stav spremaju se za presing koji je Loyola forsirala. Semafor pokazuje da je do kraja poluvremena 13:34 i da LMU vodi sa 25:13. U tom trenutku Gathers pada na centru terena ostavljajući publiku bez daha. Pokušava da ustane, ali doživljava klasičan nokaut. U sekundi se stvara drama: igrači stoje okolo držeći se za glave, trener, rezervni igrači, timski doktor, ortoped, Hankova rodbina, svi su se skupili oko Gathersa u trenutku. Gathers leži na leđima, bez svesti o tome šta se dešava. Nosila ga iznose iz hale kojom vlada jeziva tišina. Priključuju ga na aparate koji je tim kupio par meseci pre toga, baš u slučaju da se ovako nešto desi, ali aparati ne reaguju. Srce je prestalo da radi. Tri elektro šoka mu na trenutak vraćaju životni impuls, Hank za momenat podiže glavu i uzima udisaj, ali se ponovo spušta na nosila. Hitna pomoć stiže sedam minuta nakon incidenta i posle bezuspešnih pokušaja reanimacije odvozi ga u lokalnu bolnicu. Narednih sat vremena čitav tim lekara se bori za Gathersov život. Nakon nefer borbe sa Kosačem, dvojca lekara napuštaju operacionu salu i odlaze do Gathersove rodbine. Scena koju smo mnogo puta videli u filmovima. Najjači čovek u koledž košarci i buduća NBA zvezda završava svoju priču u 23-oj godini života. Kao uspomenu na pokojnog prijatelja, Bo Kimble je od tada, do kraja profesionalne karijere, svako prvo slobodno bacanje na meču šutirao levom rukom. O Hanku Gathersu je kasnije snimljen i film pod nazivom Final Shot: The Hank Gathers Story.

Len Bias

„Sa pozicije broj dva, Boston Celticsi biraju Lena Biasa, sa univerziteta Maryland“. Ove reči Davida Sterna su trebale da predstavljaju početak velike karijere. Nažalost, označile su njen kraj.

Len Bias je krenuo sa košarkom u obližnjoj srednjoj školi u rodnom Marylandu i kao dobar lokalni dečko, odabrao je kasnije i univerzitet Maryland. U početku je imao problema sa disciplinom, ali je postepeno postao All-american igrač. U juniorskoj sezoni je postao najbolji strelac i igrač jake ACC konferencije, a godinu dana kasnije je zapalio zemlju fantastičnom partijom protiv najbolje rangirane ekipe koledž košarke North Caroline sa svojih 35 poena. Len je predstavljao kompletno pakovanje: fantastičan atleta, fizikalac, izuzetan skakač i strelac, seniorski sezonu je završo sa 23 poena i 7 skokova u proseku i predstavljao najbolje krilo koje je koledž košparka imala da ponudi. Boston Celticsi, koji su baš tih dana osvojili šampionsku titulu predvođeni Birdom, McHale-om, Parishom i Ainge-om, su baš takvog igrača tražili kako bi osigurali dugovečnost dinastije. Skaut Celticsa Ed Badger je za Biasa rekao da je „najbliža stvar Michaelu Jordanu koja se pojavila u dugom vremenskom periodu.“ Bias je celo leto pre drafta trenirao sa Celticsima, a finalne mečeve protiv Houstona je gledao smešten tik iza klupe Bostona. Ceo košarkaški svet je znao da će Lena izabrati Celticsi, tako da sam čin nije predstavljao nikakvo iznenađenje. Međutim, ono što se desilo nakon drafta šokiralo je čitavu naciju.

Nakon ceremonije drafta, Len Bias, odeven u klupsku jaknu i sa kačketom Celticsa, napustio je Medison uveren da njegov život upravo počinje. Uputio se sa svojim novim autom u kampus Marylanda kako bi se pozdravio sa bivšim saigračima i trenerima. Već je isplanirao da isto veče otputuje za Boston i potpiše milionski ugovor sa Reebokom, ali je na nagovor prijatelja odlučio da ostane kući i napravi oproštajnu žurku. Kasnije će se ispostaviti da je bila zaista oproštajna. Umesto da se na žurci opusti i uživa sa starim društvom, Bias je osetio neverovatan pritisak kada su svi krenuli da ga saleću pitanjima o tome kako će potrošiti prvi milion i da li će zaboraviti stare prijatelje. U jednom trenutku nije više mogao da zadrži, pa je sa bliskim prijateljem Davidom Driggersom napustio žurku i otišao da se opusti uz kesicu kokaina. Nakon višečasovnog uživanja u belom prahu, Bias je počeo da gubi kontrolu. Ruke i noge su počele da mu se tresu, oči da se okreću unutar duplje, a pena je počela da izlazi na usta. Shvativši da počinje da kolabira, prijatelji su ga brzo odvezli u lokalnu bolnicu. Lekari su pokušali sve što su mogli, ali glavna arterija nije izdržala nalet čarobnog praha. Boston i Maryland su ostali u čudu, a Len Bias je do danas u nekoliko izbora smatran za najboljeg igrača koji nikada nije zaigrao u NBA.

LeBron pre LeBrona

Upoznali smo mnoge zvezde koje nikada nisu zasijale punim sjajem, ali samo jedna od svih njih je na našim parketima tražila priliku za povratak u košarkaški život. Da smo tada znali kakav igrač nam se vrzma pred očima, možda bi tu priliku i dobio. Upoznajte Vernona Cottona, poznatijeg pod nadimkom Schea, prvog amerikanca u istoriji KK Partizan, ako ne računamo kratak izlet Butcha Taylora sedamdesetih godina.

Manchild. Kao što smo već rekli, izraz koji označava odraslog čoveka u telu dečaka. U Schea-ovom slučaju, dokumentarac koji priča o njegovom košarkaškom životu. Impresivno je videti kako velike zvezde NBA lige govore sa puno poštovanja o igraču o kojem tako malo znamo. Pre LeBrona bio je Schea Cotton. Sa svojih 196cm i 95kg mišića, izgledao je kao div među ostalim srednjoškolcima. Ali njegova igra je bila ono što ostavlja bez daha. Njegov lagan i tečan šut, kontrola lopte, odraz, brzina i snaga su ga izdvajali već posle par minuta igre. U svojoj sophomore sezoni u srednjoj školi beležio je 24 poena i 10 skokova i postao prvi igrač druge godine u istoriji Kalifornije koji je dobio zvanje najboljeg srednjoškolca. Uz to je i osvojio titulu državnog prvaka sa svojom Mater Dei srednjom školom postavši MVP tom prilikom. Nijedan igrač do pojave LeBrona nije bio toliko dominantan u srednjoj školi. To je i razlog zašto Paul Pierce, Baron Davis, Ron Artest, Drew Gooden, braća Collins i Dorrell Wright u pomenutom dokumentarcu za Cottona kažu da je bio LeBron pre LeBrona. Uz mnoge sličnosi, Schea je čak bio bolji u jednom segmentu – šut. Schea je bio fantastičan šuter u srednjoškolskim danima, nešto što je LeBron postao tek nakon mnogo godina truda (pitanje je da li je LeBrick to ikada i učinio, ali to je druga tema).

Pročitajte i   Neke ptice nikad ne polete… (deo prvi)

Zbog čega onda Cottona ne gledamo sada u borbi za NBA plejof? Schea Cotton je doživeo tešku povredu ramena u meču u kojem je nadigrao Lamara Odoma sa 35 poena, i bio je primoran da propusti seniorsku sezonu u srednjoj školi, ali je i pored toga dobio veliki broj NCAA ponuda, i to najvećih među njima, a kao najprimamljivija za Schea je bila ona UCLA. Opredelivši se za univerzitet sa velikom tradicijom, preostala je formalnost u vidu prijemnog SAT testa. Na testu se nije najbolje pokazao, pa mu je NCAA odredila zabranu zbog neispunjavanja akademskih uslova. Schea je sezonu proveo u pripremnoj školi St.Thomas More, a  isti scenario se ponovio i godinu dana kasnije kada mu je onemogućeno da zaigra za NC State. Dve godine koje Schea nikad nije uspeo da nadoknadi… Nakon dve godine pravne borbe protiv NCAA i pošto je ponovo polagao testove i popravio ocene, Schea se konačno našao u koledžu, doduše u nižoj diviziji, zaigravši za Long Beach City College. U međuvremenu je od dominantnog klinca nelimitiranog potencijala postao dvadesetogodišnjak sa reputacijom igrača koji dominira među slabijim, mlađim protivnicima. Pitanje je šta bi Schea uradio za te dve godine na UCLA. Pitanje je i šta bi se desilo da je direktno iz srednje škole otišao u NBA, kada je to još bilo moguće. Odgovore na ova pitanja nikada nećemo dobiti…

Schea je i pored velikih problema nastavio da dominira. U Long Beach City koledžu je prosečno postizao 32 poena, uz neverovatan šut: 75% iz igre, 90% sa penala i 40% van linije za tri poena. U to vreme je dial-up internet bio vrhunac tehnike, a video klipovi sa skautingom igrača su bili samo dobra ideja, mečevi nižih divizija koledž košarke nisu direktno prenošeni u udarnom terminu na nacionalnoj frekvenci, pa je prijavljivanje za draft iz tako male sredine bilo veoma rizično. Schea je uspeo da od NCAA izdejstvuje dozvolu za Diviziju I i pristupi Alabami. Sistem igre Alabame mu nikako nije odgovarao, ali je i pored toga odigrao solidno sa 16 poena i 5 skokova po meču. Ipak, nedovoljno solidno za NBA draft. Schea jeste draftovan, ali od strane ABA i CBA ligaša, potpisavši ugovor sa Sioux Falls Skyforce, timom koji se takmičio u preteči današnje razvojne lige.

I dalje dovoljno uporan, Schea Cotton je tražio svoj put do NBA lige. Staza ga je vodila preko Evrope, i to preko Srbije i beogradskog Partizana. Winston YUBA liga je baš te sezone dozvolila da timovi angažuju jednog stranog igrača, Vlade Divac je ušao u KKP sa svim svojim vezama i vezicama preko bare, koje su mu srdačno predložile Cottona. Stranci u našoj košarci su bili velika nepoznanica na početku 2001. godine, mnogi su ih sa ogorčenjem gledali kao nekoga ko uzima hleb našoj deci, neki su od njih tražili čarobnjake i ti dani nisu bili najsrećnije vreme za Cottona, Fishbecka i ostale pionire. Njima je samo trebalo malo vremena da se naviknu. Schea je imao tu nesreću da u tim dođe nakon tragične pogibije Harisa Brkića, u vreme kada je Ruso zamenio trenera Trajkovića, a Zeka Milisavljević nemačkog reprezentativca Vladimira Bogojevića na mestu prvog pleja. Cotton je uleteo na pola sezone u vreme velikih turbulencija, ali je odlično počeo svoju priču, čak i poreviše dobro, jer je na prvom treningu tima počeo da igra svoju igru i dominira toliko da je tadašnji trener Darko Ruso iz pedagoških razloga, stavio Vesu Petrovića da ga čuva. Vesa je odradio svoj posao a Cotton je propustio par mečeva zbog povrede oka. Na prvom zvaničnom meču, u Suproligi protiv Iraklisa u punom Pioniru, Schea je svoj prvi šut za tri poena realizovao na oduševljenje dvorane. Ispostavilo se kasnije da mu je to bio i jedini šut u tom meču. Tada je u timu Partizana alfa i omega bio kapiten Mića Berić, a Cotton je tek sporadično zasijao, kao na primer u meču protiv Leverkuzena u Nemačkoj, u derbiju koji tada još nije bio derbi protiv Zvezde i u duelu protiv Makabija kada je zamenio povređenog Berića u meču koji je obeležila jedna od najboljih atmosfera ikada zabeležena u Pioniru i u kojem je nastala dugogodišnja tradicija pevanja sa igračima posle meča, i posle ubedljivog poraza. Partizan je kasnije ispao u razigravanju od Asvela i ostao bez trofeja, a Cotton završio karijeru u timu i pre kraja sezone, odigravši samo 8 mečeva u ligi i 5 u Suproligi (7.4 poena, 2.8 skokova).

Nakon Partizana, Schea Cotton je zaigrao za francuski Brest i odigrao odličnu sezonu sa 27.5 poena i 7 skokova u proseku, potom i za drugoligaški Evreaux (17 poena, 5 skokova), sve vreme pokušavajući da se domogne NBA ugovora preko letnje lige. Karijera ga je dalje vodila preko Venecuele (17.8 poena), ABA i NBADL lige, čuvenih Harlem Globetrottersa do konačnog kraja u dresu Tulse u razvojnoj ligi 2007. godine. Schea Cotton danas vodi uspešnu akademiju za mlade košarkaše kojima prenosi svoje veliko, nikad iskazano košarkaško znanje i iskustvo. Kao urbana legenda, priča o Cottonu se prenosi i dalje sa jednog igrača na drugog. Marshall Collins, bivši saigrač a sada košarkaški trener, je najbolje opisao Schea-ov život: „Sada treniram klince, i do sada još nisam video igrača na nivou Schea Cottona. Gledao sam neke od fantastičnih igrača kako dominiraju srednjom školom poput Eddie Housa, Jasona Kidda, Lebrona,… i nemam ni malo sumnje: Cotton je bio najbolji. Zamislite srednjoškolskog igrača sa LeBronovom snagom i atleticizmom, skok šutem Eddie Housa i kontrolom lopte Jasona Kidda. To je bio Schea Cotton. LeBron pre LeBrona.

Toliko o ovoj priči. U narednom postu vraćamo se igračima koji tek treba da postanu neko. Borba za završni turnir se zahuktava, nadziru se favoriti i igrači koji bi mogli obeležiti kraj sezone, pa ćemo se vratiti u sadašnjost koledž košarke. Pozdrav do sledećeg čitanja, ’Toine.

34 Comments

Add a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *