Dok mrežice miruju – najbolji igrači sezone 2012/13 (deo 2.)

Nastavak priče iz prethodnog posta. 15 najboljih igrača koledž košarke u sezoni 2012/13, po mišljenju vašeg blogera:

15. Seth Curry  (Duke Blue Devils, Senior, 23 god, plej/bek, 188cm)

Statistika sezone 2012/13: 17.5 poena, 2.5 skokova, 1.5 asistencije, 47% šuta iz igre, 44% za tri

Genetika je moćna sila. Još kada je u pitanju košarkaška genetika porodice Curry, izuzetaka nema. Tata je bio fantastičan šuter, stariji brat je možda i još fantastičniji, pa je tako nešto genetskog koda preostalo i za Seth-a, dovoljno da postane jedan od najboljih šutera u NCAA. Nakon odlične sezone na univerzitetu Liberty u kojoj je bio najbolji strelac među svim freshmanima, prelazi u Duke. Seth je ubitačan šuter. Dobar je sa loptom, odlično menja tempo i pravac, čime često kreira poziciju za šut. Ima isti šut kao i Steph, brz izbačaj i neograničen domet. Podjednako ubitačan van linije za tri, kao i sa poludistance, u obe kategorije je na blizu 50% šuta. Većinu seniorske sezone je odigrao povređen, pokazao je osobine lidera, kao i sigurnost u trenucima kada se meč odlučuje. Izuzetno inteligentno igra, dobro čita odbranu protivnika, ima osećaj kada treba stati na loptu, a kada ubrzati igru.

Glavni problem u potencijalnoj NBA karijeri je što nema pravu poziciju. Već poznata floskula „bek šuter u telu pleja“ je kao smišljena za njega. Pokušao je da odigra na mestu organizatora igre, ali skoro isti broj izgubljenih lopti i asistencija pokazuje koliko je bio uspešan. Fizički nedostaci, prvenstveno visina i snaga, mu zatvaraju poziciju dva u najjačoj ligi na svetu. Takođe, atletski nije superioran ni među amaterima, u odbrani se to ne primećuje zbog odličnog refleksa i lateralne kretnje, ali u napadu ga nećete videti da probija celu odbranu i završava uz prekršaj.

Curry je možda i najbolji šuter u ovogodišnjoj draft klasi. Ostaje da se vidi da li će mu to biti dovoljno da zauzme mesto kasnog pika druge runde drafta. Ako ne uspe, zna se koji kontinent ga čeka raširenih ruku.

http://www.youtube.com/watch?v=zWJJG8x0NUA

14. Jamaal Franklin  (San Diego State Aztecs, Junior, 22 god, bek/krilo, 196cm)

Statistika sezone 2012/13: 17.0 poena, 9.5 skokova, 3.3 asistencije, 41% šuta iz igre, 28% za tri

Alfa i omega San Diego Aztecsa. Sa njim počinje i završava se svaki napad tima. Ostali su tu da igraju odbranu, skaču i izvode aute. Franklin je odličan atleta, u srednjoj školi se osim košarke bavio i američkim fudbalom i skokom u vis. I jedan i drugi sport su mu doneli bitne atribute – čvrstinu i odličan odraz. Eksplozivnost i brzina su mu glavni aduti, uz to ima i odličnu građu i raspon ruku od preko 2 metra. Ubitačan u tranziciji, kao i u igri jedan na jedan gde zahvaljujući prvom koraku probija odbrambenog igrača i ide pravo na obruč. Odlično koristi blokove i zasecanja ka košu. Takođe, dobro fintira šut nakon čega lako prolazi defanzivca koji je van balansa. Izuzetno dobar osećaj za skok koji mu, uz već pomenuti odraz, pomaže da skupi više skokova od mnogih centara.

Franklin nije toliko dobar šuter koliko on misli da jeste. Pomalo čudan izbačaj sa nepravilnom rotacijom. Ali to Jamaalu nije razlog da ga forsira i kada to ne bi trebalo da radi. 28% šuta za tri poena govori dovoljno. Još jedna stvar koja ga sprečava da bude vrhunski igrač je kontrola lopte. Uz to, često teži prevelikoj atraktivnosti, što ga košta velikim brojem izgubljenih lopti. U njegovom slučaju, trebalo bi da pojednostavi igru. Na stranu to što je toliki privatnik da bi trebalo da plaća porez. Igranje u džemperu mu ovaj put neću uzeti kao manu.

Franklin je završio sa NCAA košarkom i čeka da vidi koji NBA tim će biti dovoljno hrabar da mu ponudi ugovor. Jamaal može biti odlično oružije, priroda ga je bogato darovala fizičkim predispozicijama, sve što mu treba je 4 sata treninga dnevno, uz dva sata razgovora sa psihologom.

http://www.youtube.com/watch?v=FTT7VWcFEi0

13. Isaiah Canaan (Murray State Racers, Senior, 22 god, plej, 184cm)

Statistika sezone 2012/13: 21.8 poena, 3.5 skokova, 4.3 asistencije, 43% šuta iz igre, 37% za tri

Jedan od najboljih plejmejkera u ligi. Izuzetno brz, dobar sa loptom, odličnog i niskog driblinga, prodoran. Uz to i nesebičan, dobro prati igru, izuzetan u pick&roll igri. Diže se na šut svaki put kada odbrambeni igrač ide ispod bloka, i većinu takvih šuteva pogađa zahvaljujući izuzetnom šutu za tri. Ove sezone procenti šuta su mu opali, prošle godine je bio na čak 46% šuta za tri poena, i to na velikom uzorku od 7 šuteva po meču. Iako nizak, izuzetan je atleta i često iz prodora napada direktno na obruč. Već godinama je navikao da se nalazi u ulozi lidera. Veliki je borac, igra sa dosta strasti i emocija i pokazuje veliku glad za pobedom.

Ponovo ta visina… Za razliku od mnogih već opisanih igrača, Canaan može biti pass-first plejmejker na najvišem nivou, ali je i dalje samo kombo bek sa 184 cm. Ove sezone je popravio prosek asistencija, ali je pitanje koliko je to dovoljno za NBA. Drugo pitanje je da li je uopšte imao kome da doda u Murray State-u. Upravo igra u malom klubu ga je načinila statistički odličnim igračem, ali nije imao mnogo prilike da svoj potencijal pokaže protiv elitnih bekova NCAA lige. Tu pre svega mislim na defanzivu, gde se ni u slabijij konkurenciji nije naročito isticao.

Canaan je jedan od najboljih strelaca lige, rođeni pobednik koji već nekoliko godina pruža konstantno dobre partije, ali i igrač kojem nedostaje veća pozornica kako bi pokazao svoje kvalitete. Naredna sezona će mu doneti duele sa košarkaškom elitom.

http://www.youtube.com/watch?v=Y4zThDcbDgA

12. Nate Wolters (South Dakota State Jackrabbits, Senior, 22 god, plej/bek, 193cm)

Statistika sezone 2012/13: 22.3 poena, 5.6 skokova, 5.8 asistencije, 49% šuta iz igre, 38% za tri

Wolters je imao izuzetno produktivnu karijeru u NCAA, uspevši da dovede svoj South Dakota State do NCAA turnira prošle sezone, što je u rangu osvajanja Lige šampiona sa APOEL-om iz Nikozije. Ubedljivo najbolji strelac, asistent i kradljivac tima, uz to i drugi skakač iako igra na mestu pleja.  All around napadač. Odličan šuter, dobar u prodoru i iznuđivanju faulova. Izuzetno inteligentan, odlično koristi mane protivnika, izuzetno čita igru, dobro nalazi saigrače, pametno ulazi u kontakt i često završava sa dodatnim slobodnim bacanjem. Ne forsira šut, ne srlja u napadu, dobro gradi loptu telom, dobar i u igri leđima, širok asortiman šuteva preko fade-awaya, floatera, čak i horoga, pa do polaganja obema rukama. Dobar spot up, kao i šuter iz driblinga. Iako je igrao na miki maus koledžu, pokazao da je izuzetan timski igrač, konstantno uključujući i ostale saigrače u igru. Odličan asistent koji gubi jako malo lopti. Često se spušta na defanzivni skok. Fantastičan p&r igrač.

Dobar je šuter, ali ne i konstantno dobar. Procenat šuta za tri poena pretprošle sezone mu je opao na mizernih 24%. Ne gubi mnogo lopti, ali većinu izgubljenih beleži u prodoru kada tvrdoglavo gleda samo na koš, pa često bude izblokiran, ili izgubi loptu. Iako ima izuzetnu visinu za pleja, nije dovoljno fizički dominantan. Brz je sa loptom, ali ima problem u defanzivi sa nižim i pokretnijim igračima. Zahvaljujući košarkaškoj inteligenciji, dobro čita stranu pomoći i zna kada treba da se odmakne korak unazad, ali u igri 1 na 1 teško može da sačuva eksplozivne bekove.

Wolters je plejmejker stare škole, racionalan, organizovan, solidan šuter i igrač solidnog prodora koji će uvek primetiti bolje pozicioniranog saigrača, koji će stati na loptu kada treba, uputiti pas kada treba, šutnuti kada je slobodan… Ovakvi igrači su uvek na ceni. Koliko tačno, videćemo u noći drafta.

http://www.youtube.com/watch?v=2DylmZMmPrk

11. Jeff Withey (Kansas Jayhawks, Senior, 23 god, centar, 213cm)

Statistika sezone 2012/13: 13.7  poena, 8.5 skokova, 3.9 blokada, 58% šuta iz igre

Withey je već dve sezone unazad jedan od najdominantnijih visokih igrača u NCAA. Ove sezone bez Davisa možda i najdominantniji. Njegov kvalitet ogleda se pre svega u izuzetnoj odbrani. Najbolji je bloker lige i najbolji defanzivac NCAA uz Oladipa. Kao i većina centara, kasno se razvija (late bloomer) i još uvek je u fazi napretka iako je završio univerzitet. Totalno kontroliše reket, fantastičan je bloker bez obzira da li blokira centra, krilo na zakucavanju ili eksplozivnog beka na polaganju. Solidan skakač. U napadu pokazuje solidnu leđnu tehniku i mogućnost poentiranja u reketu. Jako dobar sa linije slobodnih bacanja za svoju poziciju.

Skauti koji ga prate, posebno oni iz NBA, su najviše sumnjičavi prema njegovom ofanzivnom repertoaru. Withey ni na koledžu, igrajući uglavnom protiv mlađih i nižih od sebe, nije bio naročito napadački dominantan. Takođe, nedostatak brzine ga limitira  u tranziciji, ali i u odbrani od pick&rolla. Spori, visoki centri su retkost u današnjoj modernoj košarci. U skoku je solidan, ali bi za nekoga svoje visine morao imati više skokova. Takođe, nije previše snažan za borbu sa masivnim unutrašnjim igračima.

Withey je centar iz devedesetih koji pokušava da nađe svoje mesto u košarci 2013.godine. Jedan je od poslednjih mohikanaca starog kroja visokih igrača, pitanje je da li mu je to prednost ili mana…

http://www.youtube.com/watch?v=E7cEm0r0Y2M

Pročitajte i   Proleće je stiglo u moj kraj, deo 4: pregled druge runde Madnessa

10. Mason Plumlee (Duke Blue Devils, Senior, 23 god, krilni centar/centar, 209 cm)

Statistika sezone 2012/13: 17.1 poen, 10.0 skokova, 1.9 asistencije, 60% šuta iz igre

Double-double mašina. Jedan od atletski najdominantnijih visokih igrača u koledž košarci. Veoma eksplozivan, odličnog odraza, još uvek razvija svoje napadačke veštine, pokazuje potencijal i u igri licem i leđima ka košu. Odlično sarađuje sa bekovima, što u p&r igri, što u otvaranjima za lob ili alley-oop pas. Fantastično se kreće, često je prvi u kontranapadu. Solidno koristi horog, pri čemu može da se služi obema rukama. Ima brz polazak u dribling za svoju visinu, što ga ćini opasnim u face-up igri protiv sporijih čuvara. Odličan skakač pod oba koša, više zahvaljujući odrazu nego postavljanju. Solidan defanzivac iz drugog plana.

Još jedan u gomili tweenera. Plumlee mora unaprediti ofanzivnu igru, i to igru licem i šut sa poludistance, ukoliko želi da igra četvorku, ili igru leđima ukoliko vidi sebe na petici. Teško izlazi na kraj sa višim i snažnijim igračima na obe strane terena. Ne pokazuje visoku košarkašku inteligenciju, često pravi početničke greške kao rezultat slabe koncentracije. Slabo reaguje na odbrambeni pritisak i udvajanja. Loše igra bitne mečeve, ne pokazuje pobednički mentalitet i čvrstinu lidera.

Plumlee je poluproizvod. Sirovina na kojoj treba raditi i koju treba strpljivo brusiti kako bi zasijala pravim sjajem. Očekuje se da bude pik prve runde drafta, a onda je sve na njemu i na napornom radu.

http://www.youtube.com/watch?v=2B904xd28Y4

9. Marcus Smart (Oklahoma State Cowboys, Freshman, 19 god, plej/bek, 193cm)

Statistika sezone 2012/13: 15.4 poena, 5.8 skokova, 4.2 asistencije, 40% šuta iz igre, 29% za tri

Najmlađi igrač na listi i jedan od dva freshmana. Smart je na koledž došao kao jedan od najboljih srednjoškolskih igrača u zemlji i tu reputaciju je apsolutno opravdao u svojoj prvoj sezoni u kojoj je proglašen za najboljeg novajliju lige. Smart je kombo bek koji je timski orijentisan, još iz srednje škole mu je ostala reputacija velikog pobednika (njegov srednjoškolski tim izgubio samo 6 mečeva dok je Smart igrao za njih). Pravi plejmejker, niti izraziti pass-first, niti shot-first stil, već odlična kombinacija. Izuzetan u igri jedan na jedan, jako dobar šuter sa lepom mehanikom i visokim izbačajem. Izuzetne liderske sposobnosti i zrelost u igri za nekoga ko je još uvek tinejdžer. Snažan, idealne visine za poziciju jedan, koristi sve svoje prednosti u zavisnosti od situacije: visinu, brzinu, dobar šut ili prodor. Ne štedi se u odbrani, naprotiv. Jedan od najkompletnijih mladih bekova u ligi.

Dobar atleta, ali još uvek nedovoljno dobar za najjači rang. Nedovoljno brz i eksplozivan. I dalje je između dve pozicije, mada ipak naginje čistom pleju više nego beku. Za to mu je potrebno da još više uključuje saigrače u meč. Ponekad previše zaljubljen u loptu, u nedostatku boljih rešenja preuzima sve na sebe i često završi sa iznuđenim šutem u poslednjim trenucima napada. Potrebno mu je da se navikne na igru bez lopte i korišćenje blokova u napadu kako bi mogao da posluži na poziciji dvojke.

Marcus Smart je jedan od najvećih prospekata u NCAA košarci. Ono što je izuzetno značajno je činjenica da je pre neki dan najavio svoj ostanak na koledžu, što ga automatski čini najvećim kandidatom za titulu najboljeg igrača sledeće sezone i prvog pika na draftu 2014. godine.

http://www.youtube.com/watch?v=UMk3Slfbzuo

8. Cody Zeller (Indiana Hoosiers, Sophomore, 20 god, krilni centar/centar, 213cm)

Statistika sezone 2012/13: 16.5 poena, 8.1 skokova, 1.3 blokade, 56% šuta iz igre

Pred početak svake sezone, kada im dosadi da proganjaju babicu koja je porodila Shabazza Muhammada ili da prate izmišljeni život izmišljene devojke doskorašnjeg linebackera Notre Dame-a Manti Te’o-a, dokoni sportski novinari u SAD pronađu jednog ili dva igrača, verovatno nasumice odabrana iz slučajnog uzorka, i reše da od njih u novinskim člancima naprave igrače, i to „The second coming“ tip igrača. Ove sezone red je došao na Cody Zellera. Možda ova uvodna priča zvuči previše surovo, jer je Zeller sve samo ne loš igrač, ali ostaje utisak da bi Cody, da je kojim slučajem učinio samo pola od onoga što mu je predviđano od strane stručnjaka i „stručnjaka“ imao mnogo bolju sezonu od one koju smo gledali. Ipak, njegov talenat je ono što ga dovodi na osmo mesto moje liste. Zeller je izuzetno pametan visok igrač, pokretan, konstantna opasnost na niskom postu, jako dobro koristi fintu šuta i odlično se kreće, zbog čega veliki deo svojih poena postiže dok se odbrana protivnika još ne postavi. Dobro građen, dobro koristi kombinaciju fizikalija i odlične percepcije za igru pod samim obručem. Dobro se postavlja, ne „ukopava“ se ispod koša kako bi dobio pas „na tacnu“ već se konstantno bori za poziciju. Odlično šutira penale, solidan i sa poludistance. Dobar u odbrani, odlično čuva brze visoke igrače.

16 poena i 8 skokova nikako nije loš učinak, štaviše, ali gledajući freshman sezonu, Zeller nije mnogo napredovao ove godine, na stranu to što je od njega očekivano da oduva konkurenciju u izboru za igrača godine. Ove sezone je čak smanjio procente šuta i broj ukradenih lopti, a povećao broj izgubljenih. Ne dominira u reketu toliko koliko bi trebalo sa 213 cm. Teško se snalai protiv snažnijih protivnika. Ponekad se previše oslanja na inteligenciju i izbegava kontakt po svaku cenu. Nedovoljno dobar bloker i skakač u odbrani, za svoju visinu. Ponekad izgleda malodušno, ne pokazuje odlučnost i čvrstinu niti osobine vođe. Ulazi u probleme kada je pod pritiskom.

Cody Zeller je ove sezone razotkriven. Nije pokazao ništa što se nije videlo prošle sezone, osim mana koje su isplivale na površinu. I takav Zeller je jedan od najboljih visokih igrača u NCAA, ako ne i najbolji. Talenat koji je neupitan, kao i solidne fizikalije i prostor za napredak će mu najverovatnije doneti mesto među lottery pikovima (prvih 14 pikova na draftu).

http://www.youtube.com/watch?v=EtQ9vk7j0L8

7. Victor Oladipo (Indiana Hoosiers, Junior, 21 god, bek, 196cm)

Statistika sezone 2012/13: 13.6  poena, 6.3 skokova, 2.2 ukradene lopte, 60% šuta iz igre, 44% za tri

Oladipo je jedan od razloga slabije sezone Zellera, jer se od prvog meča sezone nametnuo kao istinski vođa tima. Iako u srednjoj školi nije bio klasa od igrača (u tom trenutku se smatralo da u njegovoj klasi postoji pedesetak boljih igrača, i to samo gledajući poziciju beka šutera), velikim trudom i radom postao je jedan od najcenjenijih bekova koledž košarke. Trud, rad i neverovatne fizičke predispozicije. Kome uopšte treba talenat? Oladipo je sezonu počeo kao defanzivni specijalac, što je potpuno opravdao postavši ko-najbolji defanzivac lige, ali je u međuvremenu pokazao i da zna  da probacuje loptu koroz obruč. Dobre procente šuta duguje činjenici da najviše poena postiže iz kontri, zakucavanjima, ispod samog obruča nakon prodora ili šutem kada je potpuno sam. Oladipo je igrač koji igra 40 minuta vrhunske odbrane nad najboljim protivničkim igračem, ma koju poziciju da igra, a opet ima dovoljno eksplozivnosti i brzine da podigne ekipu monstruoznim zakucavanjem ili trojkom. Izuzetan atleta, fantastičnog odraza. Brz prvi korak koji odlično koristi u prodoru. Odličan skakač za beka, najopasniji u brzoj igri na otvorenom terenu, sa dosta trčanja i kontri. Ne forsira šut, trojke šutira kada je sam kao na treningu. Veliki borac, motivator i lider.

Oladipo je najbolji pokazatelj koliko vas košarka može nagraditi kada ste uporni. Nema neki preteran osećaj za loptu, mekan šut, izbačaj, pregled terena, asistencije bez gledanja, jednostavno, nema mnogo šmeka u njegovoj igri, ali ono što je najbitnije – dečko radi posao. Šut mu nije najjača strana iako je primetno da dosta radi na njemu, ali sama tehnike mu je problematična. Često zna da se zaleti toliko brzo da jednostavno zaboravi da treba sa sobom da ponese i loptu. Ne pokazuje veliku košarkašku inteligenciju i percepciju, jednostavno, koristi svoje vrline brzinu, atletske sposobnosti i eksplozivnost. U odbrani zna često da pretera sa agresivnošću i da uđe u problem sa penalima.

Na kraju krajeva, bolje igrač koji će ginuti na terenu, i na utakmicama i na treninzima, pa makar otkidao parče table svakim svojim šutem, nego bogom dani „talenat“ koga mrzi da se ujutru probudi za trening. Iskustvo bar tako pokazuje. Oladipo je zaradio svoje mesto u NBA već od sledeće sezone. A tamo će mu već naći ulogu.

http://www.youtube.com/watch?v=LWFZ_iNgRDY

Pročitajte i   Kada Kardinali zapevaju

6. Otto Porter Jr. (Georgetown Hoyas, Sophomore, 20 god, krilo, 203cm)

Statistika sezone 2012/13: 16.2 poena, 7.5 skokova, 2.7 asistencije, 48% šuta iz igre, 42% za tri

Otto Porter je sigurno jedan od igrača koji su najviše napredovali ove godine. Izuzetna fizička građa, visina, raspon ruku, laka konstitucija kao i dobre fizikalije, pokretljivost, brzina ga čine odličnom sirovinom za stvaranje vrhunskog igrača. Najnoviji je projekat velikog stvaraoca među trenerima Johna Thompsona III koji insistira na pametnoj i nesebičnoj igri sa dosta korišćenja glave, a ne samo pukih fizikalija. Sadašnji NBA igrači Roy Hibbert, Jeff Green, DaJuan Summers i Greg Monroe su dobar primer takvog načina igre u koji se i Porter odlično uklapa. Otto je školovan igrač iako neće odigrati ni tri sezone na koledžu, dobro čita igru, odlično se kreće i igra krajnje jednostavno i konkretno. Ne trudi se da impresionira bespotrebnim potezima. Često se zaustavlja na pola puta do koša i diže na šut sa neka tri metra od koša, u čemu je odličan. Dobar dodavač, odlično prati kretnje saigrača i upućuje pravovremene i, što je još bitnije, tačne pasove. Odlično igra bez lopte. Izuzetan skakač pod oba obruča, dobro obavlja sve defanzivne zadatke. Zahvaljujući građi, može da brani nekoliko pozicija.

Porter je još uvek samo poluproizvod. Poseduje izuzetan materijal, ali na njemu još ima mnogo posla. Pre svega po pitanju šuta. Iako zna da pogodi spolja, konstantnost šuta mu nikako nije jača strana. Retko kada uputi dva identična šuta ka košu, i što se tiče tehnike, i što se tiče izbačaja i rotacije lopte, što je nedopustivo za dobrog šutera i daleko od automatike. Slab u igri 1 na 1 kada treba da kreira sopstveni šut. Fizički nedovoljno snažan da se nosi sa iole jačim krilima. Još jedan od igrača koji su nestali za vreme završnog turnira. Za kvalitetnu NBA trojku predstoji mu još mnogo vežba i usavršavanja, pre svega u napadačkoj igri.

Porter je iskoristio sezonu da prebrine sve finansijske probleme potpisivanjem NBA ugovora. Sigurno je da ima timova koji su spremni da ulože u razvoj igrača, a Porter će u takvoj sredini nastaviti sa cvetanjem. Tek kada se potpuno razvije videćemo kakav je to cvet u stvari.

http://www.youtube.com/watch?v=uxqcuUdvUzU

5. DeShaun Thomas (Ohio State Buckeyes, Junior, 21 god, krilo, 201cm)

Statistika sezone 2012/13: 19.8 poena, 5.9 skokova, 1.3 asistencije, 44% šuta iz igre, 34% za tri

DeShaun Thomas je rođeni košgeter. U srednjoj školi, u najkošarkaškijoj državi u SAD Indijani, postao je jedan od najboljih igrača svoje klase, beleživši u srednjoškolskoj karijeri 30 poena i 14 skokova zaradivši priznanje Indiana Mr. Basketball 2010. godine. Ipak je učinio svetogrđe i nije nastavio karijeru u svojoj državi, na Indiani ili Purdue-u, već je otišao u Ohio, što mu zemljaci nikada nisu oprostili. Ohio State je bio tim Jareda Sullingera kada je stigao u njega. U početku je igrao samo onoliko koliko je bilo potrebno da popuni rupe, u drugoj godini je dobio više prostora i duplirao sve statističke parametre, a onda je, na prošlogodišnjem NCAA turniru eksplodirao dovevši skoro sam Buckeyese do Final Foura. I tada je Ohio State postao njegov tim. Thomas je košgeter. Postiže poene iz šuta, prodora, spuštanja na niski post. Prepoznaje mane defanzivca koji ga čuva i odlično ih eksploatiše. Odličan u tranziciji, kao i u pozicionoj igri i kreiranju sopstvenog šuta. Solidan ofanzivni skakač. Izuzetno konstantan, naći će načine da postigne poene za svoj tim. Samo na jednom meču u celoj prošloj sezoni je dao manje od 14 poena.

Sumnjiva odbrana. I to da budem blag prema njemu i upotrebim eufemizam. Nije dovoljno brz da sačuva eksplozivno krilo, ni dovoljno snažan i visok da odbrani dominantnu četvorku. Na koledžu je imao ceo tim koji je bio podređen njegovim napadačkim mogućnostima, čeka ga tranzicija u kolektiv u kojem neće biti glavna zvezda i moraće da odrađuje i prljav posao. U napadu nedovoljno prodoran i nedovoljno dobar atleta za poziciju tri, a opet preslab i prenizak za četvorku. Ne učestvuje u defanzivnom skoku koliko bi trebalo. Na koledžu je koristio mane defanzivaca, pitanje je kako će se snaći među vrhunskim NBA igračima.

Thomas je izuzetno napadačko oružje, ali i igrač bez svog naličja. Ako se kojim slučajem u košarku uvedu rukometna pravila, pa neki igrači budu igrali samo napad ili samo odbranu, Thomas će sigurno biti jedan od najboljih napadača. Do tada, ostaje nekoliko znakova pitanja vezanih uz njegovo ime.

http://www.youtube.com/watch?v=nxFFkk89kTs

4. Kelly Olynyk (Gonzaga Bulldogs, Junior, 22 god, krilni centar/centar, 213cm)

Statistika sezone 2012/13: 17.8 poena, 7.3 skokova, 1.7 asistencije, 63% šuta iz igre

Igrač koji se pojavio niotkuda i završio sezonu kao mogući top 10 pik predstojećeg drafta. Nakon što je prošlu sezonu propustio kao redshirt i jedinu ulogu imao kao sparing partner za Roberta Sacre-a, ove je prigrabio mesto startera i iskoristio ga na najbolji mogući način, postavši jedan od najdominantnijih visokih igrača. Ovaj Kanađanin je pokazao zavidan ofanzivni spektar poteza, preko horoga, finti šuta, drop stepa, pa do šuta sa poludistance i ponekad sa perimetra. Dobro igra licem ka košu, ima odličan šut za svoju visinu, a i dobru distribuciju lopte sa visokog posta. Dobro koristi fizikalije u skoku i građenju pozicije. Prefinjena leđna tehnika, brze ruke, dobra pokretljivost i postavljanje. Odlično sarađuje sa bekovima, dobro postavlja blokove i odmotava se iz pika. Odličan izvodi slobodna bacanja, skoro 80% sa linije penala. Veliki napredak je rezultat razvijenih radnih navika. Olynyk još uvek unapređuje svoju igru. Dobar pregled igre, dodavačke sposobnosti i odličan šut duguje igranju na poziciji plejmejkera u srednjoj školi.

Još jedan „white man can’t jump“ centar koji igra mozgom više nego telom, što mu u modernoj košarci dođe kao mana. Solidan je u odbrani, ali je ipak primetan nedostatak brzih lateralnih kretnji, atletskih sposobnosti i osećaja za blokadu. Masivne građe, što ga košta boljeg odraza i eksplozivnosti. Teško se snalazi protiv masivnih centara i u odbrani i u napadu. Često dozvoli da bude izblokiran. Ne kupi onoliko skokova koliko se očekuje od čoveka visokog 213cm. Još uvek je njegova igra velika nepoznanica, jer je sa 22 godine imao samo jednu sezonu vrednu pomena, pa je pitanje koliko stvarno ima prostora za napredak

Fabricio Oberto. Prva asocijacija na Olynyka, i po izgledu, i po stilu igre. Imajući u vidu da su u današnjoj košarci retki igrači visoki 210+ koji mogu u isto vreme da vode loptu, hodaju i da ne zaborave na koji koš njihov tim napada, Olynyk ima lepe šanse da napravi solidnu profesionalnu karijeru. Makar kao Oberto.

http://www.youtube.com/watch?v=GbqIfvu79NQ

3. Doug McDermott (Creighton Bluejays, Junior, 21 god, krilo, 203cm)

Statistika sezone 2012/13: 23.2 poena, 7.7 skokova, 1.6 asistencije, 55% šuta iz igre, 49% za tri

Ako je DeShaun Thomas košgeter, šta onda reći za Douga McDermotta? Od tri odigrane sezone u NCAA u dve je bio među tri najbolja strelca lige (prošle sezone treći, ove drugi). Jedan je od najraznovrsnijih i najdinamičnijih napadača u koledž košarci. Može podjednako uspešno da razvuče odbranu šutem za tri ili da je skupi igrom na niskom postu. Ima izuzetan osećaj, odlično koristi tablu, nešto što je nekada bila osnova, a danas je relikvija low post igre. Čak 53% pogođenih šuteva za dva je od tablu. Iako je često udvojen, McDermott se odlično snalazi u tim situacijama i ne greši ni pod pritiskom. Iako igra za mid-major školu, odličan je protiv jakih ekipa – u prethodne dve sezone je postizao 25.7 poena uz 54.2% šuta protiv timova iz power 6 konferencija. McDermott odlično igra bez lopte, dobro se kreće i prepoznaje situaciju. Odlično koristi fintu šuta da popravi poziciju. Dobro koristi obe ruke.

Najveći znak pitanja pred njegovom karijerom leži u igranju prave pozicije. Nedostatak brzine, naročito lateralne kretnje, i eksplozivnosti ga onemogućavaju da igra sa najboljim trojkama, dok je evidentan nedostatak mase i visine za igru protiv krilnih centara. U odbrani i na amaterskom nivou ima problema i sa brzim i eksplozivnim, i sa masivnim i snažnim igračima. Iako izuzetno precizan, šut mu je spor i dosta nizak, bez pravog skok-šuta. Eksplozivnost, igra na kontakt i prodor na sam obruč mu nisu jače strane. U skoku je dobar, ali isključivo zahvaljujući dobrom postavljanju; često ga nadskoče atletski superiorniji igrači.

McDermott je jedan od najboljih napadača koledž košarke. Iako je bilo očekivano da bude pik prve runde narednog drafta, odlučio se da završi školovanje pre nego što se otisne u profesionalne vode. Još jedna godina u kojoj će biti među liderima NCAA lige može samo da usavrši igru i popravi NBA izglede.

http://www.youtube.com/watch?v=ZG8RxmjGWOU

Pročitajte i   Dok mrežice miruju – pobednici i gubitnici sezone 2012/13

2. Ben McLemore (Kansas Jayhawks, Freshman, 20 god, bek, 196 cm)

Statistika sezone 2012/13: 15.9 poena, 5.2 skoka, 2.0 asistencije, 50% šuta iz igre, 42% za tri

Kada nekoga porede sa Ray Allenom, nikakva dalja analiza nije neophodna. Ali ja očigledno imam viška slobodnog vremena… McLemore je imao sezonu velikog uspona i blagog pada. Počeo je odlično, iako freshman, imao je instant učinak na igru Kansasa postavši prva violina u napadu (neki bi rekli i jedina. I verovatno bi bili u pravu). Za njega se i ne može reći da je baš novajlija, jer je i prošle sezone bio u timu, ali iz akademskih razloga nije mogao da igra mečeve, već samo da trenira sa timom (zvanično objašnjenje NCAA je da McLemore ne može da igra mečeve zato što je promenio nekoliko srednjih škola, što je rezultiralo time da mu je dosije „pomalo mutan“. Non stop šala i zabava sa NCAA ligom). Godinu pauze je iskoristio za upoznavanje sa sistemom i naporne treninge, zbog čega je izuzetno spremno dočekao sezonu. Za njega kažu da poseduje smrtonosnu kombinaciju atletskih sposobnosti i prefinjenog šuta. Izuzetan je atleta, odlične građe za poziciju dva, fantastične brzine, eksplozivnosti i odraza. Izuzetan skok-šut, tehnički savršen, visok izbačaj i pre svega, odlična mehanika koja doprinosi preciznosti i automatici pokreta. Sposoban da iskreira sopstveni šut, da probije do kraja, zakuca, završi uz faul, ili da nesebično uposli bolje postavljenog saigrača. Solidan odbrambeni igrač, strpljiv u odbrani, ne zaleće se bez potrebe. Učestvuje u skoku, često koristi back door utrčavanja posle kojih se otvara za alley-oop dodavanja.

Još uvek se razvija. I još uvek nije preležao dečije bolesti. To se najbolje videlo na završnom turniru na kojem se pojavio kao pasivni posmatrač dešavanja. Još uvek mora da nauči kada da šutne, kada da probija odbranu, kada da se oslobodi lopte. Još uvek nema razvijenu igru 1 na 1 iz izolacije kojom bi lako probio defanzivca. Teško podnosi pritisak, što nikako nije dobar znak za nekoga ko u budućnosti mora da nosi tim. U igri i nema mnogo mana, čini se da najviše mora da radi na psihičkom sazrevanju.

McLemore je jedan od igrača od kojih se očekuje da spasu ovogodišnju draft klasu za koju se tvrdi da je jedna od gorih ikada. Kada jedan trener kao što je Bill Self koji je svojevremeno trenirao bekove poput Brandona Rusha, Keitha Langforda, Mario Chalmersa i Derona Williamsa izjavi da nikada nije radio sa tako talentovanim igračem kao što je Ben, postavlja se samo pitanje da li će uspeti da iznese svoj talenat na pravi način i postane superstar, ili će zauvek ostati „e on je mogao da postane igrač“ igrač.

http://www.youtube.com/watch?v=NPm1RBynUpY

1. Russ Smith

Naravno da se šalim. Ako ikada budem pravio listu deset najluđih igrača koje sam ikada gledao, Russ-diculous Smith će sigurno zauzeti prvih sedam mesta. Do tada, pravi broj jedan je…

1. Trey Burke (Michigan Wolverines, Sophomore, 20 god, plej, 183 cm)

Statistika sezone 2012/13: 18.6 poena, 3.2 skoka, 6.7 asistencija, 46% šuta iz igre, 38% za tri

A ko drugi? Zvanično najbolji igrač sezone stvarno je bio nešto najbolje na individualnom nivou što je koledž košarka prezentovala ove sezone. Na stranu to što je personal favourite vašeg blogera. Burke je u ligu došao kao solidan prospekt, ali daleko iza mnogih igrača kojima se predviđala veća karijera. Prošle sezone je zapušio usta kritičarima i skautima odigravši odličnu sezonu, malo je falilo da se i tada prijavi na draft, ali je doneo odličnu odluku da ostane još jednu godinu na koledžu. I to kakvu godinu. Burke-ov otac je bio pomoćni trener srednjoškolskog tima i već kao klincu mu je usadio ljubav prema košarci. Kao i obično, to uglavnom počinje kao ljubav prema lopti. Postoji priča koja kaže da je Burke već sa 5 godina igrao u ligi u kojoj su se takmičila predškolska deca. To i ne bi bilo ništa čudno da liga zbog njega nije bila prinuđena da menja pravila. Naime, mlađani Trey je stalno krao lopte klincima iz protivničkog tima, što je rezultiralo suzama tih istih klinaca i gnevom roditelja koji su od sudija tražili da nateraju Burkea da pusti i drugu decu da se igraju. Liga je zabranila petogodišnjem Treyu da prelazi na protivničku polovinu kada oni imaju napad. Osim što je sinu ugradio osnovne košarkaške postulate, taktičke zamisli i tehnike, otac je terao Burkea da u svakodnevnom životu upotrebljava obe ruke za najrazličitije radnje (pranje zuba, držanje kašike, crtanje,…) kako bi dobio ambideksterno dete. U srednjoj školi nije odmah bio u timu, ali je angažovao privatnog trenera i radio sa njim dva sata svakog dana posle škole. Trud se isplatio i ubrzo je postao saigrač i dobar prijatelj sa Jaredom Sullingerom. Nakon manje-više uspešne srednjoškolske karijere Burke je smatran za 84. igrača u klasi, 15. na svojoj poziciji. Iako se usmeno dogovorio sa čelnicima Penn State-a, ipak se obavezao na vernost Michiganu. Potrefilo se da je te sezone Michigan ostao bez startnog pleja Dariusa Morrisa, pa je Burke došao kao kec na jedanaest. Kratka ali ispunjena koledž karijera ovog momka je tako tiho počela. Morris koji?

Trey Burke je veliki igrač. Veliki vođa, veliki pobednik. Igrač koji živi za velike mečeve i presudne momente. Glad za pobedom koju pokazuje je svojstvena samo onima najvećima.  U svaku utakmicu ulazi sa istim žarom, bilo da je protivnik Slippery Rock ili Louisville u velikom finalu. Pravi plejmejker. Čini svoje saigrače boljim samim svojim prisustvom na terenu. Odlično distribuira loptu. Pokazuje savršeni balans između upošljavanja saigrača i kreiranja sopstvenog šuta. Odličan odnos asistencija/izgubljenih lopti od 3:1. Diktira tempo meča, zna kada treba da stane na loptu, a kada da ubrza igru. Dobar sa loptom, odličan u prodoru, ubitačan u tranziciji. Odlično pronalazi saigrače iz punog trka. Vrhunski pick&roll igrač. Dobar šuter, ni na koledžu nije prezao od šuteva sa udaljenosti NBA trojke. Dobro šutira iz catch&shoot situacija kao i iz driblinga. Dobar defanzivac, dobro čita poteze protivnika. Ima brz prvi korak i odlično napada direktno na obruč, često uspeva da iznudi „and 1“ (dodatno slobodno bacanje).

I bogati plaču. I najbolji imaju mane. Najveća Burkeova mana je visina. Odnosno, nedosatak iste. U koledž konkurenciji u kojoj igrač od 199cm u nekim timovima igra centra mu to nije mnogo smetalo, ali u NBA će mu sigurno biti problem. Solidan je atleta, ali nije spektakularan po NBA standardima. Od njega nećete videti pobedničko top 10 zakucavanje i posterizaciju centra nakon što je prošetao tri defanzivca. Takođe, nećete videti ni da zakazuje defanzivcu pregled kod ortopeda driblingom, posle kojeg se diže na šut i cepa mrežicu u stephencurry-jevskom stilu. Prelazak na sledeći nivo je veliki korak za mnoge, pa tako i za najboljeg univerzitetskog igrača. Još mnogo rada je pred njim da bi postao ono što može da postane – istinski superstar.

Mnogo je igrača koji su briljirali na koledžu, ali su se nekako izgubili na putu do profesionalne karijere. Tranzicija u najvećem broju slučajeva prolazi jako bolno, ali Burke ima karakter pobednika koji se može pokazati ključnim u celoj priči. Uz malo sreće na draftu, dobro mesto za sazrevanje i razvoj, i mnogo mnogo individualnog usavršavanja,  Burke je spreman da zablista i na velikoj sceni i još jednom ućutka skaute.

http://www.youtube.com/watch?v=a4IxvX91sRk

Na samom kraju tačka, odnosno dve tačke kojima završavano priču o sezoni 2012/13 – najbolji šutevi u poslednjim sekundama i najbolja zakucavanja sezone:

Najbolji Buzzer Beateri 2012/13

Najbolja zakucavanja 2012/13

 

 

Pozdrav do sledećeg čitanja, ’Toine

 

4 Comments

Add a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *