Najbolji način da upropastite godišnji odmor

Mogao sam, na primer, da odem van grada. Selo, reka, šuma, bilo šta od toga. Mogao sam da sredim podrum, u kojem još ima vode iz prošlogodišnjih poplava. Mogao sam da zasadim nešto u bašti, dok još nije postala savana. Mogao sam makar da obrišem prašinu sa monitora. Mogao sam bilo šta što rade normalni ljudi kada imaju slobodnog vremena. Ali nisam. Tri nedelje, 68 mečeva, tuce neprospavanih noći, desetak sati tajmauta i poluvremena, težak poremećaj sna i rada probavnog trakta, praćeni još težim poremećajem ponašanja… Tako nekako izgleda moja ideja godišnjeg odmora u martu.

1

Regularni deo sezone

First things first. Pre završnog turnira, krajnje logično, igralo se manje važan i popularan deo koledž košarke, poznatiji kao regularni deo sezone. Preko 300 timova, sa preko 20 mečeva u rasporedu, sve to daje izuzetnu šansu da se po teoriji velikih brojeva ipak dogodi nešto zanimljivo u nezanimljivom delu sezone. I naravno, dogodilo se. Priču počinjemo sa par crtica iz regularnog dela.

Potera za Savršenstvom

Kentucky ništa nije mogao da dobije iz ove sezone, mogli su samo mnogo toga da izgube. Što se na kraju i desilo. Ali na početku, Wildcatsi su suvereno krenuli u pohod ka savršenoj sezoni. Ekipa krcata sirovim talentom, vođena velikim Caliparijem, koji je uveo novinu u koledž košarku sa jedinstvenim sistemom rotacije. Neretko su se na terenu smenjivale kompletne petorke Wildcatsa, u svojevrsnoj propagandi sile, košarkaškoj verziji ruske vojne parade. Kentucky je delovao silovito, petorangirani Kansas je pregažen sa 32 poena razlike, sirota Montana State sa -58, univerzitet velike tradicije UCLA je nešto bolje prošao, sa 39 poena deficita, bez većih problema padali su i North Carolina i Louisville. Ali dva meča sa početka konferencijskog rasporeda donela su Wildcatsima otrežnjenje, a drugim timovima priliku da uvide da sa njima može da se igra. Najbliži senzaciji bili su igrači Ole Miss-a i Texas A&M-a koji su u dva uzastopna meča izboriji jedan, odnosno dva produžetka. Na jednu loptu sa Wildcatsima igrali su i momci sa LSU-a, ali uvek se Kentucky, nekada zasluženo, nekada srećno, provlačio kao jedina neporažena ekipa. Sa tim priznanjem su i završili regularni deo. March Madness je ipak sačuvao 39 godina staru tradiciju. Ali o tome kasnije.

2

Crni februar

Kada je NCAA početkom drugog meseca saopštila da je košarkaški program Syracuse univerziteta kažnjen za mnogobrojne propuste u prethodnih desetak pitanja, uključujući nepravilnosti u regrutovanju igrača kao i učešću igrača koji nisu ispuinjavali osnovne akademske uslove, i da zbog toga neće učestvovati na završnom turniru, mnogi su mislili da je to najgora vest februara.

Dean Smith i MJ
Dean Smith i MJ

Nekoliko dana kasnije univerzitetsku košarku je potresla vest o odlasku jednog od najvećih trenera u istoriji. Tvorac moderne North Caroline, drugi otac najvećeg igrača svih vremena i član Kuće slavnih Dean Smith napustio je ovaj svet u 83. godini. Ostaće upamćen kao trener zbog čijih je dugih napada i uveden sat za ograničenje napada. Osvajač Olimpijskog zlata i dve NCAA titule ipak najviše je pružio košarci „izmišljanjem“ Michaela Jordana. Osim MJ-a, kroz Smithove stvaralačke ruke su prošli i Larry Brown, James Worthy, Sam Perkins, Phil Ford, Bob McAdoo, Billy Cunningham, Kenny Smith, Jerry Stackhouse, Rick Fox, Antawn Jamison, Vince Carter i Rasheed Wallace. Poslednje zaveštanje Deana Smitha bilo je da se nakon njegove smrti svakom bivšem igraču pošalje po 200$ uz poruku “Uživajte u večeri na račun trenera Smitha.”

Jerry Tarkanian
Jerry Tarkanian

Samo tri dana kasnije, košarka je izgubila još jednu legendu, još jednog Hall Of Fame trenera Jerry Tarkaniana. Veliki strateg je ostao zapamćen najviše iz vremena kada je od relativno malog košarkaškog programa UNLV napravio jedan od najboljih timova koji je ikada igrao univerzitetsku košarku. Čak je i kum današnjeg naziva tima Running Rebels. Tarkanian je želeo odgovarajući naziv za tim koji će igrati agresivnu odbranu i napad sa mnogo brzih akcija. Kao totalna suprotnost Smithovim Tar Heelsima, Rebelsi su pod Tarkanianom igrali brzo, dopadljivo, atraktivno. Baš ova dva tima su se sastala na Final Fouru 1977. godine  kada je Smith ipak usporio UNLV koji je u toj sezoni postizao 109 poena po meču, i to sve u eri pre sata za merenje vremena i linije za tri poena. Nakon još jednog neuspešnog pokušaja na F4, Tarkanian je ipak uspeo da dođe do titule, kao vođa najbolje generacije u istoriji UNLV-a predvođene Lary Johnsonom, Stacey Augmonom, Greg Anthony-jem i Anderson Hunt-om koja je i dan danas vlasnik najubedljivije pobede u finalu NCAA turnira, pregazivši Duke sa 103-73.

Pročitajte i   Njihovo vreme (deo prvi - plejmejkeri)

Individualci

Košarka jeste timski sport, timovi su ti koji osvajaju prvenstva, dobijaju ili gube mečeve, ali snaga svakog tima je u njegovim pojedincima. Prodaja fudbalskih dresova u Premijer ligi Engleske skočila je 4.5 puta u sezoni 1992/93, kada je u praksu ušlo štampanje prezimena igrača na leđima. Nije to slučajno, navijači vole timove, ali se identifikuju sa igračima, idolima. Svaka NCAA sezona izbaci u prvi plan neka nova imena ili potvrdi stara. Evo nekih individualnih uspeha koji zaslužuju da se nađu u pregledu sezone:

  • Coach 1K
    Coach 1K

    Početkom januara tekuće godine veliki Mike Krzyzewski je postao prvi trener u istoriji Divizije I koledž košarke koji je stigao do 1.000 pobeda u meču sa St. John’s koledžom u najkošarkaškijoj dvorani na svetu – Madison Square Gardenu.

  • Kyle Collinsworth sa BYU-a je u martu postao rekorder po broju triple-double partija u jednoj sezoni. U meču sa Portlandom imao je 13 poena, 14 skokova i 11 asistencija, čime je stigao do rekordnog  šestog triple-doubla u sezoni, izjednačivši se po uspehu sa Michaelom Andersonom i Shaquille O’Neal-om.
  • U februaru je srušen i najduže očuvani rekord najboljeg strelca jedne škole u istoriji. 65 godina dugu tradiciju prekinuo je Marcus Thornton, pretekavši Cheta Giermaka na listi najboljih strelaca univerziteta William&Mary.
  • Centar Delaware State-a Kendall Gray je u meču sa Coppin State-om zabeležio 33 poena i 30 skokova, postavši tek sedmi igrač sa 30+ skokova na meču u poslednjih 40 godina, prvi u poslednjoj deceniji.
  • Igrači koji su u upravo završenoj sezoni stigli do brojke od 2.000 postignutih poena u karijeri su: Tyler Haws sa BYU-a, Antoine Mason sa Auburna, Chasson Randle sa Stanforda, D’Angelo Harrison sa St. John’s-a, Joseph Young sa Oregona, Johnny Dee sa San Diega, pomenuti Marcus Thornton, igrač spektakularnog imena Chauvaughn Lewis sa Marista, Keifer Sykes sa Green Bay-a, D.J. Newbill sa Penn State-a i LaDontae Henton sa Providence-a.

I ove sezone je bilo izuzetnih individualnih partija, ali niko nije impresionirao toliko koliko bek Florida State-a Xavier Razhan-Mayes, koji je za 4.5 minuta uspeo da postigne neverovatnih 30 poena, što ipak nije bilo dovoljno da se savlada Miami, ali je i više nego dovoljno da se nađe u pregledu sezone.

Na kraju dela posvećenog individualcima, pregled statistički najboljih igrača kao i onih zvanično najboljih, računajući sve moguće nagrade koje su u NCAA uspeli da smisle:

  • Poeni po meču: Tyler Harvey, Eastern Washington, 23.1 poen
  • Skokovi po meču: Alan Williams, UC Santa Barbara, 11.8 skokova
  • Asistencije po meču: Jalan West, Northwestern St. 7.7 asistencija
  • Ukradene po meču: Corey Walden, Eastern Kentucky, 3,09 ukradenih
  • Blokade po meču: Jordan Mickey, LSU, 3.65 blokada
  • Šut iz igre: Evan Bradds, Belmont, 68.8% iz igre
  • Šut za tri poena: Corey Hawkins, UC Davis, 48.8% za tri
  • Šut sa penala: Riley Grabau, Wyoming, 93.9% sa penala

Consesus All-American tim:

  • D’Angelo Russell, Ohio State
  • Jerian Grant, Notre Dame
  • Willie Cauley-Stein, Kentucky
  • Frank Kaminsky, Winsconsin
  • Jahlil Okafor, Duke

Consensus drugi tm:

  • Delon Wright, Utah
  • Malcolm Brogdon, Virginia
  • Kyle Wiltjer, Gonzaga
  • Bobby Portis, Arkansas
  • Karl-Anthony Towns, Kentucky

Wooden nagrada za najboljeg igrača: Frank Kaminsky, Wisconsin

Naismith nagrada za najboljeg igrača: Frank Kaminsky, Wisconsin

Associated Press igrač godine (glasovi novinara AP): Frank Kaminsky, Wisconsin

NABC igrač godine (glasovi trenera): Frank Kaminsky, Wisconsin

Kaminsky i Big O
Kaminsky i Big O

Oscar Robertson trofej (glasovi Asocijacije košarkaških novinara USBWA): Frank Kaminsky, Wisconsin

Sporting News igrač sezone: Frank Kaminsky, Wisconsin

Wayman Tisdale nagrada za najboljeg freshmana: Jahlil Okafor, Duke

Associated Press trener godine: John Calipari, Kentucky

Henry Iba nagrada za trenera godine (glasovi USBWA): Tony Bennet, Virginia

NABC trener godine: John Calipari, Kentucky

Naismith nagrada za trenera godine: John Calipari, Kentucky

Sporting News trener godine: John Calipary, Kentucky

Bob Cousy nagrada za najboljeg plejmejkera: Delon Wright, Utah

Jerry West nagrada za najboljeg beka: D’Angelo Russell, Ohio State

Julius Erving nagrada za najbolje krilo: Stanley Johnson, Arizona

Karl Malone nagrada za najboljeg krilnog centra: Montrezl Harrell, Louisvile

Kareem Abdul-Jabbar nagrada za najboljeg centra: Frank Kaminsky, Wisconsin

Pete Newell nagrada za najboljeg visokog igrača: Jahlil Okafor, Duke

NABC defanzivac godine: Willie Cauley-Stein, Kentucky

Senior CLASS nagrada za najboljeg seniora: Alex Barlow, Butler

Ben Jobe nagrada za najboljeg trenera „minor“ koledža: Bobby Collins, Maryland Eastern Shore

Hugh Durham nagrada za najboljeg „mid-major“ trenera: Brian Katy, Sacramento State

Lou Henson nagrada za najboljeg mid-major igrača: Ty Greene, USC Upstate

Lute Olson nagrada za najboljeg povratnika: Cameron Payne, Murray State

Academic All-American godine, nagrada za najboljeg studenta među igračima: Matt Townsend, Yale

I meni omiljena besmislena nagrada, Skip Prosser nagrada za trenera sa najboljim karakterom i moralom: Keno Davis, Central Michigan

Madness u pravom smislu

durham_fans

Dok je March Madness-a biće i pepeljuga i radosti za bookmakere širom sveta. I ovaj mart je doneo sa sobom iznenađenja. Nakon što se Notre Dame nekako provukao na otvaranju turnira, već u drugom meču je jedan od favorita za dobar plasman morao ranije kući. Poenima Williama Lee-ja UAB Blazersi su napravili prvu veliku senzaciju, izbacivši favorizovane Iowa State Cyclonse.

Dok su Blazersi pravili senzaciju u jednom gradu, u drugom je u isto vreme ekipa Georgia State-a stavljala svoje ime na listu najvećih iznenađenja. Trojka R.J. Huntera za pobedu na 3 sekunde do kraja koja je oborila sa stolice njegovog trenera-oca je jedan od najupečatljivijih detalja turnira.

R.J.-Hunter-Game-Winning-Shot-GIF

Ipak, momenat po kojem će se ovogodišnji Madness možda i najviše pamtiti, desio se istog dana na drugom kraju SAD, u Louisville-u, kada je Član 9, Stav 17, Tačka 3 Pravilnika NCAA lige postao najčitanije sportsko pravilo u tom trenutku u čitavom sportskom svetu. „Goaltending (silazna putanja) se dosuđuje kada defanzivac dodirne loptu u pokušaju šuta i kada su oba sledeća uslova ispunjena: 1. Lopta je u silaznoj putanji ka košu i 2. Lopta je iznad visine obruča i nalazi se u mogućnosti da uđe u koš, odnosno, ide ka košu, a da pri tome nije dotakla obruč.“ Osim ako u NCAA u međuvremenu nisu dodali i Tačku 3a koja glasi „Tačka 3 ne važi u slučaju kada je defanzivac senior iz Angole koji dira loptu nakon šuta beka UCLA“, jasno je da je poštovanje ovog pravila od strane sudija na meču UCLA-SMU palo u vodu, jer je svima, osim onima kojima je to posao, bilo jasno da se lopta nikako „ne nalazi u mogućnosti da uđe u koš“. Ovako, siroti Yanick Moreira je koledž karijeru završio kao najveći tragičar Madnessa, a Bryce Alford je uspeo da baci air-ball ka košu koji je volšebno postao trojka za pobedu.

SMU-Goaltend-GIF

The Road Ends Here

8Kruna spektakularnog Madness-a bio je sigurno još spektakularniji Final Four. Među najbolja 4 ove sezone plasirali su se neporaženi Kentucky Wildcatsi u poteri za savršenstvom, mnogima omiljeni Wisconsin Badgersi u poteri za osvetom, veterani Final Four-ova u neobičnoj poziciji underdoga Michigan State Spartansi i možda i najtalenovaniji tim lige Duke Bluedevilsi. 4 trenerske legende, sa zajedno preko 2.500 pobeda, desetak pikova prve runde narednog drafta, dva igrača u borbi za zvanje najboljeg u sezoni, i jedan od najiščekivanijih duela koledž košarke, sve smo to videli u Indianapolisu. Duke – Michigan State je ipak poslužio kao dobra svirka kvalitetne predgrupe pred iščekivanje onog pravog, klasika sezone. Badgersi su dugo čekali na serviranje hladne osvete za prošlogodišnji poraz na Final Fouru trojkom Aarona Harrisona na samom kraju. I sačekali su savršen trenutak, nanevši Wildcatsima jedini poraz u sezoni u možda i najboljem meču čitave sezone.

Mr Go-To-Guy

Ovogodišnji turnir doneo je neke izuzetne partije. Još i pre nego što je turnir počeo,

Tyler Haws
Tyler Haws

Tyler Haws se oprostio od njega, kao i od koledž košarke jednom od svojih uobičajenih partija sa 33 poena protiv Ole Miss-a, što je ujedno i najveći broj poena jednog igrača na turniru. Svoj trenutak slave imali su i Joseph Young sa Oregona, koji je u dva meča prosečno imao 28.5 poena, Tony „Onaj Drugi“ Parker sa UCLA koji je protiv UAB-a eksplodirao sa 28 poena i 12 skokova, kao i Wayne Blackshear koji je postigao isti broj poena u porazu od Michigan State-a u borbi za F4. D’Angelo Russell je pokazao sav talenat protiv VCU Ramsa, a Frank Kaminsky i Sam Dekker su ušli među najbolje duete u istoriji Madnessa. Sve su ovo fantastična dostignuća, ali još dugo će trebati da neko nadmaši 40 poena Stepha Curry-ja u prvom meču na turniru za Davidson 2008, nerealnu partiju Dwayne Wade-a protiv Kentucky-ja 2003. sa 29 poena, 11 skokova i 11 asistencija ili 33 poena i 14 skokova Carmelo Anthony-ja iste godine protiv Texasa. Da ne pominjem Jimmera Fredette-a koji je 2011 vezao 3 meča sa 32+ poena. Da kažemo da je ovogodišnji Madness bio više orijentisan na timske predstave.

Savršenstvo sa manom

Da završimo tamo gde smo počeli priču: Kentucky nije mogao da osvoji ovogodišnji turnir, mogao je samo da ga izgubi. I upravo su to i uradili. Pritisak koji im je nametnut, velikim delom sopstvenom krivicom, igrači Wildcatsa nisu uspeli da prevaziđu. Koncentrisani samo na jurenje perfektne sezone zaboravili su da i drugi imaju velika očekivanja od Madnessa. Veliki deo sezone, izgledalo je da Kentucky igra više protiv vremena, nego protiv svojih protivnika, otaljavajući posao u rušenju 39 godina starog rekorda. 8 timova je u koledž košarci osvojilo titulu bez poraza u sezoni: LIU Blackbirdsi 1939. (24-0), San Francisco Donsi 1956. (29-0), North Carolina Tar Heelsi 1957. (32-0), pa 4 puta legendarnih 30-0 UCLA Bruinsa (1964, 1967, 1972. i 1973.), da bi se spisak zaustavio sa Indiana Hoosiersima 1976. (32-0). I još uvek stoji na istom mestu. Kentucky Wildcatsi, na početku sezone predstavljani kao “31. NBA franšiza” će ući u istoriju kao najbolji tim sa skorom 38-1, ali taj 1 će biti onaj Wisconsinov koji će od njih napraviti možda i najbolji koledž tim koji nije došao do titule.

10

Magija freshmena

Kao i svake godine, i ove je NCAA bila puna one-and-done senzacijama, ali dugo se toliko kvalitetnih freshmana nije našlo na jednom mestu kao na ovosezonskom Madnessu. Mnogo njih je i dalje ispod radara, poput Jamesa Blackmona sa Indiane, Domantasa Sabonisa sa Gonzage, neki su skrenuli pažnju na sebe tek na turniru poput Austrijanca sa Utah-a Jakoba Poeltla, drugi su potpuno podbacili, kao Myles Turner sa Texasa, većina znatiželjnih pogleda je ipak bila usmerena ka sigurnim NBA potencijalima poput Karl-Anthony Townsa sa Kentucky-ja, Stanley Johnsona sa Arizone, Melo Trimble-a sa Marylanda i fantastičnog D’Angelo Russella sa Ohio State-a. Ipak, pravu maguju freshmena videli smo na najboljem mestu na kojem talenti postaju igrači, u velikom finalu. Nikada se, do ove godine, nije desilo da 4 freshmena odigraju takav meč kao što su to uradili momci sa Duke-a. Koliko je bio njihov značaj za titulu najbolje govori podatak da su sve poene u drugom poluvremenu finala postigli upravo igrači prve godine! Iako se od Jahlila Okafora to i očekivalo, s obzirom da je odavno među najvećim favoritima za zvanje prvog pika drafta, donekle se naslućivalo da veliku ulogu mogu da odigraju i Justise Winslow i Tyus Jones, ali kako to obično biva, finale je rodilo novog šampiona, Graysona Allena, igrača koji verovatno ne bi ni video parket da se meč igrao pre nekoliko meseci. U Hollywoodskom stilu, Allen je iskoristio probleme sa faulovima Okafora i Winslowa i povukao svoj tim u prelomnim trenucima meča, napravivši seriju 8-0 u trenucima kada je Wisconsin ostvario solidnih +9. Tako je ovogodišnji turnir završen na pravi način, demonstracijom ekstremnog talenta „Fab Four“ generacije Bluedevilsa, koju će vrlo verovatno neki novi blogeri koledž košarke pominjati kao je dnu od najtalentovanijih ikada.

11

Za kraj priče o Madnessu pregled  najboljih poteza sa turnira.

Ovime smo zaokružili jednu celinu i ispričali priču o Martovskom ludilu 2015. U narednom postu okrećemo se polako predstojećem draftu, uz pregled onog najboljeg što koledž košarka ima da ponudi NBA ligi. Pozdrav do sledećeg čitanja, ’Toine.

Add a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *