March Madness for dummies

5 godina ljudi, nije mala stvar. Baš negde ovih dana te davne 2013.g. došao sam na ideju da kroz sufisticiran i pre svega kreativan blog pokušam običnom svetu da približim svoju fascinaciju koledž košarkom. Bio je to jednostavan plan, baš kao oni upaljači od 15 dinara koje vam uvale na trafici umesto kusura. Samo što sam se nadao da bi plan mogao i da upali…

1800 i kusur dana kasnije, i dalje se zgrozim kada na ulici naletim na ljude totalno neupućene u čari studentskog proletnjeg loptanja. Koliko sam razumeo, JOŠ ima ljudi koji baš i nisu upoznati sa Madness-om! Šok!! Ja, sa druge strane, za ovih 5 godina još nisam našao bolji način da smrtnicima objasnim svoju dijagnozu opsednutosti Madness-om i zašto sam se za koledž košarku zalepio kao kolinija Ešerihije koli na komad teletine sobne temperature. Ajde ovako, zamislite da gledate jedan film. Udubite se, pohvatate priču, identifikujete se sa glavnim protagonistima, doživite emotivnu ekstazu kulminacijom u velikom finalu, a onda, godinu dana kasnije, izbace nastavak filma, potpuno iste radnje, zapleta i finiša, samo što u toku gledanja primetite da je totalna glumačka postava iz prošlog serijala nestala poput haljine za maturu i da su tu neki novi glavni i sporedni likovi, reditelj, statisti željni svog One shining momment-a. I naravno, odgledate i drugi deo. Pa treći. Pa dvadeseti. Tako otprilike izgleda moj život sredinom marta.

Na početku priče, povratak osnovama. Pokušaću što plastičnije da vam objasnim suštinu, baš kao što sam to pokušao i u svom prvom blogu. Kao što stara izreka kaže, ako ne uspeš iz prve… možda skijanje na vodi i nije za tebe.

Dakle, šta je to, do đavola, March Madness?

March Madness je fenomen. Proces koji vezuje milione poklonika sporta za male ekrane u višednevnoj agoniji borbe sa snom, dosadnim reklamama i niskorezolucijskim strimovima, sportski događaj čija završnica stopira sve druge sportske događaje u Sjedinjenim državama i pre svega šou od koga jako dobro žive hiljade i hiljade ljudi. Zvanično, ime turnira je NCAA Basketball Tournament, kojim se određuje sezonski šampion koledž košarke.  Jedan od retkih single-elimination turnira, što znači da nema popravnog, nema revanša, nema lošeg dana, a ako hoćete da budete šampion, morate da dobijete 6 podjednako kvalitetnih i motivisanih protivnika u dve nedelje. Okruženje i strast sa kojima se igra i gleda ovaj turnir, kao i mogućnost da anonimni studenti sa zabačene visoravni srednjeg zapada skinu sa pozornice tim budućih NBA superstarova, doneli su dobro poznati sufiks Madness. Ono početno March je, naravno, zato što se završnica igra u aprilu.

National Collegiate Athletic Association ili ti po naški NCAA okuplja 1.117 koledža i univerziteta koji se takmiče u složenom sistemu takmičenja, u zavisnosti od sporta. NCAA timovi su podeljeni u tri divizije, u zavisnosti od relevantnih faktora, kao što su veličina škole, budžet koji se izdvaja za sport kao i generalno kvalitet sportskog programa.

Divizija I: škole članice elitne divizije moraju da podržavaju bar sedam različitih sportova u muškoj i ženskoj konkurenciji. Prilikom pravljenja sezonskog rasporeda, košarkaški timovi moraju igrati sve mečeve osim dva u sezoni protiv drugih timova iz Divizije I, a trećinu tih mečeva moraju odigrati kao domaćini u svojoj hali. Školama je propisan minimalni i maksimalni iznos stipendija koje mogu ponuditi igračima. Diviziju I čini 351 košarkaški program podeljen u 32 konferencije i u nastavku priče bavićemo se samo ovim ekipama.

Divizija II: škole članice druge divizije po kvalitetu moraju da sponzorišu minimum po pet sportova u obe konkurencije, sa minimum dva sporta u kojima postoje i muške i ženske ekipe. Minimum polovinu mečeva u sezoni timovi moraju odigrati protiv članova I ili II Divizije. Ovde ne postoji ograničenje po pitanju broja mečeva koje moraju organizovati kao domaćini. Većina od 308 škola koliko ih ima u ovoj diviziji nema više od 8.000 studenata, a kako bi oni što manje gubili od nastave, raspored se određuje na regionalnoj bazi, kako bi se izbegla duga putovanja i odsustvo sa školskih obaveza. I pored evidentno nižeg kvaliteta, koledži druge divizije su znali da izbace poznata košarkaška imena, poput čuvenog pleja Orlanda Darrell Armstrong-a (Fayetteville State), gorostasnog Manute Bol-a (Bridgeport), šampiona sa Rocketsima Mario Ellie-a (American Int.), Flipa Murray-a (Shaw), supersnažne Charles Oakley-a (Virginia Union) i Ben Wallace-a (Virginia Union), preludog Dennis Rodman-a (Southeastern Oklahoma), velikog trenera Phil Jackson-a (North Dakota), a šta tek reći za dva Hall of Fame-ra George Gervin-a (Eastern Michigan) i Earl „The Pearl“ Monroe-a (Winston-Salem State).

Pročitajte i   Sunce me probudilo, a u glavi Ludilo...

Divizija III: kao i u rangu iznad, i ove škole moraju da sponzorišu minimum pet sportova u muškoj i ženskoj konkurenciji, ali za razliku od najvećih koledža, članice III Divizije ne nuda atlatske stipendije, već svi igrači u timu moraju imati akademsku stipendiju. Divizija III okuplja preko 450 škola koje se takmiče u kratkoj sezoni kako bi igrači mogli u potpunosti da se posvite školskim obavezama. Čak se u ovom društvu moglo naći par dobrih igrača, poput sadašnjeg trenera Bostona Brad Stevens-a (DePauw), legendarnog Jack Sikma-e (Illinois Wesleyan), bivšeg Lakera i pika prva runde DeVean George-a (Augsburg ) i legende Portlanda Terry Porter-a (Winsconsin-Stevens Point).

Danas je March Madness sinonim za koledž košarku, ali je svojevremeno prvi put upotrebljen kako bi se opisao jedan drugi turnir, godišnji srednjoškolski turnir države Illinois. Kao tvorac popularne sintagme navodi se trener Henry V. Porter koji je 1939.g. izdao članak sa istoimenim naslovom. Sve do 1982.g. March Madness se nije povezivao sa koledž košarkom, dok CBS reporter Brent Musburger nije iskoristio izraz u živom prenosu meča. Gospodin Musburger je brzo nestao sa scene poput pit stop ekipe Ferarija, ali je izraz ostao. Od tada, koledž fanovi, novinari i poneki blogeri koriste te dve reči poput svojevrsne mantre. Danas, March Madness je trademark registrovan od strane NCAA.

Ulaznice za bal

351 tim u muškoj i 2 manje u ženskoj koledž konkurenciji (Army i Navi imaju imaju samo muške timove, mada, kako je krenulo…) svaku sezonu počinju sa istom željom, da je završe na velikom podijumu. San za mnoge se završava još mnogo pre proleća, a šansu da uđu u večnost svake godine dobija 68 timova pozivnicom za Veliki ples. Postoje samo dva načina da uđete na ovaj spektakl: da osvojite turnir svoje konferencije, čime se dobija 32 učesnika ili da budete u milosti selection committee-a, organa sastavljenog samo za ovu priliku. Selection committee je groteskni trust mozgova koji čine atletski direktori najvećih univerziteta i komisionar svake konferencije. Od četvrtka do nedelje pred početak turnira izborni komitet sastanči kako bi odredio preostalih 36 timova. I niko živ ne zna šta oni u stvari rade. 10 članova komiteta je zatvoreno u hotelu, daleko od spoljnih uticaja, slično kao porota u američkim filmovima. Tokom ovog procesa, svaki član predaje listu timova koji po njemu treba da se nađu na završnom turniru. Naravno, na toj listi ne sme se naći koledž koji oni predstavljaju. Ukoliko se neki tim osam puta nađe na listama, automatski mu se dodeljuje pozivnica. Odluka o pozvanim ekipama se objavljuje javno, na nacionalnoj frekvenci, u nedelju uveče (Selection Sunday).

Selection Commitee 2017. godine

Poredbeni kriterijumi koje članovi komiteta koriste tokom izbora timova su: Rating Percentage Index, rangiranje na nacionalnim pulovima, skor u okviru konferencije, skor u gostima, broj pobeda protiv rangiranih timova i ukupan skor u sezoni. Kada sve ove parametre izračunaju ljudi zaposleni kao jednonogi čovek na folkloru, pristupa se klasifikaciji.

Rating Percentage Index (RPI) je jedna od najčešće korišćenih statističkih kategorija u koledž košarci i istovremeno jedna od najvećih misterija. Da bi se u potpunosti objasnilo kako se RPI računa za svaki koledž tim, potrebno je predznanje iz diferencijalnog računa, numerologije, mehanike fluida i poznavanje tradicije i običaja Navaho indijanaca. Stoga se neću upustiti u kompletno objašnjenje. Napisaću samo definiciju: RPI se raćuna kao 25% broja pobeda tima u sezoni + 50% prosečnog procenta pobeda njihovih protivnika + 25% prosečnog procenta pobeda timova protiv kojih su igrali njihovi protivnici. Pametnom dosta.

Pročitajte i   Ludilo koje traje (deo 1.)

Odluka komiteta je konačna, ne postoji pravo žalbe i jedina mogućnost za odbačene timove je da zaigraju na utešnom National Invitational Tournament-u.

Trivia: na prvom ikada odigranom NCAA turniru 1939. godine igralo je samo osam ekipa. Moderni March Madness počinje 1985. godine kada je broj proširen na 64. 2011. godine taj broj je povećan na 68. Zašto se to desilo, autoru ovog teksta već sedam godina nije jasno. Elem, od tada postoji takozvana First Four runda kada 8 najslabije rangiranih timova igraju meč za učešće na turniru. Tako se dobiju 4 poražene ekipe koje su zastale na korak od velikog spektakla: 4 debele sestre koje pozovu na bal, ali niko ne želi da pleše sa njima.

Kada se konačno izabere 68 srećnika, posao tek počinje. Potrebno je odrediti kostur turnira. To je drugi deo posla za izborni komitet. Timovi se dele u 4 regiona po geografskom principu. Tako se u svaki region smesti 16 (ili 18) timova kojima se dodeljuje broj u zavisnosti od ranga. Najbolje rangirani tim postaje nosilac regiona, regionalni #1. Mečevi u okviru istog regiona predstavljaju svojevrsni turnir u turniru. Četiri najbolja tima iz svakog regiona obezbeđuju učešće na Final four-u. Dodeljeni rang dakle predstavlja numerički predstavljenu snagu tima. Svaki put kada nižerangirani tim izbaci boljerangiranog dobija se jedna nova priča o Pepeljuzi. Tradicionalno, Pepeljuga se nikad ne zadrži dovoljno dugo da oseti Final Four, osim u slučaju nekoliko pravih iznenađenja, poput George Masona koji je 2006.g. kao #11 stigao na Final Four, VCU koji je isti uspeh ponovio 5 godina kasnije ili Wichita State-a (#9 2013.g.) i Syracuse #10 pre dve godine.

Trivia: #16 nikada nije dobio meč protiv #1. #8 nosilac je najniži nosilac koji je osvojio NCAA prvenstvo (Villanova 1985.g). Nijedan tim klasifikovan niže od #11 nije stigao do Final Foura. Samo tri puta se desilo da se na Final Four-u ne pojavi nijedan #1 nosilac: 1980, 2006. i 2011. godine.

Ludilo kreće u četvrtak poslepodne po lokalnom vremenu i već u prva dva dana otpadne 32 ekipe. U prva četiri dana dobija se 16 najboljih, takozvana Sweet 16 runda. Tek sada dolazi do prve pauze na tirniru u trajanju od 4 dana. Tokom druge nedelje turnira dobija se Elite 8 runda čiji pobednici trasiraju put na Final Four. Još jedna od tradicija March Madness-a je pravljenje bracket-a. Bracket predstavlja kostur takmičenja, a popunjavanje bracketa je prognoziranje pobednika svakog meča na turniru. I naravno, od svega toga je napravljeno takmičenje. Tradicionalno, skoro svaka kancelarija, firma, bakalnica… u  SAD se takmiči u kreiranju bracketa, a ulozi na opklade se kreću od 1 do 20$ po sistemu najbolji bracket kupi sve. Pedantni statističari Solt Lake Tribune-a su izračunali da je prošle sezone ukupan fond nagrada u USA iznosio je neverovatnih 2 milijarde dolara na preko 70 miliona različitih takmičenja ove vrste. Prema anketama, oko 20% Amerikanaca će ove godine praviti bracket, što će zbog ometanja na poslu dovesti do gubitaka u produktivnosti u iznosu od 4 miliona dolara, prema ocenama U.S. News&World Report-a.

Saveti za pravljenje bracketa:

  • Otkako je NCAA uvela First Four rundu 2011. godine, pobednici ovog dela takmičenja svake sezone su uspeli da zabeleže makar još jednu pobedu na turniru.
  • Od 1987. godine samo dva tima su uspela da osvoje tirnir šutirajući za tri poena manje od 35%. Prošlogodišnji pobednik North Carolina je bila na granici sa 35.5%
  • U poslednje 33 godine samo osam timova je osvojilo turnir sa šutem sa penala nižim od 70%.
  • Da li će se ove godine desiti da #16 izbaci #1? Neće. Idemo dalje
  • Louisville, šampion iz 2013. godine, je jedini pobednik u poslednjih 14 godina koji nema plavu kao jednu od školskih boja
  • Od 1985.g. Duke ima najviše Sweet 16 nastupa sa 23, North Carolina ima 22, Kansas 21, Kentucky 19 i Louisville 14. Louisville je jedini tim koji nije na ovogodišnjem turniru
  • U poslednje 33 godine samo osam timova je osvojilo turnir sa šutem sa penala nižim od 70%.
  • Kao što smo pomenuli, samo 3 puta se desilo da na Final Four-u ne bude niti jedan #1 nosilac. Treba reći i da se samo jednom desilo da se svi prvorangirani timovi nađu među 4 najbolja,pre tačno 10 godina.
  • U poslednjih 39 turnira #2 nosioci su stizali do Final Foura 26 puta
  • U poslednjih 30 godina titulu su 22 puta osvajali treneri koji imaju slovo „I“ u prezimenu. Poslednji pobednik bez „i“ je Lute Olson 1997. Ovogodišnjeg prvog favorita turnira, ekipu Virginia-e, trenira Tony Bennett…
  • Ako tražite iznenađenje u prvoj rundi, nosioci #12 imaju skor 9-11 u poslednjih 5 sezona

Dokoni statističari su takođe izračunali da su šanse da se pogodi svaki ishod na turniru 1 prema 7.419.071.319. Poređenja radi, šanse da vas smrska aparat sa grickalicama su 1:112 miliona. NCAA, Yahoo, ESPN i mnogi drugi nude nagrade za najbolje prognozere, a savršen bracket vredi milion dolara! Naravno, niko do sada nije prišao ni blizu, jer se 99,7% bracketa raspadne u prvih 15 mečeva takmičenja. Nemojte da vas ovo obeshrabri, poznato je da je 87,56% svih statističkih podataka izmišljeno.

Trivia: Najviše pobeda na završnom turniru ima UCLAA sa 11 titula. Kentucky Wildcatsi su zahvaljujući uspesima u prethodnih 20 godina stigli do osam titla, a prati ih North Carolina sa šest. Najveću pauzu između dva pojavljivanja na turniru imao je Harvard koji je postio 66 godina, od 1946. do 2013. Nekoliko ekipa poput Rice-a, Bowling Green-a i Tennessee Tech-a čekaju već 45 godina na novo pojavljivanje.

Cela priča se završava na Final Four-u. Svi već znaju da se veliki broj takmičenja rešava upravo na ovaj način, ali ne znaju mnogi da je pojam Final Four stigao upravo iz koledž košarke, zajedno sa ostalim već navedenim (Final Eight, Sweet 16…). Ovogodišnji Final Four igra se u legendarnom Alomodome-u, bivšem domu San Antonio Spurs-a, a finale je zakazano za 2. april. Tog dana nema mečeva NBA i MLB lige, državne ustanove i škole rade skraćeno i jedino Superbowl nadmašuje broj gledalaca direktnog prenosa finalnog meča. Prošle sezone NCAA je objavila da je prvi put u istoriji zarada od TV ugovora za prenos Madness-a premašila sumu od milijardu dolara. Veći deo profita se distibuira timovima učesnicima, u zavisnosti od postignutog uspeha. Tako svi dobiju deo kolača, osim glavnih protagonista, samih igrača, koji igraju za slavu, čast i potencijalni profesionalni ugovor.

Pročitajte i   Njihovo vreme (deo treći – unutrašnji igrači)

Za kraj prvog dela priče, par nekoliko (ne)zanimljivih činjenica vezanih za Madness. U sledećem tekstu, prelazimo na suštinu, predstavljanjem timova učesnika ovogodišnjeg March Madness-a. Do sledećeg čitanja, pozdrav.

March Madness trivia:

  • dva puta se na turniru desilo da se mečevi završe tek nakon četiri produžetka, 1956. i 1962.
  • samo tri čoveka su osvojila NCAA titulu i kao igrači i kao treneri: Joe B. Hall (oba sa Kentucky-jem), Bob Knight (Ohio State i Indiana) i Dean Smith (Kansas i North Carolina)
  • Larry Brown je jedini trener koji ima titule i sa NCAA i sa NBA timom, 1988. sa Kansasom i 2004. sa Detroitom
  • sedam timova je uspelo da koledž sezonu završi bez ijednog poraza, 4 puta od toga UCLA pod legendarnim trenerom John Woodenom
  • Poslednji tim koji je odbranio NCAA titulu je Duke 1992. godine Pre njega, UCLA je vezala 7 titula između 1967. i 1973.g.
  • Samo jedan igrač je tri puta proglašen za MVP-a turnira, Lew Alcindor sa UCLA, kasnije poznatiji kao Kareem Abdul-Jabbar

Add a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *