Epicentar ludila

Mogao bih ja sada vama da navodim razloge za ovoliku letnju pauzu na blogu, mogao bih da se vadim na gužvu na poslu (što bi bilo najverovatnije opravdanje, da kojim slučajem ne radim u državnoj firmi, hvala ti seko), na visoke temperature, zabrinutost zbog Sirije, savete Nade Macure, mogao bih svašta da napišem, ali je istina krajnje jednostavna – mrzelo me. Hteo sam jedan kratak period da provedem bez razmišljanja o narandžastoj lopti, baš kao što se onaj ko se odluči na dijetu kloni gledanja „24 Kitchen“-a, hteo sam da u svom životu napravim malo prostora za nova dešavanja, neke nove ljude sa nekim novim pričama, ali sva sreća, pa letnje pauze ne traju beskonačno dugo, ma kako to nekad izgledalo. Prijatelji, braćo, kumovi,… sorry but jebiga, treba mi moja doza. Pokušao sam, izdržao, pokazao da mogu, ali neka hvala, šta će mi život bez košarke?

<

p style=”text-align: justify;”>

<

p style=”text-align: justify;”>

Nego, da nastavimo gde smo stali. Šta ono beše..? A da, navijači. Pričom o najluđim tradicijama smo na kratko prekinuli druženje sa koledž košarkom, pa je ostalo da se u osvit nove sezone okrenemo iskonskom razlogu zbog kojeg se valjda košarka i igra. Ne, nije novac, o tome smo već pričali. Nije ni slava, ni uspeh. Ni menadžeri. Školarina? Ok, donekle, ali ono drugo, tačnije ono prvo, osnova svega.  Rekreacija? Ma, dajte. Navijači, bre. NAVIJAČI! Znate, one hiljade i hiljade ljudi koji odvajaju od džeparca/dnevnica/plata/penzija da bi tih sat i po bili svedoci vaših uspeha i neuspeha, pobeda i poraza, da bi sa vama podelili sreću ili ublažili bol? Da, oni zbog čijeg ushićenja nekad ne možete da čujete trenera ili pozovete pravu akciju, oni koji vas motivišu da date maksimum i preko planiranog maksimuma, iskreni kritičari koji će vam se … načestitati nove godine kada nešto debelo zabrljate, ali i koji će vas svaki sledeći put dočekati aplauzom, čak i ako ste u timu samo zato što vam sestra spava sa nećakom šefa atletskog odeljenja na univerzitetu. Ovaj post je posvećen njima – njihovom visočanstvu Navijačima!

<

p class=”MsoNormal” style=”margin-top: 30.0pt; margin-right: 0cm; margin-bottom: 6.0pt; margin-left: 0cm; text-align: justify;”>

<

p class=”MsoNormal” style=”margin-top: 30.0pt; margin-right: 0cm; margin-bottom: 6.0pt; margin-left: 0cm; text-align: justify;”>

Mnogi na našim prostorima imaju donekle iskrivljenu sliku o pojmu američkog navijača. I donekle sa pravom. Svima nam je u glavi brka od 150 kg koji proždire ljuta krilca, ispija gazirani šećer u hektolitarskom porodičnom pakovanju i ponekad, krajičkom oka, baci pogled na semafor da vidi, sa kim to uopšte njegov tim danas igra. E, pa taj brka ide na bejzbol mečeve. I NBA. I donekle NFL. Ali tog brke nema na NCAA mečevima. Zašto? Pa, zamislite sirotog brkicu kako, sa sve krilcima,  pokušava da se probije između nekoliko stotina pijanih i nadrog… umornih studenata koji su kao pušteni sa lanca uleteli u dvoranu. To jednostavno nije brkino prirodno okruženje. Jer, zamislite, ovde se navija! U nastavku ćemo videti koje to košarkaške koledž ekipe imaju najbolje/najluđe/najoriginalnije navijače kojima se mogu pohvaliti, čak i prosečnom evropskom navijaču. Top 15 po izboru vašeg blogera:

<

p class=”MsoNormal” style=”margin-top: 30.0pt; margin-right: 0cm; margin-bottom: 6.0pt; margin-left: 0cm; text-align: justify;”>

<

p class=”MsoNormal” style=”margin-top: 30.0pt; margin-right: 0cm; margin-bottom: 6.0pt; margin-left: 0cm; text-align: justify;”>

15. Notre Dame Fighting Irish

U Notre Dame-u se neguje irska tradicija po svaku cenu. Od deteline, zelene boje, leprikona, pa sve do navijanja. Navijači Fighting Irisha ne spadaju u najbučnije, ali su sigurno među najorganizovanijim u ligi, bar što se navijanja tiče. Retkost je u NCAA svetu videti tako složno, jednoglasno navijanje kao što je to slučaj sa Ircima dok izvode „Celtic Chant“, „Go, Irish, Go“ ili „Here come the Irish“. Naravno, sve je to miljama daleko od recimo „YNWA“ u izvođenju navijača Glasgow Celtica ili „Fields of Athenry“ kojim su Irski navijači očarali Evropu na prošlom Evropskom u fudbalu, ali dobro, trude se. Irci su Irci, sa limenim orkestrom ili bez njega.

<

p class=”MsoNormal” style=”margin-top: 30.0pt; margin-right: 0cm; margin-bottom: 6.0pt; margin-left: 0cm; text-align: justify; tab-stops: 342.0pt;”>

<

p class=”MsoNormal” style=”margin-top: 30.0pt; margin-right: 0cm; margin-bottom: 6.0pt; margin-left: 0cm; text-align: justify; tab-stops: 342.0pt;”>

14. Purdue Boilermakers

Purdue je univerzitet koji je poznatiji po svojoj fudbalskoj ekipi, ali je i košarka dosta dobro propraćena, bar od strane navijača. Najtvrdokornije jezgro navijača Boilermakersa je skupljeno u grupu pod nazivom Paint Crew, koja pokazuje dosta sličnosti sa evropskim navijačima, bar što se tiče organizacije: zauzimaju tačno određenu tribinu na koju ulaze kroz tačno određen ulaz i imaju vođe navijača, tzv Paint Crew officers, koji zavode red na tribini, biraju kada se koja pesma peva i slično. Da li i koliko novca dobijaju od uprave tima nije podatak koji sam uspeo da nađem, pa ćemo se zadržati na nabrojanim sličnostima. Osim toga, Paint Crew je na svojim mestima i započinje svoj šou mnogo pre početka meča, nekih 5-6 sati pre početka se okupljaju ispred dvorane, što je prosečnom Amerikancu neshvatljivo. Uz to, ne jedu hot dogove dok traje meč, zamislite.

<

p class=”MsoNormal” style=”margin-top: 30.0pt; margin-right: 0cm; margin-bottom: 6.0pt; margin-left: 0cm; text-align: justify; tab-stops: 342.0pt;”>

<

p class=”MsoNormal” style=”margin-top: 30.0pt; margin-right: 0cm; margin-bottom: 6.0pt; margin-left: 0cm; text-align: justify; tab-stops: 342.0pt;”>

Pročitajte i   Ludilo u genima

13. Wisconsin Badgers

<

p class=”MsoNormal” style=”margin-top: 30.0pt; margin-right: 0cm; margin-bottom: 6.0pt; margin-left: 0cm; text-align: justify;”>

<

p class=”MsoNormal” style=”margin-top: 30.0pt; margin-right: 0cm; margin-bottom: 6.0pt; margin-left: 0cm; text-align: justify;”>

Wisconsin je mirna država na severu SAD, poznata po siru, Green Bay Packersima, Milwaukee Bucksima i po košarkaškom timu koji igra najdosadniju košarku koju je moguće odigrati sa ograničenjem napada od 35 sekundi – Wisconsin Badgersima. Srećom, monotoniju domaćih mečeva i suicidne misli neutralnih posmatrača uspešno razbijaju navijači Badgersa koji sebe nazivaju Grateful Red (svaka sličnost sa popularnim bendom je više nego namerna).  Grateful Red su pre svega poznati po svojim performansima na fudbalskim mečevima, poput sada već tradicionalnog Jump Around-a, ali i na mečevima košarkaške sekcije znaju da naprave atmosferu u kojoj je protivniku teško da se snađe, ne samo zato što igra protiv tima koji bi najradije igrao samo odbranu.

<

p class=”MsoNormal” style=”margin-top: 30.0pt; margin-right: 0cm; margin-bottom: 6.0pt; margin-left: 0cm; text-align: justify;”>

<

p class=”MsoNormal” style=”margin-top: 30.0pt; margin-right: 0cm; margin-bottom: 6.0pt; margin-left: 0cm; text-align: justify;”>

12. Minnesota Gophers

<

p class=”MsoNormal” style=”margin-top: 30.0pt; margin-right: 0cm; margin-bottom: 6.0pt; margin-left: 0cm; text-align: justify;”>

<

p class=”MsoNormal” style=”margin-top: 30.0pt; margin-right: 0cm; margin-bottom: 6.0pt; margin-left: 0cm; text-align: justify;”>

Navijači Minnesote su naizgled istio kao i svi ostali, limeni orkestar, pokliči, kretenske frizure i još kretenskije maske, ali postoji nešto što ih razlikuje od ostatka. Navijačka „grupa“ Minnesota Barnyard koju čine najverniji fanovi tima, ne samo da pravi dobru atmosferu u svom dvorištu, nego je jedina navijačka sekcija u NCAA koja organizovano ide na gostovanja! Ovo je zaista retkost u koledž košarci, gde se navijanje svodi na žvrljanje plakata i oblačenje kostima spremljenih za Noć veštica, pa su Barnyard zbog svoje vernosti zaslužili da se nađu među odabranima.

<

p class=”MsoNormal” style=”margin-top: 30.0pt; margin-right: 0cm; margin-bottom: 6.0pt; margin-left: 0cm; text-align: justify;”>

<

p class=”MsoNormal” style=”margin-top: 30.0pt; margin-right: 0cm; margin-bottom: 6.0pt; margin-left: 0cm; text-align: justify;”>

11. Indiana Hoosiers

<

p class=”MsoNormal” style=”margin-top: 30.0pt; margin-right: 0cm; margin-bottom: 6.0pt; margin-left: 0cm; text-align: justify;”>

<

p class=”MsoNormal” style=”margin-top: 30.0pt; margin-right: 0cm; margin-bottom: 6.0pt; margin-left: 0cm; text-align: justify;”>

Dugo godina je košarkaški program iz najkošarkaškije države bio van mape glavnih dešavanja univerzitetske košarke, ali navijači nikada nisu prestali da budu to što jesu. Najveća podrška timu. Assembly Hall, dvorana Hoosiersa, se smatra jednom od najglasnijih dvorana uopšte u američkom sportu. Navijači Hoosiersa su vrlo odani svom timu, a uz to su i odlični poznavaoci košarke. Zanimljivo je da su igrači Indiane jedni od retkih u čitavoj koledž košarci koji na dresovima ne nose svoja imena, već samo ime univerziteta. Ako pitate bilo koga u Indijani zašto je tako, reći će vam da je to zato što je u košarci jedino bitno za koga igrate, a ne kako se zovete. Adidas je pre nekoliko godina izbacio novu kolekciju opreme za Indiana Hoosierse, sa sve imenima na leđima, ali su upravo navijači sproveli inicijativu kako bi se imena skinula sa dresova. I naravno, uspeli su.

<

p class=”MsoNormal” style=”margin-top: 30.0pt; margin-right: 0cm; margin-bottom: 6.0pt; margin-left: 0cm; text-align: justify;”>

<

p class=”MsoNormal” style=”margin-top: 30.0pt; margin-right: 0cm; margin-bottom: 6.0pt; margin-left: 0cm; text-align: justify;”>

10. Michigan State Spartans

Kada je jedan trener legenda vašeg koledža, onda je i logično da i cela navijačka sekcija dobije naziv po njemu. The Izzone je sekcija navijača Spartansa koja je ime dobila po legendarnom trener Tomu Izzo-u. Čini je oko 4000 navijača koji su po pravilu zaduženi za pravljenje atmosfere u Breslin Centru. Grupa je podeljena u dva dela: upper bowl i lower bowl, pri čemu lower bowl predstavlja svojevrsni „kop“, jer se nalazi uz sam teren i predstavlja stvar prestiža među studentima. Toliko da postoje određena pravila koja morate ispoštovati ako želite da navijate iz tog dela: morate biti redovan student, morate ići na svaki meč (pre meča morate doći ranije da biste se prijavili, kao svojevrsni check-in), početnici moraju proći kroz upper bowl, pa tek vremenom zaslužiti mesto u lower bowlu (čeka se do tri godine), morate posećivati sve događaje koje u kampusu organizuje Izzone grupa, ako ne dođete, morate priptremiti validno opravdanje. Nema zazanja sa Izzone-ima.

<

p class=”MsoNormal” style=”margin-top: 30.0pt; margin-right: 0cm; margin-bottom: 6.0pt; margin-left: 0cm; text-align: justify; tab-stops: 342.0pt;”>

<

p class=”MsoNormal” style=”margin-top: 30.0pt; margin-right: 0cm; margin-bottom: 6.0pt; margin-left: 0cm; text-align: justify; tab-stops: 342.0pt;”>

9. Pittsburgh Panthers

Igrači Pittsburgha su dobili oko 90% domaćih mečeva od kada igraju u dvorani Petersen Event Center. To ne bi bilo mnogo čudno, da u isto vreme nisu zabeležili jedva 25% gostujućih pobeda i tek poneki zapaženi rezultat na završnom turniru. Šta je tajna njihove domaćinske igre. Jedna reč. Tačnije, tri slova: Zoo. Navijači Pitta , grupisani u sekciju Oakland Zoo, jednostavno prave paklenu atmosferu u dvorani.  Pre svakog meča, studentske novine izbacuju izveštaj na četiri strane posvećen protivnicima, tačnije njihovim manama i pričama iz privatnog života, kako bi navijači na vreme osmislili odgovarajuće uvrede. Oakland Zoo je glasan, energičan, dobro organizovan, sve što jedna navijačka grupa i treba da bude. A uz to su i neizbežno ludi. Šta više?

<

Pročitajte i   Pogreši čovek...

p class=”MsoNormal” style=”margin-top: 30.0pt; margin-right: 0cm; margin-bottom: 6.0pt; margin-left: 0cm; text-align: justify; tab-stops: 342.0pt;”>

<

p class=”MsoNormal” style=”margin-top: 30.0pt; margin-right: 0cm; margin-bottom: 6.0pt; margin-left: 0cm; text-align: justify; tab-stops: 342.0pt;”>

8. Gonzaga Bulldogs

Svaka navijačka grupa pronalazi načine da pomogne svom timu, ali malo njih se tako studiozno baca na posao kao navijači Gonzage. Naime, najuporniji među njima danima češljaju dosijee protivničkih igrača, tražeći i najmanju sitnicu koja bi mogla da poremeti koncentraciju igrača. Kasnije, izlaze potpuno spremni na meč, sa prigodnim bilbordima, natpisima ili uzvicima usmerenim pojedinim protivničkim igračima koji ne mogu lako da shvate kako je njihova tajna postala predmet sprdnje čitave hale. Priznaćete, teški uslovi za igru. Osim toga, navijači Zagsa se odlikuju i inventivnim akcijama, poput one „Support the ’Stache“ kada je u jednom periodu čitava hala nosila veštačke brkove u znak podrške njihovom ljubimcu, već dobro poznatom Adamu Morrisonu, inače jednom od najboljih Buldoga u istoriji univerziteta.

<

p class=”MsoNormal” style=”margin-top: 30.0pt; margin-right: 0cm; margin-bottom: 6.0pt; margin-left: 0cm; text-align: justify; tab-stops: 342.0pt;”>

<

p class=”MsoNormal” style=”margin-top: 30.0pt; margin-right: 0cm; margin-bottom: 6.0pt; margin-left: 0cm; text-align: justify; tab-stops: 342.0pt;”>

7. San Diego State Aztecs

Navijači San Diago Aztecsa možda nisu najbučniji, ne prave paklenu atmosferu, ne kampuju ispred hale satima pre meča, ali su sigurno jedni od najkreativnijih u ligi, bar onaj deo navijača koji sebe naziva The Show. Oni su prvi koji su počeli da na mečeve donose gigantske glave od kartona, u početku igrača i trenera, kasnije i javnih ličnosti, bivših devojaka protivničkih igrača, likova iz crtanih filmova,… Prva glava koja se pojavila na tribinama je bila glava Michaela Jacksona, koja je iskočila niotkuda u meču sa Long Beachom i izazvala zaprepašćenje i smeh igrača gostiju dok je šutirao slobodna bacanja. Naravno, bacanja je promašio a tradicija je počela. Lokacija na kojoj The Show nastupa je iza koša u blizini protivničke klupe. Insistiraju na originalnosti umesto na uniformnosti, pa je jedino pravilo svojevrsni dres kod koji kaže: imate dve varijante, prva, ili ćete nositi crveno crnu kombinaciju ili druga, šta god dođavola želite.  Pri tom, uspešno kopiraju geslo patentirano od strane Milvolovih navijača: „No one likes us, we don’t care“. Često su znali da pređu tanku liniju između duhovitog i uvredljivog, najviše u mečevima protiv Brigham Younga, poznatog mormonskog univerziteta. Nekoliko pripadnika The Show-a se u meču protiv BYU-a obuklo kao mormonski misionari, uzvikujući „You’re still Mormon“ nakon meča, a plakat posvećen Jimmeru Fredettu sa natpisom „Which wife gave you mono?“ bio je posebno u centru pažnje, jer je Fredette upravo izlečio mononukleozu, a poznato je da su Mormoni ranije zagovarali poligamiju.  Pre drugog meča, na facebook-u je osvanula grupa sa nazivom  “Poke Jimmer Fredette’s girlfriend because Jimmer can’t poke her for himself”, a navijači su na sledeći meč došli u majcama “I poked Jimmer’s girlfriend”. Zbog svega ovoga, čelnici NCAA posebno posmatraju mečeve Aztecsa.

<

p class=”MsoNormal” style=”margin-top: 30.0pt; margin-right: 0cm; margin-bottom: 6.0pt; margin-left: 0cm; text-align: justify; tab-stops: 342.0pt;”>

<

p class=”MsoNormal” style=”margin-top: 30.0pt; margin-right: 0cm; margin-bottom: 6.0pt; margin-left: 0cm; text-align: justify; tab-stops: 342.0pt;”>

6. West Virginia Mountaineers

Kada god se pravi lista najgorih navijača u SAD, West Virginia se nekako uvek nađe na samom vrhu, uz navijače Oakland Raidersa i Philadelphia Eaglesa, osvedočene huligane, ili bar nešto najsličnije što Amerika može da ponudi. West Virginia ima dugogodišnju reputaciju party škole, po rečima očevidaca, atmosfera u kampusu univerziteta je nešto što teško možete da zamislite, čak i ako ste odgledali sve filmove i serije koje prikazuju život studenata. Oni koji su prošli kroz to, i ostali dovoljno pribrani da o tome pričaju, kažu da je u pitanju pravi novi Vavilon. Jesus Shuttlesworth u krevetu sa dve plavuše je kao Laku noć, deco za priče iz kampusa WV. Zato i ne čudi da su navijači Mountaineera među najluđima u ligi. Svaki domaći meč je jedna velika žurka, bez obzira ko je protivnik i koji je uopšte rezultat. Mountaineer Maniacsi redovno nalaze način da se zabave, ali i da naprave dobru atmosferu za odigravanje košarkaškog meča. Da ne pominjemo da dolazak u alkoholisanom stanju ne da nije zabranjen, nego je čak i poželjan. Čak je i NCAA nekoliko puta upozoravala navijače West Virginia Mountaineersa da „pripaze na rečnik i ponašanje“, pogotovo u live prenosima na nacionalnoj frekvenci. Navijači se nisu mnogo nasekirali zbog toga. Non stop Mardi Gras se nastavlja.

<

p class=”MsoNormal” style=”margin-top: 30.0pt; margin-right: 0cm; margin-bottom: 6.0pt; margin-left: 0cm; text-align: justify; tab-stops: 342.0pt;”>

<

p class=”MsoNormal” style=”margin-top: 30.0pt; margin-right: 0cm; margin-bottom: 6.0pt; margin-left: 0cm; text-align: justify; tab-stops: 342.0pt;”>

5. Maryland Terrapins

Oni su glasni, neprijatni, ludi, energični, zvanično peti najgori navijači u Sjedinjenim državama (računajući sve sportove, i amaterske i profesionalne). Njihov nadimak je Night Terrors. I ponosni su na to što jesu. Ne postoji tim u koledž košarci koji pravi toliko problema vlastima u sopstvenom gradu, kao što je to Maryland. O njihovom rivalstvu sa Duke-om i načinima na kojima proslavljaju pobedu smo već pričali kada smo spominjali najveća rivalstva. Ali, tu se priča ne završava, već počinje. Bilo da tim pobedi, izgubi, bude pokraden, dovede dobrog igrača, izgubi dobrog igrača, promeni izgled dresova, ukratko, šta god da se desi, navijači Marylanda će to smatrati odličnim razlogom da naprave nerede u sopstvenom kampusu, i neretko, van njega. Jedan od simbola Terpsa je i navijački poklič „Hey, you suck“, praćen melodijom Rock and Roll Part II. Sredinom devedesetih su postojali pokušaji uprave univerziteta da zabrani ovaj poklič kao „neprimeren“. Ubrzo je pokušaj propao. Šta mislite zašto? Ipak, ponakad znaju da budu i simpatični.

<

Pročitajte i   Neke ptice nikad ne polete… (deo prvi)

p class=”MsoNormal” style=”margin-top: 30.0pt; margin-right: 0cm; margin-bottom: 6.0pt; margin-left: 0cm; text-align: justify;”>

<

p class=”MsoNormal” style=”margin-top: 30.0pt; margin-right: 0cm; margin-bottom: 6.0pt; margin-left: 0cm; text-align: justify;”>

4. Kentucky Wildcats

Navijači Kentucky Wildcatsa se pre svega odlikuju mnoštvom. Osim velikog broja pristalica, UK raspolaže i najvećom dvoranom koja se koristi isključivo za košarku, Rupp Arenom kapaciteta 23.500 mesta, pa je bez potrebe pominjati da Kentucky ima ubedljivo najveću posetu svake godine.  Osim toga, imaju i tradiciju dobrih igara, pa kada se sve to poklopi, dobijete niz nepobedivosti u Rupp Areni koji traje već 52 meča. Coach Calipari još nijednom nije osetio gorčinu domaćeg poraza od kada je trener Wildcatsa. Pa posle recite da navijači nemaju nešto sa tim. Epicentar je skoncentrisan u tzv. „eRUPPtion Zone“, koju čine najvatreniji navijači koji nose plave kiltove i/ili su im lica ofarbana u plavo-belo, u čast bivšeg trenera Tubby Smitha koji je poreklom Škot. U Kentucky-ju košarka je religija, pa ne čudi što baš ovde možete sresti najveći broj sredovečnih ljudi, čak i bakica i dekica sa svojim dugogodišnjim mestom na tribinama. Karta za mečeve Kentucky-ja je ponekad više nego hartija od vrednosti, pa se za nju čeka preko 24 časa u redovima poput onih za ulje i šećer devedesetih. 

<

p class=”MsoNormal” style=”margin-top: 30.0pt; margin-right: 0cm; margin-bottom: 6.0pt; margin-left: 0cm; text-align: justify;”>

<

p class=”MsoNormal” style=”margin-top: 30.0pt; margin-right: 0cm; margin-bottom: 6.0pt; margin-left: 0cm; text-align: justify;”>

3. Kansas Jayhawks

Kansas je tim duge i uspešne tradicije, pa ne čudi činjenica da je vremenom privukao veliki broj sledbenika koji su spremni svašta da urade za svoj klub. O atmosferi u Allen Fieldhouse-u je već bilo reči u prethodnom postu, kada smo pominjali čuveni Rock Chalk poklič. Treba napomenuti da Kansas zaista poseduje domaći teren, jer su u Fieldhouse-u izgubili samo 107 mečeva od skoro 800 odigranih (od 1955, od kada igraju u pomenutoj dvorani). Najvatreniji navjači Kansasa se po pravilu pozicioniraju neposredno iza koševa, čime prave nepodnošljivu atmosferu na napadački tim, i to u stereo okruženju. Nije retka situacija da ispred Allen Fieldhouse-a vidite navijače kako kampuju čekajući sledeći meč, iako se prethodni završio pre par sati. Kada njihov tim igra na završnom turniru, oni navijači Kansasa koji nisu uspeli da otputuju sa ekipom skupljaju se u Fieldhouse i prate mečeve preko video bima. Ipak, navijači Kansasa stavljaju i dodatni pritisak na igrače, pogotovo na novajlije, jer se u Kansasu neuspeh ne prašta. Nakon poraza, emisije na radiju i televiziji su prepravljene „stručnjacima“ koji analiziraju svoju viziju pristupa meču, taktici, rosteru i svemu ostalom čime se i inače navijači bave. U isto vreme, trerer Bill Self gasi svoj mobilni telefon, ne proverava poruke na sekretarici niti e-mail, jer već dobro zna šta ga tamo čeka. I posle recite da smo toliko različiti.

<

p class=”MsoNormal” style=”margin-top: 30.0pt; margin-right: 0cm; margin-bottom: 6.0pt; margin-left: 0cm; text-align: justify;”>

<

p class=”MsoNormal” style=”margin-top: 30.0pt; margin-right: 0cm; margin-bottom: 6.0pt; margin-left: 0cm; text-align: justify;”>

2. Utah State Aggies

Utah State Aggies-i su prosečan koledž tim. Tako njihovi fanovi vole da ih zovu. Istina je da su ispodprosečan tim. Nisu imali velikih zvezda, nisu izbacili mnoštvo NBA igrača (svega 10, poslednjeg pre 10 godina okruglo – nadaleko čuveni i poznati Desmond Penigar), zahvaljujući miki maus konferenciji koju igraju skoro redovno se pojavljuju na NCAA turnirima, ali na njima imaju uspeha koliko i FK Trudbenik u kupu UEFA i da nema Jaycee Carroll-a verovatno niko u Evropi za njih nikada ne bi ni čuo. Ali preko bare skoro svi znaju za njih, ne zbog tradicije ili kvalitetnih igara, nego zbog jednog od najvrelijih domaćih terena. Aggies-i igraju domaće mečeve u Dee Glen Smith Spectrum areni koja prima preko 10.000 posetilaca i u svom domu imaju odličan skor od 453 pobede i 105 poraza, tj. 81.2% uspešnosti. Tajna Spectruma je u tribinama koje su izuzetno blizu terena, ali još više, u onima koji te tribine ispune do poslednjeg mesta. Navijači Utah State-a su poznati kao veoma glasni, neprijateljski nastrojeni, ali i duhoviti i kreativni. Na početku svakog meča, zagrevaju se pokličem „I believe that we will win“ u kojem učestvuje bukvalno cela hala, dok se svaki meč u kojem njihovi ljubimci pobede završava ruganjem protivnicima čuvenim „winning team, losing team“ skandiranjem koje zaista zvuči impresivno. U međuvremenu, šou preuzima Wild Bill, njihova verzija Miše Tumbasa, koji na svakoj utakmici nađe novi način za ometanje protivničkog izvođača slobodnih bacanja.

<

p class=”MsoNormal” style=”margin-top: 30.0pt; margin-right: 0cm; margin-bottom: 6.0pt; margin-left: 0cm; text-align: justify;”>

<

p class=”MsoNormal” style=”margin-top: 30.0pt; margin-right: 0cm; margin-bottom: 6.0pt; margin-left: 0cm; text-align: justify;”>

1. Duke Bluedevils

Ipak, i pored svega viđenog, najluđi su Cameroon Crazies, navijači Bluedevilsa. O njima je već bilo dosta reči u prethodnom postu. Sada ćemo se samo još jednom podsetiti najboljih navijača u koledž košarci.

Toliko za sada. Sezona se polako približava, pa ćemo u narednim postovima posvetiti malo više pažnje glavnim protagonistima. Do sledećeg čitanja, pozdrav, ‘Toine.

 

3 Comments

Add a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *