Dok mrežice miruju – najbolji igrači sezone 2012/13 (deo 1.)

Potpuno razumem kada estradni „umetnici“, upitani koju svoju pesmu najviše vole, odgovaraju onom nadaleko čuvenom i ekstremno glupom floskulom „sve moje pesme su moja deca i podjednako ih volim“. Možda ne pripadam intelektualnom kremu našeg društva, ali odvažiću se da njihovu umotvorinu primenim i na svom primeru. Dakle, upoznajte moju decu.

Sad nešto razmišljam, znam da sam odgledao gomilu utakmica u ovih 20 godina koliko znam za NCAA, da sam na ovaj ili onaj način ispratio još veću gomilu igrača i da se svake godine u ovo vreme osećam kao učitelj u osnovnoj školi kojem odlazi jedna generacija đaka i dolazi druga. Samo što se sirotom prosvetnom radniku to dešava na kraju svakog olimpijskog ciklusa, a meni na kraju svake sezone…

Pre nego što padnem u dublju melanholiju, pokušaću da vam predstavim igrače koji su nedavno završenu sezonu obeležili tamo gde je to jedino potrebno – na terenu.

Prvo da pogledamo šta kaže majka svake košarkaške analize, njeno veličanstvo statistika:

Najbolji strelci:

  1. Erick Green (Virginia Tech) 25.0 poena
  2. Doug McDermott (Creighton) 23.1 poen
  3. Lamont Jones (Iona) 23.0 poena
  4. Nate Wolters (South Dakota State) 22.7 poena
  5. Travis Bader (Oakland) 21.9 poena

Najbolji skakači:

  1. O.D. Anosike (Siena) 11.4 skokova
  2. Andre Robertson (Colorado) 11.3 skokova
  3. Mike Muscala (Bucknell) 11.2 skoka
  4. Jerrelle Benimon (Towson) 11.2 skoka
  5. Richard Howell (NC State) 10.7 poena

Najbolji asistenti:

  1. Jason Brickman (LIU Brooklyn) 8.5 asistencija
  2. Phil Gaetano (Sacred Heart) 7.9 asistencija
  3. Michael Carter-Williams (Syracuse) 7.7 asistencija
  4. Larry Drew II (UCLA) 7.4 asistencije
  5. Chaz Williams (Massachusetts) 7.4 asistencije

Individualne nagrade za sezonu 2012/13:

Što se tiče individualnih priznanja, NCAA dodeljuje više priznanja nego što Kim Jong-un podeli odlikovanja. Osim toga, NCAA ne bi bila to što jeste da nema dve glavne nagrade za najboljeg igrača: Wooden i Naismith nagradu. Wooden je nagrada koja se dodeljuje najboljem igraču i igračici u koledž košarci, dok se Naismith dodeljuje i trenerima, funkcionerima ili bilo kome ko je na neki način zadužio igru. Sreća u nesteći je ta što se samo jednom desilo da dobitnici Woodena i Naismitha budu različiti igrači (1995. Wooden nagradu dobio Ed O’Bannon, a Naismith  Joe Smith) tako da je izbor za najboljeg igrača sezone ipak donekle koncenzus. Nesreća u nesreći je da osim ove dve, postoji još 4 nagrade za najboljeg igrača sezone… Evo spiska svih ovogodišnjih lauerata:

  • Wooden Award: Trey Burke, Michigan
  • Naismith Award: Trey Burke, Michigan
  • Associated Press Player of the Year (nagrada u izboru novinara AP): Trey Burke, Michigan
  • NABC Player of the Year (u izboru asocijacije trenera): Trey Burke, Michigan
  • Oscar Robertson Trophy (nagrada za najboljeg igrača koju dodeljuje udruženje sportskih novinara  – USBWA): Trey Burke, Michigan
  • Sporting News Player of the Year ( u izboru istoimenog časopisa): Victor Oladipo, Indiana

Najbolji freshman (igrač prve godine) sezone:

  • Wayman Tisdale Award (USBWA): Marcus Smart, OklahomaState
  • Sporting News Freshman of the Year: Marcus Smart, OklahomaState

Najbolji trener godine:

  • Associated Press Coach of the Year:  Jim Larrañaga, Miami (Florida)
  • Henry Iba Award (USBWA): Jim Larrañaga, Miami (Florida)
  • NABC Coach of the Year:  Jim Crews, Saint Louis
  • Naismith College Coach of the Year: Jim Larrañaga, Miami (Florida)
  • Sporting News Coach of the Year: Jim Crews, Saint Louis

Ostale individualne nagrade, ma koliko blesave one bile:

  • Bob Cousy Award (najbolji plejmejker): Trey Burke, Michigan
  • Pete Newell Big Man Award (najbolji centar): Mason Plumlee, Duke
  • NABC Defensive Player of the Year (najbolji odbrambeni igrač): Victor Oladipo, Indiana & Jeff Withey, Kansas
  • Frances Pomeroy Naismith Award (najbolji senior visine 6’0″/1.83 m ili niži – ubedljivo najgluplja nagrada za koju sam ikada čuo): Peyton Siva, Louisville
  • Senior CLASS Award (najbolji senior): Jordan Hulls, Indiana
  • Haggerty Award (najbolji igrač na području grada New Yorka i okoline): Lamont Jones, Iona
  • Ben Jobe Award (najbolji trener iz minority – “male” konferencije): Kevin Ollie, Connecticut
  • Hugh Durham Award (najbolji trener iz mid-major – “srednje” konferencije): Danny Kaspar, Stephen F. Austin
  • Jim Phelan Award (najbolji trener iz top – “velike” konferencije): Dana Altman, Oregon
  • Lefty Driesell Award (najbolji defanzivac): Tommy Brenton, Stony Brook
  • Lou Henson Award (najbolji mid-major igrač): Matthew Dellavedova, Saint Mary’s
  • Lute Olson Award (najbolji ne-freshman ili transfer igrač): Shane Larkin, Miami (Florida)
  • Skip Prosser Man of the Year Award (najbolji visokomoralni trener – ???): Joe Mihalich, Niagara
  • Academic All-American of the Year (najbolji “štreber”): Aaron Craft, Ohio State
  • Elite 89 Award (igrač sa najboljim ocenama među učesnicima Final Four-a): Wayne Blackshear, Louisville

Consensus All-American tim za sezonu 2012/13:

1st Team
Doug McDermott (Creighton)
Kelly Olynyk (Gonzaga)
Otto Porter (Georgetown)
Trey Burke (Michigan)
Victor Oladipo (Indiana)

2nd Team
Ben McLemore (Kansas)
Cody Zeller (Indiana)
Jeff Withey (Kansas)
Marcus Smart (Oklahoma State)
Mason Plumlee (Duke)

Na kraju, lista 25 najboljih univerzitetskih košarkaša iz prethodne sezone, po mom ličnom izboru.

25. Ian Clark  (Belmont Bruins, Senior, 22 god, bek, 191cm)

Statistika sezone 2012/13: 18.2 poena, 3.3 skoka, 2.4 asistencije, 54% šuta iz igre, 46% za tri

Još jedan pravi šuter. Ali baš pravi. Clark je u prethodnoj sezoni šutirao skoro 46% za tri poena, i to na velikom uzorku od 7 pokušaja po meču. Ono što je još važnije je da to nije bio izuzetak, već pravilo, jer je u svakoj od prethodne četiri godine na Belmontu trojke šutirao preko 40%. Već u prvoj godini je imao ogroman uticaj na ekipu i ušao u Mid-Major Freshman tim. Kontinuitet igara je zadržao i do seniorske godine, u kojoj je proglašen za igrača godine u Ohio Valley konferenciji (zajedno sa Isaiahom Canaanon). I na završnom turniru je odigrao dobro sa 21 poenom protiv Arizone, što ipak nije bilo dovoljno za duže zadržavanje. Nema mnogo filozofije u njegovoj igri, čovek je jednostavno sharp-shooter (snajperista). Igra jednostavno, kao da se trudi da svaki koš postigne sa što manje uloženog napora, što je valjda i poenta? Upravo ta jednostavnost mu je najveća vrlina.

Ne možete pobediti samo šutem spolja (neka neko to objasni Muti Nikoliću). Clark je pokretan i brz, ali ne koristi to u dovoljnoj meri kako bi iznudio prekršaj čuvara ili završio akciju prodorom i polaganjem. Uglavnom igra bez kontakta, i to mu uglavnom prolazi. Ali, kada protivnički defanzivni pit bul zalepi flaster na njemu, može ući u seriju loših odluka praćenih nervozom. Često je previše jednodimenzionalan, malo raznovrsnosti u igri mu ne bi škodilo. Selekcija šuta je uglavnom dobra, ali i tu je potrebno unapređenje.

Ian Clark se još uvek nada da će čuti svoje ime u noći drafta, mada šanse su realno male za to. Realnija opcija je da sam vam upravo opisao igrača koji će svoju sreću potražiti na evropskim terenima.

 

24. Brandon Young (DePaul Blue Demons, Junior, 21 god, plej/bek, 193cm)

Statistika sezone 2012/13: 16.7 poena, 3.3 skoka, 4.6 asistencija, 44% šuta iz igre, 31% za tri

DePaul je nekada bio ozbiljan košarkaški program, ali vremena George „Mr. Basketball“ Mikana su davno iza ovog univerziteta iz okoline Čikaga. Nema više ni sporadičnih izleta velikih imena poput Roda Stricklanda i Quentina Richardsona. Današnji DePaul je na samom dnu Big Easta i same NCAA lige, ali takvo okruženje je ipak bilo idealno za Brandona Younga. Već u prvoj sezoni je dobio 30 minuta po meču, što je, svi znamo, od izuzetnog značaja za razvoj mladog igrača. Minutaža mu se nije promenila ni u juniorskoj sezoni, ali kvalitet igara jeste. Young je solidan atleta, bar kada je u pitanju pozicija kombo beka. Nije mnogo eksplozivana, ali je dovoljno prodoran da može da napravi haos u protivničkom reketu. Glavni je igrač tima, što by the way i nije previše teško, i uglavnom se sve akcije zasnivaju na njegovim individualnim karakteristikama. I pored toga, Young je uspeo da zabeleži skoro 5 asistencija po meču.

Iako je dosta prodoran igrač, generalno izvlači malo faulova. Često se odlučuje za šut sa poludistance iz driblinga, što je , po naprednoj statistici, najlošiji šut u košarci koji se ubacuje u malom procentu. Šut spolja je stvar na kojoj mora da radi. Čudan izbačaj i loša selekcija šuta su prve stvari od kojih treba da počne. Takođe, ako želi da napravi karijeru kao plejmejker, mora češće i da se ponaša kao plejmejker. Možda DePaul ima i još nekog igrača u timu, ali to neće nikada saznati ako je lopta kod Younga u 95% napada.

Young je lepo iskoristio sve mogućnosti koje mu je pružilo okruženje na DePaul-u da skrene pažnju na sebe. Sada mu preostaje da se izbori sa svojim manama i da naredne sezone postane jedan od glavnih igrača u ligi i zapadne za oko NBA skautima.

23. Shabazz Napier (Connectitut Huskies, Junior, 21 god, plej, 185cm)

Statistika sezone 2012/13: 17.1 poen, 4.4 skoka, 4.6 asistencija, 44% šuta iz igre, 40% za tri

Ma koliko ovo ime postalo popularno u NCAA prethodne godine, Napier je ipak „originalni“ Shabazz koledž košarke. Iako je odigrao tek treću NCAA sezonu, Napier je već veteran univerzitetske košarke i igrač sa zavidnim iskustvom. U svojoj prvoj godini u ligi igrao je značajnu ulogu kao backup Kembi Walkeru u šampionskom timu UConn-a i sa tadašnjim saigračem Jeremy Lambom uvršten je u All-Rookie tim Big East konferencije. U svojoj drugoj godini nije uspeo da se nametne kao lider tima, iako se to od njega očekivalo. Tek ove sezone je proigrao kako treba, ali je njegov univerzitet kažnjen zabranom učestvovanja na završnim turnirima, o čemu je bilo reči u prethodnom postu, pa su njegove partije prošle manje zapaženo. Nappier je odličan plejmejker, brz, prodoran, veoma dobar atleta i uz to pokazuje zavidne organizacione i liderske sposobnosti. Izuzetno je dobar u kontroli lopte. Ove sezone je izuzetno unapredio napadačku igru što je rezultovalo rastom parametara u gotovo svim statističkim kategorijama, osim u asistencijama, gde je slabiji nego lani, što je i razumljivo pošto je postao glavna napadačka opcija tima. Velika je pretnja u pick&roll igri, dobar je šuter, naročito catch&shoot šuter zbog izuzetno brzog izbačaja.

Shabazz je igrač serije. Kada ga krene, nezaustavljiv je i može natrpati bilo čiji koš. Međutim, često mu se dešava i da uđe u kontra ritam kada jednostavno ne može „vola da ubode“. Uvek je teško igraču od 185cm da pravi velike planove po pitanju NBA karijere, osim ako nije Alan Iverson. A Shabazz nije Iverson. Često mu se dešavaju „žuti minuti“ kada carini loptu po 34 sekunde, deli lude pasove koje ni Jerry Rice ne bi mogao da uhvati, ili prezentuje svoju varijantu  russ-smithovske selekcije šuta. Ove godine je svoje mane vešto krio, najviše zahvaljujući radu sa trenerom Kevinom Olliem. Napier je odličan defanzivac, prosek od preko dve ukradene po meču ga drži u vrhu među plejmejkerima.

Ove godine, Shabazz Napier je izrastao u jednog od najefikasnijih plejmejkera u NCAA. Još uvek se nećka po pitanju prijave na draft u kojem bi u najboljem slučaju bio izabran krajem druge runde, pa je realno da ga i sledeću sezonu gledamo u školskoj klupi (što i ne bi bilo loše, imajući u vidu akademski uspeh UConn-a iz ove sezone).

http://www.youtube.com/watch?v=iL_CHnSKsdc

22. Erick Green (Virginia Tech Hokies, Senior, 22 god, bek/plej, 193cm)

Statistika sezone 2012/13: 25 poena, 4 skoka, 3.8 asistencija, 48% šuta iz igre, 39% za tri

Najbolji strelac lige. To je dovoljno da nekoga opišete. Green je košgeter, u pravom smislu te reči. I to pravi, iskonski košgeter, koji čak 73% (nisam izmislio) svojih poena postiže šutevima sa distance i poludistance. A ja takve igrače obožavam. Jednostavno, meni je šut osnova košarke. Nikada me neće impresionirati bilo koji predstavnik LeBrick generacije sa svojih 30 poena i 17 skokova po meču i 30% šuta sa linije penala. Po meni, ako ne znate da šutirate, ne znate ni da igrate. A Green zna da šutira. I to vrlo dobro. Odličan je i kao spot-up šuter (iz mesta), a i kao igrač sposoban da brzim prvim korakom i odličnim driblingom iskreira poziciju za šut. Napredna statistika kaže da je je Green igrač koji je pogodio najviše šuteva iz driblinga ove sezone u čitavoj ligi (65) i to u dobrom procentu od 41%. Green je vođa na terenu, bar je to morao da bude na koledžu, pokazuje odličan smisao za asistenciju i solidan pregled igre. Iako nije poznat kao prodoran igrač, Green se na liniji slobodnih bacanja nalazi češće od bilo kog drugog beka u ligi, sudeći po istoj onoj naprednoj statistici. Green je veliki radnik. Nakon loše freshman sezone, po sopstvenom priznanju, postao je „gym rat“ (pacov iz teretane) i velikim radom i upornošću unapredio svoju igru.

Mane koje poseduje retko pokazuje, što je i njegova najveća vrlina. Osnovni nedostatak su mu atletske sposobnosti koje nisu na vrhunskom nivou, bar po NBA merilima. Nije dovoljno eksplozivan i prodoran, niti snažan da bi uspešno napadao sam obruč, iako poseduje visinu za to. Iz samog reketa ima skoro isti procenat šuta kao i spolja. Takođe, Green je produkt novog košarkaškog poretka u kojem se polako gube jasno definisane pozicije na terenu i javljaju tweeneri (igrači na „međupozicijama“). Iako igra na mestu pleja, nikako nije plejmejker. Budućnost u profesionalnoj košarci ga čeka na mestu dvojke.

Sve u svemu, Green predstavlja kompletan paket i odličnu kombinaciju visine, brzine, odličnog šuta, radnih navika i instinkta pravog košgetera. Da li će mu to biti dovoljno da zaduži dres od ekonoma nekog od NBA timova, ili ćemo njegove igre gledati u neposrednoj blizini na evroligaškim terenima, pokazaće naredni meseci.

http://www.youtube.com/watch?v=C0Ccr8a5wBY

21. Lamont Jones (Iona Gaels, Senior, 23 god, plej/bek, 183cm)

Statistika sezone 2012/13: 22.6 poena, 3.0 skoka, 3.4 asistencija, 44% šuta iz igre, 31% za tri

Lamont Jones je izvajan iz kalupa Chrisa Loftona. Undersized dvojka, high-volume šuter (veliki potrošač) i agresivan napadač. Treći strelac prethodne NCAA sezone. Prošle godine je bio back-up Scottu Machadu koji danas provodi vreme na relacii između NBA i razvojne lige, a od ove sezone je alfa i omega Gala sa Ione. Njegov stil igre se odlično uklopio u brzu igru koju inače Iona forsira, sa dosta trčanja, šuteva i poseda. Lamont „Mo Mo“ Jones je izuzetno brz, odličan sa loptom, ubitačan na otvorenom terenu u tranziciji. Ima izuzetno brz prvi korak, posle kojeg usledi munjeviti prodor ili šut. Dobar je odbrambeni igrač, nije od onih koji se štede, već agresivno igra presing i on-ball odbranu.

Jones je izuzetno napadačko oružje, ali je tip igrača za kojeg igra ceo tim, umesto da on igra za tim. Ne pokazuje dovoljno karakteristike plejmejkera, a nema fizikalije da bi igrao na mestu dvojke, što mu je prirodna pozicija. Za dalji razvoj neophodno je da doda raznovrsnost u svom napadačkom arsenalu, kao i proces donošenja odluka, pogotovo kada je pod pritiskom. Jones nema kvalitete potrebne pleju, niti fizikalije potrebne beku.

Tweeneri ne prolaze dobro u NBA košarci, već pomenuti Chris Lofton je odličan primer za to, ali solidna evropska karijera bi mogla da stoji pred MoMo-m. Kom timu ne treba mašina za davanje koševa?

20. Sean Kilpatrick  (Cincinnati Bearcats, Junior, 23 god, bek, 193cm)

Statistika sezone 2012/13: 17.0 poena, 5.2 skoka, 1.9 asistencije, 54% šuta iz igre, 46% za tri

Još jedan sharpshooter u nizu (šta ću kad volim), ovaj put malo drugačije građe, što bi se reklo, kao od stene odvaljen, ali to ni malo ne smeta njegovoj gracioznosti, barem kada je šut u pitanju. Kilpatrick ima jedan od najbržih izbačaja u NCAA, mehanički savršen, bez ikakvih suvišnih poteza. Prijem lopte, balans, laktovi, pogled, izbačaj. Čista automatika. Njegovi šutevi iz istrčavanja pored bloka, postavljanje stopala u pravcu koša i savijanje kolena pri šutu se mogu koristiti u školama košarke kao pokazni materijal. 56% njegovih šuteva iz igre čine šutevi sa distance. Ostalih 44% uglavnom čine šutevi sa poludistance (najčešće nakon dobre finte šuta) ili povremeno korišćenje čiste snage za direktan napad na obruč. Ne živi i umire isključivo od šuta, sposoban je da igru prenese bliže košu ukoliko vidi da ga ne ide spolja. Ne plaši se kontakta. Solidan je dodavač i generalno gubi malo lopti. Odličan defanzivac, dobro se uklapa u timski presing koji forsira Cincinnati. Izuzetan skakač za svoju poziciju.

Solidan atleta, ali pre svega zahvaljujući snazi, manje zbog eksplozivnosti i brzine. Premalo koristi kontakt igru u svoju korist i retko je na liniji penala, što je loše s obzirom na građu koju može više da koristi u duelima. Često se uklopi u igru Bearcatsa koji nisu poznati kao tim koji dobro igra pozicione napade, pa veliki broj šuteva ispaljuje iz neizgrađenih akcija na samom kraju napada. Težina koja ga čini snažnim mu je takođe i minus kada je u pitanju duel sa bržim i pokretljivijim bekovima (a svi u NBA su takvi). Takođe, ako bi završio u NBA pitanje je kako bi se snašao u gomili dobrih šutera izuzetne fizičke snage.

Kilpatrick ima mogućnost da još jednu sezonu odigra u NCAA ligi. Po onome što se piše, izgleda da je rešio da tu mogućnost iskoristi. Po napretku koji je do sada pokazao, izgleda da je doneo jako pametnu odluku.

http://www.youtube.com/watch?v=6GUVlHTSVQ4

19. Brandon Davies  (Brigham Young Cougars, Senior, 22 god, krilni centar/centar, 206cm)

Statistika sezone 2012/13: 17.7 poena, 8.0  skoka, 2.4 asistencije, 52% šuta iz igre

Konačno jedan visok igrač. I Davies je senior koji je otpevao svoju labudovu pesmu što se NCAA lige tiče. Izuzetno energičan igrač, odlično pokretljiv za svoju poziciju, veliki borac i dobar atleta. Jako dobar u post igri, dobro koristi leđnu tehniku i desni horog i polu-horog. Odličan skakač, dobar u ofanzivnom skoku. Solidan šuter sa poludistance. Izuzetno napredovao za četiri godine na koledžu. Odličan defanzivac, fantastičan bloker, dobro trči u kontri. Jako dobar dodavač za visokog igrača, igra pametno i ne zaleće se preterano
Još uvek pomalo sirov. Šut mu je solidan, ali nije još izrađen i ne koristi ga dovoljno, pre svega zbog samopouzdanja. Dobar atleta, ali u problemu kada je u duelu sa bržim i skočnijim igračima. Imao je probleme na koledžu u godini kada je Jimmer Fredette vladao na BYU, zato što je njegova devojka zatrudnela sa njim, zbog toga je čak suspendovan jer je prekršio stroga pravila koledža. BYU je inače mormonski koledž i takve stvari se tamo jednostavno ne rade. Nedovoljno snažan za centra i nedovoljno pokretan i brz za krilnog centra. Često izgubi dosta vremena i pokvari poziciju time što skoro uvek na postu prvo spusti loptu u dribling, pa tek onda ide ka košu.

Davies se još uvek nada NBA ugovoru, mada je za njega možda bolje da leto provede učeći pravila evropske košarke. Davies bi mogao biti jedan od dominantnijih unutrašnjih igrača u evropskoj košarci, ili, u najboljem slučaju, statista u nekom NBA timu.

http://www.youtube.com/watch?v=_9Ul06fomn4

18. Khalif Wyatt  (Temple Owls, Senior, 23 god, bek, 193cm)

Statistika sezone 2012/13: 20.5 poena, 2.9 skokova, 4.0 asistencije, 42% šuta iz igre, 32% za tri

Wyatt je jedna od retkih zvezdi koja je zasijala na zaršnom turniru, na kojem smo uglavnom gledali samo zvezde padalice. Khalif je u stilu završio svoju NCAA karijeru, postigavši 62 poena u dva meča na turniru. I to nije slučajno, u pobedi protiv Syracusea u regularnom delu ubacio je 33, na gostovanju Kansasu 26, Butleru 22, VCU 30,… Dečko jednostavno voli da igra velike mečeve. Wyatt je fantastičan napadač. Uspeva gotovo redovno da pored najboljih defanzivaca nađe način da postigne koš, kao recimo pored Oladipa kada je brojao do 31. Wyatt je izuzetno agresivan, pokretljiv, odlično kontroliše loptu i fantastično menja pravac kretanja, što ga često dovodi na liniju penala. Izuzetno raznovrstan napadač koji će gotovo sigurno naći put lopti do koša.

Da je sve tako savršeno, Wyatt bi bio #1 na mojoj listi, a ne tek #18. Njegovi slabiji procenti šuta i povremena užasna selekcija često timu nanesu isto onoliko štete koliko im poeni donose koristi. U poslednje četiri utakmice sezone Wyatt je šutirao 7/38 za tri poena. Skoro polovina ukupnog broja šuteva na koš došla je van linije za tri. Od toga je 31% šuteva ušlo u koš. Osim toga, kada je odnos asistencija i izgubljenih lopti, Wyatt je opasno blzu jedinice, što je jako loš količnik za beka. Obično uz nezgodne igrače ide i nezgodan temperament. Khalif je u svojoj NCAA karijeri imao dosta problema sa trenerom, ali i sa zakonom. Mada, tu ga razumem, zašto je toliki greh pozvati prostitutke na proslavu 21. rođendana? Uostalom, trener Temple-a Fran Dunphy je skoro izjavio kako je Wyatt konačno sazreo. Ko smo mi da sumnjamo u to?

Kao i većina ovogodišnje draft klase, kada su bekovi u pitanju, i Wyatt je relativno undersized za poziciju dvojke po NBA standardima, a opet daleko od pozicije plejmejkera. Iz tog razloga mu i uspeh u NBA visi o koncu. O dosta tankom koncu.

http://www.youtube.com/watch?v=HaK3anWaDdM

17. Mike Muscala  (Bucknell Bison, Senior, 22 god, centar, 211cm)

Statistika sezone 2012/13: 18.7 poena, 11.1  skok, 2.3 asistencije, 51% šuta iz igre

U nedostatku kvaliteta u samom reketu, NCAA timovi se odlučuju da na poziciju centra stavljaju najvećeg borca, igrača sa najboljim odrazom ili jednostavno najvišeg igrača u timu, ma kakav on bio. Muscala je jedan od retkih mohikanaca koji zaista imaju šta da pokažu ispod samog obruča. Iako igra u Patriot ligi, u timu koji prate profesori u pauzama predavanja i članovi porodice, i to bliže, Mike je uspeo da skrene pažnju na sebe kvalitetnim partijama. I ne samo to, već da svoj tim dovede do završnog plesa. Izuzetna pokretljivost i rad nogu za igrača visokog 2.11. Za četiri godine je postepeno sazrevao i sada pokazuje veoma zrele partije. Izuzetan osećaj, što za igru, kretnje, dodavanje, to i za sam izbačaj lopte. Mekan izbačaj sa poludistance, šutnuće i trojku ako je sam. Skoro 80% šuta sa linije penala je nešto na čemu mu mogu pozavideti mnogi bekovi. Odlično se postavlja za skok, i to pod oba koša. Dobar defanzivac, visina i pokretljivost mu pomažu da zatvori reket. Izuzetan dodavač za svoju poziciju. Pametno koristi tablu pri šutu iz reketa. Često koristi finte šuta i poentira uz kontakt.

Iako se dobro kreće, ipak je to čovek od 110kg i 211cm. Gornji deo tela ipak nije dovoljno snažan da bi mogao da se tek tako ubaci u koštac sa alama na poziciji pet. Slabije koristi leđnu tehniku i većinu napada završava igrom licem ka košu i šutem sa poludistance. Često beži od kontakta i izvlači se iz reketa, zbog čega je slabije prisutan u ofanzivnom skoku. Solidan bloker, ali s obzirom na gabarite mogao bi mnogo bolje. Može da pogodi trojku, ali generalno ih slabo šutira, odnosno pogađa u niskom procentu. Ponekad previše mekano ulazi u skok zbog čega mu niži igrači pokupe loptu. Nije pravo rešenje za timove koji forsiraju brzu igru sa mnogo trčanja.

Muscala je zanimljiv visok igrač, što zbog toga što je školovan, skoro obrađen centar sa odličnim razumevanjem igre, što zbog nedostatka konkurencije na svojoj poziciji. Upravo to mu je najveći adut na predstojećem draftu, mada je realnije da ga gledamo u nekom solidnom evroligaškom klubu naredne sezone.

http://www.youtube.com/watch?v=OtGdt51d96A

16. Bryce Cotton  (Providence Friars, Junior, 21 god, plej, 186cm)

Statistika sezone 2012/13: 19.7 poena, 3.6 skokova, 2.9 asistencije, 44% šuta iz igre, 36% za tri

Providence Friarsi su jedna od mojih omiljenih ekipa, prvenstveno zbog prelepog logoa, zatim zbog izrazito napadačke igre i na kraju zbog Bryce Cottona. Stara dobra napredna statistika se koristi pojmom istinskog procenta šuta (True Shooting Percentage – TSP) za poređenje igrača, i iako je formula za izračunavanje TSP-a jednostavna, nema potrebe da vas sada zamaram sa time. Dovoljno je reći da u obrit ulaze i procenti šuta sa penala, iz igre i za tri poena koji se prvo pomnože određenim empirijskom koeficijentima pa se njima podeli ukupan broj postignutih poena. Jesam li vam rekao da je jednostavno? Elem, TSP je statistička kategorija koja bolje kategoriše šutere nego čisti procenti ubačenih šuteva. Po toj kategoriji, Cotton je na četvrtom mestu u čitavoj NCAA ligi sa 62%. Poređenja radi, najbolji u NBA u istoj kategoriji je Kevin Durant sa 64%. Dakle, Cotton je odličan šuter – dokazano. Dalje, napredna statistika još pokazuje da je u freshman sezoni 85% svojih šuteva Cotton uzimao u vidu spot-up šuteva, šuteva iz tranzicije i polaganja, da bi u juniorskoj sezoni taj procenat iznosio 38% iz jednostavnog razloga – Cotton je uzeo loptu u ruke i počeo da sam sebi stvara prostor za šut. Cotton ispaljuje preko 8 trojki po meču i pogađa ih u solidnom procentu. Nema problem sa lošim serijama posle promašaja već je generalno jako konstantan. Poslednjih sezona je postao ubitačan i iz driblinga, što je jako važno za ovako „visokog“ igrača. Solidan je kada treba iznuditi faul i često je na liniji penala. Poseduje izuzetan odraz koji često prezentuje spektakularnim zakucavanjima.

3 asistencije po meču je jednostavno premalo za plejmejkera. Ovo se može objasniti činjenicom da Providence i nema mnogo drugih napadačkih opcija, ali bliže istini je da Cotton nikada neće biti pravi plejmejker. Takođe, kontrola tempa mu je problematična, baš kao i pregled igre i pronalaženje najboljeg rešenja za tim. Nije baš poznat kao vrhunski defanzivac, što se ne vidi toliko, pre svega zbog činjenice da Providence često forsira zonu. Iako je dobar šuter, ponekad pretera. Raznovrsnost u igri, više prodora i pogotovo šuteva sa poludistance je neophodnost u njegovoj igri. Ukoliko uopšte razmišlja o NBA karijeri, mora da nauči da igra pleja.

Još jedan u nizu udersized tweenera sa velikim znakom pitanja iznad svoje profesionalne karijere. Nema sumnje da za ovakvog šutera ima mesta u mnogim timovima, ali pitanje je da li i u NBA. Cotton ima još godinu dana koledž košarke pred sobom da nas uveri u to.

Toliko za sada. U nastavku posta (koji sledi uskoro) upoznaću vas sa 15 najboljih na mojoj listi. Pozdrav do sledećeg čitanja, ’Toine.

 

 



 

Pročitajte i   Njihovo vreme (deo treći – unutrašnji igrači)
3 Comments

Add a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *